Objave sa oznakom "pravilna ishrana"

Ponašanje za trpezom

Objavila 04.01.2020. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Ponašanje za trpezom

U centru interesovanja i glavna tema razgovora porodičnog nutricioniste i roditelja jesu nutritivne navike kod dece, ali i odraslih, kako se navike stiču i menjaju, kultura ishrane, kako dete učiti pravilnom ponašanju za trpezom…

 

Učenje poželjnog ponašanja za vreme jela je proces koji počinje vrlo rano. U početku gledanjem ponašanja članova porodice za trpezom. Čim dete bude u uzrastu da može samostalno da sedi, vreme je da se uključi u porodičnu ishranu. Najpre, sledi proces učenja samostalnog hranjenja. Kako taj proces napreduje tako se nadovezuje priča, koju naravno treba da prate pokazne situacije, o pravilima ponašanja za trpezom.

Kako dete uči ponašanje za trpezom? Uči po modelu ponašanja bliskih osoba, posmatranjem, imitiranjem i polako usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…). Teoretski to je tako, ali u praksi zahteva vreme, strpljenje, puno ljubavi i posvećenosti. Nijedno dete nije naučilo pravila ponašanja nakon par dana ili nedelja. Jednostavno, roditelji moraju da shvate i private da je to proces.

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Preporuka za roditelje je da se za trpezom ponašaju onako kako bi želeli da njihova deca to čine. Prvenstveno: da jedu polako, koriste pribor za jelo, ne mljackaju, koriste salvete, ne viču itd. Preduslov je, naravno da dete dobro savlada veštinu samostalnog hranjenja, a zatim i socijalno poželjno ponašanje za stolom.

Ne nutrkati dete

Kada je naučilo samostalno da se hrani, treba detetu dati samostalnost u tom procesu. U redu je ponuditi ga hranom ili ako skrene pažnju sa hranjenja diskretno ga vratiti obroku ili ga pohvaliti za vešto pojedeno jelo (na primer: supu/čorbu). Ne treba insistirati da pojede još hrane, ako ne želi ili mu obećati nagradu za pojeden obrok. Ovde je važna mera u intervenciji za stolom: ne ignorisati potpuno detetovo ponašanje za stolom (šta, kako i koliko jede), već to činiti diskterno. Dalje, ne biti napadan u insistiranju da se sve pojede (vrste i količine), ne grditi dete, ne pokazati da emotivno reagujemo zbog detetovog ponašanja za stolom (da smo tužni, da nam je krivo ili smo presrećni). Umerenost je važna.

Ne stretati pažnju

Odrasli za trpezom ne treba da čitaju novine, gledaju ekrane (TV, telefon, tablet i sl.). To važi i za decu. Za trpezom se hrani. Jednostavno je. Velika je greška skretanja pažnje deteta na muziku/igricu/animaciju sa mobilnog telefona/tableta, da bi ga nahranili. Takvo ponašanje je odlična podloga za razvoj drugih izazova.

porodični nutricionista na odmoru

Ne vikati

Šta god da se desi (iznenadni poziv sa posla ili problem sa komšijom/rođakom ili …), ne vičite za trpezom. Završite obrok, a objašnjavanja/razgovore/nervozu potrudite se da ne ispoljite za vreme jela. Mirna i prijatna atmosfera za vreme jela je bitna za sve članove porodice . Takođe, ne dozvolite da vas dete izazove svojim ponašanjem da vičete. Vika je gubitak kontrole. Ne dozvolite to sebi, zbog vas i zbog deteta.

Izbegavati dugo i uzaludno sedenje za trpezom

Kada je sto postavljen svi prisutni članovi porodice treba da najpre operu ruke i zatim sednu za trpezu. Hranjenje treba da protiče u prijatnoj i pozitivnoj atmosferi. Ne treba insistirati na količini pojedene hrane (apetit i potrebe variraju i menjaju se), već na tome da se jede sve što je spremljeno. U slučaju da posle nekoliko pokušaja dete ne želi da jede, treba ispoštovati tu volju. Ali, nakon završenog obroka ne treba detetu dati nikakvu drugu hranu. Treba ga pustiti da ogladni do narednog obroka. Naročito, ne treba davati različite grickalice, slatkiše kao zamene za obrok.

Proces učenja ponašanja za stolom dugo traje i postepeno se usavršavaju veštine. Ovde pomažu i različite vežbe/igrice, tipa: takmičimo se ko se najbolje i najmanje lepo ponaša za stolom. Tada ulogu onoga ko se najmanje lepo ponaša za trpezom uzima otac, starije dete ili majka kako bi dete koje uči videlo kako treba i kako ne treba da se ponaša za stolom. Slično je sa igranjem u slobodno vreme, kada se koriste lutke/figure životinja i imitira njihov proces hranjenja. Budite maštoviti: pored puno smeha, dosta će se i naučiti. Igra je uvek najbolji način za to.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

D. T.

Objavila 29.10.2019. u kategoriji Pobednici

Pobednik: D. T. (9 godina)

Zanimanje: učenik

Razlog posete: upućen od strane pedijatra zbog gojaznosti

Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti dece školskog uzrasta

Rezultat: nakon dva meseca sprovođenja medicinske nutritivne terapije telesna težina se smanjila za 600 g; telesna visina je veća za 2 cm

Status: medicinska nutritivna intervencija i dalje

Komentar: Dragi D. je na početku svoje priče o promenama. Nije sam, jer ima odličnu i nesebičnu podršku svoje majke, koja shvata važnost pravovremenog reševanja problema gojaznosti. D. još nije postigao impresivne rezultate. Sigurno se pitate: “Zašto je među pobednicima?” On je  pobednik zbog odluke da krene sa promenama. D. je primer drugima kako se odlični rezultati ne postižu brzo, već strpljivo. Važno je zaustaviti brzi porast telesne težine. Volim matematiku tipa: za jedan ili dva meseca manje “samo” 500 g. ALI, to malo izgleda ovako: 10 meseci X 500 g = 5.000 g = 5 kg! Uz to ide i porast telesne visine – to je dobitna kombinacija.

Ovo je moj način da podržim dragog D., njegovu mamu, ali i sve druge dečake i devojčice i njihove roditelje koji su krenuli sa promenama ili tek planiraju. Samo napred!

Bravo za dragog D. i njegovu majku 🙂 🙂

Pročitaj više

Svetski dan hrane – 16. oktobar

Objavila 15.10.2019. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Svetski dan hrane – 16. oktobar

U mesecu pravilne ishrane (oktobar) već 18 godina u Srbiji obeležavamo Svetski dan hrane. Ovaj datum je povod za mnogobrojne aktivnosti širom planete, u oko 150 zemalja. Svake godine postoji slogan kao glavna tema za razne aktivnosti povodom toga i ovogodišnji slogan glasi „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi“.

Mnogobrojne promene na svetskom nivou poput globalizacije, urbanizacije, migracija i mnogih drugih dovele su do velikih promena u proizvodnji, distribuciji hrane i novih trendova u ishrani. Ipak, neki stari problemi su se produbili poput uhranjenosti, dostupnosti hrane, bacanja hrane, hiperprodukcije nekih namirnica i hrane itd. Tako da, sa jedne strane imamo i dalje puno gladne populacije (procena je da u svetu ima 820 miliona gladnih) i, sa druge strane epidemiju gojaznosti u svim starosnim grupama (120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina i 670 miliona odraslih).*

U beleškama Vuka Stefanovića Karadžića može se naći zapis  kako je „više ljudi pomrlo od prekomerne ishrane, nego od gladi“. Na žalost, prema prikazanim podacima na ovom polju nismo daleko odmakli nakon skoro dva veka.

Postoji mnogo stavki vezanih za ishranu na koje mi kao pojedinci ne možemo da utičemo, poput: hiperproizvodnje određenih kultura, ekonomskih subvencija, globalizacije tržišta, distributivnih kanala… Da li treba da diskutujemo i brinemo o tome? Da li ima koristi za nas ako to radimo? Ne, svakako. Uvek sam za to da se svako kao pojedinac dobro informiše o takvim dešavanjima i to ima u vidu, ali da deluje na poljima gde ima mogućnosti i može.

Predlažem vam sledeće oblasti:

  • Nabavka namirnica i hrane. Kada je reč o nabavci treba obratiti pažnju na sledeće: koje namirnice nabavljate (vrste i količine), od kog proizvođača (poreklo robe), gde nabavljate namirnice, čitanje deklaracija (ako je proizvod upakovan)… Možda vam ovo izgleda komplikovano, ali nije. Isplati se uložiti u sopstvenu edukaciju o ovim postupcima, jer ove procese radimo za sebe i svoju porodicu takoreći ceo život. Ne morate biti ekspert u navedenom, ali bazična znanja su neophodna (ukoliko su vam potrebne konsultacije pogledajte usluge). Primera radi: nismo svi pravnici, ekomomisti, lekari, ali osnovna znanja ipak je poželjno da posedujemo radi lakšeg funkcionisanja, zar ne?
  • Čuvanje nabavljenih namirnica i hrane. Šta vredi da kupujemo kvalitetnu hranu, ako je ne čuvamo adekvatno? Dokazano je odavno da se nepravilnim i dugim skladištenjem hranljiva vrednost namirnica i hrane smanjuje. Na šta posebno treba obratiti pažnju? Najbitniji su: svetlost, temperatura, vlažnost i vreme čuvanja.
  • Pravilna priprema i kombinovanje. Važna oblast u porodičnoj ishrani je upravo ova. Mnoge naučne studije su dokazale interakcije među nutrijentima u smislu povećanja iskoristljivosti, ali i smanjenja apsorpcije. Posebna i vrlo bitna je priča o svemu navedenom u situacijama kada je član porodice oboleo. Medicinska nutritivna terapija je kod mnogih stanja i oboljenja primarna mera lečenja ili pomoćna terapijska metoda.
  • Izbegavanje bacanja hrane. Ukoliko dobro planirate nabavke, kreativni ste u planiranju, pripremi i kombinovanju obroka onda do bacanja hrane neće doći.
  • Pravilna ishrana. Šta zapravo znači pravilna ishrana? Da li je ona svakome dostupna? Je li skupa? Pravilna ishrana predstavlja umeren, izbalansiran i individualno prilagođen režim ishrane koji zavisi od: zdravstvenog stanja, godina, pola, fizičke aktivnosti, vrste posla i drugih faktora. Pravilna ishrana nije skupa, dostižna je i predstavlja skup mogućnosti, a ne zabrana, kako kod zdravih, tako i kod osoba koje imaju jedno ili više oboljenja (pročitajte priče o pobednicima javnozdravstvene akcije „Možeš i ti“ i uverićete se).**

Uživajte u mesecu pravilne ishrane, obilju ponude hrane za dušu (boje, mirisi, arome, izgled…) i telo.

Prijatno vam želi,

Snežana

*U tekstu su prikazani podaci sa sajtova: Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ http://www.batut.org.rs/index.php?content=1954, Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) http://www.fao.org/world-food-day

** Priče su iz medicinske dokumentacije, prikazane uz pisanu saglasnost svih osoba

Pročitaj više

Bojana Krstin

Objavila 10.10.2019. u kategoriji Pobednici

Pobednica: Bojana Krstin (37 godina)

Zanimanje: frizerka

Razlog posete: prvi razlog nutritivne intervencije bio je gojaznost u trudnoći i drugi gojaznost i opstipacija

Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti u trudnoći; medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti i opstipacije

Rezultat: rezultat prve medicinske intervencije u trudnoći jeste kontrolisan dobitak kilograma tokom trudnoće i uspešno okončana trudnoća rođenjem zdrave bebe. Tokom druge medicinske nutritivne terapije je došlo do regulisanja stolice i telesne težine: za devet meseci telesna težina je smanjena za 13,5 kg, u obimu struka 16 cm. Inače, ukupno za 4,5 godine Bojana je smršala 29,5 kg

Status: medicinska nutritivna prevencija opstipacije i gojaznosti i nadzor

Komentar: Ovu mladu ženu sam upoznala kao predavač u Školi roditeljstva (Bojana je druga bliznakinja iz prethodne priče o pobednici). Ona je, takođe, zbog gojaznosti koja je povećavala rizičnost trudnoće, zakazala je individualni razgovor. Uz ginekologa, nadzor nutricioniste i povećanu brigu o sebi tokom trudnoće, donela je na svet prelepog dečaka. Dodatni benefit individualne medicinske nutritivne intervencije je i kod ove žene prenošenje dobrih nutritivnih navika na svoju porodicu i na taj način preventivno delovanje.

Bravo, draga Bojana 🙂

Komentar plus: Najčešće se kod bliznakinja posmatra fizička sličnost. Ove izuzetne žene, Biljana (iz prethodne priče o pobednicima) i Bojana su bile iste u svojim zdravstvenim problemima, ali i u rešenosti da ih reše, a kasnije i da rade na preventivi da do takvih izazova više ne dođe. Divne ste, bravo 🙂 🙂

Pročitaj više

Biljana Milosavljević

Objavila 09.10.2019. u kategoriji Pobednici

Pobednica: Biljana Milosavljević (37 godina)

Zanimanje: frizerka

Razlog posete: prvi razlog bio je gojaznost u trudnoći, drugi gojaznost i opstipacija

Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti u trudnoći; medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti i opstipacije

Rezultat: rezultat prve medicinske intervencije u trudnoći jeste ograničen dobitak kilograma tokom trudnoće i uspešno okončana trudnoća rođenjem zdrave bebe. Tokom druge medicinske nutritivne terapije je došlo do regulisanja stolice i telesne težine: za devet meseci telesna težina je smanjena za 13 kg, u obimu struka 11 cm. Ukupno za 4,5 godine Biljana je smršala 31,5 kg i sada ima normalnu (fiziološku) telesnu uhranjenost.

Status: medicinska nutritivna prevencija opstipacije i gojaznosti i nadzor

Komentar: Ova mlada žena je jedna od bliznakinja koje sam upoznala kao predavač u Školi roditeljstva (sestra je, takođe jedna od pobednica, sledi priča i o njoj). Zbog gojaznosti koja je povećavala rizičnost trudnoće, zakazala je individualni razgovor. Uz ginekologa, nadzor nutricioniste i posvećenost kakva je česta kod žena u trudnoći, ona je uspešno završena rođenjem divne devojčice. Dodatni benefit je što je nakon porođaja, zadržala i unapredila dobre navike vezane za ishranu i što ih prenosi na svoju porodicu. Zaista je za pohvalu odlučnost, volja i disciplina da se aktivno uključi i uradi sve što je do nje kako bi, najpre rešila dugogodišnji problem gojaznosti, a zatim delovala preventivno u svojoj porodici.

Bravo, draga Biljana 🙂

Pročitaj više
Scroll Up