Mnogi koriste ovu rečenicu da označe osobu koja se svuda gura, nameće, u sve se razume, ali ja ću u ovom tekstu stati na stranu mirođije, divne biljke, koja nije zaslužila da se najčešće pominje u navedenom kontekstu.
Opšti podaci o mirođiji
Mirođija, meni drago začinsko bilje (lat. Anethum graveolens) je jednogodišnja, zeljasta biljka i pripada porodici štitonoša (istoj grupi pripadaju kim, celer, šargarepa, komorač i dr.). Vodi poreklo iz srednje, odnosno jugoistočne Azije, prema drugim izvorima. Osnovne karakteristike su joj da ima šuplje stablo, listovi su perasti i naizmenično poređani duž celog stabla, koje obično izraste do visine od 1 metra. Ima male, žute cvetiće koji obraziju štit. Veoma lako se gaji, ne zahteva posebne uslove, sama se razmnožava (semenke koje otpadnu, u zemlji provedu zimu i početkom proleća kreću sa rastom). Uspeva na osunčanim mestima, ne traži posebno zalivanje i angažovanje (ovo pišem iz ličnog iskustva). Začinska biljka je cela aromatična i ima najintenzivniju aromu pre cvetanja. Od biljke se koriste listovi i osušeni plodovi.
Nutritivna i hemijska vrednost
Prema nutritivnim tablicama mirođija sadrži veliki procenat vode (86,5%), malu energetsku vrednost (32,5 Kcal/136 KJ), odličan odnos natrijuma (3,5 mg) i kalijuma (335 mg); sadrži malu količinu belančevina (2,5 g), masti (0,5 g) i ugljenih hidrata (4,5 g) od čega je 3,5 g celuloza. Sadržaj vitamina C je oko 100 mg, gvožđa 1,6 mg, magnezijuma 70 mg i kalcijuma 223 mg.*
Ipak, ne dajte da vas zavaraju brojevi. Vrednosti se standardno izražavaju na 100 grama i imajte u vidu da je reč o začinskoj biljci. Dakle, teško da će neko pojesti 100 grama mirođije i tako zadovoljiti dnevne potrebe za, na primer vitaminom C. Začini se, bilo u svežem ili sušenom obliku dodaju oprezno i sa merom. Jer, nekada više ne znači bolje.
Prema hemijskom sastavu, plod mirođije sadrži do 4% etarskog ulja (koje sadrži karvon i dilapiol), zatim masno ulje, kafenu i hlorogensku kiselinu, kumarine (umbeliferon i skopoletin)**
Koji se delovi biljke koriste?
Koriste se listovi i osušeni plodovi. U famaceutskoj upotrebi je nadzemni deo biljke.
U kom obliku se mirođija koristi?
Listovi se mogu koristiti u svežem i osušenom obliku. Mogu se zalediti i koristiti tokom cele zime.
Pored upotrebe kao začinske biljke, može se koristiti u obiku čaja (osušeno seme mirođije)** Na sajtu Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” dat je recept za pripremu čaja od mirođije i ovde ga prenosim. Priprema čaja: kašičicu izmrvljenog semena mirođije preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti da stoji 10 – 15 minuta i onda procediti. Piti između obroka, 2 – 3 puta u toku dana po jednu šolju čaja. Za detaljnije informacije posetite www.mocbilja.rs/
Eterična ulja iz semena mirođije mogu se koristiti u proizvodnji likera i parfema.
Zašto se mirođija preporučuje?
Preporuka je upotreba kod gastričnih (stomačnih) problema, kao što su: tegobe sa varenjem (nadimanje, grčevi, bolovi u digestivnim organima), pomaže u eliminaciji gasova, izmokravanja i kod povraćanja. U narodnoj medicini preporučuje se za poboljšanje apetita i kod nesanice.
Ideje za konzumaciju 🙂
Mnogobrojne su mogućnosti upotrebe ove vrlo dostupne i potpuno neškodljive začinske biljke. Navešću vam nekoliko primera i ideja za upotrebu sa različitim grupama namirnica. Dakle, može se kombinovati sa:
- Različitim vrstama mesa i ribe, najčešće sa ovčijim, svinjskim i pilećim mesom, kao i svim vrstama slatkovodnih i morskih riba. Mirođija se, sveža ili sušena može dodati u toku pripreme mesa odnosno ribe ili u marinade u kojima mesa stoje pre pripreme;
- Mnogim vrstama povrća: mirođija se može kombinovati sa skoro svim vrstama povrća, dajući im specifičan ukus i aromu. Može se dodavati u:
- Salate od svežeg povrća (paradajz, krastavac, zelena salata, paprika…)
- Salate od barenog povrća (pasulj, paprika, krompir, tikvice… pročitajte recept sa tikvicama www.porodicninutricionista.com/salata-od-tikvica/
- Kao začin u dinstano ili grilovano povrće
- Različitim namazima (maslac, humus, paštete i sl.) i sosovima na bazi majoneza, pavlake i dr.
- Različitim mlečnim proizvodima (kiselim mlekom, jogurtom, sirom…)
- Povrćem koje se konzerviše (krastavčići, karfiol, šargarepa itd).
Primera i mogućnosti je mnogo, samo budite maštoviti.
Prijatno Vam želi,
Snežana
*Sve vrednosti se odnose na 100 grama mirođije. U prilogu su dati podaci o energetskoj i nutritivnoj vrednosti iz knjige “Tablice hemijskog sastava prehrambenih proizvoda”, autora: N. Jokić, M. Dimić i M. Pavlica
