Objave sa oznakom "uhranjenost"

Veličina je važna ili kako je malo postalo mnogo

Objavila 26.09.2019. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Veličina je važna ili kako je malo postalo mnogo

Da li je nešto malo ili mnogo, bilo o čemu da se radi (kišni/sunčani dani, cene nameštaja/hrane/odeće/obuće/tašni, unos vode, namirnica…), stav je svakog od nas i uglavnom se razlikujemo kada dajemo svoje mišljenje o svemu navedenom. Na primer, kulinarski recepti u kojima se navodi: „dodati malo brašna/soli/šećera…“ ili čega god drugog, mogu biti nepouzdani, ako se ne daje makar približna mera (pola kašičice, manje od supene kašike i sl. Jer, šta je „malo“ za vas, mene, autora recepta? Dakle, „malo“ kao mera je diskutabilna. Postoje merne jedinice poput: grama, kilograma, litra, decilitra, mililitra… Priznajem i supene, kafene kašike, čak i prstohvat kao mera – može 🙂

Šta me je inspirisalo za priču o veličini?

Prema statističkim podacima svako peto dete u Srbiji je gojazno. Pogledajte oko sebe i uverićete se da je tako. Ono što se ne vidi, bar ne na prvi pogled, jeste kakve su naše navike vezane za ishranu. Ne volim izmišljene priče, fiktivne situacije i nestvarne likove radi ilustarcije toga šta (ne)treba ili kako (ne)treba. Volim stvarne, životne priče o svemu, pa i o ishrani. Dobre i loše stvari se dešavaju tu, oko nas…

Ili, o gojaznosti dece na malo drugačiji način…

Često me pitate kako izgleda rad porodičnog nutricioniste u svakodnevnoj praksi i moj odgovor je: raznovrsno. Ukoliko govorimo o gojznosti kod dece, dobrih primera kada roditelji odlično sarađuju i predstavljaju podršku detetu koje ima problem uzrokovan ishranom ima puno. To je odličan osnov za jednu uspešnu nutritivnu intervenciju. Ipak, navešću primere koji pokazuju da roditeljska saradnja nije uvek nešto što se podrazumeva (naravno, bez ličnih podataka), uz iskrenu želju da će nekome pomoći vidi problem iz drugog ugla, uputi na razmišljanje i da se pokrene u akciju.

Navedeni primeri su stvarni i izabrani metodom slučajnog izbora.

Slučaj oca i ćerke

Bili su mi pre par dana u ordinaciji otac i ćerka. Pacijent je bila ćerka (13 godina, 85 kg; pročitajte više o uhranjenosti dece i odraslih). Nakon upoznavanja, uvodne priče, i izdejstvovanog prvog osmeha kod devojke koja je došla da rešimo njen problem (Yes! za osmeh, mislim se ja), pitam je šta najčešće jede za užinu kada ide u školu pre podne. „Pljeskavicu“, odgovori devojka odmah i iskreno. Normalno kad su oko njene škole dve ćevabdžinice, palačinkarnica i pekara, pomislih i upitah: „Da li si razmišljala,  je li pljeskavica dobar izbor za devojku koja celo pre podne sedi u školi?“ Devojka je taman čula pitanje i tek otvorila usta da odgovori, kada se njen otac javi sa: „Znate, pljeskavica je mala!“  Ćerka je pogledala njega, zatim mene i nije ništa odgovorila.  „Za nju je očigledno velika, zar ne?“, kažem ocu i krećemo  težim putem, koji podrazumeva najpre rad sa roditeljima, koji treba da budu glavni saradnici na putu promene nutritivnih navika kod dece.

Slučaj majke i ćerke

Kad smo kod “saradnje”, evo još jedne priče iz ordinacije. Majka je došla sa detetom (4 godine) koje ima težinu učenika trećeg razreda OŠ. Prvi susret nije dugo trajao, jer je dete došlo nakon posete zubaru i slabo je sarađivala. Upoznale smo se, izmerila joj telesne visinu i težinu, uradila brzu nutritivnu anamnezu i dogovorila se sa majkom za par početnih korekcija u ishrani. Na zakazanu kontrolu su došle raspoložene, što me je navelo da zaključim da nije nadvladao negativni utisak bolne zubarske intervencije 🙂 Radost nije potrajala dugo, jer je majka počela da “hvali” devojčicu kako joj je za kuvano jelo rekla: “Ja ti to neću jesti!” Upitah: “A, Vi? Kako ste reagovali?” Majka je, uz širok osmeh rekla: “Ja  sam se toliko smejala… Kako mi je samo odgovorila, kao matora!”  Zatim, je nastavila sa navođenjem događaja koji su obeležili proteklu sedmicu: vriska u prodavnici dok joj nije kupila grickalice, slatkiše i sok, i kako se napravio porodični lobi spašavanja čim su čuli da je dete bilo kod nutricioniste. Verovali ili ne, to se zaista desilo i dešava ne tako retko da članovi uže i šire porodice ne samo da ne podržavaju i ne učestvuju u pomoći detetu sa problemom (slažete se da je gojaznost problem), već sve dogovore opstruišu.

Navela sam samo dva primera iz svakodnevne prakse koji pokazuju kako start može biti težak. Ne brinite, pozitivnih primera dobre saradnje sa roditeljima ima dosta, ali o njima u drugom prilogu. Danas biram teške teme, jer su i one delovi života. Ako o njima ne govorimo i ne pišemo to ne znači da ne postoje.

Gojaznoj deci nije lako

Gojaznost kod većeg broja dece je uzrok brojnih fizičkih  ograničenja: teže se kreću, pri sportskim aktivnostima zglobovi su više opterećeni i češće su povrede koštano – mišićnog aparata, ponekad imaju povišen krvni pritisak, hiperlipemije (povećane masnoće u krvi), dok se dijabetes tipa 2 pojavljuje u sve ranijem uzrastu itd. Inače, do pre tri decenije ovaj oblik šećerne bolesti (dijabetes tipa 2) nazivan je staračkim, jer se javljao uglavnom kod starijih osoba.

Pored uticaja na fizičke karakteristike, gojaznost utiče na psihičke, socijalne i druge aspekte deteta i njegovog života. Dete se ređe druži zbog osećaja manje vrednosti usled komentara vršnjaka koji se odnose na fizički izgled i često su surovi i uvredljivi. Nerazvijen socijalni život utiče da dete više vremena provodi u kući, manje se kreće, više sedi/leži i hrana mu je  dostupnija. Tako se početna situacija sve više komplikuje…

Zbog pritiska okoline (roditelja, vršnjaka…) deca ponekad krenu da menjaju ishranu, ali ti pokušaji najčešće budu pogrešni: gladovanje, unos svega par namirnica, obavezno niskokaloričnih, konzumiranje samo različitih tečnosti itd. Na žalost, ovi pogrešni pokušaji dovode do novih razočarenja zbog neuspeha, koji je realan, jer takvi režimi ishrane nisu održivi. Onda se, usled iscrpljenosti organizma zbog hipoenergetske i monotone ishrane, javlja velika glad, zatim prejedanje, a nakon toga i osećaj kajanja, ljutnje na sebe, daljeg pada samopouzdanja i povlačenja u sebe.

Pored navedenog, uticaji medija i društvenih mreža  umnogome otežavaju gojaznoj deci, jer postavljaju nerealne ciljeve i uzore. Fotografije su često obrađene i ne prikazuju realno stanje i pravi izgled tela. Reklamiranje proizvoda i napitaka je svakodnevno i kontinuirano: stalno se nešto žvaće, gricka, toči, pije… Ako znamo glavne karakteristike adolescencije (tokom ovog perioda odigravaju se brojne fizičke, biohemijske, psihološke i intelektualne promene kod dece) onda ne treba da čudi laka povodljivost za brzom hranom, energetskim i gaziranim napicima i drugim proizvodima, a zatim za čarobnim – brzim, jednostavnim i lakim načinima mršavljenja.

Roditeljima gojazne dece nije lako

Zaista je tako, ali je njihova  podrška deci od velikog značaja! Bez razumevanja, podrške i saradnje roditelja ne može se napredovati na dugom putu promene. Te promene obuhvataju mnoge aspekte: odnos prema hrani, hranjenje kao proces, jačanje samopouzdanja, odvajanje emocija od hrane, izbor, nabavku, pripremu i kombinovanje namirnica…

Nisu retki roditelji koji ne shvataju suštinu problema gojaznosti i koji samo žele da dete nije gojazno, ali pri tome ne prihvataju da se suoče sa problemom i krenu sa promenama koje su neophodne. Veoma je važno da cela porodica bude uz dete: u teoriji i praksi. A, praksa podrazumeva prihvatanje promena koje nisu usmerena samo ka detetu, već treba da važe i za sve ukućane. Na primer: treba spremati jela koja će svi konzumirati (ne kuvati posebno za gojazno dete), ne nabavljati gazirane i energetske napitke. Ponekad se roditelj pobuni “Šta kad neko dođe, čime da ga poslužim?” Nabrojim bar pet alternativnih posluženja i upitam: “Ko Vam je sada važniji: gost ili Vaše dete?” Ako na vreme ne shvate i ne odreaguju, kasnije često bude prekasno. Ukoliko se gojaznost ne izleči u adolescenciji, većina njih ostane gojazno i posle u odraslom dobu. Roditeljima stvarno nije lako, ali rekla bih da je ključna reč: ODGOVORNOST. Odgovornost da učinite najbolje za svoje dete.

Još o veličini, ali ne problema nego o uzrocima problema

Naravno da je bitna veličina porcije, ali važno je i šta dete jede, kako u kući tako i za školsku užinu. I, koliko je „malo“ zapravo mnogo najbolje govori podatak da ukoliko osoba unosi kalorija tačno onoliko koliko iznosi energetski rashod, odnosno potrošnja (koji predstavlja zbir kalorija potrebnih za bazalni metabolizam i fizički rad/aktivnost) i SAMO jedan jafa keks svakodnevno – za godinu dana osoba će imati 2,4 kg više! Pazite, samo jedan keks dnevno više od utvrđenih potreba!

Udahnite duboko, sledi još primera:

Veličine porcija se vremenom menjaju, na žalost na više (pazite: povećavamo unos kalorija, a smanjujemo fizičku aktivnost i kako da ne dođe do zapleta?!), pa je tako energetska vrednost hamburgera pre tri decenije iznosila oko 330 kalorija, dok današnji hamburger ima prosečno oko 580 kalorija. Dakle, oko 250 kalorija više unosi današnje dete u odnosu na dete pre trideset godina. Ako znamo da su današnja deca mnogo manje aktivna nego pre, da li je neko još uvek iznenađen što imamo epidemiju gojaznosti? Suština problema gojazne dece, ali i odraslih je: više kalorija unosimo, manje trošimo. Da li sada drugačije gledate na izjave dece i odraslih: malo zašećerim čaj/kafu, pojedem samo dva-tri keksića uz čaj/kafu, popiću voćni jogurt za doručak: to je zdravo, voćni kolač ima malo  kalorija, pa se može više pojesti, popijem ponekad gazirani  sok… Da, kad smo kod gaziranih sokova, ovo moram da vam ispričam i pokažem. Moja sestra je pre oko tri decenije osvojila nagradu na čuvenom Oktobarskom salonu i tada su nas poslužili sa, u to vreme ekskluzivnim sokovima (nisu bili u slobodnoj prodaji, verovali ili ne): Coca cola, Sprite, Pepsi… Konzerve smo sačuvale i koristile za držanje olovaka i flomastera. Danas ih koristim na predavanjima i radionicama u edukativne svrhe. Pogledajte limenke od pre 3 decenije i današnje.

Šta kažete? Slika govori više od hiljadu reči…

Manje su sadržavale 150 ml, a današnje 330 ml: razlika u kalorijama je više od duplo veće u korist današnjih. O ostalim efektima po zdravlje, drugom prilikom, ali moram da napišem da je ukus bio drugačiji, puno drugačiji…

Još o „uzrocima gojaznosti i lečenju“

U ordinaciji ponekad čujem od roditelja da misle da će se gojaznost rešiti sama od sebe, porastom telesne visine. „Izrašće, i ja sam bio/la gojazna“. Zaista, ako je dete u adolescenciju ušlo sa normalnom telesnom uhranjenošću i dobilo mali višak kilograma, to ne mora da znači postojanje problema. Ukoliko dete nije smanjilo fizičku angažovanost, niti konzumira više hrane, usled nestabilnog hormonskog statusa može doći do povećanja telesne mase i tada govorimo o adolescentnoj gojaznosti, koja uz male nutritivne korekcije i porastom telesne visine najčešće prođe bez posledica na kasniju uhranjenost.

Ukoliko je dete gojazno i pre adolescencije, a tokom tog perioda nastavilo da dobija u težini problem se neće rešiti samo izrastanjem. Moram da napomenem, da je pored „dete ne jede puno“  ili „dete jede malo“ razloga gojaznosti, druga najčešća zabluda roditelja u shvatanju nastanka i lečenja gojaznosti kod dece upravo ta da će porast telesne visine rešiti problem.

Saglasna sam da genetika može uticati na očekivanu telesnu visinu, težinu, kao i da postoji sklonost ka gojaznosti. Ali, ako genetiku podržite sa lošim nutritivnim navikama, šta je uzrok problema? Tačno: loše nutritivne navike. Genetika je karta za bioskop, ali vi možete da birate i ne odete u bioskop, već u šetnju, zar ne? Dakle, dragi roditelji, ne gubite dragoceno vreme samo čekajući da dete poraste, već lečite gojaznost.

Postoji i emotivna strana cele priče o gojaznosti kod dece, koja je često razlog odustajanja roditelja od promena, što samim tim demorališe i dete, a to je izjava „Pa, meni je žao da mu/joj branim da jede“.  Pri tome se reč “zabrana” kao predlog nije čula u ordinaciji…

Ali, priče su različite, kao i ljudi. „Ko hoće – nađe način, ko neće – nađe razlog“ (u prilogu  pročitajte korisne predloge, kao i definicije i smernice). Veoma sam ponosna što je puno više osoba koje su našle način.

Ima li izlaza? Šta uraditi? Kako?

Rešenje postoji, naravno i to u vidi medicinske nutritivne terapije gojaznosti. Ona podrazumeva sledeće korake:

  • Individualni pristup svakom gojaznom detetu u cilju otkrivanja uzroka gojaznosti
  • Uzimanje nutritivne lične i porodnične anamneze
  • Utvrđivanje uhranjenosti i drugih parametara
  • Izrada individualog plana ishrane
  • Davanje preporuka o nabavci namirnica i pripremi hrane
  • Kontrole, kontrole, kontrole…

Svaka od navedenih stavki zahteva posebnu pažnju, obuhvata složen skup aktivnosti, pa zato i poseban prilog. Ali, sam ih ipak navela da steknete uvid u korake koji su neophodni i ne mogu se preskakati.

Pet najčešćih pitanja o gojaznosti kod dece

  1. Da li je gojaznost kod dece oboljenje?

Jeste, ima svoju šifru u Međunarodnoj klasifikaciji oboljenja. Dijagnoza gojaznosti se postavlja prema definisanim kriterijumima, baš kao i svako drugo oboljenje.

  1. Da li gojaznost kod dece treba lečiti?

Obavezno, kao i bilo koja druga bolest zahteva intervenciju. Neizlečena gojaznost u detinjstvu ostaje problem za ceo život. Već u stadijumu predgojaznosti bi trebalo intervenisati kako ne bi došlo do gojaznosti.

  1. Zašto treba lečiti gojaznost kod dece?

Osnovni razlog zašto gojaznost treba lečiti jeste taj što 60 do 80% gojazne dece školskog uzrasta ostaje gojazno u odraslom uzrastu. Dalje, to jedno oboljenje (gojaznost) predstavlja značajan faktor rizika za razvoj mnogih drugih nezaraznih bolesti, kao što su: dijabetes, hipertenzija, hiperlipoproteinemija, bolesti koštano – zglobnog sistema i dr. Bolje je lečiti uzrok, nego kasnije i uzrok i posledice.

  1. Da li je gojaznost kod dece izlečiva?

Jeste! Da li je lečenje lako? Nije! Da li je moguće? Jeste!

Divno mi je kada sretnem svoje pacijente koji su kao deca imali problem. Sada idu u srednje škole, na fakultete i niko, baš niko ko ih ne poznaje iz mlađih dana, ne bi rekao da su ikada imali problem sa težinom. Bravo za sve njih i njihove porodice! Ključne reči: ljubav, podrška, posvećenost, upornost, istrajnost…

  1. Da li gojaznost kod dece, ako se ne leči, ostavlja posledice u odraslom dobu?

Nelečena gojaznost ostavlja mnogobrojne posledice na više aspekata: zdravstveni, emocionalni, društveni i dr. Koje su zdravstvene posledice nelečene gojaznosti u adolescentnom uzrastu pročitali ste u odgovoru na pitanje “Zašto treba lečiti gojaznost kod dece?” Nisu za zanemarivanje posledice gojaznosti koje se odnose na društveni segment, poput: izbora zanimanja, radnu sposobnost, produktivnost itd. Emocionalni segment je takođe veoma bitan: samopouzdanje, emotivna stabilnost, odnosi: kolegijalni, drugarski, partnerski…

Srećno i prijatno vam želim bilo da ste na preventivnnom delanju ili putu promene,

Snežana

 

 

 

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

Idealna ili poželjna telesna težina

Objavila 10.09.2019. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Idealna ili poželjna telesna težina

Jednostavna i laka priča o uhranjenosti: definicije, formule, indeksi…

Telesna karakteristika o kojoj se najviše i najčešće govori, među pripadnicima oba pola i svih starosnih uzrasta jeste telesna težina. Kakva visina, krvni pritisak, obim stuka… Ma, težina je zakon.

Zanimljivo je da su stavovi o telesnoj težini i doživljaj vlastitih kilograma veoma različiti: neko vidi kao problem ako se ugoji 2 kilograma i to shvata vrlo stresno („Ah, moram da smršam“), dok drugi imaju 20 kg više od preporučenih i to ne doživljavaju kao problem („Ne smeta mi“); neko godinama želi svoju idealnu telesnu težinu, stalno priča o njoj, povremeno nešto i uradi povodom toga, ali ona ipak, ostane nedostižna, jer, kao što rekoh (napisah): povremeno se angažuje u vezi sa tim.

Šta sve merimo i kvantitativno određujemo?

Bez obzira da li neko voli ili ne voli da se kontroliše, preporuka je da se iskoriste prednosti savremene medicine i prate najbitniji parametri koji govore o našem zdravstvenom statusu. Šta se prati i u kom vremenskom intervalu definisano je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, podzakonskim aktima i to u delu o preventivnim zdravstvenim pregledima. Tačno su definisane kategorije stanovnika koje su obuhvaćene tim pregledima, šta pregledi obuhvataju (koje zdravstvene usluge), u kom vremenskom intervalu se ponavljaju itd. To je jedna od najznačajnih i najobuhvatnijih preventivnih aktivnosti. Dakle, preventivni pregledi i skrininzi na nekoliko oboljenja su veliki koraci u preventivnom delovanju. Šta je osnova cele priče o preventivi? Savremenim protokolima i definisanim procedurama cilj je otkriti osobe koje su pod rizikom da razviju neko oboljenje i onda preduzeti neophodne mere u cilju prevencije nastanka tog oboljenja ili bar usporavanja razvoja bolesti.

Naše zdravlje kontrolišemo na nekoliko načina: odlaskom na lekarski pregled, davanjem anamnestičkih podataka, upotrebom laboratorijske dijagnostike, merenjem antropometrijskih mera, samopregledima… Ovo su najčešće, opšte i svima dostupne procedure. Gde je tu ishrana i koliko je ona važna? Ishrana je jedan od dominantnih faktora koji utiču na antropometrijske mere (telesnu visinu i težinu, obim struka itd), biohemijske parametre (glikemiju, lipide, mokraćnu kiselinu, gvožđe i dr.), zdravstveno stanje i radnu sposobnost. Cilj antropometrijskih merenja jeste utvrđivanje telesnih karakteristika i njihovo upoređivanje sa standardnim, nakon čega se dobija uvid u kvalitet ishrane. U ovom prilogu pišem o antropometrijskim (somatometrijskim) parametrima 🙂

Je li idealna težina stvarno idealna?

Postojale su i postoje mnoge formule za određivanje broja kilograma koji svako od nas treba da ima. Različite formule uzimaju u obzir različite parametre: telesnu visinu, pol, godine…

Iskreno, nikada mi se nije dopadao naziv „idealna telesna težina“ i u svakodnevnoj praksi ne koristim taj izraz. Da li imam razlog? Jednostavno je: ne postoji idealno. Dalje, sama ta reč može da bude iritantna kada dođe osoba koja često ima nekoliko zdravstvenih problema i očekuje savet odakle da krene sa promenama. Najmanje što želi da čuje jeste reč „idealno“, zar ne?

U praksi koristim izraz “poželjna telesna težina” i veoma sam zadovoljna kako zvuči, šta znači i kako ga osobe koje dolaze u ordinaciju prihvataju. O tom izrazu kasnije 🙂 Najpre, malo teorije ili šta kaže nauka…

Formule za određivanje uhranjenosti

Nauka je oduvek pokušavala da pruži precizan odgovor na pitanje “Koliko ja treba da imam kilograma?” Podsetiću vas na formule koje su bile aktuelne, neki ih i sada koriste i možete ih upotrebiti da odredite sopstvenu uhranjenost.

Pre formula, najpre treba da se izmerite, zar ne?

Šta se meri? Osnovne telesne karakteristike pomoću kojih se određuje uhranjenost su: telesna visina, telesna težina, debljine kožnih nabora, obimi struka i kukova. Detaljnija somatometrijska ispitivanja uključuju merenja: obima nadlaktice, lista potkolenice, glave, grudi, sedeće visine itd.

Telesna visina se najčešće meri na medicinskoj decimalnoj vagi sa visinometrom. Potrebno je da se osoba meri bosa, gologlava, stoji pravo i da se dobro ispravi. Visina se izražava u centrimetrima (cm). Praćenje ove telesne karakteristike je veoma značajna u periodu rasta i razvoja, jer neadekvatna ishrana i loši socijalnoekonomski uslovi života utiču na očekivani porast telesne visine.

Preporuka je da se telesna težina meri ujutru, u donjem vešu, nakon jutarnje toalete, pražnjenja bešike i creva.  Težina se izražava u kilogramima (kg). Ishrana značajno utiče na telesnu težinu, ali nije uvek u korelaciji sa njom. Razlog tome jeste uticaj drugih faktora na masu tela, na primer: prisustvo edema (otoka), u predmenstrualnom periodu i sl.

Obimi struka i kukova određuju se neelastičnom mernom trakom i izražavaju se u centrimetrima (cm). Obim struka meri se horizontalno, na sredini između donje granice rebara i ilijačnog grebena (bedrene kosti). Osoba ne treba da uvlači stomak, već da se opusti i diše normalno. Obim kukova određuje se horizontalnim postavljanjem merne trake preko najšireg obima bedara.

Merenje debljine kožnih nabora ima za cilj utvrđivanje energetskih rezervi u obliku masnih naslaga; određuju se kaliperom, na četiri tačke na telu i na osnovu ovih podataka izračunava se procenat masti u telesnoj strukturi prema utvrđenoj tabeli. Dobijaju se veoma precizni podaci, ali detaljnije neću pisati iz dva razloga. Prvi je: za određivanje debljine kožnih nabora neophodan vam je aparat – kaliper. Drugo, osoba ne može sama sebi da meri ove antropometrijske parametere.

Kada imamo podatke, možemo da računamo uhranjenost, odnosno indekse koji nam daju uvid u stanje uhranjenosti. Ne pitah, da li volite matematiku? Ukoliko vam nije omiljena, možda je i zavolite kada računate nešto zanimljivo. Ako je volite, odlično! Krećemo…

Formule 🙂

Formula po Brocu je definitivno najpoznatija. Razlog je njena jednostavnost za izračunavanje idealne telesne težine (ITT). Rezultat koji se dobija je orijentaciona težina, jer ne uzima u obzir pol i starost, odnosno godine života. To je osnovna formula. Kasnije je data i formula za žene, u kojoj se od telesne težine oduzima 105 ili 110. Takođe, broj koji se dobija je orijentacioni.

ITT m = TV – 100

ITT ž = TV – 105 (110)

* ITT – idealna telesna težina (ITT m  za muškarce; ITT ž  za žene)

* TV – telesna visina

Formule po De Molu obuhvataju dve formule: za osobe muškog i ženskog pola. Primenjuje se za osobe starosti od 20 do 50 godina; za ljude starije od 50 godina idealna telesna težina (ITT) računa se kao za osobe od 50 godina starosti.

ITT m = TV – 100 – (TV – 150) : 4 + (G – 20) : 4

ITT ž = TV – 100 – (TV – 150) : 2,5 + (G – 20) : 4

* ITT – idealna telesna težina (ITT m  za muškarce; ITT ž  za žene)

* TV – telesna visina

* G – godine života

Lorencova formula za izračunavanje idealne telesne težine ne uzima u obzir godine života.

ITT m = TV – 100 – (TV – 150) : 4

ITT ž = TV – 100 – (TV – 150) : 2,5

* ITT – idealna telesna težina (ITT m  za muškarce; ITT ž  za žene)

* TV – telesna visina

Relativna telesna težina predstavlja odnos stvarne, realne telesne težine i idealne telesne težine; izražava se u procentima (%).

RTT = TT/ITT x 100

* RTT – relativna telesna težina

* TT – telesna težina

* ITT – idealna telesna težina

Tumačenje rezultata:

  • Vrlo mršavi (pothranjeni): vrednost RTT manja od 80%
  • Mršavi: RTT = 80 – 89%
  • Normalno uhranjeni: RTT = 90 – 110%
  • Umereno gojazni: RTT = 111 – 120%
  • Gojazni: : RTT = 121 – 134%
  • Vrlo gojazni: RTT = 135 – 149%
  • Teško gojazni: RTT > 150%

Šta su indeksi?

Indeks (lat. Index) znači pokazatelj, znak, ono što ukazuje. Kada pričamo o težini, indeksi ukazuju na stepen uhranjenosti i najbitni su sledeći indeksi:

Quetelet-ov indeks ili indeks punoće tela ili BMI (Body mass index) je prihvaćen od Svetske zdravstvene organizacije i predstavlja proizvod realne, stvarne telesne težine izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima. Koristi se za određivanje stepena uhranjenosti dece i odraslih. Za komentarisanje uhranjenosti dece i starijih odoba koriste se dodatna uputstva, o čemu će biti reči kasnije.

BMI = TT (kg) / TV (m)²

*BMI (Body mass index) – indeks uhranjenosti tela

* TT – telesna težina

* TV – telesna visina

Ako vas mrzi da računate, evo linka gde treba samo ubacite podatke.

Tumačenje rezultata za odrasle osobe (20 – 65 godina):

  • Pothranjenost, ukoliko je vrednost BMI < 18,5
  • Normalna telesna uhranjenost: BMI 18,5 – 24,9
  • Predgojaznost: BMI 25 – 29,9
  • I stepen gojaznosti: BMI 30 – 34,9
  • II stepen gojaznosti: BMI 35 – 39,9
  • III stepen gojaznosti: BMI > 40

Pignet-ov indeks (Ip ili Px)  koristi se za određivanje konstitucije osobe.

Ip = TV – (TT + Og)

* I–  Pignet-ov indeks

* Og – srednji obim grudi (dobija se kada saberemo vrednosti obima grudi pri maksimalnom udahu (inspirijumu) i pri maksimalnom izdahu (ekspirijumu) i dobijenu vrednost podelimo brojem 2)

* TT – telesna težina

Tumačenje rezultata:

  • Jaka konstitucija: vrednost Ip < 20
  • Srednja konstitucija: Ip = 20 – 30
  • Slaba konstitucija: vrednost Ip > 31

WHR indeks predstavlja odnos obima struka i kuka (WHR eng. Waist to Hip Ratio). Koristi se za procenu tipa gojaznosti, odnosno distribucije (rasporeda) masnog tkiva.

WHR = Os / Ok

* WHR – odnos obima struka i kuka

* Os – obim struka

* Ok – obim kuka

Tumačenje rezultata:

  • Normalni (fiziološki) raspred masnog tkiva: WHR < 0,8
  • Ginoidni (periferni) raspored masnog tkiva: WHR od 0,8 do 0,95
  • Rizik od metaboličkih poremećaja osobenih za centralni raspored masnog tkiva: WHR od 0,95 do 1
  • Viscelarni (centralni) raspored masnog tkiva: WHR > 1

Postoji još nekoliko indeksa i formula, ali ih neću navoditi zbog komplikovanog izračunavanja, ali i nepotrebnosti pored svih navedenih.

Poželjna telesna težina

Već sam na početku napisala da koristim ovaj izraz. Zašto? Videla sam da kada osobi koja ima značajan višak kilograma kažete “Vaša idealna telesna težina je…” postoji strah od početka, jer idealno je nešto predaleko. Ustvari sama reč “idealna/o” govori o nečemu nerealom. Šta je idealno? Fotošopirane slike na internetu, društvenim mrežama? To nije život, već iluzija.

Na obrazovanje telesnih karakteristika utiču mnogi faktori, poput: nasleđa, godina života, geografskih karakteristika, radne sposobnosti, ishrane, bolesti i dr.

Poželjna telesna težina predstavlja broj kilograma koje osoba određenog pola, godina, konstitucije treba da ima i da se pri tome oseća zadovoljno, radno sposobno, ima stabilno zdravstveno stanje i da očekivana dužina života bude najveća.

Uhranjenost dece

Uhranjenost dece može se računati na različite načine i pratiti pomoću različitih parametra. Za brzo određivanje uhranjenosti u svakodnevnoj praksi obavezno se u obzir uzimaju godine starosti, pol, visina i težina. Izračunava se indeks uhranjenosti tela (BMI) i onda se vrednosti upoređuju sa standardima. Merenje dece se obavlja u pravilnim vremenskim razmacima i tako prate parametri, posebno telesna visina.

U nastavku vam dajem linkove ka tabelama referentnih vrednosti rasta i razvoja dece i omladine uzrasta od 2 do 20 godina oba pola Centra za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC).

Grafikoni rasta dece i omladine (CDC, 2000) – pol ženski

Grafikoni rasta dece i omladine (CDC, 2000) – pol muški

Referentne vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Sjedinjenih Američkih Država (CDC) definišu četiri kategorije uhranjenosti: pothranjenost, normalnu uhranjenost, rizik za prekomernu telesnu masu i prekomernu telesnu masu (umesto izraza gojaznost). Pomoć u tumačenju grafikona rasta imate u tabeli 1.

Tabela 1. Stanje uhranjenosti na osnovu BMI prema godinama starosti i referentnim vrednostima SZO i CDC

Stanje uhranjenosti Vrednost indeksa telesne mase prema godinama starosti
Pothranjenost Ispod pete referentne percentilne vrednosti
Normalna uhranjenost Između treće i 85. referentne percentilne vrednosti
Rizik za prekomernu telesnu masu Između 85. i 97. referentne percentilne vrednosti
Prekomerna telesna masa Veća od 97 referentne percentilne vrednosti

 

U tabeli 2 prikazan je indeks uhranjenosti tela (BMI) za uzrast od 15 do 19 godina, po polu, prema preporukama Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Sjedinjenih Američkih Država (CDC, 2000).

Tabela 2. Indeks uhranjenosti tela (BMI) prema godinama i polu (CDC, 2000)

Godine starosti Stanje ishranjenosti Vrednosti BMI (kg/m²) / godine starosti
Devojke Mladići
15 Pothranjenost < 16,2 <16,6
Fiziološka uhranjenost 16,2 – 24 16,6 – 23,4
Rizik za prekomernu tel.masu >24 i ≤ 28 >23,4 i ≤ 26,8
Prekomerna telesna masa >28 >26,8
16 Pothranjenost < 16,8 < 17,2
Fiziološka uhranjenost 16,8 – 24,6 17,2 – 24,2
Rizik za prekomernu telesnu masu >24,6 i ≤ 28,8 >24,2 i ≤ 27,4
Prekomerna telesna masa >28,8 >27,4
17 Pothranjenost < 17,2 < 17,6
Fiziološka uhranjenost 17,2 – 25,2 17,6 – 25,0
Rizik za prekomernu telesnu masu >25,2 i ≤ 29,6 >25,0 i ≤ 28,2
Prekomerna telesna masa >29,6 >28,2
18 Pothranjenost < 17,6 < 18,2
Fiziološka uhranjenost 17,6 – 25,6 18,2 – 25,6
Rizik za prekomernu telesnu masu >25,6 i ≤ 30,2 >25,6 i ≤ 28,8
Prekomerna telesna masa > 30,2 >28,8
19 Pothranjenost < 17,8 < 18,6
Fiziološka uhranjenost 17,8 – 26,0 18,6 – 26,4
Rizik za prekomernu telesnu masu >26,0 i ≤ 31 >26,4 i ≤ 29,8
Prekomerna telesna masa > 31 >29,8

 

Uhranjenost odraslih

Na osnovu telesne visine i težine računa se indeks uhranjenosti tela (Body mass index, BMI) i na prema njemu se određuje kategorija uhranjenosti (vidi BMI, tumačenje rezultata za odrasle). Precizniji uvid o uhranjenosti, odnosno rasporedu masnog tkiva dobija se uvidom u obim struka. Poželjne vrednosti obima struka za žene su ispod 80 cm i za muškarce manje od 94 cm. Ukoliko su vrednosti obima struka veće od 88 cm za žene i 102 cm za muškarce radi se o abdominalnoj (stomačnoj) gojaznosti.

Merenjem debljine kožnog nabora na četiri tačke kaliperom može se dobiti podatak o procentu masti u telu.

Odrasle osobe kojima se ne računa BMI i ne meri obim struka u cilju određivanja uhranjenosti su trudnice 🙂

Uhranjenost starijih osoba

Uhranjenost ove kategorije stanovnika računa se kao i za odrasle, ali je tumačenje malo korigovano. Preporuka je da vrednost BMI kod starijih od 65 godina ne bude manji od 20, odnosno 22, jer u tom slučaju govorimo o pothranjenosti. Takođe, pomerena je granica i kada se radi o normalnoj telesnoj uhranjenosti. Uzimajući u obzir telesnu konstituciju, zdravstveno stanje i druge individualne parametre, vrednost BMI do 27 se može prihvatiti kao normalna telesna uhranjenost.

Šta je najvažnije u vezi sa telesnom težinom?

Telesna težina je samo broj. To je karakteristika na koju možemo uticati, bilo u smislu povećanja ili smanjenja broja kilograma, težeći da se dostigne poželjna telesna težina. Zašto je to potrebno? Pothranjenost i gojaznost predstavljaju zdravstvene rizike za mnoga stanja i oboljenja. Na primer: da li znate da pothranjene imaju veći rizik za dobijanje osteoporoze, anemije, rane im slabije zarastaju, imaju češće infekcije zbog slabijeg imuniteta naročito u starijem životnom periodu? Pothranjenost u dečijem uzrastu, adolescenciji i u trudnoći mogu ostaviti trajne nepoželjne posledice na telesnu visinu, razvoj mišićne mase, imunog sistema, gustinu kostiju, odnosno u trudnoći uticati na zdravlje trudnice i razvoj ploda, kao i na tok trudnoće.  Da li znate da hronično gladovanje može dovesti do smanjenja oštrine vida? Treba znati da je rizik za dobijanje dijabetesa, hipertenzije, na primer, veći kod gojaznih osoba. Gojaznost u trudnoći značajno povećava rizik za dobijanje gestacijskog dijabetesa, hipertenzije, rađanje deteta sa neadekvatnom težinom. Dakle, treba težiti poželjnoj telesnoj težini (već sam napisala šta ona podrazumeva), ali bez radikalnih promena i određenom dinamikom. Za sve je potrebno vreme, strpljenje i posvećenost.

U to ime, želim vam prijatno,

Snežana

  • Napomena: pri pisanju ovog priloga koristila sam sledeću literaturu: B. Simić “Higijena ishrane”; B. Novaković i F. Jusupović: “Ishrana i zdravlje”; kao i internet izvore: WHO i CDS.
Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više
Scroll Up