Posts Tagged "prevencija"

O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja

Objavila Snežana Ralić Maričić 29.05.2022. u Ishrana, Porodični nutricionista

U svakodnevnoj praksi Porodični nutricionista sarađuje sa zdravim i bolesnim osobama, mladima i starijima. Postoje mnogobrojna stanja i bolesti gde je ishrana veoma važna: kod nekih je medicinska nutritivna terapija primarna (osnovna) mera lečenja, kod pojedinih je pomoćna terapijska metoda, ali postoje stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktan uticaj na nastanak, lečenje i oporavak. U ovom prilogu pisaću o trećoj kateroriji. Zašto? Jer, se o toj oblasti veoma malo ili nimalo ne govori i ne piše. Na prvi pogled, takve situacije ne zahtevaju posebnu pažnju nutricionista. Upravo to, SAMO na prvi pogled. O čemu se zapravo radi? U nastavku pročitajte o povezanosti takvih stanja/oboljenja i ishrane, koja ipak postoji.

Koja stanja i oboljenja ne zahtevaju medicinsku nutritivnu intervenciju?

Ishrana je, pored vazduha i vode neophodna za život. Ipak, nije svemoguća. Postoje definisana stanja i oboljenja na čiji nastanak, kao i na oporavak ishrana nema direktnog uticaja. Neka od njih se razvijaju postepeno, dok druga nastaju iznenada. Iako nema direktnog uticaja na nastanak, lečenje i oporavak kod nekih stanja ili oboljenja (u nastavku teksta navešću najčešća), ishrana je, ipak značajna i kod njih. Njen uticaj je posredan i nepoštovanje preporučenog, korigovanog režima ishrane može uticati na razvoj komplikacija početnog stanja/oboljenja ili usporeniji i produženi oporavak. Evo, jednog primera: ukoliko osoba usled pada ili saobraćajne nesreće polomi nogu, ishrana tu nema nikakvog direktnog uticaja. Ali, takvoj osobi će morati da se stavi gips i predloži višenedeljno mirovanje. Gde je tu ishrana, možda se pitate? Mirovanje obavezno podrazumeva smanjenje energetskog (kalorijskog) unosa (kasnije će biti više reči o tome). Ukoliko osoba nastavi da jede isto ili, često se događa da poveća unos hrane, neminovno će doći do predgojaznosti ili gojaznosti (zavisi od stanja uhranjenosti pre povrede). Upravo ti dodatni kilogrami opteretiće dodatno povređenu nogu, ali i zdravu nogu na koju se osoba dominantno oslanja. Dalje, opteretiće se i drugi organi: srce i krvni sudovi, bubrežni sistem, jetra, pluća… Problem se povećava kada takva osoba skine gips i krene na fizikalnu terapiju sa viškom kilograma stečenim tokom mirovanja.

Pored toga, u terapiji pojedinih  stanja i oboljenja koristi se farmakološka terapija koja može uticati na apetit (pre svega, to su lekovi koji se koriste u lečenje psihijatrijiskih, neuroloških i drugih oboljenja), pa usled toga  može doći do porasta telesne težine (nastanka predgojaznosti, gojaznosti) i /ili abdominalne gojaznosti, povećanja lipida, šećera, transaminaza i drugih parametara u krvi.

Navešću koja su u praksi najčešća stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktnog uticaja na nastanak i u lečenju*:

• prelomi, odnosno traume (izazvane padovima, saobraćajnim udesima; povrede: glave, vrata, grudnog koša, abdomena, slabine i karlice, ramena, nadlaktice, lakta, podlaktice, šake, kuka, butane, kolena, potkolenice, povrede skočnog zgloba i stopala, zatim višestruke povrede tela, opekotine, promrzline);
• pojedine vrste tumora (pluća, koža, oko, mozak i drugi delovi centralnog nervnog sistema)
• duševni poremećaji i poremećaji ponašanja
• bolesti nervnog sistema
• bolesti mišićno – koštanog sistema i vezivnog tkiva (oboljenja zglobova, mišića, tetiva)
• hipotireoza**

*Izvor: Međunarodna klasifikacija bolesti – šifarnik bolesti MKB 10

**Kod ovog oboljenja ishrana nema direktnog uticaja u nastanku, ali je posle bitna u lečenju

Zašto su važna stanja/oboljenja na koja ishrana nema direktnog uticaja?

U  nabrojanim stanjima/oboljenjima ishrana nema direktnog uticaja na njihov razvoj i nastanak, i može se reći da ni u oporavku nema presudnog uticaja. Međutim, u periodu oporavka koji uključuje mirovanje ili smanjeno kretanje retko ko koriguje energetski unos putem hrane i pića. Smanjena fizička angažovanost usled mirovanja ili smanjenog kretanja trebalo bi da podrazumeva značajno smanjenje kalorijskog (energetskog) unosa. Naprotiv, često u praksi vidim upravo suprotno: ljudi usled bolova, nervoze, dosade i mnogobrojnih drugih razloga unose više hrane nego što im je potrebno. Često se greši kako u količini unete hrane i pića,  tako i u izborima namirnica koji se biraju.

Realno ni jedan od razloga ne treba da bude povezan sa procesom hranjenja. Hrana nije lek za navedena stanja (dosadu, bolove, nervozu, nespavanje, uznemirenost, brigu, neizvesnost i dr.). Na taj način unesen energetski višak ostavlja za posledicu povećanje broja kilograma. Stečeni višak kilograma opterećuje nekretanjem već oslabljeno telo: koštano – mišićni sistem, srce i krvne sudove, digestivne organe, bubrežni sistem i dr. Na ovaj način posmatrano, ishrana je veoma bitna i to u prevenciji nastanka gojaznosti, hipertenzije, hiperglikemije, hiperlipemija i drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Nastanak nekog od navedenih bolesti vrlo otežava oporavak od osnovnog oboljenja/stanja i zato je ishrana veoma važna iako se to na prvi pogled ne bi reklo.

Kako da se ne ugojite u slučaju mirovanja ili smanjenog kretanja?

Ukoliko ste od medicinskog stručnjaka dobili preporuku da mirujete veoma je važno da sve, pa i ovaj savet prihvatite i pridržavate se. Zavisno koliko ste pre ove preporuke bili aktivni, toliko morate obratiti pažnju na ishranu. Jednostavno: ako ste imali veliki energetski rashod (težak fizički rad, intenzivno treniranje, dosta kretanja i sl.), znači da ste više hrane morali unositi kako bi bili u energetskom balansu odnosno ravnoteži u odnosu na osobe koje rade lakše poslove i fizički su slabo aktivne ili neaktivne. Slede konkretne smernice:

• Smanjite energetski unos

Dnevne energetske potrebe (odnosno koliko nam energije u kalorijama treba) predstavljaju zbir energije potrebne za bazalni metabolizma i energije neophodne za hranjenje, fizičku aktivnost. Kod dece se dodaje energija potrebna za rast, dok se kod žena u trudnoći i tokom dojenja, takođe povećava energetski unos. Bazalni metabolizam zavisi od mnogobrojnih faktora, najviše od: pola, godina, trenutne (realne telesne težine) , dok energija za fizičko angažovanje dominantno zavisi od naših aktivnosti: vrste posla kojim se bavimo i angažovanosti van posla. U slučaju mirovanja vrednost bazalnog metabolizma se ne menja (telo mora da funkcioniše), ali mirovanje, smanjenje kretanja i aktivnosti uopšte umnogome utiču na umanjenje energetskih potreba. Dakle, sada vam je jasno šta se dešava kada osobe kažu da “jedu isto, a goje se”. Znači: ne kreću se isto, nemaju istu aktivnost i upravo zbog toga dolazi do povećanja telesne težine. Veoma je važno uskladiti energetski unos i energetski rashod (potrošnju). Dakle, unositi količinu hrane (energije) u skladu sa potrošnjom, odnosno potrebama.

• Ne jedite van obroka

Uobročenost je jedan od osnovnih principa pravilne ishrane. Hranu uzimajte isključivo kada je za to vreme. Ako ste uobročeni onda sigurno nećete doći u situaciju da budete gladni, tj. da vaše telo traži hranu. U slučaju da se između obroka javi osećaj gladi, nemojte odmah uzeti da nešto jedete, već popijte vodu ili čaj (možda vam telo traži vodu), ili pojedite neku voćku (jabuku, mandarinu, pomorandžu, jagode ili neko drugo sezonsko voće koje je dostupno, odnosno zavisno od perioda godine). Dalje, proverite da li unosite dovoljno nutrijenata (belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala…). Može se desiti da se deficit manifestuje kao glad. To je ono kad neko kaže da mu se “jede nešto, ali ne zna šta”.

• Ne tražite utehu u hrani

Hrana je jedna od naših osnovnih potreba. Neophodna nam je za funkcionisanje, obnovu ćelija/tkiva (gradivna uloga), ima zaštitnu i mnoge druge uloge u našem telu. Međutim, hrana se često koristi u svrhe koje ne treba da ima. Ona nije zanimacija, antidepresiv, niti bilo šta slično.  Hrana vas ne može utešiti, ukloniti brige, rešiti problem, smanjiti bol. Preteranim unosom može vam doneti samo još jedan problem (izazov) i/ili otežati postojeći. Setite se ovoga kada sledeći put krenete da nešto grickate kada vam je dosadno, ne znate šta bi ste, brinete…

• Ne jedite kada vam je dosadno

Mirovanje ili smanjeno kretanje bez obzira uzroke, nosi sobom drastično smanjenje fizičke potrošnje, ali i veliku količinu vremena. Nekretanje, otežana pokretljivost i boravak u zatvorenom prostoru smanjuju mogućnost za mnogim angažovanjima kako bi utrošili vreme i skrenuli misli nekim aktivnostima. U takvim situacijama često hrana bude nadohvat ruke i… Nastavak znate: teško je prestati sa grickanjem, naročito ako se još uzme daljinski i pretražuju mnogobrojni kanali. Tada se gubi svaki osećaj koliko se pojelo. Zato: NIKADA ne jedite kada vam je dosadno, nemate šta da radite, a posebno NE kada gledate TV program. Smislite aktivnosti u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i afinitetima. Izbor je veliki, samo se malo angažujte i nađite čime ćete baviti i na šta ćete usmeriti pažnju. To može biti: slušanje muzike, čitanje, sređivanje fotografija, neke papirologije (za koju nikada niste imali vremena), poštanskih markica (ako ste kolekcionar), heklanje, pletenje, slikanje, pisanje, slaganje puzli itd. Veoma je važno da nađete neku zanimaciju dok se vi ili član vaše porodice ne oporavi.

• Jedite sezonske i raznovrsne namirnice

Ova preporuka je veoma važna za sve, a posebno za ovu kategoriju osoba. Oporavak će biti lakši ako se unosi sve što našem telu treba. Monotona, neredovna i  ishrana bogata rafinisanom hranom mogu  uticati na nastanak raznih deficita, ali i na nastanak gojaznosti. To će svakako negativno uticati na osnovno stanje ili oboljenje zbog koga osoba miruje ili se otežano kreće. Dakle, raznovrsna ishrana sezonskog karaktera je jedna od glavnih preporuka za sve, pa i za osobe koje su privremeno lišene ili imaju ograničene fizičke aktivnosti.

• Ne idite kasno na spavanje

Mnogobrojne su prednosti redovnog i okrepljujućeg sna. Međutim, neka stanja i bolesti mogu biti praćena poremećajem sna. Takođe, prisustvo bola može uticati na teško zaspivanje i/ili prekidanje procesa spavanja. To nisu lake i jednostavne stvari, jer umnogome utiču na kvalitet života. Gde je tu hrana? Dokazano je da poremećaj sna povećava rizik za nastanak gojaznosti. Ovaj rizik znatno se povećava ako još postoje stanja ili oboljenja koja ograničavaju ili eliminišu kretanje. Odlaganje odlaska na spavanje utiče na javljanje gladi i do uzimanja hrane koja je svakako višak u odnosu na energetske potrebe.

• Ne jedite dok gledate u ekrane (televizor, tablet, monitor kompjutera, telefon i sl.)

Praćenjem različitih sadržaja gledenjem u ekrane naš mozak obrađuje primljene informacije odnosno razume sadržaj i povezuje radnje, muziku, sadržaj razgovora i druge radnje. Uzimanje hrane uz navedene aktivnosti radi se potpuno nesvesno i mozak to ne registruje na adekvatan način. Kao rezultat toga ne javlja se prijatan osećaj sitosti, uživanje u mirisima, ukusima i sl. Samo se u jednom momentu javlja svesnost da toga što je osoba jela više nema kada se registruje prazna posuda. U praksi sam radila sa osobama koje su gledajući TV program pojele čokoladu od 300 grama, a da toga uopšte nisu bile svesne. Još gore je što nakon toga nisu imale osećaj sitosti i zadovoljstva. Razlog tome je skrenuta pažnja mozga na TV program, a ne na ukus, miris, vrstu i količinu čokolade.

• Ne sladite napitke poput: kafe, čaja, limunade

Razloga je puno: povećavate energetsku vrednost napitka (bespotrebno), maskirate ukus konzumiranog napitka i razvijate zavisnost (dokazano je da šećer izaziva zavisnost). Nemojte da vas prevari zato što dodajete “samo” kašičicu šećera u kafu. Matematika je jasna: 2 kafe dnevno po 1 kašičica šećera znači da dnevno samo sa kafom unesete oko 12 grama šećera. Za 10 dana unećete 120 g, dok za 30 dana to je minimalno 360 grama šećera! Izraženo u kalorijama na mesečnom nivou to je ukupno oko 1440 Kcal! Dakle, “samo” dve kašičice šećera svakodnevno dodate u kafu ili čaj tokom mesec dana i unećete ovu količinu kalorija.

• Unosite dovoljno vode

Voda je životno važna potreba. Ova preporuka je važna za sve osobe. Najčešće se pitamo: Koliko nam je vode potrebno na dnevnom nivou i jesu li te potrebe iste za sve osobe? Potrebe za vodom su različite i zavise od nekoliko faktora: starosti, pola, zdravstvenog stanja, ishrane i dr. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) dnevne potrebe za vodom za odrasle, zdrave osobe koje imaju od 19 do 70 godina, žive u predelima sa umerenom klimom i imaju umerenu fizičku aktivnost su za osobe muškog pola oko 2,5 l i za žene oko 2 l. Naravno ove količine se mogu korigovati u zavisnosti od zdravstvenog stanja, podneblja gde osoba živi, koliko je fizički aktivna itd. Potrebe za vodom mogu se orijentaciono odrediti i pomoću formule da dnevno treba uneti 30 ml vode po kilogramu telesne težine. Znači, ukoliko osoba ima 70 kg njene potrebe za vodom su: 70 X 30 ml = 2100 ml = 2,1 l

• Uživajte u ishrani

Uživanje u ishrani podrazumeva tzv. prisutnost koja znači da dok jedete primetite boje, mirise, izgled, konzistenciju i ukuse namirnica koje konzumirate, zatim da jedete polako sa pažnjom na hrani. Ne bi trebali da gledate u ekrane (telefona, tablet, kompjutera, televizora i dr.) ili da čitate novine. Sitost i zadovoljstvo obrokom se upravo tako postižu – prisutnošću.

Pročitali ste kako je malo potrebno da se vama ili članu vaše porodice sa stanjima/oboljenjima na koje ishrana nema direktan, ali ima posredan uticaj, može da se zakomplikuje, oteža i/ili produži oporavak. Briga o sopstvenoj i porodičnoj ishrani nije najvažnija u životu, ali jeste veoma važna i treba joj posvetiti pažnju.

Više o univerzalnim i najvažnijim pravilima u ishrani možete pročitati u prilogu    http://www.porodicninutricionista.com/da-li-je-nemoguce-moguce/

Prijatno vam želi vaš porodični nutricionista,

Snežana

Pročitaj više

Zašto je tako podmukao?

Objavila Snežana Ralić Maričić 14.11.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Praktični saveti porodičnog nutricioniste o prevenciji nastanka i za lečenje dijabetesa (šećerne bolesti). U kalendaru javnog zdravlja 14. novembar je Svetski dan dijabetesa i ceo mesec (april) je posvećen borbi protiv dijabetesa. Kada je ceo mesec posvećen jednom oboljenju, kakvu poruku dobijate? Upravo tako: da je problematika ove bolesti velika i akcije neophodne: kako u prevenciji, tako i u lečenju. Evo, priče o dijabetesu…

Šta je dijabetes?

Kakvo je ovo oboljenje? Zašto se opisuje kao podmuklo? Zašto je veliki javnozdravstveni problem? U stručnoj literaturi se navodi da je dijabetes problem epidemijskih razmera, zašto?

Na osnovu “Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa” prikazaću vam osnovne definicije kako bi stekli tačan uvid u ovu epidemijsku bolest 21. veka. Morate znati malo teorije da bi shvatili ovo oboljenje.

Dijabetes melitus pripada grupi metaboličkih bolesti čija je osobina hronična hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi)  koja se javlja kao posledica smanjenog lučenja insulina, poremećaja u njegovom delovanju ili kao posledica oba navedena poremećaja. Dijagnoza dijabetesa postavlja se ukoliko su izmerene dve vrednosti glikemije veće od 7 u razmaku od dva do tri dana, ili izmerena glikemija veća ili jednaka od 11,1 u bilo koje doba bez obzira na vreme uzetog obroka, uz prisustvo simptoma koji upućuju na dijabetes (žeđanje, mršavljenje, pojačano mokrenje). Klasifikacija dijabetesa obuhvata četiri tipa dijabetesa.

Klasifikacija dijabetesa:

I Tip 1 dijabetesa (destrukcija beta ćelija koja vodi potpunom nedostatku insulinske sekrecije)

            A. Posredovan imunološkim procesom

B. Idiopatski

II Tip 2 dijabetesa (može se rangirati od dominantne insulinske rezistencije do dominantnog deficita sekrecije insulina koji je udružen sa insulinskom rezistencijom)

III Drugi specifični tipovi dijabetesa

            A. Genetski deficiti funkcije beta ćelija

            B. Genetski uslovljeni defekti u dejstvu insulina

            C. Dijabetes melitus usled bolesti egzokrinog pankreasa

            D. Dijabetes melitus u okviru drugih endokrinih bolesti

            E. Dijabetes melitus indukovan lekovima ili hemikalijama

            F. Dijabetes melitus indukovan infekcijama

            G. Retki oblici imunološki posredovanog dijabetesa melitusa

            H. Druge nasledne bolesti u kojih se može javiti dijabetes melitus

IV Gestacijski dijabetes (dijabetes u trudnoći)

Podela na tipove dijabetesa izvršena je prema uzrocima koji utiču na nastanak dijabetesa. Najveći broj obolelih ima dijabetes tipa 2 i najznačajniji aspekt je taj što je ovaj tip dijabetesa moguće prevenirati. Mnoge studije su to potvrdile, ali se i dalje traga za najefikasnijim i najekonomičnijim načinom prevencije. Realnost je takva da prođe dosta vremena do otkrivanja dijabetesa tipa 2 i tada su već razvijene brojne komplikacije usled, često višegodišnjih hiperglikemija (eto, zašto je podmukao). Najčešće su to oštećenja kardio-vaskularnog i nervnog sistema, bubrega, očiju i dr. Upravo zbog razvijanja mnogih komplikacija koje zahtevaju složena lečenja (transplatacije, dijaliziranje, kateterizacije itd) dijabetes značajno opterećuje zdravstveni budžet svake zemlje, kako zbog troškova vezanih direktno za lečenje, tako i usled smanjenja ili potpunog gubitka radne sposobnosti. Takođe, veliko finansijsko opterećenje snose sami oboleli, kao i njihove porodice.

Da li je svaki dijabetes isti?

Nije! Na početku teksta prikazana je klasifikacija dijabetesa. Svaki od navedenih tipova dijabetesa leči se po posebnim smernicama (protokolima). Ipak, najveću pažnju javnosti privlači priča o dijabetesu koji je najzastupljeniji, dijabetesu tipa 2. Da ironija bude veća ovaj najzastupljeniji oblik dijabetesa je moguće prevenirati promenom životnih stilova, koji ne zahtevaju velika ulaganja, troškove, investicije… korekcije životnih stilova obuhvataju sprovođenje pravilne ishrane, regulaciju telesne težine i abdominalne gojaznosti, fizičku aktivnost,  prestanak pušenja, korigovanje odgovora na stresne situacije itd. Stvarno nije teško, ako znate da vam te greške čine loše i narušavaju zdravlje. I, pored svega, ispada da je ono što je najlakše, mnogima ustvari najteže. Ili, da je ono što je najbliže, ipak nedostupno.

Dijabetes u svetu i kod nas

Širom sveta, sve nacije bile one bogate ili siromašne, osećaju uticaj epidemije dijabetesa. Međunarodna dijabetološka federacija ima elektronsku bazu podataka o dijabetesu i od 2000. godine objavljuje atlase sa novim podacima o broju obolelih, prevalenciji dijabetesa i daje prognozu o obolevanju u narednih par decenija u svetu i po regionima. Pored toga, daje prikaz troškova vezanih za dijabetes u svetu i po zemljama, učešću komplikacija nastalih kao direktna posledica dijabetesa, stopama mortaliteta (smrtnosti) itd. U 2019. godini širom sveta živelo je  463 miliona osoba sa dijabetesom i prognoza je da će ih 2045. godine biti 700 miliona. Zabrinjavajuće, zar ne?

U Republici Srbiji, prema podacima iz Dijabetološkog atlasa bilo je 773.700 obolelih osoba uzrasta od 20 – 79 godina.

Prema podacima iz Dijabetološkog atlasa ukupno 10% globalnih zdravstvenih troškova (760 biliona američkih dolara) izdvoji se za lečenje osoba obolelih od dijabetesa.

Lečenje ove bolesti i njenih komplikacija je veoma skupo i, prema atlasu,  procena je da lečenje košta oko 1089 USD (po osobi)!

Šta sve utiče ili koji su faktori rizika za nastanak dijabetesa?

Mnogi faktori  mogu uticati na nastanak i razvoj dijabetesa tip 2. Najčešći stav je da dijabetes nastaje kao rezultat interakcije genetskih faktora i faktora sredine. Dakle, više je faktora „krivo“ za nastanak i razvoj ove bolesti.

Najznačajniji faktori koji utiču na nastanak dijabetesa mogu se razvrstati u tri grupe:

• Faktori na koje možemo uticati (gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, predijabetes, hipertenzija, lipemija i dr.)
• Faktori na koje se ne može delovati (pol, godine života, pozitivna porodična anamneza, dijabetes u trudnoći ili rađanje dece teže od 4 kg)
• Uticaj životne sredine (nizak socijalnoekonomski status, kulturna i verska ograničenja, stres, okolina koja podstiče nezdrave navike vezane za ishranu i dr.)

Pogledajte i obratite pažnju: mnogo je više faktora na koje možemo delovati i to onda pruža mogućnost za intervenisanje. Na koji način? Korekcijom navika kako bi se usporilo nastajanje ili napredovanje komplikacija ako već postoje, ali i preventivno kada bolest još nije nastala, delovanjem na faktore koji su u velikoj meri zastupljeni kod novoobolelih (gojaznost, obim struka, fizička neaktivnost, nekvalitetna ishrana i dr.).

Još malo o uticaju genetike i životnih stilova: prema Registru za dijabetes u Srbiji je u periodu od 2008. do 2011. godine dijabetes u porodici imala u proseku svaka treća novootkrivena osoba sa dijabetesom, dok prekomernu telesnu težinu (BMI je jednak ili veći od 25) i povišene masnoće ima polovina obolelih! Dakle, genetika ima značajnog, ali ne dominantnog uticaja na razvoj dijabetesa.

U većini evropskih zemalja utvrđeno je sledeće: prevalencija obolevanja od hroničnih nezaraznih bolesti, pa i dijabetesa veća je kod osoba sa nižim materijalnim statusom. Ekonomski i socijalni status utiče na učestalost obolevanja i na očekivane godine života. Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji morbiditet (oboljevanje) od komplikacija uzrokovanih dijabetesom 3,5 puta veći kod siromašnih građana u odnosu na osobe koji su bolje situirane.

Kako se leči dijabetes?

Postoje protokoli lečenja različitih tipova dijabetesa. Osnov svakog protokola lečenja jeste medicinska nutritivna terapija. To je osnovna mera lečenja dijabetesa. Zavisno od stadijuma oboljenja postoje tri metode lečenja šećerne bolesti:

• Medicinska nutritivna terapija
• Medicinska nutritivna terapija i oralni antidijabetici (lekovi)
• Medicinska nutritivna terapija i kombinovana insulinska terapija (lekovi + insulin)

O vrstama lekova i insulina ovde neću pisati, ali dovoljno je da se naglasi da svaki protkol lečenja dijabetesa uključuje kao obavezni deo medicinsku nutritivnu terapiju odnosno dijetetski režim ishrane. Nema tog leka niti insulina koji može da zameni nutritivnu terapiju.

Zašto je podmukao?

Najveći problem kod dijabetesa tipa 2 jeste da prođe dosta vremena do ispoljavanja jasnih simptoma bolesti i za to vreme dolazi do napredovanja bolesti i razvoja mnogih komplikacija. Tako jedna od dve osobe ne zna da ima dijabetes i to u uzrastu od 20 do 79 godina. Procena je da trećina osoba kod kojih je tek postavljena dijagnoza dijabetesa ima jednu ili nekoliko komplikacija dijabetesa.

Lečenje osnovne bolesti i komplikacija su složenije i skuplje kada se dijabetes otkrije u poodmakloj fazi, a ekonomsko opterećenje snose oboleli, njihove porodice, nacionalni zdravstveni sistemi i zemlje.

Kako to u praksi izgleda? Osoba koja je zdrava, ima puno obaveza, ne stiže da obavi preventivne preglede, dođe kod izabranog lekara iz nekog razloga (prehlada, pad, uganuće…). Najčešće se, pored ostalih dijagnostičkih procedura, osoba uputi u laboratoriju i otkrije se, na primer, vrednost šećera u krvi 7,2 (normalna vrednost je do 6,1). Junak ove priče malo se uplaši, „pripazi se“ par dana i ponovljena glikemija bude u redu. „Super“, pomisli i nastavi dalje po starom. I, tako priča može trajati godinama.

Osobe kojima se dijagnostikuje dijabetes često kažu: „Ali, stvarno mene ništa ne boli“. E, zato je dijabetes kao bolest podmukao: kada počne nešto da boli, tada su se već razvile komplikacije. Onda se leče umesto jedne bolesti (dijabetesa), još dve, tri…

Da li je ishrana važna u lečenju dijabetesa?

Naravno! Ne da je važna, nego je primarna u lečenju. To se može zaključiti na osnovu odgovora na pitanje “Kako se leči dijabetes?” Što se osoba bolje pridržava medicinske nutritivne terapije (koja uključuje korigovanu ishranu, redovnu i umerenu fizičku aktivnost, kvalitetan san, kontrolisanu reakciju na stresne situacije itd), to će odložiti uvođenje farmakoloških mera lečenja (lekova, insulina). Takođe, moram da naglasim da uključivanje lekova i/ili insulinske terapije ne znači da se zanemari značaj ishrane. Nikako! Ovo naglašavam, jer sam u praksi nailazila na situacije kada pacijenti jedu daleko više nego što su im potrebe, kao i hranu koja im nije baš preporuka, ali da “situaciju” rešavaju povećanjem terapije (popiju lek više ili daju nekoliko jedinica insulina više). To svakako nije dobro i to ne bi trebalo da se radi.

Praktična uputstva za prevenciju dijabetesa

1. Najpre izračunajte koliko ste pod rizikom

Uradite Upitnik za procenu rizika za oboljevanje od dijabetesa (https://www.diabeta.net/upitnik-procenu-rizika-dijabetes). Upitnik sadrži 8 pitanja, odgovor na svako pitanje nosi određeni broj bodova. Na kraju, kada odgovorite na sva pitanja, saberite bodove i pročitajte na kraju upitnika koliko ste pod rizikom. Videćete i na koje oblasti možete delovati i tako smanjiti rizik: na četiri možete uticati i na četiri ne (genetska predispozicija, godine života, uzimanje terapije za hipertenziju i ikada zabeležena hiperglikemija). Nešto na šta ne možete uticati jeste genetska predispozicija (na primer: niste vi krivi ako je baka imala dijabetes, niti to možete da promenite), dalje, ne možete zaustaviti vreme i svoje godine (sa povećanjem broja godina raste rizik za dobijanje dijabetesa) itd. Predlažem da imate u vidu ove faktore na koje ne možete uticati, ali da ne dozvolite da vam briga o tome oduzima energiju. Svoje snage i aktivnosti usmerite na faktore na koje možete imati uticaja: telesna težina, obim struka, fizička aktivnost i konzumacija povrća i voća. Primer: baka je možda imala dijabetes, ali vi ne morate da budete gojazni, fizički neaktivni, zar ne?  Dakle, rizik za dobijanje dijabetesa nije nešto nepromenljivo i stalno: zavisno od vas i vašeg ponašanja može se povećavati ili smanjivati.

• Regulišite telesnu težinu

Gojaznost je vodeći faktor rizika za razvoj dijabetesa. U malopre pomenutom Upitniku videćete koliko možete smanjiti rizik samo regulisanjem telesne težine. To je prvi korak u prevenciji, ali i u lečenju dijabetesa. Moram da napomenem da preporuka nije brzo i naglo mršavljenje, već korekcija navika koje dovode do gojaznosti. To zahteva vreme, strpljenje, odgovornost, posvećenost. Imate priče o pobednicima (http://www.porodicninutricionista.com/uvodna-prica/), od kojih su neki prevenirali razvoj dijabetesa, značajno smanjujući rizik (regulisanjem telesne težine i obima struka, unapređenjem ishrane, uvođenjem fizičke aktivnosti, ostavljanjem cigareta itd). Drugi su promenom načina ishrane i redovnom fizičkom aktivnošću regulisali svoje oboljenje i postigli bolju glikoregulaciju.

• Smanjite abdominalnu gojaznost

Nekada telesna težina može biti u granicama fizioloških vrednosti, ali da i pored toga postoji abdominalna gojaznost. Ona je, takođe, faktor rizika za razvoj dijabetesa. Lako je: izmerite vaš obim struka. Koristite neelastičnu santimetar traku i ravno u nivou pupka izmerite vrednost (više o postupku ordeđivanja antropometrijskih mera: http://www.porodicninutricionista.com/idealna-ili-pozeljna-telesna-tezina/). Ukoliko ste muškarac i imate obim 102 cm i više  ili žena sa 88 cm i više imate abdominalnu (stomačnu) gojaznost, bez obzira na BMI (indeks uhranjenosti tela). Zapravo su vrednosti obima struka za muškarce je ispod 94 cm i manje od 80 cm za žene poželjne, odnosno ne predstavljaju rizik za dijabetes, ali i za kardiovaskularne bolesti.

• Hranite se kvalitetnije

Ova preporuka podrazumeva da svakodnevno konzumirate povrće, voće, integralne žitarice, manje masno meso, jaja i dr. namirnice, kao i da čitate deklaracije na proizvodima, izbegavate zaslađivanje napitaka (kafe, čaja, limunade…), gazirana i energetska pića, proizvode od isključivo belog brašna itd. Kvalitetnija ishrana ne znači uvek i skuplja ishrana.

• Uvedite svakodnevnu fizičku aktivnost

Dokazano je da umerena i redovna fizička aktivnost može uticati na prevenciju mnogih hroničnih nezaraznih bolesti (među kojima je i dijabetes), kao i da je značajna u terapiji ovih oboljenja. Pokret je važan. Nije fizička aktivnost samo odlazak u teretanu ili na naporne i zahtevne treninge. Neeee! Prilagodite aktivnost, intenzitet i učestalost vašem zdravstvenom stanju, godinama, željama i afinitetima. Izbor je veliki: počev od šetnje, vožnje bicikla, plivanja, plesa, lakih vežbi, igranja stonog tenisa, praktikovanje taj čija, joge, pilatesa… U konsultaciji sa izabranim lekarom, napravite vaš izbor 🙂

Praktična uputstva za lečenje dijabetesa

1. Prihvatite da je ishrana od ključne važnosti u lečenju dijabetesa

Mora se prihvatiti ova činjenica i što pre početi sa korekcijama dosadašnjih navika vezanih za ishranu. Promene ne moraju biti radikalne i sprovedene za jedan dan, ali svakodnevno treba sprovoditi promene.

• Neophodnost svakodnevne i umerene fizičke aktivnosti

Nema potrebe da postanete sportski tip ako to niste bili, na primer 30/40/50 godina, ali morate da budete u pokretu: svakodnevno i umereno. Mnogobrojne su mogućnosti: od šetnje, plivanja, vožnje bicikla i drugih napred nabrojanih aktivnosti. Bitno je samo da pronađete aktivnost koja vam prija, donosi vam zadovoljstvo i onda vam neće biti napor da to činite redovno.

• Prihvatanje bolesti i aktivan stav u lečenju

Saznanje o prisustvu bolesti nikome nije prijatno, ali to se mora prihvatiti. Pored prihvatanja, neophodno je da osoba zauzme pozitivan i aktivan stav u lečenju? Šta to znači? Nema mesta samosažaljevanju, već treba racionalno sagledati šta se sve može korigovati i tako držati bolest pod kontrolom i prevenirati ili makar usporiti razvoj komplikacija.  

• Prevencija komplikacija dijabetesa

Razvoj komplikacija dijabetesa se ne može zaustaviti, ali se može značajno usporiti. Kako? Pre svega dobrom glikoregulacijom, odnosno održavanjem poželjnih vrednosti glikemije primenom svih mera lečenja (medicinska nutritivna terapija, farmakološka terapija, fizička aktivnost itd).

• Disciplina u sprovođenju preporuka vezanih za ishranu, farmakološku terapiju i fizičku aktivnost

Disciplina se razvija odgovornošću prema sopstvenom zdravlju i motivacijom da se na zdravstveno stanje može uticati. Ona se odnosi na redovno uzimanje obroka, vođenje računa o kvalitetu ishrane, redovnom uzimanju terapije i umerenom fizičkom aktivnošću.

Prijatno vam želi,

Snežana

Izvori koje sam koristila u pisanju ovog priloga:

1. International Diabetes Federation. IDF Diabetes Atlas. 2019; 9th ed. Brussels, Belgium: International Diabetes Federation. Dostupno na: https://www.diabetesatlas.org/upload/resources/2019/IDF_Atlas_9th_Edition_2019.pdf
2. Đorđević P. Epidemija dijabetesa i njen uticaj na Evropu, Kopenhagen. 2012.
3. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa. 2012.
4. Tuomilehto J, Lindström J, Eriksson JG, Valle TT, Hämäläinen H, Ilanne-Parikka P,et al; Finnish Diabetes Prevention Study Group. Prevention of type 2 Diabetes Mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. The New England Journal of Medicine, 2001; 344(18):1343-1350

Pročitaj više

Z. M.

Objavila Snežana Ralić Maričić 16.11.2019. u Pobednici

Pobednica: Z. M. (40 godina)

Zanimanje: laborant

Razlog posete: abdominalna gojaznost

Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod abdominalne gojaznosti

Rezultat: nakon četiri meseca sprovođenja medicinske nutritivne terapije telesna težina manja za 3 kg, u obimu struka za 7 cm

Status: medicinska nutritivna prevencija i nadzor

Komentar: Z. je samoinicijativno došla na konsultaciju kod nutricioniste, jer je kao zdravstveni radnik slušala na edukacijama o mogućem uticaju abdominalne gojaznosti na nastanak kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i dr. Pri prvoj poseti utvrđena je normalna telesna uhranjenost, dakle broj kilograma je bio optimalan, ali raspored masnog tkiva nije bio najbolji. Na to je ukazivao obim struka prema kome je imala abdominalnu (stomačnu) gojaznost. Medicinska nutritivna terapija i umerena fizička aktivnost doveli su do poželjnog rezultata, koji preventivnim merama održava.

Bravo, draga Z. 🙂

Pročitaj više

T. Č.

Objavila Snežana Ralić Maričić 18.10.2019. u Pobednici

Pobednica: T. Č. (31 godina)

Zanimanje: master profesorka srpskog jezika i književnosti

Razlog posete: prevencija gestacijskog dijabetesa

Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna prevencija gestacijskog dijabetesa

Rezultat: uspešno završena druga trudnoća rođenjem zdrave bebe; nije došlo do gestacijskog dijabetesa; ukupno povećanje telesne težine u drugoj trudnoći bilo je u granicama preporučenih vrednosti  (11 kg)

Status: medicinski nutritivni nadzor i sprovođenje pravilne ishrane dojilja

Komentar: T. je u prvoj trudnoći imala gestacijski dijabetes (dijabetes u trudnoći). Kada je drugi put zatrudnela, zakazala je, po preporuci spec. ginekologije, razgovor sa nutricionistom, želeći da pokuša da prevenira nastanak dijabetesa. Divno je sarađivati sa osobom koja je motivisana, odgovorna i svesna značaja preventivnih mera. T. je baš takva. Još je i radoznala, brižna za članove svoje porodice i uvek traži savet više za sebe i njih. Uspele smo da dobitak kilograma bude optimalan i ne provocira razvoj dijabetesa; vodila je računa o unosu ugljenih hidrata, umerenoj fizičkoj aktivnosti i redovnom odmoru. Sada se pridržava režima ishrane za dojilje (posebna pohvala za dojenje) i lepo napreduju: beba i T.

Bravo, draga T. 🙂 srećno u životu bebo 🙂

Pročitaj više

Hleb naš nasušni

Objavila Snežana Ralić Maričić 01.04.2019. u Namirnice, Porodični nutricionista

Najčešća i skoro svakodnevna tema u ordinaciji nutricioniste je hleb: neko se hvali da ga mesecima ne jede (“Izbacio/la sam ga iz ishrane potpuno”), drugi tek imaju nameru da to učine (“Da izbacim hleb?”), a ja o hlebu pričam u okviru preporuka kada, koju vrstu i u kombinaciji sa kojim namirnicama ga (ne)treba konzumirati, zavisno od zdravstvenog statusa.

“Nema kruha bez ruku, nema ruku bez kruha”

Ne volim odnos prema hlebu kao prema glavnom krivcu problema vezanih za ishranu, a nisam ni pristalica reči “izbaciti”, “zabraniti” (što bi rekao dragi Đorđe Balašević: “E, baš to ne volem”).
Ne sporim, da u slučaju preterivanja, hleb, baš kao i druge namirnice, može uticati na telesnu težinu, glikemiju, trigliceride i druge parametre, ali… Ali, zaista, samo u slučaju preterivanja.

“U crnoj zemlji belo žito rodi”

Hleb je poseban u odnosu na sve druge namirnice. Tu posebnost stekao je tokom vekova …. Ma, od dana kada je nastao, pa do dana današnjih.

Zašto je hleb izuzetna namirnica?

Hleb možemo posmatrati iz verskih, kulturoloških, nutritivnih i drugih aspekata. Hleb nas dočekuje kada se rodimo i ispraća sa životne pozornice. Tokom godine, hleb zauzima važno mesto kada su najveći praznici (Badnje veče, Božić, Vaskrs, zatim pri pričesti…). Za Mladence mese se mladenčići, za zadušnice posebne vrste hleba (poskurice, na slici) za muške i ženske pretke. Visoki državni zvaničnici, ali i putnici namernici dočekuju se sa hlebom i solju.

“Nema hleba bez motike”

U Pećincima se nalazi Muzej hleba (Jeremija – Srpski muzej hleba i predlažem da pogledate sajt http://www.muzejhleba.rs/index.htm Inače, ovaj muzej nominovan je 2017. godine za Nagradu evropski muzej godine). Možete da napravite izlet, obiđete uživo ovaj muzej i saznate mnoge zanimljivosti vezane za ovu važnu životnu namirnicu sa dugom istorijom i tradicijom.
Hleb je jeftina namirnica, dostupna svima i taj socijalni moment nije zanemarljiv. Kroz vekove, za vreme ratnih i kriznih godina, ta namirnica je pomogla da mnogi prežive. Bukvalno! Komad hleba i šolja vode…
Upravo zbog toga što je hleb bio tu kad ništa drugo nisu imali, iz poštovanja i zahvalnosti prema toj životno važnoj namirnici, zato što je sastavni deo obrednih radnji i jer je simbol sloge, blagostanja, ljudi su uvek savetovali da ga ne treba bacati, ukoliko se ne pojede.
Poštujući ovo pravilo, vredni ljudi (mislim na oba pola 🙂 smislili su brojne mogućnosti da se hleb potroši. Evo, nekoliko ideja: napravite prženice, poparu, musaku sa različitim nadevima (na bazi povrća ili mesa), bruskete, sendviče iz rerne, sa pizza – nadevom ili jednostavno prosušite ostatke hleba, sameljite i dobićete mrvice.

“U ratara crne ruke, a bela pogača”

Zanimljivo: hleb je jedina namirnica koju možemo i, uglavnom konzumiramo svakodnevno, a nikada nam ne dosadi ili ogadi. Pored toga, miris pečenog hleba smatra se jednom od najlepših aroma. Smeđa kora hleba nastaje u toku pečenja, kao posledica reakcije između ugljenih hidrata (šećera) i aminokiselina na visokim temperaturama (to su temperature pri pečenju hleba). Da se podsetimo, ovaj proces naziva se Majlardova reakcija. Sigurno ste odavno ustanovili intenzivniji ukus kore hleba u odnosu na sredinu – sada znate zašto je tako 🙂
Hleb je namirnica koja se najčešće pominje u Bibliji, molitvama (“hleb naš nasušni daj nam danas”), poslovicama, izrekama, njome se opisuju ljudske osobine (vrednoća, dobrota, samostalnost, složnost, štedljivost, lenjost, neskromnost i mnoge druge). Najčešće poslovice/izreke možete pročitati kroz ceo ovaj prilog.

Stvarno je hleb izuzetna namirnica, zar ne?

Da li nam je hleb neophodan u ishrani?

Jeste. Hleb je bogat izvor ugljenih hidrata. Ukoliko se proizvodi od integralnih vrsta brašna (koja sadrže celo zrno žitarica), njegova nutritivna vrednost se povećava zbog sadržaja vitamina B grupe, dijetnih vlakana, magnezijuma, selena, gvožđa i dr. U tabeli 1 pogledajte nutritivne i energetske vrednosti nekoliko vrsta hleba.

Tabela 1. Nutritivne i energetske vrednosti različitih vrsta hleba

Namirnica	Pšenični hleb	Integralni pšenični hleb	Mešani raženi hleb	Raženi hleb
Masnoća (g)	1,8	3,9	1,5	1,3
Vlakna (g)	1	1	2	3,3
Proteini (g)	8	8,5	7,5	6,9
Ugljeni hidrati (g)	52,2	49,9	49	47,2
Energ. vrednost KJ	1104	1141	1018	969
Energ. vrednost KCal	258	269	240	228

*Navedene vrednosti odnose se na 100 grama namirnica. Izvor: “BAKING – the art and science” Claus Schünemann, Günter Treu; Mlinpek Zavod”

Obratite pažnju: razlike u energetskoj vrednosti nisu velike, ali postoje. Zašto? U integralnim vrstama hleba, manji je sadržaj ugljenih hidrata (nosilaca energije), ali je veći sadržaj vlakana, koje nemaju kalorijsku vrednost. Takođe, u integralnim vrstama hleba, primetili ste sigurno, veći je sadržaj masnoća. To je usled mlevenja čitavog zrna, pa i klice koja je deo zrna i bogata je uljima (koja imaju veliki sadržaj polinezasićenih masnih kiselina).

“Bez orača i zdrava kopača, ne bi bilo ni kruha ni kolača”

Koji vrstu hleba jesti?

Osobama koje nemaju zdravstvene tegobe uvek su preporuka integralne vrste hleba, tj. hleb koji se pravi od integralnih vrsta brašna. Takav hleb nutritivno je kvalitetniji od hleba izrađenog od belog brašna. Inače, ranije je beli hleb bio skuplji i jeli su ga samo privilegovani, odnosno bogati. Naime, proizvodnja belog brašna bila je zahtevna u odsustvu mašina i mlinova koje imamo danas.

“Lezi lebe da te jedem”

Belo brašno ima bolja pekarska svojstva od crnog, pa su se od njega proizvodile razne poslastice, koje su u prošlosti mnogima bile nedostupne. Tehnički napredak doprineo je da sve navedeno bude deo istorije.
Preporuka je da se hleb ne konzumira dok je svež, jer se teže vari, više nadima, otvara apetit i često se pojede u većoj količini od preporučenih.

Sa kojim namirnicama (ne) kombinovati hleb?

Hleb se može konzumirati sa namirnicama koje sadrže belančevine (jaja, mleko, mlečni proizvodi, mesni proizvodi), zelenim lisnatim povrćem (kupus, spanać…), uljima (maslinovo i dr. hladno ceđena, namazi).

“Slažu se kao hleb i so”

Hleb, koji je dobar izvor ugljenih hidrata ne treba jesti uz namirnice koje su, takođe bogate ugljenim hidratima, kao što su: krompir, pirinač, makarone, kao i uz pasulj, grašak, sočivo i sl. Ovu preporuku je bitno primenjivati preventivno, ali i u cilju terapije kod nekih oboljenja (gojaznost, dijabetes, insulinska rezistencija, hipertrigliceridemija itd).

Kome se savetuje oprez u konzumaciji hleba?

Ne postoji osoba kojoj se konzumacija hleba zabranjuje. Tako je, verovali ili ne 🙂 Ali… U medicinskim nutritivnim terapijama oprez se savetuje u vezi sa vrstom (od koje vrste brašna je sačinjen), oblikom (svež, bajat) hleba koji se konzumira, zatim sa čime je zamešen (šta dovodi do fermentacije odnosno narastanja: kvasac, prašak za pecivo, soda bikarbona) itd. Idemo redom…

“Bolje suv hleb poštenjem, nego kolač nepoštenjem”

Ukoliko osoba boluje od glutenske enteropatije (celijakije) onda u ishrani ne treba da koristi žitarice i proizvode od žitarica koji sadrže gluten. Gluten (lat. gluten, znači lepak) je belančevina koja se nalazi u žitaricama: pšenici, ječmu i raži i daje testu elastičnost i pomaže podizanje testa. Prosečno, pšenično zrno sadrži od 7 do 22% belančevina, od toga gluten čini 80%. Znači, kada pričamo o hlebu, osobe koje imaju celijakiju ne treba da konzumiraju hleb koji se pravi od žitarica koje sadrže gluten. Mogu da koriste hleb od drugih, bezglutenskih žitarica odnosno brašna dobijenog od njih. To su: kukuruz, proso, heljda, pirinač i dr.

“Dobar kao lebac”

Osobe koje imaju gastritis, pankreatitis, gojaznost, povećane masnoće (trigliceride) ne treba da konzumiraju svež hleb, već bajat ili u obliku dvopeka. Varenje će biti lakše, neće imati tegobe koje izaziva svež hleb i količina konzumiranog hleba svakako će biti manja. Belom hlebu treba dati prednost kod stanja i bolesti gde se preporučuju namirnice koje se lako vare i nemaju puno ostataka (celuloze). To je najčešće preporuka kod pripreme za razne vrste snimanja, zatim intervencija, pankreatitisa, hemioterapije i dr.

“Ko tebe kamenom, ti njega hlebom”

Hleb je proizvod koji nastaje od brašna, vode i soli, uz dodatak kvasca, sode bikarbone, praška za pecivo ili neke druge materije koja će izazvati proces fermentacije (narastanja). To je osnovni, bazični recept. Osobe koje imaju hiperurikemiju (povećan nivo mokraćne kiseline u krvi) i giht ne treba da konzumiraju hleb sa kvascem, već beskvasne vrste hleba (zamešene sa sodom bikarbonom, praškom za pecivo, mineralnom vodom i sl.).

Najčešće zablude vezane za hleb

1. Dijetalni hleb ne goji

Dijetalne ili specijalne vrste hleba nose taj naziv, jer su korigovanog sastava. To ne mora da znači da imaju manju kalorijsku vrednost. Naprotiv, često budu veće energetske vrednosti upravo zbog dodataka. Dodaci mogu biti: mleko (mlečni hleb), jaja, semenke, sušeno voće, mekinje, vitaminski suplementi itd. Dakle, kada na deklaraciji pročitate da je proizvod dijetalni ili specijalna vrsta hleba, pogledajte zašto ima taj naziv, odnosno kakvog je sastava (pored osnovnih, koji su sastojci dodati).

2. Hleb sa semenkama ne goji

Dodavanje semenki hlebu znači mnogo u smislu povećanja nutritivne, ali i energetske vrednosti hleba. To ne znači da ovakav hleb sigurno goji, već da unosite kvalitetniji, nutritivno i energetski bogatiji hleb. Ukoliko ga konzumirate u optimalnoj količini do promene u telesnoj težini neće doći. Inače, ovakve vrste hleba povoljno deluju na probavu, zbog sadržaja masnih kiselina i dijetnih vlakana.

3. Dvopek je lakši i može se pojesti duplo više

Samo polako sa zaključcima! Razmislite šta se, ustvari desi kada tostirate hleb i napravite dvopek? Dakle: kriške hleba izložite visokoj temperaturi i dovedete do isparavanja vode iz hleba; ustvari isušite hleb. Vaš dvopek je duplo lakši, jer nema vode u svom sastavu, ali sve ostale sastojke (ugljene hidrate, belančevine…) ima. Voda nema kalorijsku vrednost, ali svi ostali sastojci hleba imaju. Tako da ne treba porediti gramažu dvopeka i hleba 🙂

4. Dijeta će biti uspešnija ako izbacim hleb

Zavisi šta je za koga uspeh: ako želite brzo da smršate, morate drastično da smanjite energetski unos, koji obavezno uključuje izostanak hleba iz ishrane – na pravom ste putu da uspete! Samo što takav uspeh nije dugoročan, a još manje održiv i ovakav radikalan pristup ne podržavam. Regulisanje telesne težine je proces i zahteva vreme, strpljenje i plan ishrane koji je individualno prilagođen. Zastupam stav da redukcija telesne težine ne treba da bude cilj, već posledica promene navika koje su dovele do zdravstvenih problema (gojaznosti, hipertenzije i dr.).

5. U programima ishrane bolesnika hleb nije zastupljen

Netačno! Osobama koje boluju od različitih oboljenja treba dati specifične vrste zavisno od toga o kojoj bolesti se radi. Tako, na primer: osobama koje imaju visok krvni pritisak i druge kardiovaskularne bolesti, bubrežna oboljenja i sl. preporučuje se neslan hleb. Kod bubrežnih oboljenja savetuje se neslan i hleb sa smanjenom količinom belančevina (hleb od deproteiniziranog brašna). Hleb bez kvasca preporučuje se obolelima od hiperurikemije (povećan nivo mokraćne kiseline u krvi) i od gihta. Hleb namenjen dijabetičarima, gojaznim osobama ima manju energetsku vrednost, smanjen sadržaj skroba, veće učešće belančevina i dijetnih vlakana. Osobama koje imaju opstipaciju preporučuje se hleb od integralnih vrsta brašna, sa dodatim mekinjama, ovsenim pahuljicama i sl. U akutnoj fazi gastritisa ne preporučujuju se sveže i integralne vrste hleba, već tost hleb.

“Zrno po zrno – pogača, kamen po kamen – palača”

Reč po reč o hlebu i stigosmo do kraja priloga 🙂

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više