To eat, or not to eat, that is the question…

Jesti ili ne jesti, pitanje je sad…

Šekspirovska dilema vrlo je česta na brdovitom Balkanu, i to na svim poljima: ostati na postojećem poslu ili ne; emigrirati u drugu zemlju ili ne; razvesti se ili ne; oprostiti ili ne; naljutiti se ili ne; vežbati ili ne; mršaviti ili ne… Evo, nama ovih dana novih zapleta: dani su sve kraći, manje vremena provodimo na svežem vazduhu, više smo u zatvorenom prostoru i, samim tim veći su izazovi vezani za hranu. Češće se nešto mesi, gricka uz omiljenu seriju/film, više se gostimo bilo da nam dolaze prijatelji ili odlazimo u goste… a tek Slave i drugi verski, državni i lični praznici! Ovih dana u ordinaciji često čujem od pacijenata da su slavlja glavni izazovi koji mnogo utiču na njihovu ishranu: „Znate, idu Slave…“. U pravu su, ali dan Slave je samo jedan dan, zar ne? Naravno, dane priprema ne računam.
U susret predstojećim slavljima želim da vam skrenem pažnju na par sitnica, koje će vam, verujem, značiti i koristiti 🙂

Praktična uputstva za ishranu tokom praznika

Praznicima se svi radujemo: okupljaju se porodice, rođaci, prijatelji. To su lepe prilike da se čuje „šta ima novo“, ali i da se podsetimo prošlih vremena i različitih dogodovština, koje izazivaju smeh i radost. Ah, to je hrana za dušu!  Uz druženje, skoro da su obavezni hrana i pića. To se, nekako podrazumeva. E, sada za duševnu hranu (smeh, radost, prijatnu atmosferu) pobrinite se zajedno sa gostima, a ja ću se u ovom prilogu baviti hranom za telo i kako uživati u praznicima bez griže savesti i rizika da ćete ugroziti svoj zdravstveni status (težinu, lipide, glikemiju i druge parametre).

Prvi i osnovni savet je da ne dozvolite da Vam praznici budu izgovor za neumerenost i preterivanje u jelu i piću. Treba jesti i piti, ali umereno i pametno. Ovaj savet važi za goste i domaćine. Lepa je u svemu mera, zar ne? Na vreme se prisetite da je sutra novi dan, biće hrane, ne morate da jedete kao da treba da stvorite zalihe. Jer, zaista, ako jedete i pijete više nego što vam je potrebno, višak ćete brzo videti kada stanete na vagu.

Saveti za domaćine

Preporuke namenjene domaćinima (osobama koje primaju goste; ne obraćam se samo osobama muškog pola 🙂 već ekipi za doček) mogu se svrstati u dve osnovne grupe:
 Saveti vezani pripremu hrane
 Saveti vezani za trpezu

Saveti vezani za pripremu hrane

– Revidirajte stare recepte po kojiima godinama unazad pripremate gozbe. Primera radi: smanjite količinu majoneza u salatama ili spremite majonez sa maslinovim uljem; u kolačima smanjite sadržaj šećera (ideja: gde postoji mogućnost koristite med, biljni ili neki drugi prirodni zaslađivač), beli pirinač zamenite integralnim (samo pazite, on se malo duže kuva, ali ukus će biti bolji, kao i boja 🙂 a i nutritivna vrednost biće veća); dalje, namirnice koje ste pržili možete dinstati ili peći; pohovanje kao način termičke pripreme, takođe zamenite drugim načinima spremanja. Supe ne mora da imaju „s prsta masnoće na vrhu“ da bi bila „baš dobra“. Ljudi, 21. vek je, ne treba nam toliko masti, jer ne možemo da ih potrošimo! Zapamtite: više nije uvek bolje! Pod tim mislim na sadržaj šećera, masti, soli…

– Osvežite slavski jelovnik novim receptima. Divno je kada ste majstor za određeno jelo i kada svi nestrpljivo očekuju jelo koje samo vi tako sjajno spremate. Ipak, pripremom novog jela, sigurno ćete iznenaditi goste i izbeći da im uvek servirate „već viđeno i očekivano“. Naravno, ne treba da promenite ceo jelovnik, već polako, ubacite po neku novu salatu, slatkiš i sl. Daću vam lični primer: za Slavu uvek spremam sitne kolače i određene vrste ne bih mogla da izbacim sa spiska ni pod kakvim okolnostima, jer je suviše veliki pritisak porodičnih saradnika – glasača 😉 Ali, imamo dogovor da svake godine zamenim dve vrste postojećih novim kolačima. I, tako svi budu zadovoljni: proba se uvek nešto novo uz omiljene stare kolače, a ja ispunim svoju želju da budem kreativna i da iznenadim ukućane i goste.

– Veličina je važna. Obratite pažnju na veličinu porcija koje servirate. Ovaj savet ne važi za hranu koju gosti sami sipaju (supe/čorbe, salate i sl.), već jela koja se serviraju u komadima/parčićima (meso, riba, kuglice – slane/slatke, torte, kolači itd). Serviranjem sitnije sečenih parčića dajte gostima mogućnost da probaju više vrsta hrane i ako žele poslužiće se ponovo. Recimo, veličina sitnih kolači neka odgovara upravo svom nazivu 🙂

Saveti vezani za trpezu

– U zavisnosti od budžeta, možete uvoditi različite promene koje će vizuelno dati novi izgled trpeze. Stoljnjaci, nadstoljnjaci, čaše, šolje, salvete (izgled, način savijanja salveta i sl.), cvetni aranžmani za sto… Ma, mogućnost su mnogobrojne i ne moraju mnogo da koštaju, bitna je ideja, pustite mašti na volju… Oduševićete sebe i druge.

– Serviranju jela posvetite posebnu pažnju, jer je taj vizueli momenat veoma bitan. Pre nego što neku hranu probamo i osetimo njen ukus, prvo je registrujemo čulima vida i mirisa. Sigurno ste doživeli da vam „pođe voda na usta“ kad vidite neko jelo koje je lepo aranžirano. Dokazano je da lep izgled i prijatna atmosfera za trpezom povoljno utiču na varenje hrane. Ovo je važno znati i primenjivati u svakodnevnoj ishrani, a kada su praznici samo naglasiti 🙂

– Bilo bi lepo da ne insistirate i ne navaljujete na goste da se posluže. „Sipaj još jednom“, „Šta si sipao/la tako malo“, „Sigurno ti se ne sviđa“…. Nije lepo navaljivati niti optuživati drage goste, čak ni u najboljoj nameri da budemo dobri domaćini. Niko ne mora da vam pred svima objašnjava svoj zdravstveni status i razlog zašto ne može nešto da jede/pije. Setite se koliko vas nervira napadan i naporan domaćin kada ste vi u poziciji gosta. Sasvim je dovoljno da sve goste pozovete da se posluže kada servirate jela i poželite im „Prijatno“. Naravno, ne smetaju, čak su i poželjna diskretna pitanja tipa: „Da li je sve u redu?“, „Da li nešto treba?“, „Dopada ti se nova salata?“, „Da li si probao/la…?“ i sl.

Saveti za goste

– Nije socijalno poželjno ponašanje odbijati konzumaciju hrane opravdanjem da ste na posebnom režimu ishrane, koji isključuje svu ponuđenu hranu. Nije lepo! Svi domaćini ulažu trud i napor svake vrste (vremenski, finansijski, fizički…) da sve spreme za goste, bilo o kojoj proslavi da se radi. Koji god režim ishrane da imate, možete uz malo truda, uklopiti ponuđenu hranu. Primera radi, ako ograničavate unos ugljenih hidrata, nemojte sipati puno testenine (rezanaca) kada jedete supu, uz jela koja sadrže krompir, pirinač, makarone ili špagete (pire, musaka, punjene paprike, sarma, salate…) ne konzumirajte hleb; ne sladite napitke poput kafe ili čaja i ne konzumirajte gazirane sokove. Oprez se savetuje i sa alkoholnim pićima. Ukoliko pazite na unos masnoća, izbegavajte pržena i pohovana jela, već se odlučite za, na primer pečeno ili meso/ribu sa roštilja, sa kojih obavezno skidajte vidljive masnoće i kožurice, zatim umesto ruske salate uzmite druge ponuđene salate od povrća bez preliva na bazi majoneza i izbegavajte punomasne sireve (kačkavalj, feta sir).

– U slučaju da ne možete više da jedete, diskretno se zahvalite, recite da ste siti i da vam je sve prijalo. Ne morate objašnjavati zbog koje bolesti vam je lekar savetovao da nešto ne jedete i tako opterećivati druge goste svojim dijagnozama i tegobama.

– Budite umereni, ne preterujte u količini unete hrane i jedite raznovrsnu hranu, ali ne morate baš sve da probate. Pazite da malo ne postane mnogo (o veličini odnosno šta je malo ili mnogo). Pogledajte ponuđena jela i napravite izbor! Tako će svi biti zadovoljni: vi ćete uživati u hrani i pri tome nećete mnogo odstupiti od svojih nutritivnih navika, kao i domaćini, jer su Vas lepo ugostili.

Umesto zaključka 🙂

Odgovor na dilemu sa početka priče „Jesti ili ne“ svakako je potvrdan: jedite, naravno, ali sa merom. Osnovna ideja i cilj Slava, rođendana, Božića, godišnjica i drugih praznika ne treba da bude preterana konzumacija jela i pića (naprotiv, umerenost je jedna od osnovnih preporuka svih vera i religija), već okupljanje i druženje. Trpeza je samo mesto okupljanja i nikako nije razlog okupljanja.

Prijatno Vam želi,
Snežana