Jednostavna i laka priča o uhranjenosti: definicije, formule, indeksi…
Telesna karakteristika o kojoj se najviše i najčešće govori, među pripadnicima oba pola i svih starosnih uzrasta jeste telesna težina. Kakva visina, krvni pritisak, obim stuka… Ma, težina je zakon.
Zanimljivo je da su stavovi o telesnoj težini i doživljaj vlastitih kilograma veoma različiti: neko vidi kao problem ako se ugoji 2 kilograma i to shvata vrlo stresno („Ah, moram da smršam“), dok drugi imaju 20 kg više od preporučenih i to ne doživljavaju kao problem („Ne smeta mi“); neko godinama želi svoju idealnu telesnu težinu, stalno priča o njoj, povremeno nešto i uradi povodom toga, ali ona ipak, ostane nedostižna, jer, kao što rekoh (napisah): povremeno se angažuje u vezi sa tim.
Šta sve merimo i kvantitativno određujemo?
Bez obzira da li neko voli ili ne voli da se kontroliše, preporuka je da se iskoriste prednosti savremene medicine i prate najbitniji parametri koji govore o našem zdravstvenom statusu. Šta se prati i u kom vremenskom intervalu definisano je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, podzakonskim aktima i to u delu o preventivnim zdravstvenim pregledima. Tačno su definisane kategorije stanovnika koje su obuhvaćene tim pregledima, šta pregledi obuhvataju (koje zdravstvene usluge), u kom vremenskom intervalu se ponavljaju itd. To je jedna od najznačajnih i najobuhvatnijih preventivnih aktivnosti. Dakle, preventivni pregledi i skrininzi na nekoliko oboljenja su veliki koraci u preventivnom delovanju. Šta je osnova cele priče o preventivi? Savremenim protokolima i definisanim procedurama cilj je otkriti osobe koje su pod rizikom da razviju neko oboljenje i onda preduzeti neophodne mere u cilju prevencije nastanka tog oboljenja ili bar usporavanja razvoja bolesti.
Naše zdravlje kontrolišemo na nekoliko načina: odlaskom na lekarski pregled, davanjem anamnestičkih podataka, upotrebom laboratorijske dijagnostike, merenjem antropometrijskih mera, samopregledima… Ovo su najčešće, opšte i svima dostupne procedure. Gde je tu ishrana i koliko je ona važna? Ishrana je jedan od dominantnih faktora koji utiču na antropometrijske mere (telesnu visinu i težinu, obim struka itd), biohemijske parametre (glikemiju, lipide, mokraćnu kiselinu, gvožđe i dr.), zdravstveno stanje i radnu sposobnost. Cilj antropometrijskih merenja jeste utvrđivanje telesnih karakteristika i njihovo upoređivanje sa standardnim, nakon čega se dobija uvid u kvalitet ishrane. U ovom prilogu pišem o antropometrijskim (somatometrijskim) parametrima 🙂
Je li idealna težina stvarno idealna?
Postojale su i postoje mnoge formule za određivanje broja kilograma koji svako od nas treba da ima. Različite formule uzimaju u obzir različite parametre: telesnu visinu, pol, godine…
Iskreno, nikada mi se nije dopadao naziv „idealna telesna težina“ i u svakodnevnoj praksi ne koristim taj izraz. Da li imam razlog? Jednostavno je: ne postoji idealno. Dalje, sama ta reč može da bude iritantna kada dođe osoba koja često ima nekoliko zdravstvenih problema i očekuje savet odakle da krene sa promenama. Najmanje što želi da čuje jeste reč „idealno“, zar ne?
U praksi koristim izraz “poželjna telesna težina” i veoma sam zadovoljna kako zvuči, šta znači i kako ga osobe koje dolaze u ordinaciju prihvataju. O tom izrazu kasnije 🙂 Najpre, malo teorije ili šta kaže nauka…
Formule za određivanje uhranjenosti
Nauka je oduvek pokušavala da pruži precizan odgovor na pitanje “Koliko ja treba da imam kilograma?” Podsetiću vas na formule koje su bile aktuelne, neki ih i sada koriste i možete ih upotrebiti da odredite sopstvenu uhranjenost.
Pre formula, najpre treba da se izmerite, zar ne?
Šta se meri? Osnovne telesne karakteristike pomoću kojih se određuje uhranjenost su: telesna visina, telesna težina, debljine kožnih nabora, obimi struka i kukova. Detaljnija somatometrijska ispitivanja uključuju merenja: obima nadlaktice, lista potkolenice, glave, grudi, sedeće visine itd.
Telesna visina se najčešće meri na medicinskoj decimalnoj vagi sa visinometrom. Potrebno je da se osoba meri bosa, gologlava, stoji pravo i da se dobro ispravi. Visina se izražava u centrimetrima (cm). Praćenje ove telesne karakteristike je veoma značajna u periodu rasta i razvoja, jer neadekvatna ishrana i loši socijalnoekonomski uslovi života utiču na očekivani porast telesne visine.
Preporuka je da se telesna težina meri ujutru, u donjem vešu, nakon jutarnje toalete, pražnjenja bešike i creva. Težina se izražava u kilogramima (kg). Ishrana značajno utiče na telesnu težinu, ali nije uvek u korelaciji sa njom. Razlog tome jeste uticaj drugih faktora na masu tela, na primer: prisustvo edema (otoka), u predmenstrualnom periodu i sl.
Obimi struka i kukova određuju se neelastičnom mernom trakom i izražavaju se u centrimetrima (cm). Obim struka meri se horizontalno, na sredini između donje granice rebara i ilijačnog grebena (bedrene kosti). Osoba ne treba da uvlači stomak, već da se opusti i diše normalno. Obim kukova određuje se horizontalnim postavljanjem merne trake preko najšireg obima bedara.
Merenje debljine kožnih nabora ima za cilj utvrđivanje energetskih rezervi u obliku masnih naslaga; određuju se kaliperom, na četiri tačke na telu i na osnovu ovih podataka izračunava se procenat masti u telesnoj strukturi prema utvrđenoj tabeli. Dobijaju se veoma precizni podaci, ali detaljnije neću pisati iz dva razloga. Prvi je: za određivanje debljine kožnih nabora neophodan vam je aparat – kaliper. Drugo, osoba ne može sama sebi da meri ove antropometrijske parametere.
Kada imamo podatke, možemo da računamo uhranjenost, odnosno indekse koji nam daju uvid u stanje uhranjenosti. Ne pitah, da li volite matematiku? Ukoliko vam nije omiljena, možda je i zavolite kada računate nešto zanimljivo. Ako je volite, odlično! Krećemo…
Formule 🙂
Formula po Brocu je definitivno najpoznatija. Razlog je njena jednostavnost za izračunavanje idealne telesne težine (ITT). Rezultat koji se dobija je orijentaciona težina, jer ne uzima u obzir pol i starost, odnosno godine života. To je osnovna formula. Kasnije je data i formula za žene, u kojoj se od telesne težine oduzima 105 ili 110. Takođe, broj koji se dobija je orijentacioni.
ITT m = TV – 100
ITT ž = TV – 105 (110)
* ITT – idealna telesna težina (ITT m za muškarce; ITT ž za žene)
* TV – telesna visina
Formule po De Molu obuhvataju dve formule: za osobe muškog i ženskog pola. Primenjuje se za osobe starosti od 20 do 50 godina; za ljude starije od 50 godina idealna telesna težina (ITT) računa se kao za osobe od 50 godina starosti.
ITT m = TV – 100 – (TV – 150) : 4 + (G – 20) : 4
ITT ž = TV – 100 – (TV – 150) : 2,5 + (G – 20) : 4
* ITT – idealna telesna težina (ITT m za muškarce; ITT ž za žene)
* TV – telesna visina
* G – godine života
Lorencova formula za izračunavanje idealne telesne težine ne uzima u obzir godine života.
ITT m = TV – 100 – (TV – 150) : 4
ITT ž = TV – 100 – (TV – 150) : 2,5
* ITT – idealna telesna težina (ITT m za muškarce; ITT ž za žene)
* TV – telesna visina
Relativna telesna težina predstavlja odnos stvarne, realne telesne težine i idealne telesne težine; izražava se u procentima (%).
RTT = TT/ITT x 100
* RTT – relativna telesna težina
* TT – telesna težina
* ITT – idealna telesna težina
Tumačenje rezultata:
- Vrlo mršavi (pothranjeni): vrednost RTT manja od 80%
- Mršavi: RTT = 80 – 89%
- Normalno uhranjeni: RTT = 90 – 110%
- Umereno gojazni: RTT = 111 – 120%
- Gojazni: : RTT = 121 – 134%
- Vrlo gojazni: RTT = 135 – 149%
- Teško gojazni: RTT > 150%
Šta su indeksi?
Indeks (lat. Index) znači pokazatelj, znak, ono što ukazuje. Kada pričamo o težini, indeksi ukazuju na stepen uhranjenosti i najbitni su sledeći indeksi:
Quetelet-ov indeks ili indeks punoće tela ili BMI (Body mass index) je prihvaćen od Svetske zdravstvene organizacije i predstavlja proizvod realne, stvarne telesne težine izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima. Koristi se za određivanje stepena uhranjenosti dece i odraslih. Za komentarisanje uhranjenosti dece i starijih odoba koriste se dodatna uputstva, o čemu će biti reči kasnije.
BMI = TT (kg) / TV (m)²
*BMI (Body mass index) – indeks uhranjenosti tela
* TT – telesna težina
* TV – telesna visina
Ako vas mrzi da računate, evo linka gde treba samo ubacite podatke.
Tumačenje rezultata za odrasle osobe (20 – 65 godina):
- Pothranjenost, ukoliko je vrednost BMI < 18,5
- Normalna telesna uhranjenost: BMI 18,5 – 24,9
- Predgojaznost: BMI 25 – 29,9
- I stepen gojaznosti: BMI 30 – 34,9
- II stepen gojaznosti: BMI 35 – 39,9
- III stepen gojaznosti: BMI > 40
Pignet-ov indeks (Ip ili Px) koristi se za određivanje konstitucije osobe.
Ip = TV – (TT + Og)
* Ip – Pignet-ov indeks
* Og – srednji obim grudi (dobija se kada saberemo vrednosti obima grudi pri maksimalnom udahu (inspirijumu) i pri maksimalnom izdahu (ekspirijumu) i dobijenu vrednost podelimo brojem 2)
* TT – telesna težina
Tumačenje rezultata:
- Jaka konstitucija: vrednost Ip < 20
- Srednja konstitucija: Ip = 20 – 30
- Slaba konstitucija: vrednost Ip > 31
WHR indeks predstavlja odnos obima struka i kuka (WHR eng. Waist to Hip Ratio). Koristi se za procenu tipa gojaznosti, odnosno distribucije (rasporeda) masnog tkiva.
WHR = Os / Ok
* WHR – odnos obima struka i kuka
* Os – obim struka
* Ok – obim kuka
Tumačenje rezultata:
- Normalni (fiziološki) raspred masnog tkiva: WHR < 0,8
- Ginoidni (periferni) raspored masnog tkiva: WHR od 0,8 do 0,95
- Rizik od metaboličkih poremećaja osobenih za centralni raspored masnog tkiva: WHR od 0,95 do 1
- Viscelarni (centralni) raspored masnog tkiva: WHR > 1
Postoji još nekoliko indeksa i formula, ali ih neću navoditi zbog komplikovanog izračunavanja, ali i nepotrebnosti pored svih navedenih.
Poželjna telesna težina
Već sam na početku napisala da koristim ovaj izraz. Zašto? Videla sam da kada osobi koja ima značajan višak kilograma kažete “Vaša idealna telesna težina je…” postoji strah od početka, jer idealno je nešto predaleko. Ustvari sama reč “idealna/o” govori o nečemu nerealom. Šta je idealno? Fotošopirane slike na internetu, društvenim mrežama? To nije život, već iluzija.
Na obrazovanje telesnih karakteristika utiču mnogi faktori, poput: nasleđa, godina života, geografskih karakteristika, radne sposobnosti, ishrane, bolesti i dr.
Poželjna telesna težina predstavlja broj kilograma koje osoba određenog pola, godina, konstitucije treba da ima i da se pri tome oseća zadovoljno, radno sposobno, ima stabilno zdravstveno stanje i da očekivana dužina života bude najveća.
Uhranjenost dece
Uhranjenost dece može se računati na različite načine i pratiti pomoću različitih parametra. Za brzo određivanje uhranjenosti u svakodnevnoj praksi obavezno se u obzir uzimaju godine starosti, pol, visina i težina. Izračunava se indeks uhranjenosti tela (BMI) i onda se vrednosti upoređuju sa standardima. Merenje dece se obavlja u pravilnim vremenskim razmacima i tako prate parametri, posebno telesna visina.
U nastavku vam dajem linkove ka tabelama referentnih vrednosti rasta i razvoja dece i omladine uzrasta od 2 do 20 godina oba pola Centra za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC).
Grafikoni rasta dece i omladine (CDC, 2000) – pol ženski
Grafikoni rasta dece i omladine (CDC, 2000) – pol muški
Referentne vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Sjedinjenih Američkih Država (CDC) definišu četiri kategorije uhranjenosti: pothranjenost, normalnu uhranjenost, rizik za prekomernu telesnu masu i prekomernu telesnu masu (umesto izraza gojaznost). Pomoć u tumačenju grafikona rasta imate u tabeli 1.
Tabela 1. Stanje uhranjenosti na osnovu BMI prema godinama starosti i referentnim vrednostima SZO i CDC
| Stanje uhranjenosti | Vrednost indeksa telesne mase prema godinama starosti |
| Pothranjenost | Ispod pete referentne percentilne vrednosti |
| Normalna uhranjenost | Između treće i 85. referentne percentilne vrednosti |
| Rizik za prekomernu telesnu masu | Između 85. i 97. referentne percentilne vrednosti |
| Prekomerna telesna masa | Veća od 97 referentne percentilne vrednosti |
U tabeli 2 prikazan je indeks uhranjenosti tela (BMI) za uzrast od 15 do 19 godina, po polu, prema preporukama Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Sjedinjenih Američkih Država (CDC, 2000).
Tabela 2. Indeks uhranjenosti tela (BMI) prema godinama i polu (CDC, 2000)
| Godine starosti | Stanje ishranjenosti | Vrednosti BMI (kg/m²) / godine starosti | |
| Devojke | Mladići | ||
| 15 | Pothranjenost | < 16,2 | <16,6 |
| Fiziološka uhranjenost | 16,2 – 24 | 16,6 – 23,4 | |
| Rizik za prekomernu tel.masu | >24 i ≤ 28 | >23,4 i ≤ 26,8 | |
| Prekomerna telesna masa | >28 | >26,8 | |
| 16 | Pothranjenost | < 16,8 | < 17,2 |
| Fiziološka uhranjenost | 16,8 – 24,6 | 17,2 – 24,2 | |
| Rizik za prekomernu telesnu masu | >24,6 i ≤ 28,8 | >24,2 i ≤ 27,4 | |
| Prekomerna telesna masa | >28,8 | >27,4 | |
| 17 | Pothranjenost | < 17,2 | < 17,6 |
| Fiziološka uhranjenost | 17,2 – 25,2 | 17,6 – 25,0 | |
| Rizik za prekomernu telesnu masu | >25,2 i ≤ 29,6 | >25,0 i ≤ 28,2 | |
| Prekomerna telesna masa | >29,6 | >28,2 | |
| 18 | Pothranjenost | < 17,6 | < 18,2 |
| Fiziološka uhranjenost | 17,6 – 25,6 | 18,2 – 25,6 | |
| Rizik za prekomernu telesnu masu | >25,6 i ≤ 30,2 | >25,6 i ≤ 28,8 | |
| Prekomerna telesna masa | > 30,2 | >28,8 | |
| 19 | Pothranjenost | < 17,8 | < 18,6 |
| Fiziološka uhranjenost | 17,8 – 26,0 | 18,6 – 26,4 | |
| Rizik za prekomernu telesnu masu | >26,0 i ≤ 31 | >26,4 i ≤ 29,8 | |
| Prekomerna telesna masa | > 31 | >29,8 | |
Uhranjenost odraslih
Na osnovu telesne visine i težine računa se indeks uhranjenosti tela (Body mass index, BMI) i na prema njemu se određuje kategorija uhranjenosti (vidi BMI, tumačenje rezultata za odrasle). Precizniji uvid o uhranjenosti, odnosno rasporedu masnog tkiva dobija se uvidom u obim struka. Poželjne vrednosti obima struka za žene su ispod 80 cm i za muškarce manje od 94 cm. Ukoliko su vrednosti obima struka veće od 88 cm za žene i 102 cm za muškarce radi se o abdominalnoj (stomačnoj) gojaznosti.
Merenjem debljine kožnog nabora na četiri tačke kaliperom može se dobiti podatak o procentu masti u telu.
Odrasle osobe kojima se ne računa BMI i ne meri obim struka u cilju određivanja uhranjenosti su trudnice 🙂
Uhranjenost starijih osoba
Uhranjenost ove kategorije stanovnika računa se kao i za odrasle, ali je tumačenje malo korigovano. Preporuka je da vrednost BMI kod starijih od 65 godina ne bude manji od 20, odnosno 22, jer u tom slučaju govorimo o pothranjenosti. Takođe, pomerena je granica i kada se radi o normalnoj telesnoj uhranjenosti. Uzimajući u obzir telesnu konstituciju, zdravstveno stanje i druge individualne parametre, vrednost BMI do 27 se može prihvatiti kao normalna telesna uhranjenost.
Šta je najvažnije u vezi sa telesnom težinom?
Telesna težina je samo broj. To je karakteristika na koju možemo uticati, bilo u smislu povećanja ili smanjenja broja kilograma, težeći da se dostigne poželjna telesna težina. Zašto je to potrebno? Pothranjenost i gojaznost predstavljaju zdravstvene rizike za mnoga stanja i oboljenja. Na primer: da li znate da pothranjene imaju veći rizik za dobijanje osteoporoze, anemije, rane im slabije zarastaju, imaju češće infekcije zbog slabijeg imuniteta naročito u starijem životnom periodu? Pothranjenost u dečijem uzrastu, adolescenciji i u trudnoći mogu ostaviti trajne nepoželjne posledice na telesnu visinu, razvoj mišićne mase, imunog sistema, gustinu kostiju, odnosno u trudnoći uticati na zdravlje trudnice i razvoj ploda, kao i na tok trudnoće. Da li znate da hronično gladovanje može dovesti do smanjenja oštrine vida? Treba znati da je rizik za dobijanje dijabetesa, hipertenzije, na primer, veći kod gojaznih osoba. Gojaznost u trudnoći značajno povećava rizik za dobijanje gestacijskog dijabetesa, hipertenzije, rađanje deteta sa neadekvatnom težinom. Dakle, treba težiti poželjnoj telesnoj težini (već sam napisala šta ona podrazumeva), ali bez radikalnih promena i određenom dinamikom. Za sve je potrebno vreme, strpljenje i posvećenost.
U to ime, želim vam prijatno,
Snežana
- Napomena: pri pisanju ovog priloga koristila sam sledeću literaturu: B. Simić “Higijena ishrane”; B. Novaković i F. Jusupović: “Ishrana i zdravlje”; kao i internet izvore: WHO i CDS.
