O bacanju hrane
Nedostatak hrane sa jedne strane i njeno bacanje sa druge, aktuelne su teme u svim zemljama sveta, posebno od vremena industrijalizacije. Usavršavanje mehanizacije, kao i poboljšanje agrotehničkih mera doprinelo je pojeftinjenju uzgoja namirnica, povećanju proizvodnje i prerade. Globalizacija je otvorila tržišta i udaljenost je prestala da postoji kao prepreka za dostupnost robe sa različitih destinacija/tržišta.
Nedavno sam pročitala da se u Evropskoj uniji godišnje baci oko 100 miliona tona hrane, dok se 55 miliona ljudi nalazi u kategoriji siromašnih. Više od polovine bačene hrane je iz domaćinstava. Prosečan stanovnik u Norveškoj, na primer baci oko 35 kilograma hrane. Procenjena vrednost bačene hrane bila je oko 20.000 dinara. Najčešće se baca hleb, voće, mlečni proizvodi (jogurt), suhomesnati proizvodi (oko 150 grama godišnje) i dva ručka. Zanimljivo, zar ne?
U našoj zemlji se ovakvo istraživanje nije radilo, jer ne postoji razvrstavanje otpada i merenje istog. Eto, ideje da svako od vas uradi proračun za sopstvenu porodicu. I, ne, nemojte da računate koliko ste bacilli hrane i novca, pa da vam to donese brigu. Uradite proračun da bi stekli uvid i saznanje, pa onda uradite korektivne mere u cilju sprečavanja bacanja hrane i uštede vremena i novca.
Da li znate?
Od 2006. godine u Beogradu postoji udruženje Banka hrane Beograd, čiji je jedan od ciljeva smanjenje bacanja hrane. Više o aktivnostima ovog udruženja možete podgedati na http://www.bankahrane.org/ Inače, koncept banaka hrane potekao je iz Sjedinjenih Američkih Država (1967.) i 1984. godine je zaživeo u Francuskoj. Nakon dve godine osnovana je Evropska federacija banaka hrane (FEBA).
Da li je bacanje hrane greh, nedostatak dobre procene pri pripremi, posledica stavova „dok ne osta ne bi dosta“ ili „bolje da ostane nego da zastane“, bojkot ukućana prema određenoj vrsti jela ili nešto drugo? Svaki od navedenih razloga bacanja hrane dobila sam od vas tokom kratke ankete sprovedene na dve društvene mreže (LinkedIn i Instagram). Na pitanje „Da li bacate hranu?“ 28% anketiranih je odgovorilo da to čini, dok se većina (72%) izjasnila da ne baca hranu.
Hvala svima koji su učestvovali u anketi. Slede nagrade u vidu saveta i preporuka 🙂
Pet saveta da izbegnete bacanje kuvane hrane
1. Planirajte obroke
Dobra organizovanost je poželjna osobina u svim oblastima, pa i kada se radi o pripremi obroka. Zašto? Zato što nam čuva najbitnije resurse: vreme, snagu, energiju, novac… Saglasni ste? Prema tome, kada kuvate jelo, imajte u vidu sledeće:
Koliko ukućana će biti na ručku?
Kakav stav imaju prema jelu koje spremate, tj. da li im je omiljeno ili manje omiljeno?
Da li to jelo možete da servirate i za večeru?
Da li se to jelo može jesti sutradan ili zalediti?
Broj ukućana koji će biti na ručku uvek možete znati par dana ranije: ko od dece jede u obdaništu, probuženom boravku ili kod bake/deke/tetke, odnosno da li je neko na službenom putu, ostaje duže na poslu ili je stanje redovno 🙂 U skladu sa tim saznanjima, planirajte količinu hrane koju spremate.
2. Sačuvajte hranu u frižideru
Veliki broj jela koja ostanu od ručka mogu se, nakon hlađenja, čuvati u frižideru i servirati podgrejana ili hladna za večeru. Izuzetak su jela sa spanaćem, pečurakama, celerom, jajima i sl. Takođe, jela poput pasulja, sarme i druga, bolje ostavite za sutrašnji ručak, a ne za večeru zbog nadimanja. Jela sa piletinom ne treba podgrevati, ali se mogu jesti kao hladni obroci/salate.
3. Spakujte obrok komšinici/komšiji koji žive sami
Ovo je odlična ideja! Jedino je potrebno da najpre saznate njihov stav o tome i da li imaju nešto protiv. Dakle, nemojte biti nametljivi i stavljati osobe u nezgodnu situaciju, već se lepo pre toga raspitajte direktno kod osobe kojoj bi odneli hranu. Inače, zašto je ovo dobra ideja? Često starije osobe koje žive same nemaju kuvani obrok iz dosta razloga: mrzi ih da kuvaju samo za sebe, zbog bolesti teško im je da spremaju, imaju problem da nabave namirnice zbog ograničenog kretanja usled oboljenja, zbog nedostatka finansijskih sredstava itd. Ukoliko vam nedvosmosleno kažu da je u redu da donesete povremeno hranu, eto rešenja kada i pored dobrog planiranja ostane višak hrane.
hrana za poneti na posao
4. Sačuvajte jela u zamrzivaču
Varijanta koja je odlična za sve zaposlene osobe jeste zaleđivanje obroka. Kad već kuvate, skuvajte više, višak lepo zaledite i, eto još jednog ručka. Tako štedite vreme, energiju, ali i novac, a nutritivna vrednost jela neće se smanjiti. Ova preporuka važi za veliki broj jela (slatki kupus sa junetinom, grašak, pasulj, gulaš, sarmu, ćufte itd). Izbegavajte da ledite jela sa krompirom, mlekom, jogurtom, majonezom, jajima, sveže salate i sl.
Kada ostavljate hranu u zamrzivač, predlažem da stavite nalepnicu sa nazivom jela i datumom ostavljanja. To je važno, jer ćete uvek znati šta imate na raspolaganju i koliko dugo. Podsećam vas da zamrzavanjem produžavate rok upotrebe namirnica, ali neka to bude za par nedelja, a ne meseci. Dakle, hranu ne treba predugo čuvati, pa ni u zamrzivaču.
5. Ponesite hranu na posao
Ručak spremljen kod kuće je uvek bolja opcija od brze hrane kupljene u gradu. Za neka jela potrebno je imati mogućnost podgrevanja, ali za pojedine vrste to nije neophodno. U svakom slučaju, potrebno je postojanje frižidera, kako bi se kvalitet obroka zadržao i sprečili procesi koji mogu dovesti do toga da se hrana pokvari. Higijena posude za čuvanje i optimalna temperatura čuvanja sprečiće razvoj patogenih mikroorganizama, koje mogu dovesti do neželjenih tegoba usled kvara hrane.
Pored nutritivno kvalitetnog obroka, prednost hrane pripremljene i donete od kuće jeste i ušteda novca, ali i vremena za odlazak u kupovinu. Tako da će vam vreme pauze biti dovoljno za konzumaciju obroka i šetnju. Vedri biznis koncept 🙂 Odlična ideja, zar ne?
ručak na poslu
Šest saveta da izbegnete bacanje hleba
Pročitali ste na počekku teksta da se u Norveškoj često baca hleb (procena je oko četvrtine vekne po osobi). Na žalost, nisu nam potrebna istraživanja da zaključimo da se i kod nas baca dosta hleba. Uvek mi je žao kada vidim vekne hleba i okrajke koje stoje bačene pored kontejnera. Ako već dođete u situaciju da vam ne treba, stavite hleb u kesu i okačite na obeležena mesta ili blizu kontejnera – sigurno će naći put do nekoga. Slede saveti da ne dođe do bacanja hleba i kako da upotrebite bajat hleb.
1. Ne kupujte uvek istu količinu hleba
Planirajte nabavku hleba i ne kupujte po navici uvek istu količinu. Recimo, ako za ručak imate jelo koje sadrži krompir, pirinač, makarone ili slične namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, onda će vam sigurno trebati manja količina hleba nego inače.
2. Napravite prženice
Jednostavan i brz način da potrošite bajat hleb i da, uz mlad sir, jogurt/kiselo mleko i svežu, sezonsku salatu (paprika, zelena salata, krastavac, paradajz i sl.) napravite hranljiv doručak ili večeru. Recept za pripremu prženica možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/przenice/
3. Napravite sendviče iz rerne
Ovo je, takođe odličan predlog za doručak ili večeru. Pored upotrebe bajatog hleba, možete potrošiti namirnice koje već imate u frižideru, a nedovoljne su za obrok ako se serviraju samostalno. Mogu se kombinovati sa mlečnim napitkom (jogurt, kiselo mleko), sokom od paradajza ili sezonskom salatom. Recept možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/sendvici-iz-rerne/
4. Napravite poparu
Ovo je staro jelo koje su još naše bake koristile da potroše stari hleb. Recept je vrlo jednostavan: u ključalu vodu treba dodati na kockice isečen bajat hleb. Prethodno se u vodu može dodati neka masnoća, poput: masti, maslaca ili kajmaka, ali, pazite, sve navedeno povećava kalorijsku vrednost jela. Može se servirati uz sir, kiselo mleko, jogurt, jaja i sl.
5. Napravite bruskete
Ukusan, jedostavan i brz način da upotrebite hleb od juče 🙂 Ovako pripremljen bajat hleb imaće lepu aromu, hrskav je i može se kombinovati uz ribu, jaja, salate, čorbe… recept možete pročitati klikom na link http://www.porodicninutricionista.com/brusketi/
6. Napravite mrvice
Jednostavno se prave i mrvice uvek treba imati u kuhinji. Neophodne su pri pripremi velikog broja jela. Prave se jednostavno: ostaci hleba se iseku na kockice, stave se u pleh na papir za pečenje i osuše u rerni na oko 50-70°C. Nakon desetak minuta sušenja, treba ih ohladiti i samleti. Čuvaju se u zatvorenoj posudi, da ne bi upile vlagu. Zavisno od hleba koji ste imali, dobićete mrvice od belog, integralnog ili neke druge vrste hleba.
Četiri saveta da izbegnete bacanje mlečnih proizvoda
1. Voćni jogurt/frape
Ukoliko vidite da deca nisu zainteresovana za mleko/jogurt, koje ste već otvorili, ovo je lep način da dobiju hranljiv napitak, a vi da prevenirate ubeđivanja da treba da piju mlečne proizvode ili, eventualno, bacanje. Sve navedeno važi i za voće: ako često bacate voće iz bilo kog razloga, ovo je pravi predlog za vas. Detaljnije možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/vocni-jogurt-frape/
2. Makarone sa sirom
Veći broj vrsta sireva se lako kvari: naravno vi ne morate da sačekate da do toga dođe. Čim primetite isušivanje površine sira ili blagu kiselost možete ga koristiti za pripremu jela poput ovog. Jednostavna je priprema: sir izgnječite, dodajte u umućena jaja i ispržite na teflonskom tiganju. Makarone obarite, ocedite, dodajte im jaja sa sirom i po ukusu sušenog bosiljka, origana i sl. Ovo jelo možete poslužiti za doručak/večeru uz mlečni napitak (jogurt ili kiselo mleko), sok od paradajza ili sezonsku salatu.
Druga mogućnost je da isprženi sir sa jajima servirate uz bruskete i sezonsku salatu.
3. Gibanica
Mnogobrojni su recepti za pripremu ovog hranljivog jela. Možete odabrati onaj koji je u datom momentu pogodniji: ako je sir dobio malo kiseliji ukus ne znači da nije za upotrebu, ali ga upotrebite pre nego što više ne bude jestiv. Preporuka je da se takav sir termički obradi, pa se koristi za pripremu jela poput: makarona sa sirom, gibanice i sl. Pored sira, ako vam je ostalo malo jogurta, možete i njega utrošiti pri pripremi gibanice. Predlog za pripremu gibanice možete pročitati na sajtu http://www.porodicninutricionista.com/gibanica/
4. Napravite kolač
Kolač napravljen u sopstvenoj režiji je mnogo bolji izbor od kupovnih varijanti: znate koje sastojke stavite, oni su kvalitetni i sveži, što povećava njihovu nutritivnu vrednost, a o dodavanju aditiva i konzervanasa u kolač nijedna domaćica i ne razmišlja, jer nema potrebe za tim. Često kolači koje napravimo sami imaju manju energetsku (kalorijsku) vrednost, zbog manjeg sadržaja šećera i masti. Svaki recept se može korigovati i induvidualno prilagoditi (smanjiti količinu šećera ili ga zameniti zaslađivačem, redukovati količinu margarina i sl.). Takođe, za ekonomičnu osobu to je prilika da potroši sastojke (u ovom slučaju jogurt, mleko) pre isteka roka trajanja. Postoji mnogo recepata i zaista imate veliku lepezu najrazličitijih slatkiša. Palačinke, voćni kolač, puding, mafini… ma, izbor je samo vaš.
Prijatno vam želi,
Snežana
Pročitaj višeVoćni jogurt/frape
Napitak sačinjen od mlečnih proizvoda (mleka, jogurta) i voća je nutritivno i energetski vredan. Može se deci i odraslima servirati kao užina. Sprema se od sezonski dostupnog voća. Može se koristiti i smrznuto voće, čime se produžava vreme prisutnosti nekog voća u ishrani, i time osvežava jelovnik i ishrana čini raznovrsnom.
Potrebno je:
Voće
Mleko/jogurt
Med i jezgrasto voće po potrebi
Priprema:
Voće dobro oprati. U zavisnosti od vrste i količine voća, kombinujte ga sa mlekom ili jogurtom. Na primer: voće koje sadrži više vode (jagode, maline, kupine i sl.) možete kombinovati sa jogurtom koji ima gušću konzistenciju. Mada, ako je količina ovog voća veća, može se dodati i mleko. Voće i mlečni napitak staviti u blender da se usitni i sjedini. Može se dodati malo meda, jezgrastog voća (orah, lešnik, badem i dr.).
Saveti: dodavanje meda i jezgrastog voća (orah, lešnik, badem i sl.) preporučuje se deci koja se oporavljaju, sporije napreduju ili imaju intenzivne treninge. Deci koja imaju problem sa gojaznošću, dijabetesom, hipertrigliceridemijom i sl. ne treba sladiti ovu užinu.
Ovako pripremljen napitak ne treba dugo čuvati. Najbolje je pripremiti uvek svež i odmah ga konzumirati, jer se stajanjem smanjuje nutritivna vrednost, a može se i ukvariti zbog međudejstva sastojaka (mleko, voćne kiseline, kao i mlečni šećer, med i dr.).
Prijatno!
Pročitaj višeSendviči iz rerne
Ukoliko imate bajatog hleba i svašta nešto u frižideru, ali nedovoljno za samostalni obrok, ovo je pravi recept za vas. Potrošićete stari hleb i sve što je ostalo “po malo”. Sendviče možete poslužiti sa mlečnim napitkom (jogurt, kiselo mleko, kefir i sl.), sezonskom salatom i sl. Mogu se konzumirati za doručak ili večeru. Hranljivi su i preporučuju se deci u razvoju, ali i odraslima koji nemaju problem sa gojaznošću, povišenim lipidima u krvi i dr.
Potrebno je:
Jaja – najbolje organski proizvedena ili domaća 🙂 količina zavisi od količine hleba koji treba utrošiti
Salama od ćurećih/pilećih prsa, šunka, slanina ili nešto slično
Mleko
Origano
Kačkavalj
Kečap
Priprema:
Bajat hleb iseći na kriške i poređati u pleh obložen papirom za pečenje. U činiji umutiti jaja, dodati iseckane suhomesnate proizvode koje imate, malo origana, i na kraju sipati malo mleka (dve do tri šoljice za kafu). Mleko ne treba da previše razredi smesu, već da omogući lakše natapanje hleba sa umućenim jajima. Staviti po kašiku – dve fila (zavisno od veličine kriške hleba) na svako parče. Posuti narendanim kačkavaljem ili drugim tvdrim sirom i kečapom.
Zapeći u rerni desetak minuta na oko 120 – 150 °C, zavisno od rerne.
Savet: deci i odraslima koji imaju dijabetes, insulinsku rezistenciju, gojaznost, hipertrigliceridemiju i dr. izostavite kečap i hleb neka bude integralni. Osobama sa povišenim lipidima u krvi kačkavalj zamenite manje masnim sirom i umutite jedno celo jaje, ostalo neka budu samo belanca.
Prijatno!
Pročitaj višePrženice
Odličan način da potrošite bajat hleb i da napravite hranljiv obrok, kombinujući ih sa mlečnim napitkom (jogurt, kiselo mleko, kefir i sl.), mladim sirom, sezonskom salatom itd. Može se konzumirati za doručak ili večeru. Prženice su hranljive i preporučuju se deci u razvoju, ali i odraslima koji nemaju problem sa gojaznošću, povišenim lipidima u krvi i dr.
Potrebno je:
Jaja – najbolje organski proizvedena ili domaća 🙂 količina zavisi od količine hleba koji treba utrošiti
Mleko – količina zavisi od količine jaja
Ulje
Priprema:
Bajat hleb iseći na kriške. U činiji umutiti jaja i na kraju dodati malo mleka (jednu do tri šoljice za kafu – one male, stare :)), zavisi koliko imate starog hleba i jaja. Mleko ne treba da previše razredi umućena jaja, već da omogući lakše natapanje hleba.
Na teflonskom tiganju uz dodatak malo ulja, ispržiti prženice sa obe strane. Ređati ih na papirni ubrus radi upijanja masnoće.
Savet: preporučujem prženje u teflonskom tiganju, jer je potrebno manje ulja. Mogu se ispeći i u rerni, na papiru za pečenje, ali onda ne budu tako mekane.
Prijatno!
Pročitaj višeKoh
Odličan recept za kolač koji mnogo volim i rado preporučujem: nutritivno vredan, brzo i lako se sprema. Preporučuje se deci, trudnicama, dojiljama, sportistima, radnoaktivnoj populaciji, starijim osobama, kao i svima koji se oporavljaju, nakon bolesti, stomatoloških i drugih intervencija. Preporučuje se uvek kada je potrebno dati hranljiv, ukusan, lako svarljiv i proteinima bogat obrok.
Potrebno je za koru:
7 jaja
7 kašika pšeničnog griza
2 kašike brašna
Potrebno je za prelivanje:
1 l mleka
7 kašika (ravnih) šećera
1 kesica vanil šećera
Priprema:
Mikserom dobro umutiti belanca. Zatim, dodavati uz mešanje varijačom (drvenom ili silikonskom) žumanca jedno po jedno, kašiku po kašiku griza i na kraju brašno. Dobro sjediniti da bude homogena masa. Blago pouljiti pleh i posuti ga brašnom, pa izliti masu. Peći na 180 °C oko 20 – 30 minuta (zavisi od rerne; testo treba da dobije zlatno žutu boju, a pečenost možete provetiti zabadanjem čačkalice u testo: ne treba da ostaju tragovi testa).
Mleko sa šećerom grejati dok se ne otopi šećer.
Topao kolač preliti sa toplim mlekom. Mleko sipati kutlačom, ravnomerno preko kolača.
Služiti koh ohlađen.
Saveti: U slučaju intolerancije na laktozu, možete koristiti jedno od biljnih mleka (kokosovo, sojino, pirinčano i sl.). Ukoliko kolač spremate osobi koja ima dijabetes, intoleranciju na glukozu, insulinsku rezistenciju, hipertrigliceridemiju ili je gojazna, onda šećer zamenite zaslađivačem, a umesto vanil – šećera stavite parče vanil šipke.
Prijatno!
Pročitaj više
