O bacanju hrane
Nedostatak hrane sa jedne strane i njeno bacanje sa druge, aktuelne su teme u svim zemljama sveta, posebno od vremena industrijalizacije. Usavršavanje mehanizacije, kao i poboljšanje agrotehničkih mera doprinelo je pojeftinjenju uzgoja namirnica, povećanju proizvodnje i prerade. Globalizacija je otvorila tržišta i udaljenost je prestala da postoji kao prepreka za dostupnost robe sa različitih destinacija/tržišta.
Nedavno sam pročitala da se u Evropskoj uniji godišnje baci oko 100 miliona tona hrane, dok se 55 miliona ljudi nalazi u kategoriji siromašnih. Više od polovine bačene hrane je iz domaćinstava. Prosečan stanovnik u Norveškoj, na primer baci oko 35 kilograma hrane. Procenjena vrednost bačene hrane bila je oko 20.000 dinara. Najčešće se baca hleb, voće, mlečni proizvodi (jogurt), suhomesnati proizvodi (oko 150 grama godišnje) i dva ručka. Zanimljivo, zar ne?
U našoj zemlji se ovakvo istraživanje nije radilo, jer ne postoji razvrstavanje otpada i merenje istog. Eto, ideje da svako od vas uradi proračun za sopstvenu porodicu. I, ne, nemojte da računate koliko ste bacilli hrane i novca, pa da vam to donese brigu. Uradite proračun da bi stekli uvid i saznanje, pa onda uradite korektivne mere u cilju sprečavanja bacanja hrane i uštede vremena i novca.
Da li znate?
Od 2006. godine u Beogradu postoji udruženje Banka hrane Beograd, čiji je jedan od ciljeva smanjenje bacanja hrane. Više o aktivnostima ovog udruženja možete podgedati na http://www.bankahrane.org/ Inače, koncept banaka hrane potekao je iz Sjedinjenih Američkih Država (1967.) i 1984. godine je zaživeo u Francuskoj. Nakon dve godine osnovana je Evropska federacija banaka hrane (FEBA).
Da li je bacanje hrane greh, nedostatak dobre procene pri pripremi, posledica stavova „dok ne osta ne bi dosta“ ili „bolje da ostane nego da zastane“, bojkot ukućana prema određenoj vrsti jela ili nešto drugo? Svaki od navedenih razloga bacanja hrane dobila sam od vas tokom kratke ankete sprovedene na dve društvene mreže (LinkedIn i Instagram). Na pitanje „Da li bacate hranu?“ 28% anketiranih je odgovorilo da to čini, dok se većina (72%) izjasnila da ne baca hranu.
Hvala svima koji su učestvovali u anketi. Slede nagrade u vidu saveta i preporuka 🙂
Pet saveta da izbegnete bacanje kuvane hrane
1. Planirajte obroke
Dobra organizovanost je poželjna osobina u svim oblastima, pa i kada se radi o pripremi obroka. Zašto? Zato što nam čuva najbitnije resurse: vreme, snagu, energiju, novac… Saglasni ste? Prema tome, kada kuvate jelo, imajte u vidu sledeće:
Koliko ukućana će biti na ručku?
Kakav stav imaju prema jelu koje spremate, tj. da li im je omiljeno ili manje omiljeno?
Da li to jelo možete da servirate i za večeru?
Da li se to jelo može jesti sutradan ili zalediti?
Broj ukućana koji će biti na ručku uvek možete znati par dana ranije: ko od dece jede u obdaništu, probuženom boravku ili kod bake/deke/tetke, odnosno da li je neko na službenom putu, ostaje duže na poslu ili je stanje redovno 🙂 U skladu sa tim saznanjima, planirajte količinu hrane koju spremate.
2. Sačuvajte hranu u frižideru
Veliki broj jela koja ostanu od ručka mogu se, nakon hlađenja, čuvati u frižideru i servirati podgrejana ili hladna za večeru. Izuzetak su jela sa spanaćem, pečurakama, celerom, jajima i sl. Takođe, jela poput pasulja, sarme i druga, bolje ostavite za sutrašnji ručak, a ne za večeru zbog nadimanja. Jela sa piletinom ne treba podgrevati, ali se mogu jesti kao hladni obroci/salate.
3. Spakujte obrok komšinici/komšiji koji žive sami
Ovo je odlična ideja! Jedino je potrebno da najpre saznate njihov stav o tome i da li imaju nešto protiv. Dakle, nemojte biti nametljivi i stavljati osobe u nezgodnu situaciju, već se lepo pre toga raspitajte direktno kod osobe kojoj bi odneli hranu. Inače, zašto je ovo dobra ideja? Često starije osobe koje žive same nemaju kuvani obrok iz dosta razloga: mrzi ih da kuvaju samo za sebe, zbog bolesti teško im je da spremaju, imaju problem da nabave namirnice zbog ograničenog kretanja usled oboljenja, zbog nedostatka finansijskih sredstava itd. Ukoliko vam nedvosmosleno kažu da je u redu da donesete povremeno hranu, eto rešenja kada i pored dobrog planiranja ostane višak hrane.
hrana za poneti na posao
4. Sačuvajte jela u zamrzivaču
Varijanta koja je odlična za sve zaposlene osobe jeste zaleđivanje obroka. Kad već kuvate, skuvajte više, višak lepo zaledite i, eto još jednog ručka. Tako štedite vreme, energiju, ali i novac, a nutritivna vrednost jela neće se smanjiti. Ova preporuka važi za veliki broj jela (slatki kupus sa junetinom, grašak, pasulj, gulaš, sarmu, ćufte itd). Izbegavajte da ledite jela sa krompirom, mlekom, jogurtom, majonezom, jajima, sveže salate i sl.
Kada ostavljate hranu u zamrzivač, predlažem da stavite nalepnicu sa nazivom jela i datumom ostavljanja. To je važno, jer ćete uvek znati šta imate na raspolaganju i koliko dugo. Podsećam vas da zamrzavanjem produžavate rok upotrebe namirnica, ali neka to bude za par nedelja, a ne meseci. Dakle, hranu ne treba predugo čuvati, pa ni u zamrzivaču.
5. Ponesite hranu na posao
Ručak spremljen kod kuće je uvek bolja opcija od brze hrane kupljene u gradu. Za neka jela potrebno je imati mogućnost podgrevanja, ali za pojedine vrste to nije neophodno. U svakom slučaju, potrebno je postojanje frižidera, kako bi se kvalitet obroka zadržao i sprečili procesi koji mogu dovesti do toga da se hrana pokvari. Higijena posude za čuvanje i optimalna temperatura čuvanja sprečiće razvoj patogenih mikroorganizama, koje mogu dovesti do neželjenih tegoba usled kvara hrane.
Pored nutritivno kvalitetnog obroka, prednost hrane pripremljene i donete od kuće jeste i ušteda novca, ali i vremena za odlazak u kupovinu. Tako da će vam vreme pauze biti dovoljno za konzumaciju obroka i šetnju. Vedri biznis koncept 🙂 Odlična ideja, zar ne?
ručak na poslu
Šest saveta da izbegnete bacanje hleba
Pročitali ste na počekku teksta da se u Norveškoj često baca hleb (procena je oko četvrtine vekne po osobi). Na žalost, nisu nam potrebna istraživanja da zaključimo da se i kod nas baca dosta hleba. Uvek mi je žao kada vidim vekne hleba i okrajke koje stoje bačene pored kontejnera. Ako već dođete u situaciju da vam ne treba, stavite hleb u kesu i okačite na obeležena mesta ili blizu kontejnera – sigurno će naći put do nekoga. Slede saveti da ne dođe do bacanja hleba i kako da upotrebite bajat hleb.
1. Ne kupujte uvek istu količinu hleba
Planirajte nabavku hleba i ne kupujte po navici uvek istu količinu. Recimo, ako za ručak imate jelo koje sadrži krompir, pirinač, makarone ili slične namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, onda će vam sigurno trebati manja količina hleba nego inače.
2. Napravite prženice
Jednostavan i brz način da potrošite bajat hleb i da, uz mlad sir, jogurt/kiselo mleko i svežu, sezonsku salatu (paprika, zelena salata, krastavac, paradajz i sl.) napravite hranljiv doručak ili večeru. Recept za pripremu prženica možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/przenice/
3. Napravite sendviče iz rerne
Ovo je, takođe odličan predlog za doručak ili večeru. Pored upotrebe bajatog hleba, možete potrošiti namirnice koje već imate u frižideru, a nedovoljne su za obrok ako se serviraju samostalno. Mogu se kombinovati sa mlečnim napitkom (jogurt, kiselo mleko), sokom od paradajza ili sezonskom salatom. Recept možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/sendvici-iz-rerne/
4. Napravite poparu
Ovo je staro jelo koje su još naše bake koristile da potroše stari hleb. Recept je vrlo jednostavan: u ključalu vodu treba dodati na kockice isečen bajat hleb. Prethodno se u vodu može dodati neka masnoća, poput: masti, maslaca ili kajmaka, ali, pazite, sve navedeno povećava kalorijsku vrednost jela. Može se servirati uz sir, kiselo mleko, jogurt, jaja i sl.
5. Napravite bruskete
Ukusan, jedostavan i brz način da upotrebite hleb od juče 🙂 Ovako pripremljen bajat hleb imaće lepu aromu, hrskav je i može se kombinovati uz ribu, jaja, salate, čorbe… recept možete pročitati klikom na link http://www.porodicninutricionista.com/brusketi/
6. Napravite mrvice
Jednostavno se prave i mrvice uvek treba imati u kuhinji. Neophodne su pri pripremi velikog broja jela. Prave se jednostavno: ostaci hleba se iseku na kockice, stave se u pleh na papir za pečenje i osuše u rerni na oko 50-70°C. Nakon desetak minuta sušenja, treba ih ohladiti i samleti. Čuvaju se u zatvorenoj posudi, da ne bi upile vlagu. Zavisno od hleba koji ste imali, dobićete mrvice od belog, integralnog ili neke druge vrste hleba.
Četiri saveta da izbegnete bacanje mlečnih proizvoda
1. Voćni jogurt/frape
Ukoliko vidite da deca nisu zainteresovana za mleko/jogurt, koje ste već otvorili, ovo je lep način da dobiju hranljiv napitak, a vi da prevenirate ubeđivanja da treba da piju mlečne proizvode ili, eventualno, bacanje. Sve navedeno važi i za voće: ako često bacate voće iz bilo kog razloga, ovo je pravi predlog za vas. Detaljnije možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/vocni-jogurt-frape/
2. Makarone sa sirom
Veći broj vrsta sireva se lako kvari: naravno vi ne morate da sačekate da do toga dođe. Čim primetite isušivanje površine sira ili blagu kiselost možete ga koristiti za pripremu jela poput ovog. Jednostavna je priprema: sir izgnječite, dodajte u umućena jaja i ispržite na teflonskom tiganju. Makarone obarite, ocedite, dodajte im jaja sa sirom i po ukusu sušenog bosiljka, origana i sl. Ovo jelo možete poslužiti za doručak/večeru uz mlečni napitak (jogurt ili kiselo mleko), sok od paradajza ili sezonsku salatu.
Druga mogućnost je da isprženi sir sa jajima servirate uz bruskete i sezonsku salatu.
3. Gibanica
Mnogobrojni su recepti za pripremu ovog hranljivog jela. Možete odabrati onaj koji je u datom momentu pogodniji: ako je sir dobio malo kiseliji ukus ne znači da nije za upotrebu, ali ga upotrebite pre nego što više ne bude jestiv. Preporuka je da se takav sir termički obradi, pa se koristi za pripremu jela poput: makarona sa sirom, gibanice i sl. Pored sira, ako vam je ostalo malo jogurta, možete i njega utrošiti pri pripremi gibanice. Predlog za pripremu gibanice možete pročitati na sajtu http://www.porodicninutricionista.com/gibanica/
4. Napravite kolač
Kolač napravljen u sopstvenoj režiji je mnogo bolji izbor od kupovnih varijanti: znate koje sastojke stavite, oni su kvalitetni i sveži, što povećava njihovu nutritivnu vrednost, a o dodavanju aditiva i konzervanasa u kolač nijedna domaćica i ne razmišlja, jer nema potrebe za tim. Često kolači koje napravimo sami imaju manju energetsku (kalorijsku) vrednost, zbog manjeg sadržaja šećera i masti. Svaki recept se može korigovati i induvidualno prilagoditi (smanjiti količinu šećera ili ga zameniti zaslađivačem, redukovati količinu margarina i sl.). Takođe, za ekonomičnu osobu to je prilika da potroši sastojke (u ovom slučaju jogurt, mleko) pre isteka roka trajanja. Postoji mnogo recepata i zaista imate veliku lepezu najrazličitijih slatkiša. Palačinke, voćni kolač, puding, mafini… ma, izbor je samo vaš.
Prijatno vam želi,
Snežana
Pročitaj višeTo eat, or not to eat? Jesti ili ne jesti?
To eat, or not to eat, that is the question…
Jesti ili ne jesti, pitanje je sad…
Šekspirovska dilema vrlo je česta na brdovitom Balkanu, i to na svim poljima: ostati na postojećem poslu ili ne; emigrirati u drugu zemlju ili ne; razvesti se ili ne; oprostiti ili ne; naljutiti se ili ne; vežbati ili ne; mršaviti ili ne… Evo, nama ovih dana novih zapleta: dani su sve kraći, manje vremena provodimo na svežem vazduhu, više smo u zatvorenom prostoru i, samim tim veći su izazovi vezani za hranu. Češće se nešto mesi, gricka uz omiljenu seriju/film, više se gostimo bilo da nam dolaze prijatelji ili odlazimo u goste… a tek Slave i drugi verski, državni i lični praznici! Ovih dana u ordinaciji često čujem od pacijenata da su slavlja glavni izazovi koji mnogo utiču na njihovu ishranu: „Znate, idu Slave…“. U pravu su, ali dan Slave je samo jedan dan, zar ne? Naravno, dane priprema ne računam.
U susret predstojećim slavljima želim da vam skrenem pažnju na par sitnica, koje će vam, verujem, značiti i koristiti 🙂
Praktična uputstva za ishranu tokom praznika
Praznicima se svi radujemo: okupljaju se porodice, rođaci, prijatelji. To su lepe prilike da se čuje „šta ima novo“, ali i da se podsetimo prošlih vremena i različitih dogodovština, koje izazivaju smeh i radost. Ah, to je hrana za dušu! Uz druženje, skoro da su obavezni hrana i pića. To se, nekako podrazumeva. E, sada za duševnu hranu (smeh, radost, prijatnu atmosferu) pobrinite se zajedno sa gostima, a ja ću se u ovom prilogu baviti hranom za telo i kako uživati u praznicima bez griže savesti i rizika da ćete ugroziti svoj zdravstveni status (težinu, lipide, glikemiju i druge parametre).
Prvi i osnovni savet je da ne dozvolite da Vam praznici budu izgovor za neumerenost i preterivanje u jelu i piću. Treba jesti i piti, ali umereno i pametno. Ovaj savet važi za goste i domaćine. Lepa je u svemu mera, zar ne? Na vreme se prisetite da je sutra novi dan, biće hrane, ne morate da jedete kao da treba da stvorite zalihe. Jer, zaista, ako jedete i pijete više nego što vam je potrebno, višak ćete brzo videti kada stanete na vagu.
Saveti za domaćine
Preporuke namenjene domaćinima (osobama koje primaju goste; ne obraćam se samo osobama muškog pola 🙂 već ekipi za doček) mogu se svrstati u dve osnovne grupe:
Saveti vezani pripremu hrane
Saveti vezani za trpezu
Saveti vezani za pripremu hrane
– Revidirajte stare recepte po kojiima godinama unazad pripremate gozbe. Primera radi: smanjite količinu majoneza u salatama ili spremite majonez sa maslinovim uljem; u kolačima smanjite sadržaj šećera (ideja: gde postoji mogućnost koristite med, biljni ili neki drugi prirodni zaslađivač), beli pirinač zamenite integralnim (samo pazite, on se malo duže kuva, ali ukus će biti bolji, kao i boja 🙂 a i nutritivna vrednost biće veća); dalje, namirnice koje ste pržili možete dinstati ili peći; pohovanje kao način termičke pripreme, takođe zamenite drugim načinima spremanja. Supe ne mora da imaju „s prsta masnoće na vrhu“ da bi bila „baš dobra“. Ljudi, 21. vek je, ne treba nam toliko masti, jer ne možemo da ih potrošimo! Zapamtite: više nije uvek bolje! Pod tim mislim na sadržaj šećera, masti, soli…
– Osvežite slavski jelovnik novim receptima. Divno je kada ste majstor za određeno jelo i kada svi nestrpljivo očekuju jelo koje samo vi tako sjajno spremate. Ipak, pripremom novog jela, sigurno ćete iznenaditi goste i izbeći da im uvek servirate „već viđeno i očekivano“. Naravno, ne treba da promenite ceo jelovnik, već polako, ubacite po neku novu salatu, slatkiš i sl. Daću vam lični primer: za Slavu uvek spremam sitne kolače i određene vrste ne bih mogla da izbacim sa spiska ni pod kakvim okolnostima, jer je suviše veliki pritisak porodičnih saradnika – glasača 😉 Ali, imamo dogovor da svake godine zamenim dve vrste postojećih novim kolačima. I, tako svi budu zadovoljni: proba se uvek nešto novo uz omiljene stare kolače, a ja ispunim svoju želju da budem kreativna i da iznenadim ukućane i goste.
– Veličina je važna. Obratite pažnju na veličinu porcija koje servirate. Ovaj savet ne važi za hranu koju gosti sami sipaju (supe/čorbe, salate i sl.), već jela koja se serviraju u komadima/parčićima (meso, riba, kuglice – slane/slatke, torte, kolači itd). Serviranjem sitnije sečenih parčića dajte gostima mogućnost da probaju više vrsta hrane i ako žele poslužiće se ponovo. Recimo, veličina sitnih kolači neka odgovara upravo svom nazivu 🙂
Saveti vezani za trpezu
– U zavisnosti od budžeta, možete uvoditi različite promene koje će vizuelno dati novi izgled trpeze. Stoljnjaci, nadstoljnjaci, čaše, šolje, salvete (izgled, način savijanja salveta i sl.), cvetni aranžmani za sto… Ma, mogućnost su mnogobrojne i ne moraju mnogo da koštaju, bitna je ideja, pustite mašti na volju… Oduševićete sebe i druge.
– Serviranju jela posvetite posebnu pažnju, jer je taj vizueli momenat veoma bitan. Pre nego što neku hranu probamo i osetimo njen ukus, prvo je registrujemo čulima vida i mirisa. Sigurno ste doživeli da vam „pođe voda na usta“ kad vidite neko jelo koje je lepo aranžirano. Dokazano je da lep izgled i prijatna atmosfera za trpezom povoljno utiču na varenje hrane. Ovo je važno znati i primenjivati u svakodnevnoj ishrani, a kada su praznici samo naglasiti 🙂
– Bilo bi lepo da ne insistirate i ne navaljujete na goste da se posluže. „Sipaj još jednom“, „Šta si sipao/la tako malo“, „Sigurno ti se ne sviđa“…. Nije lepo navaljivati niti optuživati drage goste, čak ni u najboljoj nameri da budemo dobri domaćini. Niko ne mora da vam pred svima objašnjava svoj zdravstveni status i razlog zašto ne može nešto da jede/pije. Setite se koliko vas nervira napadan i naporan domaćin kada ste vi u poziciji gosta. Sasvim je dovoljno da sve goste pozovete da se posluže kada servirate jela i poželite im „Prijatno“. Naravno, ne smetaju, čak su i poželjna diskretna pitanja tipa: „Da li je sve u redu?“, „Da li nešto treba?“, „Dopada ti se nova salata?“, „Da li si probao/la…?“ i sl.
Saveti za goste
– Nije socijalno poželjno ponašanje odbijati konzumaciju hrane opravdanjem da ste na posebnom režimu ishrane, koji isključuje svu ponuđenu hranu. Nije lepo! Svi domaćini ulažu trud i napor svake vrste (vremenski, finansijski, fizički…) da sve spreme za goste, bilo o kojoj proslavi da se radi. Koji god režim ishrane da imate, možete uz malo truda, uklopiti ponuđenu hranu. Primera radi, ako ograničavate unos ugljenih hidrata, nemojte sipati puno testenine (rezanaca) kada jedete supu, uz jela koja sadrže krompir, pirinač, makarone ili špagete (pire, musaka, punjene paprike, sarma, salate…) ne konzumirajte hleb; ne sladite napitke poput kafe ili čaja i ne konzumirajte gazirane sokove. Oprez se savetuje i sa alkoholnim pićima. Ukoliko pazite na unos masnoća, izbegavajte pržena i pohovana jela, već se odlučite za, na primer pečeno ili meso/ribu sa roštilja, sa kojih obavezno skidajte vidljive masnoće i kožurice, zatim umesto ruske salate uzmite druge ponuđene salate od povrća bez preliva na bazi majoneza i izbegavajte punomasne sireve (kačkavalj, feta sir).
– U slučaju da ne možete više da jedete, diskretno se zahvalite, recite da ste siti i da vam je sve prijalo. Ne morate objašnjavati zbog koje bolesti vam je lekar savetovao da nešto ne jedete i tako opterećivati druge goste svojim dijagnozama i tegobama.
– Budite umereni, ne preterujte u količini unete hrane i jedite raznovrsnu hranu, ali ne morate baš sve da probate. Pazite da malo ne postane mnogo (o veličini odnosno šta je malo ili mnogo). Pogledajte ponuđena jela i napravite izbor! Tako će svi biti zadovoljni: vi ćete uživati u hrani i pri tome nećete mnogo odstupiti od svojih nutritivnih navika, kao i domaćini, jer su Vas lepo ugostili.
Umesto zaključka 🙂
Odgovor na dilemu sa početka priče „Jesti ili ne“ svakako je potvrdan: jedite, naravno, ali sa merom. Osnovna ideja i cilj Slava, rođendana, Božića, godišnjica i drugih praznika ne treba da bude preterana konzumacija jela i pića (naprotiv, umerenost je jedna od osnovnih preporuka svih vera i religija), već okupljanje i druženje. Trpeza je samo mesto okupljanja i nikako nije razlog okupljanja.
Prijatno Vam želi,
Snežana
Da li je nemoguće moguće?
Pažljivo slušam i pokušavam da shvatim ushićenost dok mi u ordinaciji priča da je sa novom dijetom uspela da smrša 2 kilograma za samo dve nedelje i kako uopšte nije gladna i kako može, a bogme i jede slaninu, čvarke…
Pročitaj višeKako birati i odabrati najbolje iz ponude?
Šta je kvalitet namirnica/hrane i kako se određuje?
Često čujemo i/ili sami kažemo da je neka namirnica, hrana kvalitetna. Šta pod tim podrazumevamo? Šta nas navodi da zaključimo da je nešto kvalitetno? Koji su naši kriterijumi, a koji nauke? Idemo redom…
Pročitaj više
