Praktični saveti porodičnog nutricioniste o prevenciji nastanka i za lečenje dijabetesa (šećerne bolesti). U kalendaru javnog zdravlja 14. novembar je Svetski dan dijabetesa i ceo mesec (april) je posvećen borbi protiv dijabetesa. Kada je ceo mesec posvećen jednom oboljenju, kakvu poruku dobijate? Upravo tako: da je problematika ove bolesti velika i akcije neophodne: kako u prevenciji, tako i u lečenju. Evo, priče o dijabetesu…
Šta je dijabetes?
Kakvo je ovo oboljenje? Zašto se opisuje kao podmuklo? Zašto je veliki javnozdravstveni problem? U stručnoj literaturi se navodi da je dijabetes problem epidemijskih razmera, zašto?
Na osnovu “Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa” prikazaću vam osnovne definicije kako bi stekli tačan uvid u ovu epidemijsku bolest 21. veka. Morate znati malo teorije da bi shvatili ovo oboljenje.
Dijabetes melitus pripada grupi metaboličkih bolesti čija je osobina hronična hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi) koja se javlja kao posledica smanjenog lučenja insulina, poremećaja u njegovom delovanju ili kao posledica oba navedena poremećaja. Dijagnoza dijabetesa postavlja se ukoliko su izmerene dve vrednosti glikemije veće od 7 u razmaku od dva do tri dana, ili izmerena glikemija veća ili jednaka od 11,1 u bilo koje doba bez obzira na vreme uzetog obroka, uz prisustvo simptoma koji upućuju na dijabetes (žeđanje, mršavljenje, pojačano mokrenje). Klasifikacija dijabetesa obuhvata četiri tipa dijabetesa.
Klasifikacija dijabetesa:
I Tip 1 dijabetesa (destrukcija beta ćelija koja vodi potpunom nedostatku insulinske sekrecije)
A. Posredovan imunološkim procesom
B. Idiopatski
II Tip 2 dijabetesa (može se rangirati od dominantne insulinske rezistencije do dominantnog deficita sekrecije insulina koji je udružen sa insulinskom rezistencijom)
III Drugi specifični tipovi dijabetesa
A. Genetski deficiti funkcije beta ćelija
B. Genetski uslovljeni defekti u dejstvu insulina
C. Dijabetes melitus usled bolesti egzokrinog pankreasa
D. Dijabetes melitus u okviru drugih endokrinih bolesti
E. Dijabetes melitus indukovan lekovima ili hemikalijama
F. Dijabetes melitus indukovan infekcijama
G. Retki oblici imunološki posredovanog dijabetesa melitusa
H. Druge nasledne bolesti u kojih se može javiti dijabetes melitus
IV Gestacijski dijabetes (dijabetes u trudnoći)
Podela na tipove dijabetesa izvršena je prema uzrocima koji utiču na nastanak dijabetesa. Najveći broj obolelih ima dijabetes tipa 2 i najznačajniji aspekt je taj što je ovaj tip dijabetesa moguće prevenirati. Mnoge studije su to potvrdile, ali se i dalje traga za najefikasnijim i najekonomičnijim načinom prevencije. Realnost je takva da prođe dosta vremena do otkrivanja dijabetesa tipa 2 i tada su već razvijene brojne komplikacije usled, često višegodišnjih hiperglikemija (eto, zašto je podmukao). Najčešće su to oštećenja kardio-vaskularnog i nervnog sistema, bubrega, očiju i dr. Upravo zbog razvijanja mnogih komplikacija koje zahtevaju složena lečenja (transplatacije, dijaliziranje, kateterizacije itd) dijabetes značajno opterećuje zdravstveni budžet svake zemlje, kako zbog troškova vezanih direktno za lečenje, tako i usled smanjenja ili potpunog gubitka radne sposobnosti. Takođe, veliko finansijsko opterećenje snose sami oboleli, kao i njihove porodice.
Da li je svaki dijabetes isti?
Nije! Na početku teksta prikazana je klasifikacija dijabetesa. Svaki od navedenih tipova dijabetesa leči se po posebnim smernicama (protokolima). Ipak, najveću pažnju javnosti privlači priča o dijabetesu koji je najzastupljeniji, dijabetesu tipa 2. Da ironija bude veća ovaj najzastupljeniji oblik dijabetesa je moguće prevenirati promenom životnih stilova, koji ne zahtevaju velika ulaganja, troškove, investicije… korekcije životnih stilova obuhvataju sprovođenje pravilne ishrane, regulaciju telesne težine i abdominalne gojaznosti, fizičku aktivnost, prestanak pušenja, korigovanje odgovora na stresne situacije itd. Stvarno nije teško, ako znate da vam te greške čine loše i narušavaju zdravlje. I, pored svega, ispada da je ono što je najlakše, mnogima ustvari najteže. Ili, da je ono što je najbliže, ipak nedostupno.
Dijabetes u svetu i kod nas
Širom sveta, sve nacije bile one bogate ili siromašne, osećaju uticaj epidemije dijabetesa. Međunarodna dijabetološka federacija ima elektronsku bazu podataka o dijabetesu i od 2000. godine objavljuje atlase sa novim podacima o broju obolelih, prevalenciji dijabetesa i daje prognozu o obolevanju u narednih par decenija u svetu i po regionima. Pored toga, daje prikaz troškova vezanih za dijabetes u svetu i po zemljama, učešću komplikacija nastalih kao direktna posledica dijabetesa, stopama mortaliteta (smrtnosti) itd. U 2019. godini širom sveta živelo je 463 miliona osoba sa dijabetesom i prognoza je da će ih 2045. godine biti 700 miliona. Zabrinjavajuće, zar ne?
U Republici Srbiji, prema podacima iz Dijabetološkog atlasa bilo je 773.700 obolelih osoba uzrasta od 20 – 79 godina.
Prema podacima iz Dijabetološkog atlasa ukupno 10% globalnih zdravstvenih troškova (760 biliona američkih dolara) izdvoji se za lečenje osoba obolelih od dijabetesa.
Lečenje ove bolesti i njenih komplikacija je veoma skupo i, prema atlasu, procena je da lečenje košta oko 1089 USD (po osobi)!
Šta sve utiče ili koji su faktori rizika za nastanak dijabetesa?
Mnogi faktori mogu uticati na nastanak i razvoj dijabetesa tip 2. Najčešći stav je da dijabetes nastaje kao rezultat interakcije genetskih faktora i faktora sredine. Dakle, više je faktora „krivo“ za nastanak i razvoj ove bolesti.
Najznačajniji faktori koji utiču na nastanak dijabetesa mogu se razvrstati u tri grupe:
- Faktori na koje možemo uticati (gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, predijabetes, hipertenzija, lipemija i dr.)
- Faktori na koje se ne može delovati (pol, godine života, pozitivna porodična anamneza, dijabetes u trudnoći ili rađanje dece teže od 4 kg)
- Uticaj životne sredine (nizak socijalnoekonomski status, kulturna i verska ograničenja, stres, okolina koja podstiče nezdrave navike vezane za ishranu i dr.)
Pogledajte i obratite pažnju: mnogo je više faktora na koje možemo delovati i to onda pruža mogućnost za intervenisanje. Na koji način? Korekcijom navika kako bi se usporilo nastajanje ili napredovanje komplikacija ako već postoje, ali i preventivno kada bolest još nije nastala, delovanjem na faktore koji su u velikoj meri zastupljeni kod novoobolelih (gojaznost, obim struka, fizička neaktivnost, nekvalitetna ishrana i dr.).
Još malo o uticaju genetike i životnih stilova: prema Registru za dijabetes u Srbiji je u periodu od 2008. do 2011. godine dijabetes u porodici imala u proseku svaka treća novootkrivena osoba sa dijabetesom, dok prekomernu telesnu težinu (BMI je jednak ili veći od 25) i povišene masnoće ima polovina obolelih! Dakle, genetika ima značajnog, ali ne dominantnog uticaja na razvoj dijabetesa.
U većini evropskih zemalja utvrđeno je sledeće: prevalencija obolevanja od hroničnih nezaraznih bolesti, pa i dijabetesa veća je kod osoba sa nižim materijalnim statusom. Ekonomski i socijalni status utiče na učestalost obolevanja i na očekivane godine života. Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji morbiditet (oboljevanje) od komplikacija uzrokovanih dijabetesom 3,5 puta veći kod siromašnih građana u odnosu na osobe koji su bolje situirane.
Kako se leči dijabetes?
Postoje protokoli lečenja različitih tipova dijabetesa. Osnov svakog protokola lečenja jeste medicinska nutritivna terapija. To je osnovna mera lečenja dijabetesa. Zavisno od stadijuma oboljenja postoje tri metode lečenja šećerne bolesti:
- Medicinska nutritivna terapija
- Medicinska nutritivna terapija i oralni antidijabetici (lekovi)
- Medicinska nutritivna terapija i kombinovana insulinska terapija (lekovi + insulin)
O vrstama lekova i insulina ovde neću pisati, ali dovoljno je da se naglasi da svaki protkol lečenja dijabetesa uključuje kao obavezni deo medicinsku nutritivnu terapiju odnosno dijetetski režim ishrane. Nema tog leka niti insulina koji može da zameni nutritivnu terapiju.
Zašto je podmukao?
Najveći problem kod dijabetesa tipa 2 jeste da prođe dosta vremena do ispoljavanja jasnih simptoma bolesti i za to vreme dolazi do napredovanja bolesti i razvoja mnogih komplikacija. Tako jedna od dve osobe ne zna da ima dijabetes i to u uzrastu od 20 do 79 godina. Procena je da trećina osoba kod kojih je tek postavljena dijagnoza dijabetesa ima jednu ili nekoliko komplikacija dijabetesa.
Lečenje osnovne bolesti i komplikacija su složenije i skuplje kada se dijabetes otkrije u poodmakloj fazi, a ekonomsko opterećenje snose oboleli, njihove porodice, nacionalni zdravstveni sistemi i zemlje.
Kako to u praksi izgleda? Osoba koja je zdrava, ima puno obaveza, ne stiže da obavi preventivne preglede, dođe kod izabranog lekara iz nekog razloga (prehlada, pad, uganuće…). Najčešće se, pored ostalih dijagnostičkih procedura, osoba uputi u laboratoriju i otkrije se, na primer, vrednost šećera u krvi 7,2 (normalna vrednost je do 6,1). Junak ove priče malo se uplaši, „pripazi se“ par dana i ponovljena glikemija bude u redu. „Super“, pomisli i nastavi dalje po starom. I, tako priča može trajati godinama.
Osobe kojima se dijagnostikuje dijabetes često kažu: „Ali, stvarno mene ništa ne boli“. E, zato je dijabetes kao bolest podmukao: kada počne nešto da boli, tada su se već razvile komplikacije. Onda se leče umesto jedne bolesti (dijabetesa), još dve, tri…
Da li je ishrana važna u lečenju dijabetesa?
Naravno! Ne da je važna, nego je primarna u lečenju. To se može zaključiti na osnovu odgovora na pitanje “Kako se leči dijabetes?” Što se osoba bolje pridržava medicinske nutritivne terapije (koja uključuje korigovanu ishranu, redovnu i umerenu fizičku aktivnost, kvalitetan san, kontrolisanu reakciju na stresne situacije itd), to će odložiti uvođenje farmakoloških mera lečenja (lekova, insulina). Takođe, moram da naglasim da uključivanje lekova i/ili insulinske terapije ne znači da se zanemari značaj ishrane. Nikako! Ovo naglašavam, jer sam u praksi nailazila na situacije kada pacijenti jedu daleko više nego što su im potrebe, kao i hranu koja im nije baš preporuka, ali da “situaciju” rešavaju povećanjem terapije (popiju lek više ili daju nekoliko jedinica insulina više). To svakako nije dobro i to ne bi trebalo da se radi.
Praktična uputstva za prevenciju dijabetesa
- Najpre izračunajte koliko ste pod rizikom
Uradite Upitnik za procenu rizika za oboljevanje od dijabetesa (https://www.diabeta.net/upitnik-procenu-rizika-dijabetes). Upitnik sadrži 8 pitanja, odgovor na svako pitanje nosi određeni broj bodova. Na kraju, kada odgovorite na sva pitanja, saberite bodove i pročitajte na kraju upitnika koliko ste pod rizikom. Videćete i na koje oblasti možete delovati i tako smanjiti rizik: na četiri možete uticati i na četiri ne (genetska predispozicija, godine života, uzimanje terapije za hipertenziju i ikada zabeležena hiperglikemija). Nešto na šta ne možete uticati jeste genetska predispozicija (na primer: niste vi krivi ako je baka imala dijabetes, niti to možete da promenite), dalje, ne možete zaustaviti vreme i svoje godine (sa povećanjem broja godina raste rizik za dobijanje dijabetesa) itd. Predlažem da imate u vidu ove faktore na koje ne možete uticati, ali da ne dozvolite da vam briga o tome oduzima energiju. Svoje snage i aktivnosti usmerite na faktore na koje možete imati uticaja: telesna težina, obim struka, fizička aktivnost i konzumacija povrća i voća. Primer: baka je možda imala dijabetes, ali vi ne morate da budete gojazni, fizički neaktivni, zar ne? Dakle, rizik za dobijanje dijabetesa nije nešto nepromenljivo i stalno: zavisno od vas i vašeg ponašanja može se povećavati ili smanjivati.
- Regulišite telesnu težinu
Gojaznost je vodeći faktor rizika za razvoj dijabetesa. U malopre pomenutom Upitniku videćete koliko možete smanjiti rizik samo regulisanjem telesne težine. To je prvi korak u prevenciji, ali i u lečenju dijabetesa. Moram da napomenem da preporuka nije brzo i naglo mršavljenje, već korekcija navika koje dovode do gojaznosti. To zahteva vreme, strpljenje, odgovornost, posvećenost. Imate priče o pobednicima (https://www.porodicninutricionista.com/uvodna-prica/), od kojih su neki prevenirali razvoj dijabetesa, značajno smanjujući rizik (regulisanjem telesne težine i obima struka, unapređenjem ishrane, uvođenjem fizičke aktivnosti, ostavljanjem cigareta itd). Drugi su promenom načina ishrane i redovnom fizičkom aktivnošću regulisali svoje oboljenje i postigli bolju glikoregulaciju.
- Smanjite abdominalnu gojaznost
Nekada telesna težina može biti u granicama fizioloških vrednosti, ali da i pored toga postoji abdominalna gojaznost. Ona je, takođe, faktor rizika za razvoj dijabetesa. Lako je: izmerite vaš obim struka. Koristite neelastičnu santimetar traku i ravno u nivou pupka izmerite vrednost (više o postupku ordeđivanja antropometrijskih mera: https://www.porodicninutricionista.com/idealna-ili-pozeljna-telesna-tezina/). Ukoliko ste muškarac i imate obim 102 cm i više ili žena sa 88 cm i više imate abdominalnu (stomačnu) gojaznost, bez obzira na BMI (indeks uhranjenosti tela). Zapravo su vrednosti obima struka za muškarce je ispod 94 cm i manje od 80 cm za žene poželjne, odnosno ne predstavljaju rizik za dijabetes, ali i za kardiovaskularne bolesti.
- Hranite se kvalitetnije
Ova preporuka podrazumeva da svakodnevno konzumirate povrće, voće, integralne žitarice, manje masno meso, jaja i dr. namirnice, kao i da čitate deklaracije na proizvodima, izbegavate zaslađivanje napitaka (kafe, čaja, limunade…), gazirana i energetska pića, proizvode od isključivo belog brašna itd. Kvalitetnija ishrana ne znači uvek i skuplja ishrana.
- Uvedite svakodnevnu fizičku aktivnost
Dokazano je da umerena i redovna fizička aktivnost može uticati na prevenciju mnogih hroničnih nezaraznih bolesti (među kojima je i dijabetes), kao i da je značajna u terapiji ovih oboljenja. Pokret je važan. Nije fizička aktivnost samo odlazak u teretanu ili na naporne i zahtevne treninge. Neeee! Prilagodite aktivnost, intenzitet i učestalost vašem zdravstvenom stanju, godinama, željama i afinitetima. Izbor je veliki: počev od šetnje, vožnje bicikla, plivanja, plesa, lakih vežbi, igranja stonog tenisa, praktikovanje taj čija, joge, pilatesa… U konsultaciji sa izabranim lekarom, napravite vaš izbor 🙂
Praktična uputstva za lečenje dijabetesa
- Prihvatite da je ishrana od ključne važnosti u lečenju dijabetesa
Mora se prihvatiti ova činjenica i što pre početi sa korekcijama dosadašnjih navika vezanih za ishranu. Promene ne moraju biti radikalne i sprovedene za jedan dan, ali svakodnevno treba sprovoditi promene.
- Neophodnost svakodnevne i umerene fizičke aktivnosti
Nema potrebe da postanete sportski tip ako to niste bili, na primer 30/40/50 godina, ali morate da budete u pokretu: svakodnevno i umereno. Mnogobrojne su mogućnosti: od šetnje, plivanja, vožnje bicikla i drugih napred nabrojanih aktivnosti. Bitno je samo da pronađete aktivnost koja vam prija, donosi vam zadovoljstvo i onda vam neće biti napor da to činite redovno.
- Prihvatanje bolesti i aktivan stav u lečenju
Saznanje o prisustvu bolesti nikome nije prijatno, ali to se mora prihvatiti. Pored prihvatanja, neophodno je da osoba zauzme pozitivan i aktivan stav u lečenju? Šta to znači? Nema mesta samosažaljevanju, već treba racionalno sagledati šta se sve može korigovati i tako držati bolest pod kontrolom i prevenirati ili makar usporiti razvoj komplikacija.
- Prevencija komplikacija dijabetesa
Razvoj komplikacija dijabetesa se ne može zaustaviti, ali se može značajno usporiti. Kako? Pre svega dobrom glikoregulacijom, odnosno održavanjem poželjnih vrednosti glikemije primenom svih mera lečenja (medicinska nutritivna terapija, farmakološka terapija, fizička aktivnost itd).
- Disciplina u sprovođenju preporuka vezanih za ishranu, farmakološku terapiju i fizičku aktivnost
Disciplina se razvija odgovornošću prema sopstvenom zdravlju i motivacijom da se na zdravstveno stanje može uticati. Ona se odnosi na redovno uzimanje obroka, vođenje računa o kvalitetu ishrane, redovnom uzimanju terapije i umerenom fizičkom aktivnošću.
Prijatno vam želi,
Snežana
Izvori koje sam koristila u pisanju ovog priloga:
- International Diabetes Federation. IDF Diabetes Atlas. 2019; 9th ed. Brussels, Belgium: International Diabetes Federation. Dostupno na: https://www.diabetesatlas.org/upload/resources/2019/IDF_Atlas_9th_Edition_2019.pdf
- Đorđević P. Epidemija dijabetesa i njen uticaj na Evropu, Kopenhagen. 2012.
- Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa. 2012.
- Tuomilehto J, Lindström J, Eriksson JG, Valle TT, Hämäläinen H, Ilanne-Parikka P,et al; Finnish Diabetes Prevention Study Group. Prevention of type 2 Diabetes Mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. The New England Journal of Medicine, 2001; 344(18):1343-1350