Posts Tagged "saveti"

Zašto je tako podmukao?

Objavila 14.11.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Zašto je tako podmukao?

Praktični saveti porodičnog nutricioniste o prevenciji nastanka i za lečenje dijabetesa (šećerne bolesti). U kalendaru javnog zdravlja 14. novembar je Svetski dan dijabetesa i ceo mesec (april) je posvećen borbi protiv dijabetesa. Kada je ceo mesec posvećen jednom oboljenju, kakvu poruku dobijate? Upravo tako: da je problematika ove bolesti velika i akcije neophodne: kako u prevenciji, tako i u lečenju. Evo, priče o dijabetesu…

Šta je dijabetes?

Kakvo je ovo oboljenje? Zašto se opisuje kao podmuklo? Zašto je veliki javnozdravstveni problem? U stručnoj literaturi se navodi da je dijabetes problem epidemijskih razmera, zašto?

Na osnovu “Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa” prikazaću vam osnovne definicije kako bi stekli tačan uvid u ovu epidemijsku bolest 21. veka. Morate znati malo teorije da bi shvatili ovo oboljenje.

Dijabetes melitus pripada grupi metaboličkih bolesti čija je osobina hronična hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi)  koja se javlja kao posledica smanjenog lučenja insulina, poremećaja u njegovom delovanju ili kao posledica oba navedena poremećaja. Dijagnoza dijabetesa postavlja se ukoliko su izmerene dve vrednosti glikemije veće od 7 u razmaku od dva do tri dana, ili izmerena glikemija veća ili jednaka od 11,1 u bilo koje doba bez obzira na vreme uzetog obroka, uz prisustvo simptoma koji upućuju na dijabetes (žeđanje, mršavljenje, pojačano mokrenje). Klasifikacija dijabetesa obuhvata četiri tipa dijabetesa.

Klasifikacija dijabetesa:

I Tip 1 dijabetesa (destrukcija beta ćelija koja vodi potpunom nedostatku insulinske sekrecije)

            A. Posredovan imunološkim procesom

B. Idiopatski

II Tip 2 dijabetesa (može se rangirati od dominantne insulinske rezistencije do dominantnog deficita sekrecije insulina koji je udružen sa insulinskom rezistencijom)

III Drugi specifični tipovi dijabetesa

            A. Genetski deficiti funkcije beta ćelija

            B. Genetski uslovljeni defekti u dejstvu insulina

            C. Dijabetes melitus usled bolesti egzokrinog pankreasa

            D. Dijabetes melitus u okviru drugih endokrinih bolesti

            E. Dijabetes melitus indukovan lekovima ili hemikalijama

            F. Dijabetes melitus indukovan infekcijama

            G. Retki oblici imunološki posredovanog dijabetesa melitusa

            H. Druge nasledne bolesti u kojih se može javiti dijabetes melitus

IV Gestacijski dijabetes (dijabetes u trudnoći)

Podela na tipove dijabetesa izvršena je prema uzrocima koji utiču na nastanak dijabetesa. Najveći broj obolelih ima dijabetes tipa 2 i najznačajniji aspekt je taj što je ovaj tip dijabetesa moguće prevenirati. Mnoge studije su to potvrdile, ali se i dalje traga za najefikasnijim i najekonomičnijim načinom prevencije. Realnost je takva da prođe dosta vremena do otkrivanja dijabetesa tipa 2 i tada su već razvijene brojne komplikacije usled, često višegodišnjih hiperglikemija (eto, zašto je podmukao). Najčešće su to oštećenja kardio-vaskularnog i nervnog sistema, bubrega, očiju i dr. Upravo zbog razvijanja mnogih komplikacija koje zahtevaju složena lečenja (transplatacije, dijaliziranje, kateterizacije itd) dijabetes značajno opterećuje zdravstveni budžet svake zemlje, kako zbog troškova vezanih direktno za lečenje, tako i usled smanjenja ili potpunog gubitka radne sposobnosti. Takođe, veliko finansijsko opterećenje snose sami oboleli, kao i njihove porodice.

Upoznavanje sa dijabetesom je prvi korak u lečenju

Da li je svaki dijabetes isti?

Nije! Na početku teksta prikazana je klasifikacija dijabetesa. Svaki od navedenih tipova dijabetesa leči se po posebnim smernicama (protokolima). Ipak, najveću pažnju javnosti privlači priča o dijabetesu koji je najzastupljeniji, dijabetesu tipa 2. Da ironija bude veća ovaj najzastupljeniji oblik dijabetesa je moguće prevenirati promenom životnih stilova, koji ne zahtevaju velika ulaganja, troškove, investicije… korekcije životnih stilova obuhvataju sprovođenje pravilne ishrane, regulaciju telesne težine i abdominalne gojaznosti, fizičku aktivnost,  prestanak pušenja, korigovanje odgovora na stresne situacije itd. Stvarno nije teško, ako znate da vam te greške čine loše i narušavaju zdravlje. I, pored svega, ispada da je ono što je najlakše, mnogima ustvari najteže. Ili, da je ono što je najbliže, ipak nedostupno.

Dijabetes u svetu i kod nas

Širom sveta, sve nacije bile one bogate ili siromašne, osećaju uticaj epidemije dijabetesa. Međunarodna dijabetološka federacija ima elektronsku bazu podataka o dijabetesu i od 2000. godine objavljuje atlase sa novim podacima o broju obolelih, prevalenciji dijabetesa i daje prognozu o obolevanju u narednih par decenija u svetu i po regionima. Pored toga, daje prikaz troškova vezanih za dijabetes u svetu i po zemljama, učešću komplikacija nastalih kao direktna posledica dijabetesa, stopama mortaliteta (smrtnosti) itd. U 2019. godini širom sveta živelo je  463 miliona osoba sa dijabetesom i prognoza je da će ih 2045. godine biti 700 miliona. Zabrinjavajuće, zar ne?

U Republici Srbiji, prema podacima iz Dijabetološkog atlasa bilo je 773.700 obolelih osoba uzrasta od 20 – 79 godina.

Prema podacima iz Dijabetološkog atlasa ukupno 10% globalnih zdravstvenih troškova (760 biliona američkih dolara) izdvoji se za lečenje osoba obolelih od dijabetesa.

Lečenje ove bolesti i njenih komplikacija je veoma skupo i, prema atlasu,  procena je da lečenje košta oko 1089 USD (po osobi)!

Telesna uhranjenost izražena indeksom uhranjenosti (BMI) i obim struka su važni parametri

Šta sve utiče ili koji su faktori rizika za nastanak dijabetesa?

Mnogi faktori  mogu uticati na nastanak i razvoj dijabetesa tip 2. Najčešći stav je da dijabetes nastaje kao rezultat interakcije genetskih faktora i faktora sredine. Dakle, više je faktora „krivo“ za nastanak i razvoj ove bolesti.

Najznačajniji faktori koji utiču na nastanak dijabetesa mogu se razvrstati u tri grupe:

  • Faktori na koje možemo uticati (gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, predijabetes, hipertenzija, lipemija i dr.)
  • Faktori na koje se ne može delovati (pol, godine života, pozitivna porodična anamneza, dijabetes u trudnoći ili rađanje dece teže od 4 kg)
  • Uticaj životne sredine (nizak socijalnoekonomski status, kulturna i verska ograničenja, stres, okolina koja podstiče nezdrave navike vezane za ishranu i dr.)

Pogledajte i obratite pažnju: mnogo je više faktora na koje možemo delovati i to onda pruža mogućnost za intervenisanje. Na koji način? Korekcijom navika kako bi se usporilo nastajanje ili napredovanje komplikacija ako već postoje, ali i preventivno kada bolest još nije nastala, delovanjem na faktore koji su u velikoj meri zastupljeni kod novoobolelih (gojaznost, obim struka, fizička neaktivnost, nekvalitetna ishrana i dr.).

Još malo o uticaju genetike i životnih stilova: prema Registru za dijabetes u Srbiji je u periodu od 2008. do 2011. godine dijabetes u porodici imala u proseku svaka treća novootkrivena osoba sa dijabetesom, dok prekomernu telesnu težinu (BMI je jednak ili veći od 25) i povišene masnoće ima polovina obolelih! Dakle, genetika ima značajnog, ali ne dominantnog uticaja na razvoj dijabetesa.

U većini evropskih zemalja utvrđeno je sledeće: prevalencija obolevanja od hroničnih nezaraznih bolesti, pa i dijabetesa veća je kod osoba sa nižim materijalnim statusom. Ekonomski i socijalni status utiče na učestalost obolevanja i na očekivane godine života. Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji morbiditet (oboljevanje) od komplikacija uzrokovanih dijabetesom 3,5 puta veći kod siromašnih građana u odnosu na osobe koji su bolje situirane.

Redovne kontrole nivoa šećera u krvi su važne

Kako se leči dijabetes?

Postoje protokoli lečenja različitih tipova dijabetesa. Osnov svakog protokola lečenja jeste medicinska nutritivna terapija. To je osnovna mera lečenja dijabetesa. Zavisno od stadijuma oboljenja postoje tri metode lečenja šećerne bolesti:

  • Medicinska nutritivna terapija
  • Medicinska nutritivna terapija i oralni antidijabetici (lekovi)
  • Medicinska nutritivna terapija i kombinovana insulinska terapija (lekovi + insulin)

O vrstama lekova i insulina ovde neću pisati, ali dovoljno je da se naglasi da svaki protkol lečenja dijabetesa uključuje kao obavezni deo medicinsku nutritivnu terapiju odnosno dijetetski režim ishrane. Nema tog leka niti insulina koji može da zameni nutritivnu terapiju.

Zašto je podmukao?

Najveći problem kod dijabetesa tipa 2 jeste da prođe dosta vremena do ispoljavanja jasnih simptoma bolesti i za to vreme dolazi do napredovanja bolesti i razvoja mnogih komplikacija. Tako jedna od dve osobe ne zna da ima dijabetes i to u uzrastu od 20 do 79 godina. Procena je da trećina osoba kod kojih je tek postavljena dijagnoza dijabetesa ima jednu ili nekoliko komplikacija dijabetesa.

Lečenje osnovne bolesti i komplikacija su složenije i skuplje kada se dijabetes otkrije u poodmakloj fazi, a ekonomsko opterećenje snose oboleli, njihove porodice, nacionalni zdravstveni sistemi i zemlje.

Odsustvo bolesti ne znači da može da se jede neumereno

Kako to u praksi izgleda? Osoba koja je zdrava, ima puno obaveza, ne stiže da obavi preventivne preglede, dođe kod izabranog lekara iz nekog razloga (prehlada, pad, uganuće…). Najčešće se, pored ostalih dijagnostičkih procedura, osoba uputi u laboratoriju i otkrije se, na primer, vrednost šećera u krvi 7,2 (normalna vrednost je do 6,1). Junak ove priče malo se uplaši, „pripazi se“ par dana i ponovljena glikemija bude u redu. „Super“, pomisli i nastavi dalje po starom. I, tako priča može trajati godinama.

Osobe kojima se dijagnostikuje dijabetes često kažu: „Ali, stvarno mene ništa ne boli“. E, zato je dijabetes kao bolest podmukao: kada počne nešto da boli, tada su se već razvile komplikacije. Onda se leče umesto jedne bolesti (dijabetesa), još dve, tri…

Da li je ishrana važna u lečenju dijabetesa?

Naravno! Ne da je važna, nego je primarna u lečenju. To se može zaključiti na osnovu odgovora na pitanje “Kako se leči dijabetes?” Što se osoba bolje pridržava medicinske nutritivne terapije (koja uključuje korigovanu ishranu, redovnu i umerenu fizičku aktivnost, kvalitetan san, kontrolisanu reakciju na stresne situacije itd), to će odložiti uvođenje farmakoloških mera lečenja (lekova, insulina). Takođe, moram da naglasim da uključivanje lekova i/ili insulinske terapije ne znači da se zanemari značaj ishrane. Nikako! Ovo naglašavam, jer sam u praksi nailazila na situacije kada pacijenti jedu daleko više nego što su im potrebe, kao i hranu koja im nije baš preporuka, ali da “situaciju” rešavaju povećanjem terapije (popiju lek više ili daju nekoliko jedinica insulina više). To svakako nije dobro i to ne bi trebalo da se radi.

Voće je značajno u ishrani

Praktična uputstva za prevenciju dijabetesa

  1. Najpre izračunajte koliko ste pod rizikom

Uradite Upitnik za procenu rizika za oboljevanje od dijabetesa (https://www.diabeta.net/upitnik-procenu-rizika-dijabetes). Upitnik sadrži 8 pitanja, odgovor na svako pitanje nosi određeni broj bodova. Na kraju, kada odgovorite na sva pitanja, saberite bodove i pročitajte na kraju upitnika koliko ste pod rizikom. Videćete i na koje oblasti možete delovati i tako smanjiti rizik: na četiri možete uticati i na četiri ne (genetska predispozicija, godine života, uzimanje terapije za hipertenziju i ikada zabeležena hiperglikemija). Nešto na šta ne možete uticati jeste genetska predispozicija (na primer: niste vi krivi ako je baka imala dijabetes, niti to možete da promenite), dalje, ne možete zaustaviti vreme i svoje godine (sa povećanjem broja godina raste rizik za dobijanje dijabetesa) itd. Predlažem da imate u vidu ove faktore na koje ne možete uticati, ali da ne dozvolite da vam briga o tome oduzima energiju. Svoje snage i aktivnosti usmerite na faktore na koje možete imati uticaja: telesna težina, obim struka, fizička aktivnost i konzumacija povrća i voća. Primer: baka je možda imala dijabetes, ali vi ne morate da budete gojazni, fizički neaktivni, zar ne?  Dakle, rizik za dobijanje dijabetesa nije nešto nepromenljivo i stalno: zavisno od vas i vašeg ponašanja može se povećavati ili smanjivati.

Medicinska vaga
  • Regulišite telesnu težinu

Gojaznost je vodeći faktor rizika za razvoj dijabetesa. U malopre pomenutom Upitniku videćete koliko možete smanjiti rizik samo regulisanjem telesne težine. To je prvi korak u prevenciji, ali i u lečenju dijabetesa. Moram da napomenem da preporuka nije brzo i naglo mršavljenje, već korekcija navika koje dovode do gojaznosti. To zahteva vreme, strpljenje, odgovornost, posvećenost. Imate priče o pobednicima (http://www.porodicninutricionista.com/uvodna-prica/), od kojih su neki prevenirali razvoj dijabetesa, značajno smanjujući rizik (regulisanjem telesne težine i obima struka, unapređenjem ishrane, uvođenjem fizičke aktivnosti, ostavljanjem cigareta itd). Drugi su promenom načina ishrane i redovnom fizičkom aktivnošću regulisali svoje oboljenje i postigli bolju glikoregulaciju.

  • Smanjite abdominalnu gojaznost

Nekada telesna težina može biti u granicama fizioloških vrednosti, ali da i pored toga postoji abdominalna gojaznost. Ona je, takođe, faktor rizika za razvoj dijabetesa. Lako je: izmerite vaš obim struka. Koristite neelastičnu santimetar traku i ravno u nivou pupka izmerite vrednost (više o postupku ordeđivanja antropometrijskih mera: http://www.porodicninutricionista.com/idealna-ili-pozeljna-telesna-tezina/). Ukoliko ste muškarac i imate obim 102 cm i više  ili žena sa 88 cm i više imate abdominalnu (stomačnu) gojaznost, bez obzira na BMI (indeks uhranjenosti tela). Zapravo su vrednosti obima struka za muškarce je ispod 94 cm i manje od 80 cm za žene poželjne, odnosno ne predstavljaju rizik za dijabetes, ali i za kardiovaskularne bolesti.

Određivanje obima struka je važno
  • Hranite se kvalitetnije

Ova preporuka podrazumeva da svakodnevno konzumirate povrće, voće, integralne žitarice, manje masno meso, jaja i dr. namirnice, kao i da čitate deklaracije na proizvodima, izbegavate zaslađivanje napitaka (kafe, čaja, limunade…), gazirana i energetska pića, proizvode od isključivo belog brašna itd. Kvalitetnija ishrana ne znači uvek i skuplja ishrana.

  • Uvedite svakodnevnu fizičku aktivnost

Dokazano je da umerena i redovna fizička aktivnost može uticati na prevenciju mnogih hroničnih nezaraznih bolesti (među kojima je i dijabetes), kao i da je značajna u terapiji ovih oboljenja. Pokret je važan. Nije fizička aktivnost samo odlazak u teretanu ili na naporne i zahtevne treninge. Neeee! Prilagodite aktivnost, intenzitet i učestalost vašem zdravstvenom stanju, godinama, željama i afinitetima. Izbor je veliki: počev od šetnje, vožnje bicikla, plivanja, plesa, lakih vežbi, igranja stonog tenisa, praktikovanje taj čija, joge, pilatesa… U konsultaciji sa izabranim lekarom, napravite vaš izbor 🙂

Vežbanje i boravak u prirodi su prava kombinacija

Praktična uputstva za lečenje dijabetesa

  1. Prihvatite da je ishrana od ključne važnosti u lečenju dijabetesa

Mora se prihvatiti ova činjenica i što pre početi sa korekcijama dosadašnjih navika vezanih za ishranu. Promene ne moraju biti radikalne i sprovedene za jedan dan, ali svakodnevno treba sprovoditi promene.

  • Neophodnost svakodnevne i umerene fizičke aktivnosti

Nema potrebe da postanete sportski tip ako to niste bili, na primer 30/40/50 godina, ali morate da budete u pokretu: svakodnevno i umereno. Mnogobrojne su mogućnosti: od šetnje, plivanja, vožnje bicikla i drugih napred nabrojanih aktivnosti. Bitno je samo da pronađete aktivnost koja vam prija, donosi vam zadovoljstvo i onda vam neće biti napor da to činite redovno.

  • Prihvatanje bolesti i aktivan stav u lečenju

Saznanje o prisustvu bolesti nikome nije prijatno, ali to se mora prihvatiti. Pored prihvatanja, neophodno je da osoba zauzme pozitivan i aktivan stav u lečenju? Šta to znači? Nema mesta samosažaljevanju, već treba racionalno sagledati šta se sve može korigovati i tako držati bolest pod kontrolom i prevenirati ili makar usporiti razvoj komplikacija.  

  • Prevencija komplikacija dijabetesa

Razvoj komplikacija dijabetesa se ne može zaustaviti, ali se može značajno usporiti. Kako? Pre svega dobrom glikoregulacijom, odnosno održavanjem poželjnih vrednosti glikemije primenom svih mera lečenja (medicinska nutritivna terapija, farmakološka terapija, fizička aktivnost itd).

  • Disciplina u sprovođenju preporuka vezanih za ishranu, farmakološku terapiju i fizičku aktivnost

Disciplina se razvija odgovornošću prema sopstvenom zdravlju i motivacijom da se na zdravstveno stanje može uticati. Ona se odnosi na redovno uzimanje obroka, vođenje računa o kvalitetu ishrane, redovnom uzimanju terapije i umerenom fizičkom aktivnošću.

Prijatno vam želi,

Snežana

Izvori koje sam koristila u pisanju ovog priloga:

  1. International Diabetes Federation. IDF Diabetes Atlas. 2019; 9th ed. Brussels, Belgium: International Diabetes Federation. Dostupno na: https://www.diabetesatlas.org/upload/resources/2019/IDF_Atlas_9th_Edition_2019.pdf
  2. Đorđević P. Epidemija dijabetesa i njen uticaj na Evropu, Kopenhagen. 2012.
  3. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa. 2012.
  4. Tuomilehto J, Lindström J, Eriksson JG, Valle TT, Hämäläinen H, Ilanne-Parikka P,et al; Finnish Diabetes Prevention Study Group. Prevention of type 2 Diabetes Mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. The New England Journal of Medicine, 2001; 344(18):1343-1350
Pročitaj više

Jačanje imuniteta kod dece i odraslih

Objavila 09.11.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Jačanje imuniteta kod dece i odraslih

Imunitet predstavlja sposobnost, mehanizam našeg tela da se odbrani od izazivača različitih bolesti. Ustvari, imunitet predstavlja odgovor našeg organizma na različite izazove iz spoljne sredine: bakterije, viruse i druge agense koji mogu ugroziti naše zdravlje.

Naše telo je svakodnevno spremno na izazove iz spoljne sredine, dok mi o tome svesno razmišljamo, pričamo i radimo povremeno. Najčešće je to tema naših akcija u prelaznim periodima (zima/proleće; jesen/zima), vremenu prehlada i drugih zdravstvenih izazova.

Jačanje imunog sistema kod dece i odraslih nije jednokratna akcija, već proces. Ne postoje magični sokovi i čarobne pilule koje će telo ojačati i osnažiti bez ličnog angažovanja na više životnih polja. Na šta posebno treba obratiti pažnju kada je o deci i odraslima reč?

Pre svega, treba znati šta sve utiče na pravilan rast i razvoj, pa samim tim i na jačanje imuniteta kod dece. Pravilna ishrana je veoma važna i predstavlja dobar osnov za imunitet kako kod dece tako i kod odraslih osoba, ali zabluda je da se priča o imunitetu tu završava. Nema te pravilne ishrane koja će uticati na dobar imunitet ako izostanu: boravak u prirodi, kvalitetan san, dobra hidratacija i druge dobre i za zdravlje korisne navike. Idemo redom sa smernicama za podršku imunitetu 🙂

povrće pred dinstanje
Povrće je važan deo pravilne ishrane

Pravilna ishrana

Pravilna ishrana dece i odraslih podrazumeva raznovrsnu, uravnoteženu i uobročenu ishranu. Treba iskoristiti bogatstvo ponude povrća i voća na pijacama i obogatiti jelovnik deteta, odnosno čitave porodice. Sveže voće, kao i termički obrađeno i sveže povrće su važne stavke u ishrani. Ukoliko spremate isključivo dečija omiljena jela („samo da bi jelo“) to najčešće vodi u monotonu, jednoličnu ishranu koja sigurno neće obezbediti detetu sve potrebne nutrijente. Predlažem da uz omiljena jela ubacite i druge namirnice koje dete inače ne bi pojelo. Pazite, navike se stvaraju od malih nogu 🙂 Uravnotežena ishrana znači da dete jede koliko mu je potrebno za rast, razvoj i dnevne aktivnosti (višak hrane dovodi do gojaznosti). Slično je i kod odraslih, samo što njima ne treba energija za rast. Uobročenost je, takođe važna smernica u pravilnoj ishrani. Ona podrazumeva određenu, pravilnu dinamiku unosa hrane i da se jede bez nekog reda. Ritam uzimanja obroka koji imaju deca u obdaništu samo treba nastaviti i vikendom, odnosno i kasnije kada postanu školarci. Lični primer je ovde veoma važan, jer teško je da dete jede raznovrsnu hranu, ukoliko roditelji ne koriste u ishrani mnoge namirnice (ne nabavljaju, ne spremaju i ne jedu). Dakle, treba aktivno raditi na unapređenju sopstvene, pa tek onda detetove ishrane. To je suština sticanja pravilnih porodičnih navika.

Potrudite se da porodici obezbedite kvalitetne proizvode: jaja, mlečne proizvode, meso, kao i već pomenute namirnice: povrće i voće. Kuvani obroci (obroci kašikom) su jako važni u ishrani i treba da se nađu na trpezi bar jednom u toku dana. Dakle: supe, čorbe i druga kuvana jela treba da budu dobra nutritivna, porodična navika na kojoj će deca odrasti.

Dalje, jedna od smernica za pravilnu ishranu jesu boje koje vidite u tanjiru. Potrudite se da hrana servirana u tanjiru bude raznobojna, jer raznovrsnom ishranom jačamo imunitet. Unos cinka, selena, magnezijuma, vitamina C, B6, B12, A i D, zatim prebiotika, probiotika i biljnih pigmenata su bitni u odbrambenim mehanizmima tela.

Unos vode treba povećati pri fizičkoj aktivnosti

Optimalan unos vode

Voda  je životno važna potreba. Procentualno gledano mala deca imaju veći sadržaj vode u ukupnoj telesnoj masi u odnosu na odrasle i sklonija su dehidrataciji. Često se dešava da se zaigraju i onda ne piju dovoljno tečnosti. Tokom igranja deca gube vodu disanjem i znojenjem što može dovesti do dehidratacije. Takođe, i dok uče deca često zaborave da piju vodu. Zato je važno stalno ih podsećati na važnost unosa tečnosti, spremati im flašicu vode kada pođu na igralište ili krenu da uče, kako bi stekli važnu naviku redovnog uzimanja vode. Prema EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) dnevne potrebe za vodom dece od 2 do 3 godine iznose 1,3 l, dece od 4 do 8 godina 1,6 l, zatim dečacima uzrasta od 9 do 13 godina treba dnevno 2,1 l vode, dok su potrebe njihovih vršnjakinja oko 1,9 l. Preporučeni dnevni unos vode za uzrast od 14 do 18 godina za mladiće je 2,5 l i za devojke 2 l. Preporučeni dnevni unos vode za muškarce od 19 do 70 godina, prema EFSA iznosi 2,5 l i za žene istih godina oko 2,0 l. Treba imati u vidu da se preporučeni unos vode može povećati odnosno smanjiti u slučaju nekih oboljenja, obavljanja teškog fizičkog rada, zatim u zavisnosti godišnjeg doba itd. Utvrđeno je da se tokom obavljanja teškog fizičkog rada može znojenjem izgubiti 2 -2,8 l vode. Sa vodom se gube i elektroliti, što takođe treba imati u vidu pri davanju preporuka o nadoknadi tečnosti i mineralnih materija.

Birajte slatkiše sa kvalitetnim sastojcima

Ograničen unos slatkiša

Kada je reč o slatkišima u ishrani dece postoje dobra i loša vest. Dobra je da slatkiši u ishrani dece nisu zabranjeni. Za većinu, loša vest je da količinu slatkiša treba ograničiti. Neurobiologija kao nauka je dokazala da prekomeran unos šećera i masti preko, na primer: mlečne čokolade i sladoleda deluje na mozak i podstiče ga da izlučuje tzv. materije za nagrađivanje koje utiču na stvaranje zavisnosti, kao kod droga. Dileme više nema: šećer izaziva zavisnost. Dobro je da obratite pažnju na količinu i kvalitet slatkiša koje vaše dete pojede. Kod odraslih unos slatkiša takođe treba „držati pod kontrolom“. Smanjiti unos rafinisanog šećera i prednost dati medu, sušenom voću i sličnim proizvodima i imati osećaj za meru. Navedeno važi za odrasle, zdrave i normalno (fiziološki) uhranjene osobe. Kod postojanja rizika za razvoj nekih oboljenja, kao i kod postojanja bolesti treba korigovati ishranu i sprovesti individualnu medicinsku nutritivnu terapiju.

Savet za odrasle (bilo da su roditelji, rođaci, prijatelji… ko god da je autoritet za decu): ne komentarišite u prisustvu dece rešavanje nekih svojih situacija. Na primer: „Pregladneo/la sam, pa sam pojela celu čokoladu“. „Nagradila sam se tortom“. „Nisam stigao/la da jedem, ali sva sreća da imam uvek čokoladicu pri sebi“… itd. Potpuno nenamerno šaljete detetu odnosno deci poruke da je čokolada ili neki drugi slatkiš nešto vredno, jer je nagrada, zatim da je spas u kritičnim situacijama, da je bolja od ostalih namirnica i dr. Shvatate?

Veličine konzervi gaziranih pića pre 30 godina (manje) i danas (veće)

Nekonzumacija gaziranih i energetskih napitaka, kao i grickalica iz kesica

Šećer se krije u mnogobrojnim proizvodima i ne nalazi se samo u slatkišima. Ima ga pekarskim proizvodima, kečapu, voćnom jogurtu, kao i u gaziranim i energetskim napicima. Pored šećera, veštačkih boja, aroma, konzervanasa, pojačivača ukusa i drugih dodataka, u pomenutim napicima nalazi se fosforna kiselina koja utiče na razgradnju kostiju, slabljenje vezivnog tkiva i povećanog lučenja kortizola (hormona stresa). Kada je reč o tzv. grickalicama iz kesice, čips od krompira je među prvima na listi najkonzumiranijih. Na žalost, jer su naučnici Univerziteta u Erlengenu prilikom ispitivanja uticaja unosa čipsa kod eksperimentalnih životinja utvrdili promene u više od 80 regija mozga i to u onim koje su povezane za pažnju, nagrađivanje, san, stres i zavisnost.

Puno je naučnih istaživanja koja upućuju na zaključak da nepravilna ishrana i konzumiranje brze hrane, raznih grickalica i slatkih napitaka dovode do nutritivnih deficita koji značajno utiču na pad imuniteta. Razmislite: da li su navedeni proizvodi potrebni vašoj i bilo čijoj deci i vama ili vašim rođacima, prijateljima?

Kvalitetan san

Medicinari kažu da je san najprecizniji merač stresa. Svi znamo da stres štetno deluje na imunitet. Većina odraslih reći će vam da su pod stresom. Da li su deca pod stresom? Prema rezultatima studije iz 2015. godine svako šesto dete i svaka peta mlada osoba ima simptome stresa. Utvrđen je visok nivo stresa kod osoba koje su stalno prisutni na mreži (ne isključuju smartfon, uvek su „on line“ i dostupni). Kako loš i neredovan san utiču na gojaznost? Delovanje je na više načina: kasniji odlazak na spavanje utiče na pojavu gladi, što zbog dosade, što zbog potrebe održavanja u budnom stanju, pa se uzima dodatna hrana koja opterećuje digestivne organe u kasnim satima, a unete kalorije se ne mogu potrošiti. Dalje, nedostatak sna utiče na hormone i izaziva otpornost na insulin. Posledica toga je da ćelije ne mogu da prime glukozu, što dovodi do osećaja gladi, ponovnog hranjenja (grickanja) što za posledicu ima gojaznost. Gojaznost je oboljenje i faktor rizika za mnoga druga oboljenja, socijalnu izolaciju, emocionalne krize i za mnoge druge zdravstvene izazove. Hormon melatonin (hormon tame; luči se tokom spavanja) smanjeno se luči ako su oči izložene plavoj i beloj svetlosti, odnosno kada se gleda u ekrane.

Zaključak je nedvosmislen: deci i odraslima je neophodan kvalitetan san, jer bez njega nema dobrog imuniteta.

Boravak u prirodi prija svima

Boravak i igre u prirodi

Naši stariji su i bez naučnih dokaza znali da je važno da deca budu „na vazduhu“. Sada znamo da je sunčeva svetlost važna, jer u koži podstiče sintezu vitamina D, koji između ostalog, utiče na razmenu materija u kostima. Inače, ovaj proces dešava se i kod odraslih i, zanimljivo je da se dešava i kada je oblačno vreme. Boravak o prirodi doprinosi kvalitetnijem disanju, unosu više kiseonika nego do se sedi u zatvorenoj prostoriji, čak i u provetrenoj. Sadašnji trend da se vikendom izlazi u velike šoping centre u cilju druženja i zabave dece, nisu najbolji izbori koje roditelji mogu da urade. Odmah da napomenem da takve izlete ne treba izbaciti, ali svakako ne treba da budu izbor za svaki vikend. Naime, jedan zatvoreni prostor (stan/kuću/posao/školu/obdanište) menjate za, takođe zatvoreni, klimatizovani prostor. Boravak u prirodi uvek je povezan sa šetnjama, trčkaranjem, raznoraznim igrama koje sve zajedno pozitivno utiču na poboljšanje koordinacije, manuelnih veština, kondicije i kapaciteta pluća kod dece, što posredno pozitivno utiče na jačanje imuniteta. Pored toga, roditelji učestvujući u igrama sa decom takođe se relaksiraju, opuštaju, bolje dišu i na nenameran način eliminišu nakupljen stres, napetost i nervozu. Dragi odrasli, probudite dete u vama i uživajte – koristiće vam višestruko.

Čitanje je lepa i korisna navika

Čitanje knjiga

Boravak u kući/stanu ne mora se uvek vezivati za dve najčešće aktivnosti: ishranu/grickanje i gledanje u ekrane. Motivišite dete, zavisno od uzrasta da se prihvati obaveza vezanih za životni prostor (brisanje prašine, iznošenje smeća, usisavanje, spremanje salate itd), da čita (uvek prilagodite izbor knjiga uzrastu, jer ako tu pogrešite dete će čitanje prihvatiti kao obavezu koje želi što pre da se reši, a ne kao lepo i kreativno provođenje slobodnog vremena) ili da u slobodno vreme igrate društvene igre (ne ljuti se čoveče, karte, zanimljiva geografija, slaganje slagalica itd; ovde je, takođe važno predložiti igre prema uzrastu deteta). Inače, naučno je dokazano povoljno delovanje navike čitanja knjiga na kreativnost dece, proširenje i obogaćivanje fonda reči, izražavanje, opštu kulturu, obrazovanje, smanjenje stresa i napetosti i dr. Čitanje sa ekrana kompjutera, tableta i dr. dovodi do zamaranja očiju, zatim do iritacije i suvoće očiju zbog smanjenog broja treptaja od uobičajenog itd. Kao i za mnoge druge aspekte života i učenja, lični primer je i u ovoj oblasti važan. Ukoliko dete od najranijeg uzrasta vidi da imate naviku da svakodnevno čitate to će prihvatiti kao nešto normalno. Posete sajmovima knjiga i kupovina slikovnica i knjiga primerene uzrastu deteta uticaće, takođe na razvijanje dobrog odnosa prema čitanju i knjigama uopšte.

Ograničeno vreme gledanja u ekrane: mobilnih telefona, televizora, tableta, kompjutera i dr.

Istraživanja su nedvosmisleno utvrdila štetnost prekomernog gledanja u ekrane svake vrste: televizora, kompjutera, tableta, mobilnih telefona… Dokazano je da mogu dovesti do smanjene pažnje, agresivnosti, problema sa govorom (dužina i kvalitet rečenica), nestrpljivosti, nepravilnog držanja tela, umaranje očiju, kraćeg i isprekidanog sna, gojaznosti i dr. Tačno je da su ovi uređaju postali neodvojivi deo naše svakodnevice, ali treba imati meru u vremenu korišćenja i razlozima odnosno opravdanosti upotrebe. Potpuno je u redu da deca radeći domaće zadatke pretražuju internet baze radi prikupljanja neophodnih podataka. Sasvim druga stvar je da nakon odrađenog zadatka ostanu da igraju igrice, umesto da izađu na svež vazduh i igraju se napolju koristeći lopte, rolere, lastiš, bicikl i dr. Ili, još jedna pogrešna upotreba navedenih aparata jeste skretanje pažnje deteta na njih odnosno sadržaj na ekranima kako bi se nahranili, umirili ili uspavali. Neispavanost, gojaznost, manje provedenog vremena na otvorenom i mnoge druge posledice prekomernog gledanja u ekrane utiču loše na imunitet dece i odraslih. Roditelji treba da se potrude da se ponašaju u skladu sa uputstvima koja pričaju deci. Na primer, da ne koriste telefon za vreme obroka, bilo za javljanje na pozive, odgovaranje na poruke ili čitanje vesti. Lični primer znači više od milion ispričanih reči.

Suplementacija: da ili ne

U slučaju opravdanih medicinskih indikacija poput različitih deficita vitamina i minerala može se uvesti suplementacija, uz konsultovanje stručnih osoba (lekara i farmaceuta).

Deca slabog apetita, sa znacima deficita nedovoljne ishrane su kandidati za sprovođenje suplementacije. Sada postoje adaptirani multivitaminski preparati koji su dozom i odnosom vitamina i minerala prilagođene deci, odraslima, osobama se dijabetesom i dr. Ne bi trebali da na svoju ruku uzimate bilo koju vrstu preparata bez prethodne konsultacije sa stručnjacima.

Mleko sa kakaom

I, za kraj:

Na putu jačanja imuniteta odlična polazna tačka je da već sutra deci za doručak spremite jaja iz prirodnog uzgoja i date im da pojedu svežu papriku ili popiju limunadu, zatim za užinu im dajte šaku borovnica, kupina, jabuku ili parče pečene bundeve, zatim da provedete bar jedan sat u prirodi, a uz večernji obrok  pripremite topli kakao napitak sa medom umesto kupovnog čokoladnog mleka.

Prijatno vam želi ,

Snežana

Pročitaj više

Kako u kupovinu sa decom?

Objavila 16.07.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Kako u kupovinu sa decom?

Ne znam jeste li primetili i da li vam je privuklo pažnju da uvek naglašavam da sam porodični nutricionista. Ne bavim se samo jednom starosnom grupom već čitavom porodicom. Jer, sve je povezano: trudnoća, period nakon porođaja, malo dete, predškolsko i školsko dete, adolescenti, sportisti, radnoaktivne i starije osobe… Divna isprepletanost uzrasta i različitost potreba, i to sve u krugu uže i šire porodice.

Prilog koji sledi je o odlasku u kupovinu sa decom: da li će ova aktivnost biti puna izazova ili uživanje, pobrinite se na vreme 🙂

Mesto gde se stvaraju navike vezane za ishranu jeste porodica. Da li ste razmišljali kada je početak razvijanja nutritivnih navika? I, koji je to tačan odgovor na pitanje: kada počinju da se stvaraju navike? Pravi odgovor je: u periodu trudnoće. Mislite da je prerano? Neeeee.

Razmislite samo: kakve signale i osećaje šalje svom još neređenom detetu buduća majka ukoliko se prejeda, nije uobročena, jede kada je nervozna, radosna ili joj je dosadno? Inače, sve nabrojano se navode kao najčešći razlozi da se “počastimo” ili utešimo hranom i to se ne dešava samo u trudnoći, već i u drugim životnim periodima. Što se hrane i trudnoće tiče, u praksi se ponekad sreću dve krajnosti: “Trudna sam, ne moram da pazim na liniju” i “Sada moram strogo da pazim šta jedem zbog bebe”. Nebriga u prvom i preterana zabrinutost u drugom slučaju nisu dobre. Savet je da trudna žena treba da želi da brine o sebi, da to nije moranje, već izbor koji će sprovoditi s radošću i posvećenošću. Hrana je bitna u periodu trudnoće, ali ne treba da se konzumira kada postoji emotivna uznemirenost (ljutnja, nervoza, stres, radost, sreća ili dosada). Pravilan izbor namirnica i hranjenje u mirnoj atmosferi povoljno će uticati na majku i njeno čedo.

Pozitivan stav, odgovorno i posvećeno ponašanje trudne žene su odlična osnova u stvaranju navika kod deteta. Dete koje počinje samostalno da sedi, počinje i sa samostalnim hranjenjem. Ono uči posmatranjem i ovaj mehanizam naziva se učenje po modelu. Dete uči brzo, vidi ponašanje drugih članova porodice i oponaša ih.

Dete treba da ima adkvatan pribor za jelo

Kako “nagovoriti” decu da jedu zdravo?

Da li ih treba “nagovarati“? Mislim da to nije potrebno. Ukoliko se mi, kao roditelji držimo i poštujemo osnovne principe pravilne ishrane, odnosno ako ih živimo, isto tako ćemo ih spontano preneti na svoju decu. Dakle, svojim primerom najbolje će deca to videti i usvojiti kao model ponašanja.

Koje su najčešće greške u stvaranju dobrih navika vezanih za izbor namirnica i kako se mogu korigovati?

Nagrađivanje

Pojmovi “nagrada” i “kazna” imaju opravdanje i mesto u procesu vaspitavanja dece. Kod ovih mera nema primedbi, ali zaplet nastaje u njihovoj primeni ukoliko nije adekvatna. Nagradom pohvaljujemo za uspešni pokušaj (prohodavanje, samostalno pojeden obrok, poslagane kockice itd) i podstičemo ga na dalji napredak i nove pokušaje. Međutim, ukoliko od najranijeg detinjstva detetu za nagradu dajemo uvek i samo nešto jestivo (čokoladnu bananicu, čokoladu i sl.), sami stvaramo od takve vrste hrane kult “vredne hrane”. Jer, nagrada je uvek nešto vredno, zar ne? Da li je onda očekivano da dete na pravi način rangira jabuku, na primer i čokoladu? Ako uvek za nagradu dobija čokoladu, šta mislite šta je u detetovom sistemu vrednosti vrednije: jabuka ili čokolada? Dakle, nagrada kao podsticaj, ohrabrenje i pohvala ima svoje mesto među vaspitnim metodama, ali razmislite o izboru nagrade. To može biti i nešto nejestivo: izlet, slikovnica, bojice, igračka… Ukoliko se odlučite za jestivu nagradu, napravite bolji izbor (voće, kokice, sladoled…) i neka nagrada uvek bude drugačija. I, ta neizvesnost koja će biti nagrada nosi posebnu draž.

Važno je da roditelji biraju ispravno

Podela hrane na “zdravu” i “nezdravu”

Ovakva podela ne postoji u zvaničnim udžbenicima koji se bave ishranom i dijetetikom. Postoje mnogobrojne druge podele: prerađena i neprerađena, konzervisana i sveža, tretirana i organska itd. Izjava da neka hrana nije zdrava u najmanju ruku nije prihvatljiva. Ako nije zdrava, onda ne treba da bude u prometu, zar ne? Uticaj hrane na zdravlje predmet je mnogih istraživanja i dokazano je da neke namirnice utiču povoljno na zdravstveni status, dok određene namirnice mogu povećati rizik za nastanak raznih stanja i oboljenja i, to ne same po sebi već ukoliko se koriste u dužem vremenskom periodu i u velikim količinama. Ali, ovo nije tema ovog priloga. Činjenica je da detetu ne treba prezentovati ovakvu podelu. Preporuka je da deci na jednostavan način objasnite kako hrana utiče na telo: “Hrana ti je potrebna da porasteš, da budeš brz, spretan, da dobro vidiš…”.

Objašnjavanje

Da li zaista mislite da će vas, na primer četvorogodišnje dete razumeti kada mu objašnjavate da smoki  ili gazirani napitak nije zdrav i kako utiče na zdravlje deteta? Pojam zdravlja je prilično apstraktan i neshvatljiv za decu, ali u velikom procentu i za odrasle. Verujte, mnogi muškarci i žene na zdravlje gledaju kao na nešto što se podrazumeva i očekuje.

Dakle, preporuka je da objašnjavanja povezanosti zdravlja i hrane ne radite na ovakav način: vi ćete pričati uzalud, dete vas neće razumeti i stvoriće se napetost upravo zbog te vrste nerazumevanja. Savet je: ne objašnjavajte, radite! Ako imate stav da gazirani sokovi nisu dobri, nemojte ih kupovati. Ako nisu dobri za dete, nisu ni za vas, zar ne?

Samostalnost se ući

Izbor i biranje

Odlasci u kupovinu mogu biti zanimljivi, ali i pravi izazov za roditelje. Na neke roditelji ne mogu uticati (napadne reklame), ali neke stvore sami. Skoro sam prisustvovala interesantnom prizoru u supermarketu: otac kaže sinu (dete ima između 4 i 5 godina):”Biraj, šta želiš da ti kupim?” Dete gleda u šarenilo različitih proizvoda i odlučuje sa za smoki. “Nemoj to, mnogo je slano, nije dobro za bubrege. Uzmi nešto drugo”,objasni otac i vrati smoki na policu. Dete bira dalje i odlučuje se za napolitanke. “Uh, to je mnogo slatko. Hoćeš da dobiješ šećernu bolest kao deda?”, upita brižni otac i napolitanke završiše na polici. Korpa je i dalje prazna. Dete ćuti i ne bira, samo gleda. Boji se izbora, jer više ne bira ono što se dopada njemu, već brine da li će se dopasti tati.

Praktični saveti porodičnog nutricioniste u vezi sa odlaskom u kupovinu sa detetom:

  • Pre nego što pođete u kupovinu, recite detetu gde idete i zbog čega (na primer: “Idemo u kupovinu, jer nam trebaju namirnice da spremim ručak”). Napišite spisak potrebnih namirnica. Možete upitati dete, naravno zavisno od uzrasta, da li mu nešto treba. Ukoliko iskaže neku želju, pokušajte da mu ne dajete neodređene odgovore, tipa: “Videćemo” ili “Možda”. Ako ste već dali mogućnost da nešto poželi, odmah uzmite to u razmatranje i donesite odluku koju ćete detetu jasno saopštiti i to pre polaska u kupovinu. Odlaganjem samo otežavate situaciju: dok vi razmišljate dete se nada da će kasnija odluka biti u njegovu korist i, eto nezadovoljstva kada na licu mesta (u prodavnici) rešite da mu ne ispunite želju. Nezadovoljstvo će dete ispoljiti najčešće na dva načina: burno (tako da svi čuju i vide njegovo nezadovoljstvo) ili tiho, pa će dete biti ćutljivo i neraspoloženo i verovatno vam drugi put neće ni saopštiti šta želi u strahu da ne bude ponovo odbijeno.
  • Kada ste već u kupovini i želite da dete izabere nešto, onda prvo odvojte dva ili tri proizvoda po vašem izboru (ne zaboravite, vi imate odgovornost šta kupujete i čime hranite svoje dete), zatim ga pustite da izabere jedan ili dva proizvoda. Tu odluku prihvatite, jer ste mu dali  da bira. Veoma je važno da se držite dogovora. Jedino na taj način možete da očekujete da i druga strana (dete/deca) poštuju dogovore.
  • Ukoliko dete traži nešto što vi kao roditelj ne podržavate, ne objašnjavajte i ne koristite medicinske argumente za vašu odluku ili stav o tom proizvodu. Jednostavno kažite da za to nemate novca, nije na spisku ili nešto slično, i ponudite nešto drugo kao zamenu. Ako dete tu alternativu odbija, prihvatite uz: “Dobro, idemo dalje”. Ne pristajte da promenite mišljenje ako dete počne da plače, protestvuje ili se ljuti. Budite dosledni i scena se više neće ponoviti ako dete vidi i oseti da ste ozbiljni i odlučni.
  • Ako rešite da kupite nešto što znate da nije preporuka, birajte manje pakovanje i ne činite to često. Naročito se uzdržavajte od komentara kada kupujete takve proizvode: “Da se častimo”. Zbog čega? Takvim izrazima nesvesno šaljete poruku detetu da je takav proizvod nešto izuzetno, jer je “za čast”. Kako može da shvati da hrana koju ste kupili kao izuzetak i “za  čast” nije na spisku tzv. zdrave hrane? Jer, čašćavamo se sa nečim vrednim, zar ne? Ovo je da se i odrasli zbune, zamislite onda kako je deci?!
  • Ukoliko želite da u ishranu uvedete neko novo voće ili povrće, predložite detetu: “Da kupimo i probamo ovo, hoćeš? Baš bi mogli malo da promenimo, jel da?” Kada pristane, onda dete uključite u pripremu i serviranje tog, na primer voća. Ako vidite da nije baš oduševljeno ukusom, ohrabrite ga sa: “Odlično si mi pomogao/la da ovo kupimo. Baš je lepo i ukusno, jel da?”. Dete će znati da je ono zbilja učestvovalo u biranju i velike su šanse da će potvrditi da ste dobro izabrali 🙂
  • Često dete traži da mu kupite proizvod uz koji se dobija nešto gratis (obično se uz sokove i druge proizvode lošijeg kvaliteta nudi poklon igračka; marketing i psihologija su čudo: znaju da će poklon privući pažnju dece, roditelji često nemaju mehanizme da odmah reše situaciju i… proizvod je kupljen). Predlažem da kad vidite reklamu na televiziji pitate dete: “Da li stvarno misliš da neko nešto poklanja besplatno?”, “Ako želiš igračku, kupićemo je i možeš da biraš koju želiš, a ne koja ti zapadne”. Stavite akcenat na izboru, biranju, željama.
  • Ukoliko ste porodično bili u nedeljnoj kupovini i želite da predahnete i osvežite se, može naravno. Ovo može biti izazov ukoliko je dete gojazno i često me pitate šta da radite u takvoj situaciji. Važan je izbor (šta ćete uzeti ) i količina je važna! Mogućnosti su mnogobrojne: ukoliko dete želi sladoled, izaberite voćni, manju porciju i bez preliva. Ili, može voćna salata. Ako baš želi i sladoled, onda naručite voćnu salatu sa kuglom sladoleda. Pravite kompromise, ali ne morate uvek sve da objašnjavate i podsećate dete da „mora da smrša“, „znaš li koliko to ima kalorija“… Naglasak stavite na druženje, zajedničkoj šetnji, priči, šalama, a ne na hrani.
  • Čuvajte se ponašanja na osnovu kojeg dete stiče utisak da: „uvek sve može, samo je dovoljno da poželim“. Kako šaljete takvu poruku? Evo kako: uvek ispunjavate svaku želju deteta; ne odlažete ispunjenje želje i ne čekate da vidite da li dete stvarno želi igračku ili šta god; nikada ne pokazujete da za ispunjenje želja moraju da se ispune uslovi (novac, vreme, želja…) i dete onda odrasta u iluziji da se svi nevedeni uslovi podrazumevaju, što naravno nije tačno i ne želimo, zar ne?

Navedene situacije i dileme su životne i normalne. Sastavni su deo odrastanja i sazrevanja kako dece, tako i roditelja. Ne postoje univerzalni saveti, već smernice koje treba da primenjujete u zavisnosti od uzrasta deteta i njegovih specifičnosti. Jer, svi smo različiti i mi kao roditelji i naša deca.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Ponašanje za trpezom

Objavila 04.01.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Ponašanje za trpezom

U centru interesovanja i glavna tema razgovora porodičnog nutricioniste i roditelja jesu nutritivne navike kod dece, ali i odraslih, kako se navike stiču i menjaju, kultura ishrane, kako dete učiti pravilnom ponašanju za trpezom…

 

Učenje poželjnog ponašanja za vreme jela je proces koji počinje vrlo rano. U početku gledanjem ponašanja članova porodice za trpezom. Čim dete bude u uzrastu da može samostalno da sedi, vreme je da se uključi u porodičnu ishranu. Najpre, sledi proces učenja samostalnog hranjenja. Kako taj proces napreduje tako se nadovezuje priča, koju naravno treba da prate pokazne situacije, o pravilima ponašanja za trpezom.

Kako dete uči ponašanje za trpezom? Uči po modelu ponašanja bliskih osoba, posmatranjem, imitiranjem i polako usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…). Teoretski to je tako, ali u praksi zahteva vreme, strpljenje, puno ljubavi i posvećenosti. Nijedno dete nije naučilo pravila ponašanja nakon par dana ili nedelja. Jednostavno, roditelji moraju da shvate i private da je to proces.

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Preporuka za roditelje je da se za trpezom ponašaju onako kako bi želeli da njihova deca to čine. Prvenstveno: da jedu polako, koriste pribor za jelo, ne mljackaju, koriste salvete, ne viču itd. Preduslov je, naravno da dete dobro savlada veštinu samostalnog hranjenja, a zatim i socijalno poželjno ponašanje za stolom.

 

Ne nutrkati dete

Kada je naučilo samostalno da se hrani, treba detetu dati samostalnost u tom procesu. U redu je ponuditi ga hranom ili ako skrene pažnju sa hranjenja diskretno ga vratiti obroku ili ga pohvaliti za vešto pojedeno jelo (na primer: supu/čorbu). Ne treba insistirati da pojede još hrane, ako ne želi ili mu obećati nagradu za pojeden obrok. Ovde je važna mera u intervenciji za stolom: ne ignorisati potpuno detetovo ponašanje za stolom (šta, kako i koliko jede), već to činiti diskterno. Dalje, ne biti napadan u insistiranju da se sve pojede (vrste i količine), ne grditi dete, ne pokazati da emotivno reagujemo zbog detetovog ponašanja za stolom (da smo tužni, da nam je krivo ili smo presrećni). Umerenost je važna.

Ne stretati pažnju

Odrasli za trpezom ne treba da čitaju novine, gledaju ekrane (TV, telefon, tablet i sl.). To važi i za decu. Za trpezom se hrani. Jednostavno je. Velika je greška skretanja pažnje deteta na muziku/igricu/animaciju sa mobilnog telefona/tableta, da bi ga nahranili. Takvo ponašanje je odlična podloga za razvoj drugih izazova.

porodični nutricionista na odmoru

Ne vikati

Šta god da se desi (iznenadni poziv sa posla ili problem sa komšijom/rođakom ili …), ne vičite za trpezom. Završite obrok, a objašnjavanja/razgovore/nervozu potrudite se da ne ispoljite za vreme jela. Mirna i prijatna atmosfera za vreme jela je bitna za sve članove porodice . Takođe, ne dozvolite da vas dete izazove svojim ponašanjem da vičete. Vika je gubitak kontrole. Ne dozvolite to sebi, zbog vas i zbog deteta.

Izbegavati dugo i uzaludno sedenje za trpezom

Kada je sto postavljen svi prisutni članovi porodice treba da najpre operu ruke i zatim sednu za trpezu. Hranjenje treba da protiče u prijatnoj i pozitivnoj atmosferi. Ne treba insistirati na količini pojedene hrane (apetit i potrebe variraju i menjaju se), već na tome da se jede sve što je spremljeno. U slučaju da posle nekoliko pokušaja dete ne želi da jede, treba ispoštovati tu volju. Ali, nakon završenog obroka ne treba detetu dati nikakvu drugu hranu. Treba ga pustiti da ogladni do narednog obroka. Naročito, ne treba davati različite grickalice, slatkiše kao zamene za obrok.

Proces učenja ponašanja za stolom dugo traje i postepeno se usavršavaju veštine. Ovde pomažu i različite vežbe/igrice, tipa: takmičimo se ko se najbolje i najmanje lepo ponaša za stolom. Tada ulogu onoga ko se najmanje lepo ponaša za trpezom uzima otac, starije dete ili majka kako bi dete koje uči videlo kako treba i kako ne treba da se ponaša za stolom. Slično je sa igranjem u slobodno vreme, kada se koriste lutke/figure životinja i imitira njihov proces hranjenja. Budite maštoviti: pored puno smeha, dosta će se i naučiti. Igra je uvek najbolji način za to.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Stvaranje navika kod dece

Objavila 09.12.2019. u Ishrana, Porodični nutricionista

Stvaranje navika kod dece

Praktični saveti porodičnog nutricioniste za stvaranje navika vezanih za ishranu kod dece. Roditelje često zanima kako i kada se stvaraju navike vezane za proces hranjenja. Da li se stečene navike mogu ispraviti?

Na početku definicija: nutritivne navike su navike vezane za ishranu. Po rođenju, ritam uzimanja hrane odeđuje novorođenče, odnosno zadovoljenje potrebe za hranom je urođeno. Kakav je uticaj roditelja na stvaranje navika u vezi sa hranjenjem tokom odrastanja? Koje su to navike na koje se može uticati? Koje su najčešće greške roditelja u vezi hranjenja dece? Tema je interesantna i dosta je pitanja, slede odgovori 🙂

Navika samostalnog hranjenja

Navika samostalnog hranjenja uslovljena je rastom i razvojem tela bebe, razvojem koordinacije pokreta i vežbanjem pokreta ponavljanjem.

Razvoj veštine samostalnog hranjenja bitna je faza u razvoju svakog deteta. Odvija se u periodu od prve do treće godine. Ne treba očekivati da dete brzo savlada ovu veštinu. To je nerealno, jer su potrebni mnogobrojni uslovi.  Najpre, neophodno je da dete dobije mlečne zube, kao uslov žvakanja hrane. Zatim, razvijanje koordinacije pokreta ruku, šake i prstiju je period koji zahteva vreme i ne traje isto kod sve dece.

Dete uči posmatranjem, odnosno psiholozi ovaj mehanizam nazivaju učenje po modelu. Učenje kroz imitaciju i identifikaciju, koja za podlogu ima emocionalnu pozitivnu podršku bliskih osoba (roditelja) je vrlo važna. Ovde ne govorim o učenju kroz nagrađivanje, već o najranijem stupnju, kada dete posmatra i ima potrebu da ponavlja viđeno. Kako se dete razvija i raste, počinje da razume i govori,onda roditelji rečima, usmenim objašnjavanjem i usmeravanjem pomažu detetu da nauči šta treba da radi.  Tu već počinju da se primenjuju i druge metode učenja, poput učenja uloga, nagrađivanja, uslovljavanja…

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Osnovna smernica za roditelje čija su deca u ovom uzrastu jeste da imaju dovoljno strpljenja.  Ono je neophodno, jer u periodu učenja za samostalno hranjenje deca gnječe, mešaju, bacaju hranu, mažu se njom, prosipaju u pokušajima da primaknu kašičicu ili šolju ka ustima. Sve to stvara dodatni posao roditeljima u smislu pranja, brisanja, presvlačenja i dr. , kao i produžavanje vremena za obrok. Najčešća greška koju tada roditelji urade jeste da sami nahrane dete, tako ubrzaju ceo postupak i spreče dodatne poslove, napred navedene. Zašto je ovo greška? Na ovaj način šaljete detetu poruke da ne može samo to da uradi, produžava se vezanost za roditeljsku pomoć i potiskujete mu prirodnu potrebu za samostalnošću.

Uobročenost

Već nakon prvog rođendana broj obroka se ustaljuje na tri glavna (doručak, ručak i večeru) i dve užine. Ovakav ritam obroka je i u obdaništima, što umnogome olakšava adaptaciju deteta na drugo mesto hranjenja, kao i roditeljima što se tiče organizacije porodične ishrane. Ovde treba obratiti pažnju na najčešću grešku koju roditelji prave. Naime, vrlo često roditelji po uzimanju deteta/dece iz obdaništa, daju im neku hranu (keks, čokoladicu, čokoladnu bananicu i sl.) ili napitak (čokoladno mleko, sok i sl.). Zašto takvo ponašanje nije dobro? Dete je u okviru svog boravka u ustanovi za decu dobilo sve obroke koje bi dobilo i kod kuće. U vreme izlaska nije vreme ni za jedan obrok. Drugo, ako je dete slabije jelo u obdaništu, onda tek kod kuće neće pojesti klasičan obrok ili ako ga i uzme biće u manjoj količini, upravo zbog unete “usputne” hrane. Dakle, preporuka je zadržavanje na uspostavljenom ritmu uzimanja obroka. Ukoliko do odstupanja dođe, onda treba voditi računa o izboru hrane koju dajete detetu. Na primer, voće je svakako bolji izbor.

Navika dobrog žvakanja

Majka koja jede stojeći i brzo “Jer, nema vremena” ili otac koji jede brzo ili u prolazu ili za trpezom i ustaje uz komentar “Baš sam se prejeo” svakako šalju pogrešne verbalne i neverbalne poruke detetu koje uči po modelu ponašanja. Uz takve poruke, bez efekta će proći usmena uputstva: “Dušo/dragi/srce jedi polako, dobro žvaći zalogaje da se ne zagrcneš”. Znači kod sticanja navike dobrog žvakanja veoma je važan lični primer osoba bliskih detetu, potkrepljen rečenicama podrške takvom ponašanju. Ključne reči za savladavanje ovog procesa su: vreme i strpljenje 🙂

Raznovrsnost u ishrani

U periodu kada dete uči po modelu ponašanja odraslih za trpezom ono ne samo da posmatranjem usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…), već to važi i za vrstu hrane. Naime, ukoliko se u porodici konzumiraju raznovrsna jela i nema glasnog izjašnjavanja da se nešto ne voli ili ne jede, onda će i dete prihvatiti takvu, raznovrsnu ishranu. Moram da napomenem da se apetit deteta menja i zavisi od mnogobrojnih faktora. To su prolazne faze i ne treba da brine roditelje ukoliko one ne traju predugo i nemaju uticaja na napredovanje deteta. Najčešće su to periodi kada dete izbegava određenu vrstu namirnica/jela ili jede rado par namirnica/jela, ili ima oscilacije u količini unite hrane. Ovde je bitno ne naučiti dete da će uvek kada nešto ne pojede dobiti alternativni obrok. Maštovitim serviranjem možete podstaći želju kod deteta da proba namirnice koje je ranije odbijalo ili slabije prihvatalo. Važno je da detetovo jedno odbijanje neke namirnice/hrane ne prihvatite kao trajno,  već nastavite sa pokušajima da dete jede što raznovrsniju hranu (pripremajte namirnice na različite načine, kombinujte namirnice koje rado jede sa onim koje izbegava, servirajte na zanimljiv i privlačan način, uključite dete u neke od navedenih procesa itd).

Stvaranje navika vezanih za ishranu je samo jedna od mnogih faza u razvoju deteta. Smernice struke su važne, ali su neophodni vreme, strpljenje, posvećenost, razumevanje… Ljubav se podrazumeva 🙂

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više
Scroll Up