Posts Tagged "saveti"

Kako u kupovinu sa decom?

Objavila 16.07.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Kako u kupovinu sa decom?

Ne znam jeste li primetili i da li vam je privuklo pažnju da uvek naglašavam da sam porodični nutricionista. Ne bavim se samo jednom starosnom grupom već čitavom porodicom. Jer, sve je povezano: trudnoća, period nakon porođaja, malo dete, predškolsko i školsko dete, adolescenti, sportisti, radnoaktivne i starije osobe… Divna isprepletanost uzrasta i različitost potreba, i to sve u krugu uže i šire porodice.

Prilog koji sledi je o odlasku u kupovinu sa decom: da li će ova aktivnost biti puna izazova ili uživanje, pobrinite se na vreme 🙂

Mesto gde se stvaraju navike vezane za ishranu jeste porodica. Da li ste razmišljali kada je početak razvijanja nutritivnih navika? I, koji je to tačan odgovor na pitanje: kada počinju da se stvaraju navike? Pravi odgovor je: u periodu trudnoće. Mislite da je prerano? Neeeee.

Razmislite samo: kakve signale i osećaje šalje svom još neređenom detetu buduća majka ukoliko se prejeda, nije uobročena, jede kada je nervozna, radosna ili joj je dosadno? Inače, sve nabrojano se navode kao najčešći razlozi da se “počastimo” ili utešimo hranom i to se ne dešava samo u trudnoći, već i u drugim životnim periodima. Što se hrane i trudnoće tiče, u praksi se ponekad sreću dve krajnosti: “Trudna sam, ne moram da pazim na liniju” i “Sada moram strogo da pazim šta jedem zbog bebe”. Nebriga u prvom i preterana zabrinutost u drugom slučaju nisu dobre. Savet je da trudna žena treba da želi da brine o sebi, da to nije moranje, već izbor koji će sprovoditi s radošću i posvećenošću. Hrana je bitna u periodu trudnoće, ali ne treba da se konzumira kada postoji emotivna uznemirenost (ljutnja, nervoza, stres, radost, sreća ili dosada). Pravilan izbor namirnica i hranjenje u mirnoj atmosferi povoljno će uticati na majku i njeno čedo.

Pozitivan stav, odgovorno i posvećeno ponašanje trudne žene su odlična osnova u stvaranju navika kod deteta. Dete koje počinje samostalno da sedi, počinje i sa samostalnim hranjenjem. Ono uči posmatranjem i ovaj mehanizam naziva se učenje po modelu. Dete uči brzo, vidi ponašanje drugih članova porodice i oponaša ih.

Dete treba da ima adkvatan pribor za jelo

Kako “nagovoriti” decu da jedu zdravo?

Da li ih treba “nagovarati“? Mislim da to nije potrebno. Ukoliko se mi, kao roditelji držimo i poštujemo osnovne principe pravilne ishrane, odnosno ako ih živimo, isto tako ćemo ih spontano preneti na svoju decu. Dakle, svojim primerom najbolje će deca to videti i usvojiti kao model ponašanja.

Koje su najčešće greške u stvaranju dobrih navika vezanih za izbor namirnica i kako se mogu korigovati?

Nagrađivanje

Pojmovi “nagrada” i “kazna” imaju opravdanje i mesto u procesu vaspitavanja dece. Kod ovih mera nema primedbi, ali zaplet nastaje u njihovoj primeni ukoliko nije adekvatna. Nagradom pohvaljujemo za uspešni pokušaj (prohodavanje, samostalno pojeden obrok, poslagane kockice itd) i podstičemo ga na dalji napredak i nove pokušaje. Međutim, ukoliko od najranijeg detinjstva detetu za nagradu dajemo uvek i samo nešto jestivo (čokoladnu bananicu, čokoladu i sl.), sami stvaramo od takve vrste hrane kult “vredne hrane”. Jer, nagrada je uvek nešto vredno, zar ne? Da li je onda očekivano da dete na pravi način rangira jabuku, na primer i čokoladu? Ako uvek za nagradu dobija čokoladu, šta mislite šta je u detetovom sistemu vrednosti vrednije: jabuka ili čokolada? Dakle, nagrada kao podsticaj, ohrabrenje i pohvala ima svoje mesto među vaspitnim metodama, ali razmislite o izboru nagrade. To može biti i nešto nejestivo: izlet, slikovnica, bojice, igračka… Ukoliko se odlučite za jestivu nagradu, napravite bolji izbor (voće, kokice, sladoled…) i neka nagrada uvek bude drugačija. I, ta neizvesnost koja će biti nagrada nosi posebnu draž.

Važno je da roditelji biraju ispravno

Podela hrane na “zdravu” i “nezdravu”

Ovakva podela ne postoji u zvaničnim udžbenicima koji se bave ishranom i dijetetikom. Postoje mnogobrojne druge podele: prerađena i neprerađena, konzervisana i sveža, tretirana i organska itd. Izjava da neka hrana nije zdrava u najmanju ruku nije prihvatljiva. Ako nije zdrava, onda ne treba da bude u prometu, zar ne? Uticaj hrane na zdravlje predmet je mnogih istraživanja i dokazano je da neke namirnice utiču povoljno na zdravstveni status, dok određene namirnice mogu povećati rizik za nastanak raznih stanja i oboljenja i, to ne same po sebi već ukoliko se koriste u dužem vremenskom periodu i u velikim količinama. Ali, ovo nije tema ovog priloga. Činjenica je da detetu ne treba prezentovati ovakvu podelu. Preporuka je da deci na jednostavan način objasnite kako hrana utiče na telo: “Hrana ti je potrebna da porasteš, da budeš brz, spretan, da dobro vidiš…”.

Objašnjavanje

Da li zaista mislite da će vas, na primer četvorogodišnje dete razumeti kada mu objašnjavate da smoki  ili gazirani napitak nije zdrav i kako utiče na zdravlje deteta? Pojam zdravlja je prilično apstraktan i neshvatljiv za decu, ali u velikom procentu i za odrasle. Verujte, mnogi muškarci i žene na zdravlje gledaju kao na nešto što se podrazumeva i očekuje.

Dakle, preporuka je da objašnjavanja povezanosti zdravlja i hrane ne radite na ovakav način: vi ćete pričati uzalud, dete vas neće razumeti i stvoriće se napetost upravo zbog te vrste nerazumevanja. Savet je: ne objašnjavajte, radite! Ako imate stav da gazirani sokovi nisu dobri, nemojte ih kupovati. Ako nisu dobri za dete, nisu ni za vas, zar ne?

Samostalnost se ući

Izbor i biranje

Odlasci u kupovinu mogu biti zanimljivi, ali i pravi izazov za roditelje. Na neke roditelji ne mogu uticati (napadne reklame), ali neke stvore sami. Skoro sam prisustvovala interesantnom prizoru u supermarketu: otac kaže sinu (dete ima između 4 i 5 godina):”Biraj, šta želiš da ti kupim?” Dete gleda u šarenilo različitih proizvoda i odlučuje sa za smoki. “Nemoj to, mnogo je slano, nije dobro za bubrege. Uzmi nešto drugo”,objasni otac i vrati smoki na policu. Dete bira dalje i odlučuje se za napolitanke. “Uh, to je mnogo slatko. Hoćeš da dobiješ šećernu bolest kao deda?”, upita brižni otac i napolitanke završiše na polici. Korpa je i dalje prazna. Dete ćuti i ne bira, samo gleda. Boji se izbora, jer više ne bira ono što se dopada njemu, već brine da li će se dopasti tati.

Praktični saveti porodičnog nutricioniste u vezi sa odlaskom u kupovinu sa detetom:

  • Pre nego što pođete u kupovinu, recite detetu gde idete i zbog čega (na primer: “Idemo u kupovinu, jer nam trebaju namirnice da spremim ručak”). Napišite spisak potrebnih namirnica. Možete upitati dete, naravno zavisno od uzrasta, da li mu nešto treba. Ukoliko iskaže neku želju, pokušajte da mu ne dajete neodređene odgovore, tipa: “Videćemo” ili “Možda”. Ako ste već dali mogućnost da nešto poželi, odmah uzmite to u razmatranje i donesite odluku koju ćete detetu jasno saopštiti i to pre polaska u kupovinu. Odlaganjem samo otežavate situaciju: dok vi razmišljate dete se nada da će kasnija odluka biti u njegovu korist i, eto nezadovoljstva kada na licu mesta (u prodavnici) rešite da mu ne ispunite želju. Nezadovoljstvo će dete ispoljiti najčešće na dva načina: burno (tako da svi čuju i vide njegovo nezadovoljstvo) ili tiho, pa će dete biti ćutljivo i neraspoloženo i verovatno vam drugi put neće ni saopštiti šta želi u strahu da ne bude ponovo odbijeno.
  • Kada ste već u kupovini i želite da dete izabere nešto, onda prvo odvojte dva ili tri proizvoda po vašem izboru (ne zaboravite, vi imate odgovornost šta kupujete i čime hranite svoje dete), zatim ga pustite da izabere jedan ili dva proizvoda. Tu odluku prihvatite, jer ste mu dali  da bira. Veoma je važno da se držite dogovora. Jedino na taj način možete da očekujete da i druga strana (dete/deca) poštuju dogovore.
  • Ukoliko dete traži nešto što vi kao roditelj ne podržavate, ne objašnjavajte i ne koristite medicinske argumente za vašu odluku ili stav o tom proizvodu. Jednostavno kažite da za to nemate novca, nije na spisku ili nešto slično, i ponudite nešto drugo kao zamenu. Ako dete tu alternativu odbija, prihvatite uz: “Dobro, idemo dalje”. Ne pristajte da promenite mišljenje ako dete počne da plače, protestvuje ili se ljuti. Budite dosledni i scena se više neće ponoviti ako dete vidi i oseti da ste ozbiljni i odlučni.
  • Ako rešite da kupite nešto što znate da nije preporuka, birajte manje pakovanje i ne činite to često. Naročito se uzdržavajte od komentara kada kupujete takve proizvode: “Da se častimo”. Zbog čega? Takvim izrazima nesvesno šaljete poruku detetu da je takav proizvod nešto izuzetno, jer je “za čast”. Kako može da shvati da hrana koju ste kupili kao izuzetak i “za  čast” nije na spisku tzv. zdrave hrane? Jer, čašćavamo se sa nečim vrednim, zar ne? Ovo je da se i odrasli zbune, zamislite onda kako je deci?!
  • Ukoliko želite da u ishranu uvedete neko novo voće ili povrće, predložite detetu: “Da kupimo i probamo ovo, hoćeš? Baš bi mogli malo da promenimo, jel da?” Kada pristane, onda dete uključite u pripremu i serviranje tog, na primer voća. Ako vidite da nije baš oduševljeno ukusom, ohrabrite ga sa: “Odlično si mi pomogao/la da ovo kupimo. Baš je lepo i ukusno, jel da?”. Dete će znati da je ono zbilja učestvovalo u biranju i velike su šanse da će potvrditi da ste dobro izabrali 🙂
  • Često dete traži da mu kupite proizvod uz koji se dobija nešto gratis (obično se uz sokove i druge proizvode lošijeg kvaliteta nudi poklon igračka; marketing i psihologija su čudo: znaju da će poklon privući pažnju dece, roditelji često nemaju mehanizme da odmah reše situaciju i… proizvod je kupljen). Predlažem da kad vidite reklamu na televiziji pitate dete: “Da li stvarno misliš da neko nešto poklanja besplatno?”, “Ako želiš igračku, kupićemo je i možeš da biraš koju želiš, a ne koja ti zapadne”. Stavite akcenat na izboru, biranju, željama.
  • Ukoliko ste porodično bili u nedeljnoj kupovini i želite da predahnete i osvežite se, može naravno. Ovo može biti izazov ukoliko je dete gojazno i često me pitate šta da radite u takvoj situaciji. Važan je izbor (šta ćete uzeti ) i količina je važna! Mogućnosti su mnogobrojne: ukoliko dete želi sladoled, izaberite voćni, manju porciju i bez preliva. Ili, može voćna salata. Ako baš želi i sladoled, onda naručite voćnu salatu sa kuglom sladoleda. Pravite kompromise, ali ne morate uvek sve da objašnjavate i podsećate dete da „mora da smrša“, „znaš li koliko to ima kalorija“… Naglasak stavite na druženje, zajedničkoj šetnji, priči, šalama, a ne na hrani.
  • Čuvajte se ponašanja na osnovu kojeg dete stiče utisak da: „uvek sve može, samo je dovoljno da poželim“. Kako šaljete takvu poruku? Evo kako: uvek ispunjavate svaku želju deteta; ne odlažete ispunjenje želje i ne čekate da vidite da li dete stvarno želi igračku ili šta god; nikada ne pokazujete da za ispunjenje želja moraju da se ispune uslovi (novac, vreme, želja…) i dete onda odrasta u iluziji da se svi nevedeni uslovi podrazumevaju, što naravno nije tačno i ne želimo, zar ne?

Navedene situacije i dileme su životne i normalne. Sastavni su deo odrastanja i sazrevanja kako dece, tako i roditelja. Ne postoje univerzalni saveti, već smernice koje treba da primenjujete u zavisnosti od uzrasta deteta i njegovih specifičnosti. Jer, svi smo različiti i mi kao roditelji i naša deca.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Ponašanje za trpezom

Objavila 04.01.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Ponašanje za trpezom

U centru interesovanja i glavna tema razgovora porodičnog nutricioniste i roditelja jesu nutritivne navike kod dece, ali i odraslih, kako se navike stiču i menjaju, kultura ishrane, kako dete učiti pravilnom ponašanju za trpezom…

 

Učenje poželjnog ponašanja za vreme jela je proces koji počinje vrlo rano. U početku gledanjem ponašanja članova porodice za trpezom. Čim dete bude u uzrastu da može samostalno da sedi, vreme je da se uključi u porodičnu ishranu. Najpre, sledi proces učenja samostalnog hranjenja. Kako taj proces napreduje tako se nadovezuje priča, koju naravno treba da prate pokazne situacije, o pravilima ponašanja za trpezom.

Kako dete uči ponašanje za trpezom? Uči po modelu ponašanja bliskih osoba, posmatranjem, imitiranjem i polako usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…). Teoretski to je tako, ali u praksi zahteva vreme, strpljenje, puno ljubavi i posvećenosti. Nijedno dete nije naučilo pravila ponašanja nakon par dana ili nedelja. Jednostavno, roditelji moraju da shvate i private da je to proces.

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Preporuka za roditelje je da se za trpezom ponašaju onako kako bi želeli da njihova deca to čine. Prvenstveno: da jedu polako, koriste pribor za jelo, ne mljackaju, koriste salvete, ne viču itd. Preduslov je, naravno da dete dobro savlada veštinu samostalnog hranjenja, a zatim i socijalno poželjno ponašanje za stolom.

 

Ne nutrkati dete

Kada je naučilo samostalno da se hrani, treba detetu dati samostalnost u tom procesu. U redu je ponuditi ga hranom ili ako skrene pažnju sa hranjenja diskretno ga vratiti obroku ili ga pohvaliti za vešto pojedeno jelo (na primer: supu/čorbu). Ne treba insistirati da pojede još hrane, ako ne želi ili mu obećati nagradu za pojeden obrok. Ovde je važna mera u intervenciji za stolom: ne ignorisati potpuno detetovo ponašanje za stolom (šta, kako i koliko jede), već to činiti diskterno. Dalje, ne biti napadan u insistiranju da se sve pojede (vrste i količine), ne grditi dete, ne pokazati da emotivno reagujemo zbog detetovog ponašanja za stolom (da smo tužni, da nam je krivo ili smo presrećni). Umerenost je važna.

Ne stretati pažnju

Odrasli za trpezom ne treba da čitaju novine, gledaju ekrane (TV, telefon, tablet i sl.). To važi i za decu. Za trpezom se hrani. Jednostavno je. Velika je greška skretanja pažnje deteta na muziku/igricu/animaciju sa mobilnog telefona/tableta, da bi ga nahranili. Takvo ponašanje je odlična podloga za razvoj drugih izazova.

porodični nutricionista na odmoru

Ne vikati

Šta god da se desi (iznenadni poziv sa posla ili problem sa komšijom/rođakom ili …), ne vičite za trpezom. Završite obrok, a objašnjavanja/razgovore/nervozu potrudite se da ne ispoljite za vreme jela. Mirna i prijatna atmosfera za vreme jela je bitna za sve članove porodice . Takođe, ne dozvolite da vas dete izazove svojim ponašanjem da vičete. Vika je gubitak kontrole. Ne dozvolite to sebi, zbog vas i zbog deteta.

Izbegavati dugo i uzaludno sedenje za trpezom

Kada je sto postavljen svi prisutni članovi porodice treba da najpre operu ruke i zatim sednu za trpezu. Hranjenje treba da protiče u prijatnoj i pozitivnoj atmosferi. Ne treba insistirati na količini pojedene hrane (apetit i potrebe variraju i menjaju se), već na tome da se jede sve što je spremljeno. U slučaju da posle nekoliko pokušaja dete ne želi da jede, treba ispoštovati tu volju. Ali, nakon završenog obroka ne treba detetu dati nikakvu drugu hranu. Treba ga pustiti da ogladni do narednog obroka. Naročito, ne treba davati različite grickalice, slatkiše kao zamene za obrok.

Proces učenja ponašanja za stolom dugo traje i postepeno se usavršavaju veštine. Ovde pomažu i različite vežbe/igrice, tipa: takmičimo se ko se najbolje i najmanje lepo ponaša za stolom. Tada ulogu onoga ko se najmanje lepo ponaša za trpezom uzima otac, starije dete ili majka kako bi dete koje uči videlo kako treba i kako ne treba da se ponaša za stolom. Slično je sa igranjem u slobodno vreme, kada se koriste lutke/figure životinja i imitira njihov proces hranjenja. Budite maštoviti: pored puno smeha, dosta će se i naučiti. Igra je uvek najbolji način za to.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Stvaranje navika kod dece

Objavila 09.12.2019. u Ishrana, Porodični nutricionista

Stvaranje navika kod dece

Praktični saveti porodičnog nutricioniste za stvaranje navika vezanih za ishranu kod dece. Roditelje često zanima kako i kada se stvaraju navike vezane za proces hranjenja. Da li se stečene navike mogu ispraviti?

Na početku definicija: nutritivne navike su navike vezane za ishranu. Po rođenju, ritam uzimanja hrane odeđuje novorođenče, odnosno zadovoljenje potrebe za hranom je urođeno. Kakav je uticaj roditelja na stvaranje navika u vezi sa hranjenjem tokom odrastanja? Koje su to navike na koje se može uticati? Koje su najčešće greške roditelja u vezi hranjenja dece? Tema je interesantna i dosta je pitanja, slede odgovori 🙂

Navika samostalnog hranjenja

Navika samostalnog hranjenja uslovljena je rastom i razvojem tela bebe, razvojem koordinacije pokreta i vežbanjem pokreta ponavljanjem.

Razvoj veštine samostalnog hranjenja bitna je faza u razvoju svakog deteta. Odvija se u periodu od prve do treće godine. Ne treba očekivati da dete brzo savlada ovu veštinu. To je nerealno, jer su potrebni mnogobrojni uslovi.  Najpre, neophodno je da dete dobije mlečne zube, kao uslov žvakanja hrane. Zatim, razvijanje koordinacije pokreta ruku, šake i prstiju je period koji zahteva vreme i ne traje isto kod sve dece.

Dete uči posmatranjem, odnosno psiholozi ovaj mehanizam nazivaju učenje po modelu. Učenje kroz imitaciju i identifikaciju, koja za podlogu ima emocionalnu pozitivnu podršku bliskih osoba (roditelja) je vrlo važna. Ovde ne govorim o učenju kroz nagrađivanje, već o najranijem stupnju, kada dete posmatra i ima potrebu da ponavlja viđeno. Kako se dete razvija i raste, počinje da razume i govori,onda roditelji rečima, usmenim objašnjavanjem i usmeravanjem pomažu detetu da nauči šta treba da radi.  Tu već počinju da se primenjuju i druge metode učenja, poput učenja uloga, nagrađivanja, uslovljavanja…

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Osnovna smernica za roditelje čija su deca u ovom uzrastu jeste da imaju dovoljno strpljenja.  Ono je neophodno, jer u periodu učenja za samostalno hranjenje deca gnječe, mešaju, bacaju hranu, mažu se njom, prosipaju u pokušajima da primaknu kašičicu ili šolju ka ustima. Sve to stvara dodatni posao roditeljima u smislu pranja, brisanja, presvlačenja i dr. , kao i produžavanje vremena za obrok. Najčešća greška koju tada roditelji urade jeste da sami nahrane dete, tako ubrzaju ceo postupak i spreče dodatne poslove, napred navedene. Zašto je ovo greška? Na ovaj način šaljete detetu poruke da ne može samo to da uradi, produžava se vezanost za roditeljsku pomoć i potiskujete mu prirodnu potrebu za samostalnošću.

Uobročenost

Već nakon prvog rođendana broj obroka se ustaljuje na tri glavna (doručak, ručak i večeru) i dve užine. Ovakav ritam obroka je i u obdaništima, što umnogome olakšava adaptaciju deteta na drugo mesto hranjenja, kao i roditeljima što se tiče organizacije porodične ishrane. Ovde treba obratiti pažnju na najčešću grešku koju roditelji prave. Naime, vrlo često roditelji po uzimanju deteta/dece iz obdaništa, daju im neku hranu (keks, čokoladicu, čokoladnu bananicu i sl.) ili napitak (čokoladno mleko, sok i sl.). Zašto takvo ponašanje nije dobro? Dete je u okviru svog boravka u ustanovi za decu dobilo sve obroke koje bi dobilo i kod kuće. U vreme izlaska nije vreme ni za jedan obrok. Drugo, ako je dete slabije jelo u obdaništu, onda tek kod kuće neće pojesti klasičan obrok ili ako ga i uzme biće u manjoj količini, upravo zbog unete “usputne” hrane. Dakle, preporuka je zadržavanje na uspostavljenom ritmu uzimanja obroka. Ukoliko do odstupanja dođe, onda treba voditi računa o izboru hrane koju dajete detetu. Na primer, voće je svakako bolji izbor.

Navika dobrog žvakanja

Majka koja jede stojeći i brzo “Jer, nema vremena” ili otac koji jede brzo ili u prolazu ili za trpezom i ustaje uz komentar “Baš sam se prejeo” svakako šalju pogrešne verbalne i neverbalne poruke detetu koje uči po modelu ponašanja. Uz takve poruke, bez efekta će proći usmena uputstva: “Dušo/dragi/srce jedi polako, dobro žvaći zalogaje da se ne zagrcneš”. Znači kod sticanja navike dobrog žvakanja veoma je važan lični primer osoba bliskih detetu, potkrepljen rečenicama podrške takvom ponašanju. Ključne reči za savladavanje ovog procesa su: vreme i strpljenje 🙂

Raznovrsnost u ishrani

U periodu kada dete uči po modelu ponašanja odraslih za trpezom ono ne samo da posmatranjem usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…), već to važi i za vrstu hrane. Naime, ukoliko se u porodici konzumiraju raznovrsna jela i nema glasnog izjašnjavanja da se nešto ne voli ili ne jede, onda će i dete prihvatiti takvu, raznovrsnu ishranu. Moram da napomenem da se apetit deteta menja i zavisi od mnogobrojnih faktora. To su prolazne faze i ne treba da brine roditelje ukoliko one ne traju predugo i nemaju uticaja na napredovanje deteta. Najčešće su to periodi kada dete izbegava određenu vrstu namirnica/jela ili jede rado par namirnica/jela, ili ima oscilacije u količini unite hrane. Ovde je bitno ne naučiti dete da će uvek kada nešto ne pojede dobiti alternativni obrok. Maštovitim serviranjem možete podstaći želju kod deteta da proba namirnice koje je ranije odbijalo ili slabije prihvatalo. Važno je da detetovo jedno odbijanje neke namirnice/hrane ne prihvatite kao trajno,  već nastavite sa pokušajima da dete jede što raznovrsniju hranu (pripremajte namirnice na različite načine, kombinujte namirnice koje rado jede sa onim koje izbegava, servirajte na zanimljiv i privlačan način, uključite dete u neke od navedenih procesa itd).

Stvaranje navika vezanih za ishranu je samo jedna od mnogih faza u razvoju deteta. Smernice struke su važne, ali su neophodni vreme, strpljenje, posvećenost, razumevanje… Ljubav se podrazumeva 🙂

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Svetski dan hrane – 16. oktobar

Objavila 15.10.2019. u Ishrana, Porodični nutricionista

Svetski dan hrane – 16. oktobar

U mesecu pravilne ishrane (oktobar) već 18 godina u Srbiji obeležavamo Svetski dan hrane. Ovaj datum je povod za mnogobrojne aktivnosti širom planete, u oko 150 zemalja. Svake godine postoji slogan kao glavna tema za razne aktivnosti povodom toga i ovogodišnji slogan glasi „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi“.

Mnogobrojne promene na svetskom nivou poput globalizacije, urbanizacije, migracija i mnogih drugih dovele su do velikih promena u proizvodnji, distribuciji hrane i novih trendova u ishrani. Ipak, neki stari problemi su se produbili poput uhranjenosti, dostupnosti hrane, bacanja hrane, hiperprodukcije nekih namirnica i hrane itd. Tako da, sa jedne strane imamo i dalje puno gladne populacije (procena je da u svetu ima 820 miliona gladnih) i, sa druge strane epidemiju gojaznosti u svim starosnim grupama (120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina i 670 miliona odraslih).*

U beleškama Vuka Stefanovića Karadžića može se naći zapis  kako je „više ljudi pomrlo od prekomerne ishrane, nego od gladi“. Na žalost, prema prikazanim podacima na ovom polju nismo daleko odmakli nakon skoro dva veka.

Postoji mnogo stavki vezanih za ishranu na koje mi kao pojedinci ne možemo da utičemo, poput: hiperproizvodnje određenih kultura, ekonomskih subvencija, globalizacije tržišta, distributivnih kanala… Da li treba da diskutujemo i brinemo o tome? Da li ima koristi za nas ako to radimo? Ne, svakako. Uvek sam za to da se svako kao pojedinac dobro informiše o takvim dešavanjima i to ima u vidu, ali da deluje na poljima gde ima mogućnosti i može.

Predlažem vam sledeće oblasti:

  • Nabavka namirnica i hrane. Kada je reč o nabavci treba obratiti pažnju na sledeće: koje namirnice nabavljate (vrste i količine), od kog proizvođača (poreklo robe), gde nabavljate namirnice, čitanje deklaracija (ako je proizvod upakovan)… Možda vam ovo izgleda komplikovano, ali nije. Isplati se uložiti u sopstvenu edukaciju o ovim postupcima, jer ove procese radimo za sebe i svoju porodicu takoreći ceo život. Ne morate biti ekspert u navedenom, ali bazična znanja su neophodna (ukoliko su vam potrebne konsultacije pogledajte usluge). Primera radi: nismo svi pravnici, ekomomisti, lekari, ali osnovna znanja ipak je poželjno da posedujemo radi lakšeg funkcionisanja, zar ne?
  • Čuvanje nabavljenih namirnica i hrane. Šta vredi da kupujemo kvalitetnu hranu, ako je ne čuvamo adekvatno? Dokazano je odavno da se nepravilnim i dugim skladištenjem hranljiva vrednost namirnica i hrane smanjuje. Na šta posebno treba obratiti pažnju? Najbitniji su: svetlost, temperatura, vlažnost i vreme čuvanja.
  • Pravilna priprema i kombinovanje. Važna oblast u porodičnoj ishrani je upravo ova. Mnoge naučne studije su dokazale interakcije među nutrijentima u smislu povećanja iskoristljivosti, ali i smanjenja apsorpcije. Posebna i vrlo bitna je priča o svemu navedenom u situacijama kada je član porodice oboleo. Medicinska nutritivna terapija je kod mnogih stanja i oboljenja primarna mera lečenja ili pomoćna terapijska metoda.
  • Izbegavanje bacanja hrane. Ukoliko dobro planirate nabavke, kreativni ste u planiranju, pripremi i kombinovanju obroka onda do bacanja hrane neće doći.
  • Pravilna ishrana. Šta zapravo znači pravilna ishrana? Da li je ona svakome dostupna? Je li skupa? Pravilna ishrana predstavlja umeren, izbalansiran i individualno prilagođen režim ishrane koji zavisi od: zdravstvenog stanja, godina, pola, fizičke aktivnosti, vrste posla i drugih faktora. Pravilna ishrana nije skupa, dostižna je i predstavlja skup mogućnosti, a ne zabrana, kako kod zdravih, tako i kod osoba koje imaju jedno ili više oboljenja (pročitajte priče o pobednicima javnozdravstvene akcije „Možeš i ti“ i uverićete se).**

Uživajte u mesecu pravilne ishrane, obilju ponude hrane za dušu (boje, mirisi, arome, izgled…) i telo.

Prijatno vam želi,

Snežana

*U tekstu su prikazani podaci sa sajtova: Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ http://www.batut.org.rs/index.php?content=1954, Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) http://www.fao.org/world-food-day

** Priče su iz medicinske dokumentacije, prikazane uz pisanu saglasnost svih osoba

Pročitaj više

O bacanju hrane

Objavila 13.05.2019. u Ishrana, Porodični nutricionista

O bacanju hrane

Nedostatak hrane sa jedne strane i njeno bacanje sa druge, aktuelne su teme u svim zemljama sveta, posebno od vremena industrijalizacije. Usavršavanje mehanizacije, kao i poboljšanje agrotehničkih mera doprinelo je pojeftinjenju uzgoja namirnica, povećanju proizvodnje i prerade. Globalizacija je otvorila tržišta i udaljenost je prestala da postoji kao prepreka za dostupnost robe sa različitih destinacija/tržišta.

Nedavno sam pročitala da se u Evropskoj uniji godišnje baci oko 100 miliona tona hrane, dok se 55 miliona ljudi nalazi u kategoriji siromašnih. Više od polovine bačene hrane je iz domaćinstava. Prosečan stanovnik u Norveškoj, na primer baci oko 35 kilograma hrane. Procenjena vrednost bačene hrane bila je oko 20.000 dinara. Najčešće se baca hleb, voće, mlečni proizvodi (jogurt), suhomesnati proizvodi (oko 150 grama godišnje) i dva ručka. Zanimljivo, zar ne?

U našoj zemlji se ovakvo istraživanje nije radilo, jer ne postoji razvrstavanje otpada i merenje istog. Eto, ideje da svako od vas uradi proračun za sopstvenu porodicu. I, ne, nemojte da računate koliko ste bacilli hrane i novca, pa da vam to donese brigu. Uradite proračun da bi stekli uvid i saznanje, pa onda uradite korektivne mere u cilju sprečavanja bacanja hrane i uštede vremena i novca.

Da li znate?

Od 2006. godine u Beogradu postoji udruženje Banka hrane Beograd, čiji je jedan od ciljeva smanjenje bacanja hrane. Više o aktivnostima ovog udruženja možete podgedati na http://www.bankahrane.org/ Inače, koncept banaka hrane potekao je iz Sjedinjenih Američkih Država (1967.) i 1984. godine je zaživeo u Francuskoj. Nakon dve godine osnovana je Evropska federacija banaka hrane (FEBA).
Da li je bacanje hrane greh, nedostatak dobre procene pri pripremi, posledica stavova „dok ne osta ne bi dosta“ ili „bolje da ostane nego da zastane“, bojkot ukućana prema određenoj vrsti jela ili nešto drugo? Svaki od navedenih razloga bacanja hrane dobila sam od vas tokom kratke ankete sprovedene na dve društvene mreže (LinkedIn i Instagram). Na pitanje „Da li bacate hranu?“ 28% anketiranih je odgovorilo da to čini, dok se većina (72%) izjasnila da ne baca hranu.
Hvala svima koji su učestvovali u anketi. Slede nagrade u vidu saveta i preporuka 🙂

Pet saveta da izbegnete bacanje kuvane hrane

1. Planirajte obroke

Dobra organizovanost je poželjna osobina u svim oblastima, pa i kada se radi o pripremi obroka. Zašto? Zato što nam čuva najbitnije resurse: vreme, snagu, energiju, novac… Saglasni ste? Prema tome, kada kuvate jelo, imajte u vidu sledeće:
 Koliko ukućana će biti na ručku?
 Kakav stav imaju prema jelu koje spremate, tj. da li im je omiljeno ili manje omiljeno?
 Da li to jelo možete da servirate i za večeru?
 Da li se to jelo može jesti sutradan ili zalediti?
Broj ukućana koji će biti na ručku uvek možete znati par dana ranije: ko od dece jede u obdaništu, probuženom boravku ili kod bake/deke/tetke, odnosno da li je neko na službenom putu, ostaje duže na poslu ili je stanje redovno 🙂 U skladu sa tim saznanjima, planirajte količinu hrane koju spremate.

2. Sačuvajte hranu u frižideru

Veliki broj jela koja ostanu od ručka mogu se, nakon hlađenja, čuvati u frižideru i servirati podgrejana ili hladna za večeru. Izuzetak su jela sa spanaćem, pečurakama, celerom, jajima i sl. Takođe, jela poput pasulja, sarme i druga, bolje ostavite za sutrašnji ručak, a ne za večeru zbog nadimanja. Jela sa piletinom ne treba podgrevati, ali se mogu jesti kao hladni obroci/salate.

3. Spakujte obrok komšinici/komšiji koji žive sami

Ovo je odlična ideja! Jedino je potrebno da najpre saznate njihov stav o tome i da li imaju nešto protiv. Dakle, nemojte biti nametljivi i stavljati osobe u nezgodnu situaciju, već se lepo pre toga raspitajte direktno kod osobe kojoj bi odneli hranu. Inače, zašto je ovo dobra ideja? Često starije osobe koje žive same nemaju kuvani obrok iz dosta razloga: mrzi ih da kuvaju samo za sebe, zbog bolesti teško im je da spremaju, imaju problem da nabave namirnice zbog ograničenog kretanja usled oboljenja, zbog nedostatka finansijskih sredstava itd. Ukoliko vam nedvosmosleno kažu da je u redu da donesete povremeno hranu, eto rešenja kada i pored dobrog planiranja ostane višak hrane.

hrana za poneti na posao

4. Sačuvajte jela u zamrzivaču

Varijanta koja je odlična za sve zaposlene osobe jeste zaleđivanje obroka. Kad već kuvate, skuvajte više, višak lepo zaledite i, eto još jednog ručka. Tako štedite vreme, energiju, ali i novac, a nutritivna vrednost jela neće se smanjiti. Ova preporuka važi za veliki broj jela (slatki kupus sa junetinom, grašak, pasulj, gulaš, sarmu, ćufte itd). Izbegavajte da ledite jela sa krompirom, mlekom, jogurtom, majonezom, jajima, sveže salate i sl.
Kada ostavljate hranu u zamrzivač, predlažem da stavite nalepnicu sa nazivom jela i datumom ostavljanja. To je važno, jer ćete uvek znati šta imate na raspolaganju i koliko dugo. Podsećam vas da zamrzavanjem produžavate rok upotrebe namirnica, ali neka to bude za par nedelja, a ne meseci. Dakle, hranu ne treba predugo čuvati, pa ni u zamrzivaču.

5. Ponesite hranu na posao

Ručak spremljen kod kuće je uvek bolja opcija od brze hrane kupljene u gradu. Za neka jela potrebno je imati mogućnost podgrevanja, ali za pojedine vrste to nije neophodno. U svakom slučaju, potrebno je postojanje frižidera, kako bi se kvalitet obroka zadržao i sprečili procesi koji mogu dovesti do toga da se hrana pokvari. Higijena posude za čuvanje i optimalna temperatura čuvanja sprečiće razvoj patogenih mikroorganizama, koje mogu dovesti do neželjenih tegoba usled kvara hrane.
Pored nutritivno kvalitetnog obroka, prednost hrane pripremljene i donete od kuće jeste i ušteda novca, ali i vremena za odlazak u kupovinu. Tako da će vam vreme pauze biti dovoljno za konzumaciju obroka i šetnju. Vedri biznis koncept 🙂 Odlična ideja, zar ne?

ručak na poslu

Šest saveta da izbegnete bacanje hleba

Pročitali ste na počekku teksta da se u Norveškoj često baca hleb (procena je oko četvrtine vekne po osobi). Na žalost, nisu nam potrebna istraživanja da zaključimo da se i kod nas baca dosta hleba. Uvek mi je žao kada vidim vekne hleba i okrajke koje stoje bačene pored kontejnera. Ako već dođete u situaciju da vam ne treba, stavite hleb u kesu i okačite na obeležena mesta ili blizu kontejnera – sigurno će naći put do nekoga. Slede saveti da ne dođe do bacanja hleba i kako da upotrebite bajat hleb.

1. Ne kupujte uvek istu količinu hleba

Planirajte nabavku hleba i ne kupujte po navici uvek istu količinu. Recimo, ako za ručak imate jelo koje sadrži krompir, pirinač, makarone ili slične namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, onda će vam sigurno trebati manja količina hleba nego inače.

2. Napravite prženice

Jednostavan i brz način da potrošite bajat hleb i da, uz mlad sir, jogurt/kiselo mleko i svežu, sezonsku salatu (paprika, zelena salata, krastavac, paradajz i sl.) napravite hranljiv doručak ili večeru. Recept za pripremu prženica možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/przenice/

3. Napravite sendviče iz rerne

Ovo je, takođe odličan predlog za doručak ili večeru. Pored upotrebe bajatog hleba, možete potrošiti namirnice koje već imate u frižideru, a nedovoljne su za obrok ako se serviraju samostalno. Mogu se kombinovati sa mlečnim napitkom (jogurt, kiselo mleko), sokom od paradajza ili sezonskom salatom. Recept možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/sendvici-iz-rerne/

4. Napravite poparu

Ovo je staro jelo koje su još naše bake koristile da potroše stari hleb. Recept je vrlo jednostavan: u ključalu vodu treba dodati na kockice isečen bajat hleb. Prethodno se u vodu može dodati neka masnoća, poput: masti, maslaca ili kajmaka, ali, pazite, sve navedeno povećava kalorijsku vrednost jela. Može se servirati uz sir, kiselo mleko, jogurt, jaja i sl.

5. Napravite bruskete

Ukusan, jedostavan i brz način da upotrebite hleb od juče 🙂 Ovako pripremljen bajat hleb imaće lepu aromu, hrskav je i može se kombinovati uz ribu, jaja, salate, čorbe… recept možete pročitati klikom na link http://www.porodicninutricionista.com/brusketi/

6. Napravite mrvice

Jednostavno se prave i mrvice uvek treba imati u kuhinji. Neophodne su pri pripremi velikog broja jela. Prave se jednostavno: ostaci hleba se iseku na kockice, stave se u pleh na papir za pečenje i osuše u rerni na oko 50-70°C. Nakon desetak minuta sušenja, treba ih ohladiti i samleti. Čuvaju se u zatvorenoj posudi, da ne bi upile vlagu. Zavisno od hleba koji ste imali, dobićete mrvice od belog, integralnog ili neke druge vrste hleba.

Četiri saveta da izbegnete bacanje mlečnih proizvoda

1. Voćni jogurt/frape

Ukoliko vidite da deca nisu zainteresovana za mleko/jogurt, koje ste već otvorili, ovo je lep način da dobiju hranljiv napitak, a vi da prevenirate ubeđivanja da treba da piju mlečne proizvode ili, eventualno, bacanje. Sve navedeno važi i za voće: ako često bacate voće iz bilo kog razloga, ovo je pravi predlog za vas. Detaljnije možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/vocni-jogurt-frape/

2. Makarone sa sirom

Veći broj vrsta sireva se lako kvari: naravno vi ne morate da sačekate da do toga dođe. Čim primetite isušivanje površine sira ili blagu kiselost možete ga koristiti za pripremu jela poput ovog. Jednostavna je priprema: sir izgnječite, dodajte u umućena jaja i ispržite na teflonskom tiganju. Makarone obarite, ocedite, dodajte im jaja sa sirom i po ukusu sušenog bosiljka, origana i sl. Ovo jelo možete poslužiti za doručak/večeru uz mlečni napitak (jogurt ili kiselo mleko), sok od paradajza ili sezonsku salatu.
Druga mogućnost je da isprženi sir sa jajima servirate uz bruskete i sezonsku salatu.

3. Gibanica

Mnogobrojni su recepti za pripremu ovog hranljivog jela. Možete odabrati onaj koji je u datom momentu pogodniji: ako je sir dobio malo kiseliji ukus ne znači da nije za upotrebu, ali ga upotrebite pre nego što više ne bude jestiv. Preporuka je da se takav sir termički obradi, pa se koristi za pripremu jela poput: makarona sa sirom, gibanice i sl. Pored sira, ako vam je ostalo malo jogurta, možete i njega utrošiti pri pripremi gibanice. Predlog za pripremu gibanice možete pročitati na sajtu http://www.porodicninutricionista.com/gibanica/

4. Napravite kolač

Kolač napravljen u sopstvenoj režiji je mnogo bolji izbor od kupovnih varijanti: znate koje sastojke stavite, oni su kvalitetni i sveži, što povećava njihovu nutritivnu vrednost, a o dodavanju aditiva i konzervanasa u kolač nijedna domaćica i ne razmišlja, jer nema potrebe za tim. Često kolači koje napravimo sami imaju manju energetsku (kalorijsku) vrednost, zbog manjeg sadržaja šećera i masti. Svaki recept se može korigovati i induvidualno prilagoditi (smanjiti količinu šećera ili ga zameniti zaslađivačem, redukovati količinu margarina i sl.). Takođe, za ekonomičnu osobu to je prilika da potroši sastojke (u ovom slučaju jogurt, mleko) pre isteka roka trajanja. Postoji mnogo recepata i zaista imate veliku lepezu najrazličitijih slatkiša. Palačinke, voćni kolač, puding, mafini… ma, izbor je samo vaš.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više
Scroll Up