Objave sa oznakom "voće"

Cheese cake (Čiz kejk)

Objavila 11.08.2019. u kategoriji Recepti

Cheese cake (Čiz kejk)

Može zvučati neskromno, ali samo ću preneti utiske svih koji su probali ovaj kolač: odličan je! Svideo se i meni odmah, na prvo probanje 🙂 Recept sam dobila od moje drage imenjakinje, žene – zmaj za kolače (veliki pozdrav za Snežu Đ.). Lagan je, osvežava i kada su rođendani ili druge proslave uvek ga kombinujem sa nekim čokoladnim slatkišem (reforma, torta od smokve i sl.). To činim iz dva razloga: samo čiz kejk nije dovoljan količinski (bake bi rekle “nije izdašan”) i  skoro svi vole tu kombinaciju: po parče voćnog i čokoladnog kolača.

Priprema se od sezonski dostupnog voća. Najčešće koristim maline, jagode, kupine, ribizle… Može se koristiti i smrznuto voće, čime se produžava vreme prisutnosti nekog voća u ishrani, a tokom zime ukusi i mirisi jagoda, malina i drugog voća baš osveže i oraspolože 🙂

Potrebno je (originalna mera):

I deo: 450 g mlevenog plazma keksa, 4 – 5 kašika mleka, pakovanje mlečnog margarina “Dobro jutro”, 125 g šećera u prahu;

II deo: 500 ml slatke pavlake, 2 čaše kisele pavlake, dva pakovanja po 100 g krem sira

III deo: 100 g šećera, 500 g voća, 2 kesice želatina, 200 ml vode

Od ove mere napravim dva čiz kejka (promeri kalupa su 28 i 17 cm).

Originalni recept sam malo modifikovala (smanjila količine šećera i margarina). Za čiz kejk koji pravim u kalupu promera 28 cm potrebno je:

I deo: 300 g mlevene plazme, 3- 4 kašika mleka, polovina pakovanja mlečnog margarina “Dobro jutro”, 50 g šećera u prahu;

II deo: 500 ml slatke pavlake, 2 čaše kisele pavlake, dva pakovanja po 100 g krem sira (moj izbor su: šabački Sirko ili Imlekov krem sir)

III deo: 50 – 80 g šećera (zavisi od vrste voća i njegove slatkoće), 500 g voća, 2 kesice želatina

Priprema:

Prvo se pravi III deo: u šerpu sipati oko 150 ml vode (ako je voće zamrznuto sipajte oko 100 ml) i dodati šećer (ako je voće slatko dovoljno je 50 g, ako nije možete dodati 80 -100 g). Kada se šećer otopi i voda provri, dodati oćišćeno i oprano voće. Kuvati nekoliko minuta. Za to vreme razmutiti dve kesice želatina sa 8 kašika hladne vode i ostaviti da nabubri. Potrebno je taman toliko vremena dok se voće malo problanšira. Zatim, dodajti želatin u voće, promešati, skinuti sa ringle i ostaviti da se ohladi.

Kalup premazati sa malo margarina i na dno staviti papir za pečenje, ako želite da kasnije prebacujete na tacnu. Ako hoćete da ostane na metalnoj podlozi od kalupa, ne morate da stavljate papir. Sjediniti mleveni keks, šećer u prahu, dodajti margarin i mleko. Homogenu (dobro sjedinjenu)  masu staviti na dno kalupa i rasporediti je tako da bude jednake deljine. Ostaviti u frižider.

Umutiti 500 ml slatke pavlake (pazite da ne preterate sa mućenjem). Posebno sjediniti: kiselu pavlaku, krem sir i šećer u prahu. Možete dodati vanil šećer. Sastaviti sa umućenom slatkom pavlakom i sipati u kalup preko podloge od keksa. Vratiti u frižider.

Kada se voće ohladi, sipati ga u kalup preko slatke pavlake. Ostaviti preko noći da se stegne i dobro rashladi.

Saveti: umesto šećera možete koristiti zaslađivač i tako smanjiti kalorijsku (energetsku vrednost). Takav kolač možete poslužiti i osobama koje su na redukcionom režimu ishrane. Osobe koje imaju dijabetes, povećane trigliceride, insulinsku rezistenciju i dr. moraju biti oprezne iako je kolač sa zaslađivačem, jer šećera ima u voću i keksu.

Ponekad se odlučim za samo jednu vrstu voća, ali najčešće kombinujem dve – tri vrste (malina i kupina su odličan spoj; može im se dodati malo ribizla, aronije… sve prema željama, ukusima i  mogućnostima).

Prijatno!

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

O bacanju hrane

Objavila 13.05.2019. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

O bacanju hrane

Nedostatak hrane sa jedne strane i njeno bacanje sa druge, aktuelne su teme u svim zemljama sveta, posebno od vremena industrijalizacije. Usavršavanje mehanizacije, kao i poboljšanje agrotehničkih mera doprinelo je pojeftinjenju uzgoja namirnica, povećanju proizvodnje i prerade. Globalizacija je otvorila tržišta i udaljenost je prestala da postoji kao prepreka za dostupnost robe sa različitih destinacija/tržišta.

Nedavno sam pročitala da se u Evropskoj uniji godišnje baci oko 100 miliona tona hrane, dok se 55 miliona ljudi nalazi u kategoriji siromašnih. Više od polovine bačene hrane je iz domaćinstava. Prosečan stanovnik u Norveškoj, na primer baci oko 35 kilograma hrane. Procenjena vrednost bačene hrane bila je oko 20.000 dinara. Najčešće se baca hleb, voće, mlečni proizvodi (jogurt), suhomesnati proizvodi (oko 150 grama godišnje) i dva ručka. Zanimljivo, zar ne?

U našoj zemlji se ovakvo istraživanje nije radilo, jer ne postoji razvrstavanje otpada i merenje istog. Eto, ideje da svako od vas uradi proračun za sopstvenu porodicu. I, ne, nemojte da računate koliko ste bacilli hrane i novca, pa da vam to donese brigu. Uradite proračun da bi stekli uvid i saznanje, pa onda uradite korektivne mere u cilju sprečavanja bacanja hrane i uštede vremena i novca.

Da li znate?

Od 2006. godine u Beogradu postoji udruženje Banka hrane Beograd, čiji je jedan od ciljeva smanjenje bacanja hrane. Više o aktivnostima ovog udruženja možete podgedati na http://www.bankahrane.org/ Inače, koncept banaka hrane potekao je iz Sjedinjenih Američkih Država (1967.) i 1984. godine je zaživeo u Francuskoj. Nakon dve godine osnovana je Evropska federacija banaka hrane (FEBA).
Da li je bacanje hrane greh, nedostatak dobre procene pri pripremi, posledica stavova „dok ne osta ne bi dosta“ ili „bolje da ostane nego da zastane“, bojkot ukućana prema određenoj vrsti jela ili nešto drugo? Svaki od navedenih razloga bacanja hrane dobila sam od vas tokom kratke ankete sprovedene na dve društvene mreže (LinkedIn i Instagram). Na pitanje „Da li bacate hranu?“ 28% anketiranih je odgovorilo da to čini, dok se većina (72%) izjasnila da ne baca hranu.
Hvala svima koji su učestvovali u anketi. Slede nagrade u vidu saveta i preporuka 🙂

Pet saveta da izbegnete bacanje kuvane hrane

1. Planirajte obroke

Dobra organizovanost je poželjna osobina u svim oblastima, pa i kada se radi o pripremi obroka. Zašto? Zato što nam čuva najbitnije resurse: vreme, snagu, energiju, novac… Saglasni ste? Prema tome, kada kuvate jelo, imajte u vidu sledeće:
 Koliko ukućana će biti na ručku?
 Kakav stav imaju prema jelu koje spremate, tj. da li im je omiljeno ili manje omiljeno?
 Da li to jelo možete da servirate i za večeru?
 Da li se to jelo može jesti sutradan ili zalediti?
Broj ukućana koji će biti na ručku uvek možete znati par dana ranije: ko od dece jede u obdaništu, probuženom boravku ili kod bake/deke/tetke, odnosno da li je neko na službenom putu, ostaje duže na poslu ili je stanje redovno 🙂 U skladu sa tim saznanjima, planirajte količinu hrane koju spremate.

2. Sačuvajte hranu u frižideru

Veliki broj jela koja ostanu od ručka mogu se, nakon hlađenja, čuvati u frižideru i servirati podgrejana ili hladna za večeru. Izuzetak su jela sa spanaćem, pečurakama, celerom, jajima i sl. Takođe, jela poput pasulja, sarme i druga, bolje ostavite za sutrašnji ručak, a ne za večeru zbog nadimanja. Jela sa piletinom ne treba podgrevati, ali se mogu jesti kao hladni obroci/salate.

3. Spakujte obrok komšinici/komšiji koji žive sami

Ovo je odlična ideja! Jedino je potrebno da najpre saznate njihov stav o tome i da li imaju nešto protiv. Dakle, nemojte biti nametljivi i stavljati osobe u nezgodnu situaciju, već se lepo pre toga raspitajte direktno kod osobe kojoj bi odneli hranu. Inače, zašto je ovo dobra ideja? Često starije osobe koje žive same nemaju kuvani obrok iz dosta razloga: mrzi ih da kuvaju samo za sebe, zbog bolesti teško im je da spremaju, imaju problem da nabave namirnice zbog ograničenog kretanja usled oboljenja, zbog nedostatka finansijskih sredstava itd. Ukoliko vam nedvosmosleno kažu da je u redu da donesete povremeno hranu, eto rešenja kada i pored dobrog planiranja ostane višak hrane.

hrana za poneti na posao

4. Sačuvajte jela u zamrzivaču

Varijanta koja je odlična za sve zaposlene osobe jeste zaleđivanje obroka. Kad već kuvate, skuvajte više, višak lepo zaledite i, eto još jednog ručka. Tako štedite vreme, energiju, ali i novac, a nutritivna vrednost jela neće se smanjiti. Ova preporuka važi za veliki broj jela (slatki kupus sa junetinom, grašak, pasulj, gulaš, sarmu, ćufte itd). Izbegavajte da ledite jela sa krompirom, mlekom, jogurtom, majonezom, jajima, sveže salate i sl.
Kada ostavljate hranu u zamrzivač, predlažem da stavite nalepnicu sa nazivom jela i datumom ostavljanja. To je važno, jer ćete uvek znati šta imate na raspolaganju i koliko dugo. Podsećam vas da zamrzavanjem produžavate rok upotrebe namirnica, ali neka to bude za par nedelja, a ne meseci. Dakle, hranu ne treba predugo čuvati, pa ni u zamrzivaču.

5. Ponesite hranu na posao

Ručak spremljen kod kuće je uvek bolja opcija od brze hrane kupljene u gradu. Za neka jela potrebno je imati mogućnost podgrevanja, ali za pojedine vrste to nije neophodno. U svakom slučaju, potrebno je postojanje frižidera, kako bi se kvalitet obroka zadržao i sprečili procesi koji mogu dovesti do toga da se hrana pokvari. Higijena posude za čuvanje i optimalna temperatura čuvanja sprečiće razvoj patogenih mikroorganizama, koje mogu dovesti do neželjenih tegoba usled kvara hrane.
Pored nutritivno kvalitetnog obroka, prednost hrane pripremljene i donete od kuće jeste i ušteda novca, ali i vremena za odlazak u kupovinu. Tako da će vam vreme pauze biti dovoljno za konzumaciju obroka i šetnju. Vedri biznis koncept 🙂 Odlična ideja, zar ne?

ručak na poslu

Šest saveta da izbegnete bacanje hleba

Pročitali ste na počekku teksta da se u Norveškoj često baca hleb (procena je oko četvrtine vekne po osobi). Na žalost, nisu nam potrebna istraživanja da zaključimo da se i kod nas baca dosta hleba. Uvek mi je žao kada vidim vekne hleba i okrajke koje stoje bačene pored kontejnera. Ako već dođete u situaciju da vam ne treba, stavite hleb u kesu i okačite na obeležena mesta ili blizu kontejnera – sigurno će naći put do nekoga. Slede saveti da ne dođe do bacanja hleba i kako da upotrebite bajat hleb.

1. Ne kupujte uvek istu količinu hleba

Planirajte nabavku hleba i ne kupujte po navici uvek istu količinu. Recimo, ako za ručak imate jelo koje sadrži krompir, pirinač, makarone ili slične namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, onda će vam sigurno trebati manja količina hleba nego inače.

2. Napravite prženice

Jednostavan i brz način da potrošite bajat hleb i da, uz mlad sir, jogurt/kiselo mleko i svežu, sezonsku salatu (paprika, zelena salata, krastavac, paradajz i sl.) napravite hranljiv doručak ili večeru. Recept za pripremu prženica možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/przenice/

3. Napravite sendviče iz rerne

Ovo je, takođe odličan predlog za doručak ili večeru. Pored upotrebe bajatog hleba, možete potrošiti namirnice koje već imate u frižideru, a nedovoljne su za obrok ako se serviraju samostalno. Mogu se kombinovati sa mlečnim napitkom (jogurt, kiselo mleko), sokom od paradajza ili sezonskom salatom. Recept možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/sendvici-iz-rerne/

4. Napravite poparu

Ovo je staro jelo koje su još naše bake koristile da potroše stari hleb. Recept je vrlo jednostavan: u ključalu vodu treba dodati na kockice isečen bajat hleb. Prethodno se u vodu može dodati neka masnoća, poput: masti, maslaca ili kajmaka, ali, pazite, sve navedeno povećava kalorijsku vrednost jela. Može se servirati uz sir, kiselo mleko, jogurt, jaja i sl.

5. Napravite bruskete

Ukusan, jedostavan i brz način da upotrebite hleb od juče 🙂 Ovako pripremljen bajat hleb imaće lepu aromu, hrskav je i može se kombinovati uz ribu, jaja, salate, čorbe… recept možete pročitati klikom na link http://www.porodicninutricionista.com/brusketi/

6. Napravite mrvice

Jednostavno se prave i mrvice uvek treba imati u kuhinji. Neophodne su pri pripremi velikog broja jela. Prave se jednostavno: ostaci hleba se iseku na kockice, stave se u pleh na papir za pečenje i osuše u rerni na oko 50-70°C. Nakon desetak minuta sušenja, treba ih ohladiti i samleti. Čuvaju se u zatvorenoj posudi, da ne bi upile vlagu. Zavisno od hleba koji ste imali, dobićete mrvice od belog, integralnog ili neke druge vrste hleba.

Četiri saveta da izbegnete bacanje mlečnih proizvoda

1. Voćni jogurt/frape

Ukoliko vidite da deca nisu zainteresovana za mleko/jogurt, koje ste već otvorili, ovo je lep način da dobiju hranljiv napitak, a vi da prevenirate ubeđivanja da treba da piju mlečne proizvode ili, eventualno, bacanje. Sve navedeno važi i za voće: ako često bacate voće iz bilo kog razloga, ovo je pravi predlog za vas. Detaljnije možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/vocni-jogurt-frape/

2. Makarone sa sirom

Veći broj vrsta sireva se lako kvari: naravno vi ne morate da sačekate da do toga dođe. Čim primetite isušivanje površine sira ili blagu kiselost možete ga koristiti za pripremu jela poput ovog. Jednostavna je priprema: sir izgnječite, dodajte u umućena jaja i ispržite na teflonskom tiganju. Makarone obarite, ocedite, dodajte im jaja sa sirom i po ukusu sušenog bosiljka, origana i sl. Ovo jelo možete poslužiti za doručak/večeru uz mlečni napitak (jogurt ili kiselo mleko), sok od paradajza ili sezonsku salatu.
Druga mogućnost je da isprženi sir sa jajima servirate uz bruskete i sezonsku salatu.

3. Gibanica

Mnogobrojni su recepti za pripremu ovog hranljivog jela. Možete odabrati onaj koji je u datom momentu pogodniji: ako je sir dobio malo kiseliji ukus ne znači da nije za upotrebu, ali ga upotrebite pre nego što više ne bude jestiv. Preporuka je da se takav sir termički obradi, pa se koristi za pripremu jela poput: makarona sa sirom, gibanice i sl. Pored sira, ako vam je ostalo malo jogurta, možete i njega utrošiti pri pripremi gibanice. Predlog za pripremu gibanice možete pročitati na sajtu http://www.porodicninutricionista.com/gibanica/

4. Napravite kolač

Kolač napravljen u sopstvenoj režiji je mnogo bolji izbor od kupovnih varijanti: znate koje sastojke stavite, oni su kvalitetni i sveži, što povećava njihovu nutritivnu vrednost, a o dodavanju aditiva i konzervanasa u kolač nijedna domaćica i ne razmišlja, jer nema potrebe za tim. Često kolači koje napravimo sami imaju manju energetsku (kalorijsku) vrednost, zbog manjeg sadržaja šećera i masti. Svaki recept se može korigovati i induvidualno prilagoditi (smanjiti količinu šećera ili ga zameniti zaslađivačem, redukovati količinu margarina i sl.). Takođe, za ekonomičnu osobu to je prilika da potroši sastojke (u ovom slučaju jogurt, mleko) pre isteka roka trajanja. Postoji mnogo recepata i zaista imate veliku lepezu najrazličitijih slatkiša. Palačinke, voćni kolač, puding, mafini… ma, izbor je samo vaš.

Prijatno vam želi,

Snežana

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

Voćni jogurt/frape

Objavila 13.05.2019. u kategoriji Recepti

Voćni jogurt/frape

Napitak sačinjen od mlečnih proizvoda (mleka, jogurta) i voća je nutritivno i energetski vredan. Može se deci i odraslima servirati kao užina. Sprema se od sezonski dostupnog voća. Može se koristiti i smrznuto voće, čime se produžava vreme prisutnosti nekog voća u ishrani, i time osvežava jelovnik i ishrana čini raznovrsnom.

Potrebno je:

Voće
Mleko/jogurt
Med i jezgrasto voće po potrebi

Priprema:

Voće dobro oprati. U zavisnosti od vrste i količine voća, kombinujte ga sa mlekom ili jogurtom. Na primer: voće koje sadrži više vode (jagode, maline, kupine i sl.) možete kombinovati sa jogurtom koji ima gušću konzistenciju. Mada, ako je količina ovog voća veća, može se dodati i mleko. Voće i mlečni napitak staviti u blender da se usitni i sjedini. Može se dodati malo meda, jezgrastog voća (orah, lešnik, badem i dr.).

Saveti: dodavanje meda i jezgrastog voća (orah, lešnik, badem i sl.) preporučuje se deci koja se oporavljaju, sporije napreduju ili imaju intenzivne treninge. Deci koja imaju problem sa gojaznošću, dijabetesom, hipertrigliceridemijom i sl. ne treba sladiti ovu užinu.
Ovako pripremljen napitak ne treba dugo čuvati. Najbolje je pripremiti uvek svež i odmah ga konzumirati, jer se stajanjem smanjuje nutritivna vrednost, a može se i ukvariti zbog međudejstva sastojaka (mleko, voćne kiseline, kao i mlečni šećer, med i dr.).

Prijatno!

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

Voće za strpljive – NAR

Objavila 15.12.2018. u kategoriji Namirnice, Porodični nutricionista

Voće za strpljive – NAR

Pojedine vrste voća jedva da je potrebno žvakati, ali zato oko nekih baš “ima posla” 🙂 Plod nara (“jabuka puna koštica”) spada u drugu grupu, ali, znajte, trud se isplati…

Opšti podaci o naru

Voćka koja je tema ovog priloga, vodi poreklo iz Azije i rasprostranjena je u Sredozemlju. Gaji se u Turskoj, Tunisu, Egiptu, Maroku, Avganistanu, Iranu, Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, Rusiji i Japanu. U Primorju raste kao divlje drvo ili žbun. Nar (lat. Punica granatum; mogranj, šipak) je listopadno drvo, otporno na sušu, štetočine i bolesti.
Postoje zapisi iz antičkog doba, prema kojima se nar koristio kao lek. Zbog mnoštva semenki unutar ploda, nar je predstavljao simbol zdravlja, plodnosti, bogatstva, berićeta…
Plod nara ima čvrstu i kožastu koru žućkaste do crvene boje. Unutrašnjost ploda čini veliki broj semenki koje su grupisane i odvojene tankim opnama. Specifičnost ovog ploda je da se bere kada je potpuno zreo, jer do zrenja ne može doći stajanjem (kao što je to slučaj kod mušmula, japanske jabuke, banana i dr.). Kasna jesen i zima su prava sezona za konzumaciju ovog divnog, nutritivno vrednog voća.

Nutritivna vrednost

Plod nara sadrži veliki procenat vode (82,8%), malu energetsku vrednost (69 Kcal/288KJ)*, odličan odnos natrijuma (3 mg) i kalijuma (260 mg); sadrži malu količinu belančevina (0,8g), masti (0,3 g), dok je sadržaj ugljenih hidrata oko 16 grama i vlakana 4 g**. Zavisno od sadržaja i odnosa ugljenih hidrata i organskih kiselina (kojih je od 0,3 do 3,3%) postoje: kiseli, slatko-kiseli i slatki plodovi nara. Sadržaj vitamina C je oko 8 mg. Dobar je izvor vitamina B kompleksa, fosfora i kalcijuma.
Pored velike nutritivne i male energetske vrednosti, ovo voće je veoma zahvalno za transport upravo zahvaljujući jakoj kori. Pored zaštite od mehaničkih oštećenja tokom transporta od proizvođača do potrošača, kora sprečava eventualnu kontaminaciju ploda štetnim mikroorganizmima i čuva hranljivost ploda nedopuštajući isušivanje i delovanje spoljnih faktora.

Zašto se nar preporučuje?

Plod nara se koristi u svežem i/ili prerađenom obliku u ishrani (najčešće u obliku soka, sirupa, ulja, likera, čaja). Primenu je našao i u kozmetici.
Rezultati istraživanja ukazuju da nar ima snažne protivupalne i antioksidativne osobine, prvenstveno zahvaljujući sadržaju fitohemikalija (tanina, antocijana, polifenola, flavonoida). Prema nekim autorima, sadržaj ovih fitohemikalija je veći nego u crvenom vinu i zelenom čaju.
Jača imunitet, odnosno imuni odgovor tela.
Sok od nara prevenira aterosklerozu, jer sprečava oksidaciju LDL holesterola (holesterola male gustine, tzv. lošeg holesterola). Time deluje i na smanjenje rizika od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Snižava krvni pritisak i poboljšava cirkulaciju.
Utvrđen je preventivni i terapeutski uticaj soka od nara na ćelije karcinoma prostate. Utiče na povećanje plodnosti oba pola, prvenstveno delujući na prokrvljenost, cirkulaciju.
Preporučuje se ženama u menopauzi zbog sadržaja fitoestrogena.
Utiče povoljno na elastičnost kože, zdravlje noktiju i kose.
Kora nara ima lekovita svojstva, jer zahvaljujući svojim aktivnim sastojcima deluje antioksidativno, protivupalno i imunostimulišuće. Više o upotrebi čaja od kore divljeg nara (proizvodi ga Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“) pročitajte na: https://www.mocbilja.rs/index.php/proizvod/caj-od-kore-ploda-divljeg-nara/

Ulje nara proizvodi se hladnim ceđenjem semenki i može se koristiti za oralnu i spoljnju upotrebu. Ima antiupalna, antibakterijska svojstva, pomaže u zarastanju rana i opekotina, regeneraciji kože itd.

Kome se nar preporučuje?

Preporučuje se u ishrani svih kategorija zdravih osoba. Mogu ga konzumirati trudnice, bebe već od osmog meseca života (u obliku soka), deca, sportisti, odrasli…
Medicinska nutritivna terapija uključuje upotrebu ovog voća kod osoba koje imaju hipertenziju (povišen krvni pritisak), slabu cirkulaciju, povišen nivo holesterola u krvi, kao i kod osoba koje boluju od dijabetesa (šećerne bolesti), insulinske rezistencije i sl. oboljenja i stanja, prvenstveno zbog niskog glikemijskog indeksa.

Kome se ne preporučuje?

Ne preporučuje se preterivanje u unosu soka od nara, jer može dovesti do pojave opstipacije (zatvora). Setite se: jedan od osnovnih principa pravilne ishrane je UMERENOST 🙂
Umereno i oprezno konzumiranje se savetuje i osobama koje imaju povišen nivo kalijuma u krvi.
Oprez se savetuje kod uvođenja u ishranu bebama koje su sklone alergijskim reakcijama i/ili ako postoje alergije u porodici.
Sadržaj koštica u semenkama nara je razlog da se do treće godine deci daje samo sok ili sirup od nara. Semenke nara se mogu dati deci i pre treće godine, ali uz veliki oprez.

Volite nar, stavili ga na listu nabavke i… na šta treba da obratite pažnju?

Kada birate plodove nara, obratite pažnju da budu neoštećeni i teži (znači da imaju dosta soka). Takve plodove možete u adekvatnim uslovima čuvati nekoliko nedelja. Optimalni uslovi podrazumevaju odsustvo svetlosti, vlage i toplote. Većina ostava ima takve uslove i tamo ih možete čuvati mesec dana, ali se u frižideru mogu čuvati dva meseca. Semenke nara možete zalediti i tako produžiti njihovu upotrebu u ishrani. Sok od nara je vrlo hranljiv i preporuka je da ga koristite sveže pripremljenog ili da čuvanje u frižideru ne bude duže od dva dana.
Savet je da pre upotrebe operete plod, jer je dalek put od stabla sa kog je ubran do Vaše trpeze. Na tom putu bile su stotine kilometara i puno pari ruku koje su: brale, pakovale, skladištile, prepakivale… I, na kraju Vaša kojom ste birali plod koji ćete kupiti 🙂 Ne zaboravite: higijena je važna. “Čistoća je pola zdravlja”.
Kad smo kod higijene, pažljivo sklonite koru (uputstvo je na kraju teksta), jer svako zasecanje i pritiskanje ploda uzrokuje prskanje soka, koji ostavlja fleke koje je teško ili nemoguće skinuti.

Ideje za konzumaciju 🙂 

  • Sveži plodovi nara
  • U obliku soka
  • Kao dodatak slanim i slatkim salatama
  • U obliku voćnog deserta (kolači, torte)
  • U svežem obliku ili u obliku priloga uz mesa (piletinu, ćuretinu, teletinu i sl.)
  • U obliku pudinga
  • Kao dodatak grizu, prosu, sutlijašu, ovsenim i drugim kašama

Savet kako da najlakše dođete do semenki nara

Ili, kako lako očistiti nar? Jednostavno je: oštrim nožićem zasecite krug na plodu nara prečnika oko 4-6 cm, zavisno od veličine ploda. Krug zasecite plitko, na polu suprotnom peteljci i pažljivo skinite koru. Videćete bele opne koje dele unutrašnjost nara na segmente. Upravo tamo, gde su opne zasecite koru i razdvojte plod na kriške. Sa svake kriške sklonite bele, tanke opne i onda je lako skinuti semenke. Uživajte 🙂

Prijatno Vam želi,
Snežana

 

*Sve vrednosti se odnose na 100 grama nara
**U prilogu su dati podaci o energetskoj i nutritivnoj vrednosti iz knjige “Tablice hemijskog sastava prehrambenih proizvoda”, autora: N. Jokić, M Dimić i M. Pavlica

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

10 saveta da uspešno ostavite zimnicu

Objavila 14.10.2018. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

10 saveta da uspešno ostavite zimnicu

Osnovne smernice u odabiru, obradi i pripremi namirnica, kako bi se konzerviranjem očuvao kvalitet ostavljene zimnice. Nije teško, proverite 🙂

 

 

1. Nabavite povrće i voće od proverenih prodavaca
Kvalitet kupljenog povrća/voća je najvažniji preduslov kvalitetne zimnice.

2. Kupujte zrelo povrće i voće
Važno je proceniti pravi trenutak za kupovinu povrća/voća: ono ne treba da je nezrelo, niti prezrelo, već zrelo.

3. Kupljeno povrće i voće spremite što pre
Kako bi kupljeno povrće/voće zadržalo svoj kvalitet, spremite ga što pre i izbegavajte dugo skladištenje do pripreme.

4. Vodite računa o ličnoj, higijeni pribora i radnih površina
Higijena je veoma značajna kada se radi sa namirnicama, posebno ako želimo da je spremimo i ostavimo u obliku zimnice. Ukoliko higijena nije zadovoljavajuća, plodovi se mogu kontaminirati patogenim mikroorganizmima i tako dovesti do kvara finalnog proizvoda.

5. Detaljno operite povrće i voće
Detaljno pranje je neophodno da bi se što bolje uklonila nečistoća i mikroorganizmi kojih ima na plodovima. Setite se: dugačak je put namirnica od njive do vaše korpe.

6. Koristite proverene recepte i sastojke dodajte po tačnoj meri
Upotreba proverenih recepata i tačnih količina sastojaka je od velike važnosti za trajnost proizvoda. Pazite i na razliku u težini plodova na početku (bruto težina, težina neopranih i neočišćenih plodova): povrće/voće uvek merite kada su oprani i očišćeni, to je neto težina.

7. Detaljno operite ambalažu (staklene tegle, flaše i dr.)
Koliko je bitna lična higijena, higijena pribora i površina, kao i detaljno oprani plodovi, isto toliko je značajna i čistoća ambalaže. Preporuka je da se staklena ambalaža nakon pranja i sušenja steriliše u rerni pre stavljanja gotovih proizvoda.

8. Oštećene poklopce i zatvarače zamenite novim
To zaista treba uraditi i taj postupak ne predstavlja veliki izdatak, jer se mogu nabaviti na komad po pristojnim cenama.

9. Obeležite tegle/flaše
Na svaku flašu, teglu ili teglicu zalepite nalepnicu na kojoj ste prethodno napisali: vrstu proizvoda i datum proizvodnje.

10. Pravilno skladištite zimnicu
Pravilno skladištiti zimnicu znači čuvati je u hladnim, mračnim prostorima (ostavama, podrumima). Svetlost i temperatura mogu ubrzati kvarenje zimnice.

Prijatno Vam želi,
Snežana

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više
Scroll Up