O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja
U svakodnevnoj praksi Porodični nutricionista sarađuje sa zdravim i bolesnim osobama, mladima i starijima. Postoje mnogobrojna stanja i bolesti gde je ishrana veoma važna: kod nekih je medicinska nutritivna terapija primarna (osnovna) mera lečenja, kod pojedinih je pomoćna terapijska metoda, ali postoje stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktan uticaj na nastanak, lečenje i oporavak. U ovom prilogu pisaću o trećoj kateroriji. Zašto? Jer, se o toj oblasti veoma malo ili nimalo ne govori i ne piše. Na prvi pogled, takve situacije ne zahtevaju posebnu pažnju nutricionista. Upravo to, SAMO na prvi pogled. O čemu se zapravo radi? U nastavku pročitajte o povezanosti takvih stanja/oboljenja i ishrane, koja ipak postoji.
Koja stanja i oboljenja ne zahtevaju medicinsku nutritivnu intervenciju?
Ishrana je, pored vazduha i vode neophodna za život. Ipak, nije svemoguća. Postoje definisana stanja i oboljenja na čiji nastanak, kao i na oporavak ishrana nema direktnog uticaja. Neka od njih se razvijaju postepeno, dok druga nastaju iznenada. Iako nema direktnog uticaja na nastanak, lečenje i oporavak kod nekih stanja ili oboljenja (u nastavku teksta navešću najčešća), ishrana je, ipak značajna i kod njih. Njen uticaj je posredan i nepoštovanje preporučenog, korigovanog režima ishrane može uticati na razvoj komplikacija početnog stanja/oboljenja ili usporeniji i produženi oporavak. Evo, jednog primera: ukoliko osoba usled pada ili saobraćajne nesreće polomi nogu, ishrana tu nema nikakvog direktnog uticaja. Ali, takvoj osobi će morati da se stavi gips i predloži višenedeljno mirovanje. Gde je tu ishrana, možda se pitate? Mirovanje obavezno podrazumeva smanjenje energetskog (kalorijskog) unosa (kasnije će biti više reči o tome). Ukoliko osoba nastavi da jede isto ili, često se događa da poveća unos hrane, neminovno će doći do predgojaznosti ili gojaznosti (zavisi od stanja uhranjenosti pre povrede). Upravo ti dodatni kilogrami opteretiće dodatno povređenu nogu, ali i zdravu nogu na koju se osoba dominantno oslanja. Dalje, opteretiće se i drugi organi: srce i krvni sudovi, bubrežni sistem, jetra, pluća… Problem se povećava kada takva osoba skine gips i krene na fizikalnu terapiju sa viškom kilograma stečenim tokom mirovanja.
Pored toga, u terapiji pojedinih stanja i oboljenja koristi se farmakološka terapija koja može uticati na apetit (pre svega, to su lekovi koji se koriste u lečenje psihijatrijiskih, neuroloških i drugih oboljenja), pa usled toga može doći do porasta telesne težine (nastanka predgojaznosti, gojaznosti) i /ili abdominalne gojaznosti, povećanja lipida, šećera, transaminaza i drugih parametara u krvi.
Navešću koja su u praksi najčešća stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktnog uticaja na nastanak i u lečenju*:
- prelomi, odnosno traume (izazvane padovima, saobraćajnim udesima; povrede: glave, vrata, grudnog koša, abdomena, slabine i karlice, ramena, nadlaktice, lakta, podlaktice, šake, kuka, butane, kolena, potkolenice, povrede skočnog zgloba i stopala, zatim višestruke povrede tela, opekotine, promrzline);
- pojedine vrste tumora (pluća, koža, oko, mozak i drugi delovi centralnog nervnog sistema)
- duševni poremećaji i poremećaji ponašanja
- bolesti nervnog sistema
- bolesti mišićno – koštanog sistema i vezivnog tkiva (oboljenja zglobova, mišića, tetiva)
- hipotireoza**
*Izvor: Međunarodna klasifikacija bolesti – šifarnik bolesti MKB 10
**Kod ovog oboljenja ishrana nema direktnog uticaja u nastanku, ali je posle bitna u lečenju
Zašto su važna stanja/oboljenja na koja ishrana nema direktnog uticaja?
U nabrojanim stanjima/oboljenjima ishrana nema direktnog uticaja na njihov razvoj i nastanak, i može se reći da ni u oporavku nema presudnog uticaja. Međutim, u periodu oporavka koji uključuje mirovanje ili smanjeno kretanje retko ko koriguje energetski unos putem hrane i pića. Smanjena fizička angažovanost usled mirovanja ili smanjenog kretanja trebalo bi da podrazumeva značajno smanjenje kalorijskog (energetskog) unosa. Naprotiv, često u praksi vidim upravo suprotno: ljudi usled bolova, nervoze, dosade i mnogobrojnih drugih razloga unose više hrane nego što im je potrebno. Često se greši kako u količini unete hrane i pića, tako i u izborima namirnica koji se biraju.
Realno ni jedan od razloga ne treba da bude povezan sa procesom hranjenja. Hrana nije lek za navedena stanja (dosadu, bolove, nervozu, nespavanje, uznemirenost, brigu, neizvesnost i dr.). Na taj način unesen energetski višak ostavlja za posledicu povećanje broja kilograma. Stečeni višak kilograma opterećuje nekretanjem već oslabljeno telo: koštano – mišićni sistem, srce i krvne sudove, digestivne organe, bubrežni sistem i dr. Na ovaj način posmatrano, ishrana je veoma bitna i to u prevenciji nastanka gojaznosti, hipertenzije, hiperglikemije, hiperlipemija i drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Nastanak nekog od navedenih bolesti vrlo otežava oporavak od osnovnog oboljenja/stanja i zato je ishrana veoma važna iako se to na prvi pogled ne bi reklo.
Kako da se ne ugojite u slučaju mirovanja ili smanjenog kretanja?
Ukoliko ste od medicinskog stručnjaka dobili preporuku da mirujete veoma je važno da sve, pa i ovaj savet prihvatite i pridržavate se. Zavisno koliko ste pre ove preporuke bili aktivni, toliko morate obratiti pažnju na ishranu. Jednostavno: ako ste imali veliki energetski rashod (težak fizički rad, intenzivno treniranje, dosta kretanja i sl.), znači da ste više hrane morali unositi kako bi bili u energetskom balansu odnosno ravnoteži u odnosu na osobe koje rade lakše poslove i fizički su slabo aktivne ili neaktivne. Slede konkretne smernice:
- Smanjite energetski unos
Dnevne energetske potrebe (odnosno koliko nam energije u kalorijama treba) predstavljaju zbir energije potrebne za bazalni metabolizma i energije neophodne za hranjenje, fizičku aktivnost. Kod dece se dodaje energija potrebna za rast, dok se kod žena u trudnoći i tokom dojenja, takođe povećava energetski unos. Bazalni metabolizam zavisi od mnogobrojnih faktora, najviše od: pola, godina, trenutne (realne telesne težine) , dok energija za fizičko angažovanje dominantno zavisi od naših aktivnosti: vrste posla kojim se bavimo i angažovanosti van posla. U slučaju mirovanja vrednost bazalnog metabolizma se ne menja (telo mora da funkcioniše), ali mirovanje, smanjenje kretanja i aktivnosti uopšte umnogome utiču na umanjenje energetskih potreba. Dakle, sada vam je jasno šta se dešava kada osobe kažu da “jedu isto, a goje se”. Znači: ne kreću se isto, nemaju istu aktivnost i upravo zbog toga dolazi do povećanja telesne težine. Veoma je važno uskladiti energetski unos i energetski rashod (potrošnju). Dakle, unositi količinu hrane (energije) u skladu sa potrošnjom, odnosno potrebama.
- Ne jedite van obroka
Uobročenost je jedan od osnovnih principa pravilne ishrane. Hranu uzimajte isključivo kada je za to vreme. Ako ste uobročeni onda sigurno nećete doći u situaciju da budete gladni, tj. da vaše telo traži hranu. U slučaju da se između obroka javi osećaj gladi, nemojte odmah uzeti da nešto jedete, već popijte vodu ili čaj (možda vam telo traži vodu), ili pojedite neku voćku (jabuku, mandarinu, pomorandžu, jagode ili neko drugo sezonsko voće koje je dostupno, odnosno zavisno od perioda godine). Dalje, proverite da li unosite dovoljno nutrijenata (belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala…). Može se desiti da se deficit manifestuje kao glad. To je ono kad neko kaže da mu se “jede nešto, ali ne zna šta”.
- Ne tražite utehu u hrani
Hrana je jedna od naših osnovnih potreba. Neophodna nam je za funkcionisanje, obnovu ćelija/tkiva (gradivna uloga), ima zaštitnu i mnoge druge uloge u našem telu. Međutim, hrana se često koristi u svrhe koje ne treba da ima. Ona nije zanimacija, antidepresiv, niti bilo šta slično. Hrana vas ne može utešiti, ukloniti brige, rešiti problem, smanjiti bol. Preteranim unosom može vam doneti samo još jedan problem (izazov) i/ili otežati postojeći. Setite se ovoga kada sledeći put krenete da nešto grickate kada vam je dosadno, ne znate šta bi ste, brinete…
- Ne jedite kada vam je dosadno
Mirovanje ili smanjeno kretanje bez obzira uzroke, nosi sobom drastično smanjenje fizičke potrošnje, ali i veliku količinu vremena. Nekretanje, otežana pokretljivost i boravak u zatvorenom prostoru smanjuju mogućnost za mnogim angažovanjima kako bi utrošili vreme i skrenuli misli nekim aktivnostima. U takvim situacijama često hrana bude nadohvat ruke i… Nastavak znate: teško je prestati sa grickanjem, naročito ako se još uzme daljinski i pretražuju mnogobrojni kanali. Tada se gubi svaki osećaj koliko se pojelo. Zato: NIKADA ne jedite kada vam je dosadno, nemate šta da radite, a posebno NE kada gledate TV program. Smislite aktivnosti u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i afinitetima. Izbor je veliki, samo se malo angažujte i nađite čime ćete baviti i na šta ćete usmeriti pažnju. To može biti: slušanje muzike, čitanje, sređivanje fotografija, neke papirologije (za koju nikada niste imali vremena), poštanskih markica (ako ste kolekcionar), heklanje, pletenje, slikanje, pisanje, slaganje puzli itd. Veoma je važno da nađete neku zanimaciju dok se vi ili član vaše porodice ne oporavi.
- Jedite sezonske i raznovrsne namirnice
Ova preporuka je veoma važna za sve, a posebno za ovu kategoriju osoba. Oporavak će biti lakši ako se unosi sve što našem telu treba. Monotona, neredovna i ishrana bogata rafinisanom hranom mogu uticati na nastanak raznih deficita, ali i na nastanak gojaznosti. To će svakako negativno uticati na osnovno stanje ili oboljenje zbog koga osoba miruje ili se otežano kreće. Dakle, raznovrsna ishrana sezonskog karaktera je jedna od glavnih preporuka za sve, pa i za osobe koje su privremeno lišene ili imaju ograničene fizičke aktivnosti.
- Ne idite kasno na spavanje
Mnogobrojne su prednosti redovnog i okrepljujućeg sna. Međutim, neka stanja i bolesti mogu biti praćena poremećajem sna. Takođe, prisustvo bola može uticati na teško zaspivanje i/ili prekidanje procesa spavanja. To nisu lake i jednostavne stvari, jer umnogome utiču na kvalitet života. Gde je tu hrana? Dokazano je da poremećaj sna povećava rizik za nastanak gojaznosti. Ovaj rizik znatno se povećava ako još postoje stanja ili oboljenja koja ograničavaju ili eliminišu kretanje. Odlaganje odlaska na spavanje utiče na javljanje gladi i do uzimanja hrane koja je svakako višak u odnosu na energetske potrebe.
- Ne jedite dok gledate u ekrane (televizor, tablet, monitor kompjutera, telefon i sl.)
Praćenjem različitih sadržaja gledenjem u ekrane naš mozak obrađuje primljene informacije odnosno razume sadržaj i povezuje radnje, muziku, sadržaj razgovora i druge radnje. Uzimanje hrane uz navedene aktivnosti radi se potpuno nesvesno i mozak to ne registruje na adekvatan način. Kao rezultat toga ne javlja se prijatan osećaj sitosti, uživanje u mirisima, ukusima i sl. Samo se u jednom momentu javlja svesnost da toga što je osoba jela više nema kada se registruje prazna posuda. U praksi sam radila sa osobama koje su gledajući TV program pojele čokoladu od 300 grama, a da toga uopšte nisu bile svesne. Još gore je što nakon toga nisu imale osećaj sitosti i zadovoljstva. Razlog tome je skrenuta pažnja mozga na TV program, a ne na ukus, miris, vrstu i količinu čokolade.
- Ne sladite napitke poput: kafe, čaja, limunade
Razloga je puno: povećavate energetsku vrednost napitka (bespotrebno), maskirate ukus konzumiranog napitka i razvijate zavisnost (dokazano je da šećer izaziva zavisnost). Nemojte da vas prevari zato što dodajete “samo” kašičicu šećera u kafu. Matematika je jasna: 2 kafe dnevno po 1 kašičica šećera znači da dnevno samo sa kafom unesete oko 12 grama šećera. Za 10 dana unećete 120 g, dok za 30 dana to je minimalno 360 grama šećera! Izraženo u kalorijama na mesečnom nivou to je ukupno oko 1440 Kcal! Dakle, “samo” dve kašičice šećera svakodnevno dodate u kafu ili čaj tokom mesec dana i unećete ovu količinu kalorija.
- Unosite dovoljno vode
Voda je životno važna potreba. Ova preporuka je važna za sve osobe. Najčešće se pitamo: Koliko nam je vode potrebno na dnevnom nivou i jesu li te potrebe iste za sve osobe? Potrebe za vodom su različite i zavise od nekoliko faktora: starosti, pola, zdravstvenog stanja, ishrane i dr. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) dnevne potrebe za vodom za odrasle, zdrave osobe koje imaju od 19 do 70 godina, žive u predelima sa umerenom klimom i imaju umerenu fizičku aktivnost su za osobe muškog pola oko 2,5 l i za žene oko 2 l. Naravno ove količine se mogu korigovati u zavisnosti od zdravstvenog stanja, podneblja gde osoba živi, koliko je fizički aktivna itd. Potrebe za vodom mogu se orijentaciono odrediti i pomoću formule da dnevno treba uneti 30 ml vode po kilogramu telesne težine. Znači, ukoliko osoba ima 70 kg njene potrebe za vodom su: 70 X 30 ml = 2100 ml = 2,1 l
- Uživajte u ishrani
Uživanje u ishrani podrazumeva tzv. prisutnost koja znači da dok jedete primetite boje, mirise, izgled, konzistenciju i ukuse namirnica koje konzumirate, zatim da jedete polako sa pažnjom na hrani. Ne bi trebali da gledate u ekrane (telefona, tablet, kompjutera, televizora i dr.) ili da čitate novine. Sitost i zadovoljstvo obrokom se upravo tako postižu – prisutnošću.
Pročitali ste kako je malo potrebno da se vama ili članu vaše porodice sa stanjima/oboljenjima na koje ishrana nema direktan, ali ima posredan uticaj, može da se zakomplikuje, oteža i/ili produži oporavak. Briga o sopstvenoj i porodičnoj ishrani nije najvažnija u životu, ali jeste veoma važna i treba joj posvetiti pažnju.
Više o univerzalnim i najvažnijim pravilima u ishrani možete pročitati u prilogu http://www.porodicninutricionista.com/da-li-je-nemoguce-moguce/
Prijatno vam želi vaš porodični nutricionista,
Snežana
Pročitaj višePonašanje za trpezom
U centru interesovanja i glavna tema razgovora porodičnog nutricioniste i roditelja jesu nutritivne navike kod dece, ali i odraslih, kako se navike stiču i menjaju, kultura ishrane, kako dete učiti pravilnom ponašanju za trpezom…
Učenje poželjnog ponašanja za vreme jela je proces koji počinje vrlo rano. U početku gledanjem ponašanja članova porodice za trpezom. Čim dete bude u uzrastu da može samostalno da sedi, vreme je da se uključi u porodičnu ishranu. Najpre, sledi proces učenja samostalnog hranjenja. Kako taj proces napreduje tako se nadovezuje priča, koju naravno treba da prate pokazne situacije, o pravilima ponašanja za trpezom.
Kako dete uči ponašanje za trpezom? Uči po modelu ponašanja bliskih osoba, posmatranjem, imitiranjem i polako usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…). Teoretski to je tako, ali u praksi zahteva vreme, strpljenje, puno ljubavi i posvećenosti. Nijedno dete nije naučilo pravila ponašanja nakon par dana ili nedelja. Jednostavno, roditelji moraju da shvate i private da je to proces.
Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Preporuka za roditelje je da se za trpezom ponašaju onako kako bi želeli da njihova deca to čine. Prvenstveno: da jedu polako, koriste pribor za jelo, ne mljackaju, koriste salvete, ne viču itd. Preduslov je, naravno da dete dobro savlada veštinu samostalnog hranjenja, a zatim i socijalno poželjno ponašanje za stolom.
Ne nutrkati dete
Kada je naučilo samostalno da se hrani, treba detetu dati samostalnost u tom procesu. U redu je ponuditi ga hranom ili ako skrene pažnju sa hranjenja diskretno ga vratiti obroku ili ga pohvaliti za vešto pojedeno jelo (na primer: supu/čorbu). Ne treba insistirati da pojede još hrane, ako ne želi ili mu obećati nagradu za pojeden obrok. Ovde je važna mera u intervenciji za stolom: ne ignorisati potpuno detetovo ponašanje za stolom (šta, kako i koliko jede), već to činiti diskterno. Dalje, ne biti napadan u insistiranju da se sve pojede (vrste i količine), ne grditi dete, ne pokazati da emotivno reagujemo zbog detetovog ponašanja za stolom (da smo tužni, da nam je krivo ili smo presrećni). Umerenost je važna.
Ne stretati pažnju
Odrasli za trpezom ne treba da čitaju novine, gledaju ekrane (TV, telefon, tablet i sl.). To važi i za decu. Za trpezom se hrani. Jednostavno je. Velika je greška skretanja pažnje deteta na muziku/igricu/animaciju sa mobilnog telefona/tableta, da bi ga nahranili. Takvo ponašanje je odlična podloga za razvoj drugih izazova.
Ne vikati
Šta god da se desi (iznenadni poziv sa posla ili problem sa komšijom/rođakom ili …), ne vičite za trpezom. Završite obrok, a objašnjavanja/razgovore/nervozu potrudite se da ne ispoljite za vreme jela. Mirna i prijatna atmosfera za vreme jela je bitna za sve članove porodice . Takođe, ne dozvolite da vas dete izazove svojim ponašanjem da vičete. Vika je gubitak kontrole. Ne dozvolite to sebi, zbog vas i zbog deteta.
Izbegavati dugo i uzaludno sedenje za trpezom
Kada je sto postavljen svi prisutni članovi porodice treba da najpre operu ruke i zatim sednu za trpezu. Hranjenje treba da protiče u prijatnoj i pozitivnoj atmosferi. Ne treba insistirati na količini pojedene hrane (apetit i potrebe variraju i menjaju se), već na tome da se jede sve što je spremljeno. U slučaju da posle nekoliko pokušaja dete ne želi da jede, treba ispoštovati tu volju. Ali, nakon završenog obroka ne treba detetu dati nikakvu drugu hranu. Treba ga pustiti da ogladni do narednog obroka. Naročito, ne treba davati različite grickalice, slatkiše kao zamene za obrok.
Proces učenja ponašanja za stolom dugo traje i postepeno se usavršavaju veštine. Ovde pomažu i različite vežbe/igrice, tipa: takmičimo se ko se najbolje i najmanje lepo ponaša za stolom. Tada ulogu onoga ko se najmanje lepo ponaša za trpezom uzima otac, starije dete ili majka kako bi dete koje uči videlo kako treba i kako ne treba da se ponaša za stolom. Slično je sa igranjem u slobodno vreme, kada se koriste lutke/figure životinja i imitira njihov proces hranjenja. Budite maštoviti: pored puno smeha, dosta će se i naučiti. Igra je uvek najbolji način za to.
Prijatno vam želi,
Snežana
Pročitaj višeD. T.
Pobednik: D. T. (9 godina)
Zanimanje: učenik
Razlog posete: upućen od strane pedijatra zbog gojaznosti
Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti dece školskog uzrasta
Rezultat: nakon dva meseca sprovođenja medicinske nutritivne terapije telesna težina se smanjila za 600 g; telesna visina je veća za 2 cm
Status: medicinska nutritivna intervencija i dalje
Komentar: Dragi D. je na početku svoje priče o promenama. Nije sam, jer ima odličnu i nesebičnu podršku svoje majke, koja shvata važnost pravovremenog reševanja problema gojaznosti. D. još nije postigao impresivne rezultate. Sigurno se pitate: “Zašto je među pobednicima?” On je pobednik zbog odluke da krene sa promenama. D. je primer drugima kako se odlični rezultati ne postižu brzo, već strpljivo. Važno je zaustaviti brzi porast telesne težine. Volim matematiku tipa: za jedan ili dva meseca manje “samo” 500 g. ALI, to malo izgleda ovako: 10 meseci X 500 g = 5.000 g = 5 kg! Uz to ide i porast telesne visine – to je dobitna kombinacija.
Ovo je moj način da podržim dragog D., njegovu mamu, ali i sve druge dečake i devojčice i njihove roditelje koji su krenuli sa promenama ili tek planiraju. Samo napred!
Bravo za dragog D. i njegovu majku 🙂 🙂
Pročitaj višeSvetski dan hrane – 16. oktobar
U mesecu pravilne ishrane (oktobar) već 18 godina u Srbiji obeležavamo Svetski dan hrane. Ovaj datum je povod za mnogobrojne aktivnosti širom planete, u oko 150 zemalja. Svake godine postoji slogan kao glavna tema za razne aktivnosti povodom toga i ovogodišnji slogan glasi „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi“.
Mnogobrojne promene na svetskom nivou poput globalizacije, urbanizacije, migracija i mnogih drugih dovele su do velikih promena u proizvodnji, distribuciji hrane i novih trendova u ishrani. Ipak, neki stari problemi su se produbili poput uhranjenosti, dostupnosti hrane, bacanja hrane, hiperprodukcije nekih namirnica i hrane itd. Tako da, sa jedne strane imamo i dalje puno gladne populacije (procena je da u svetu ima 820 miliona gladnih) i, sa druge strane epidemiju gojaznosti u svim starosnim grupama (120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina i 670 miliona odraslih).*
U beleškama Vuka Stefanovića Karadžića može se naći zapis kako je „više ljudi pomrlo od prekomerne ishrane, nego od gladi“. Na žalost, prema prikazanim podacima na ovom polju nismo daleko odmakli nakon skoro dva veka.
Postoji mnogo stavki vezanih za ishranu na koje mi kao pojedinci ne možemo da utičemo, poput: hiperproizvodnje određenih kultura, ekonomskih subvencija, globalizacije tržišta, distributivnih kanala… Da li treba da diskutujemo i brinemo o tome? Da li ima koristi za nas ako to radimo? Ne, svakako. Uvek sam za to da se svako kao pojedinac dobro informiše o takvim dešavanjima i to ima u vidu, ali da deluje na poljima gde ima mogućnosti i može.
Predlažem vam sledeće oblasti:
- Nabavka namirnica i hrane. Kada je reč o nabavci treba obratiti pažnju na sledeće: koje namirnice nabavljate (vrste i količine), od kog proizvođača (poreklo robe), gde nabavljate namirnice, čitanje deklaracija (ako je proizvod upakovan)… Možda vam ovo izgleda komplikovano, ali nije. Isplati se uložiti u sopstvenu edukaciju o ovim postupcima, jer ove procese radimo za sebe i svoju porodicu takoreći ceo život. Ne morate biti ekspert u navedenom, ali bazična znanja su neophodna (ukoliko su vam potrebne konsultacije pogledajte usluge). Primera radi: nismo svi pravnici, ekomomisti, lekari, ali osnovna znanja ipak je poželjno da posedujemo radi lakšeg funkcionisanja, zar ne?
- Čuvanje nabavljenih namirnica i hrane. Šta vredi da kupujemo kvalitetnu hranu, ako je ne čuvamo adekvatno? Dokazano je odavno da se nepravilnim i dugim skladištenjem hranljiva vrednost namirnica i hrane smanjuje. Na šta posebno treba obratiti pažnju? Najbitniji su: svetlost, temperatura, vlažnost i vreme čuvanja.
- Pravilna priprema i kombinovanje. Važna oblast u porodičnoj ishrani je upravo ova. Mnoge naučne studije su dokazale interakcije među nutrijentima u smislu povećanja iskoristljivosti, ali i smanjenja apsorpcije. Posebna i vrlo bitna je priča o svemu navedenom u situacijama kada je član porodice oboleo. Medicinska nutritivna terapija je kod mnogih stanja i oboljenja primarna mera lečenja ili pomoćna terapijska metoda.
- Izbegavanje bacanja hrane. Ukoliko dobro planirate nabavke, kreativni ste u planiranju, pripremi i kombinovanju obroka onda do bacanja hrane neće doći.
- Pravilna ishrana. Šta zapravo znači pravilna ishrana? Da li je ona svakome dostupna? Je li skupa? Pravilna ishrana predstavlja umeren, izbalansiran i individualno prilagođen režim ishrane koji zavisi od: zdravstvenog stanja, godina, pola, fizičke aktivnosti, vrste posla i drugih faktora. Pravilna ishrana nije skupa, dostižna je i predstavlja skup mogućnosti, a ne zabrana, kako kod zdravih, tako i kod osoba koje imaju jedno ili više oboljenja (pročitajte priče o pobednicima javnozdravstvene akcije „Možeš i ti“ i uverićete se).**
Uživajte u mesecu pravilne ishrane, obilju ponude hrane za dušu (boje, mirisi, arome, izgled…) i telo.
Prijatno vam želi,
Snežana
*U tekstu su prikazani podaci sa sajtova: Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ http://www.batut.org.rs/index.php?content=1954, Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) http://www.fao.org/world-food-day
** Priče su iz medicinske dokumentacije, prikazane uz pisanu saglasnost svih osoba
Pročitaj višeBojana Krstin
Pobednica: Bojana Krstin (37 godina)
Zanimanje: frizerka
Razlog posete: prvi razlog nutritivne intervencije bio je gojaznost u trudnoći i drugi gojaznost i opstipacija
Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti u trudnoći; medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti i opstipacije
Rezultat: rezultat prve medicinske intervencije u trudnoći jeste kontrolisan dobitak kilograma tokom trudnoće i uspešno okončana trudnoća rođenjem zdrave bebe. Tokom druge medicinske nutritivne terapije je došlo do regulisanja stolice i telesne težine: za devet meseci telesna težina je smanjena za 13,5 kg, u obimu struka 16 cm. Inače, ukupno za 4,5 godine Bojana je smršala 29,5 kg
Status: medicinska nutritivna prevencija opstipacije i gojaznosti i nadzor
Komentar: Ovu mladu ženu sam upoznala kao predavač u Školi roditeljstva (Bojana je druga bliznakinja iz prethodne priče o pobednici). Ona je, takođe, zbog gojaznosti koja je povećavala rizičnost trudnoće, zakazala je individualni razgovor. Uz ginekologa, nadzor nutricioniste i povećanu brigu o sebi tokom trudnoće, donela je na svet prelepog dečaka. Dodatni benefit individualne medicinske nutritivne intervencije je i kod ove žene prenošenje dobrih nutritivnih navika na svoju porodicu i na taj način preventivno delovanje.
Bravo, draga Bojana 🙂
Komentar plus: Najčešće se kod bliznakinja posmatra fizička sličnost. Ove izuzetne žene, Biljana (iz prethodne priče o pobednicima) i Bojana su bile iste u svojim zdravstvenim problemima, ali i u rešenosti da ih reše, a kasnije i da rade na preventivi da do takvih izazova više ne dođe. Divne ste, bravo 🙂 🙂
Pročitaj više
