Posts Tagged "porodični nutricionista"

O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja

Objavila 29.05.2022. u Ishrana, Porodični nutricionista

O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja

U svakodnevnoj praksi Porodični nutricionista sarađuje sa zdravim i bolesnim osobama, mladima i starijima. Postoje mnogobrojna stanja i bolesti gde je ishrana veoma važna: kod nekih je medicinska nutritivna terapija primarna (osnovna) mera lečenja, kod pojedinih je pomoćna terapijska metoda, ali postoje stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktan uticaj na nastanak, lečenje i oporavak. U ovom prilogu pisaću o trećoj kateroriji. Zašto? Jer, se o toj oblasti veoma malo ili nimalo ne govori i ne piše. Na prvi pogled, takve situacije ne zahtevaju posebnu pažnju nutricionista. Upravo to, SAMO na prvi pogled. O čemu se zapravo radi? U nastavku pročitajte o povezanosti takvih stanja/oboljenja i ishrane, koja ipak postoji.

Koja stanja i oboljenja ne zahtevaju medicinsku nutritivnu intervenciju?

Ishrana je, pored vazduha i vode neophodna za život. Ipak, nije svemoguća. Postoje definisana stanja i oboljenja na čiji nastanak, kao i na oporavak ishrana nema direktnog uticaja. Neka od njih se razvijaju postepeno, dok druga nastaju iznenada. Iako nema direktnog uticaja na nastanak, lečenje i oporavak kod nekih stanja ili oboljenja (u nastavku teksta navešću najčešća), ishrana je, ipak značajna i kod njih. Njen uticaj je posredan i nepoštovanje preporučenog, korigovanog režima ishrane može uticati na razvoj komplikacija početnog stanja/oboljenja ili usporeniji i produženi oporavak. Evo, jednog primera: ukoliko osoba usled pada ili saobraćajne nesreće polomi nogu, ishrana tu nema nikakvog direktnog uticaja. Ali, takvoj osobi će morati da se stavi gips i predloži višenedeljno mirovanje. Gde je tu ishrana, možda se pitate? Mirovanje obavezno podrazumeva smanjenje energetskog (kalorijskog) unosa (kasnije će biti više reči o tome). Ukoliko osoba nastavi da jede isto ili, često se događa da poveća unos hrane, neminovno će doći do predgojaznosti ili gojaznosti (zavisi od stanja uhranjenosti pre povrede). Upravo ti dodatni kilogrami opteretiće dodatno povređenu nogu, ali i zdravu nogu na koju se osoba dominantno oslanja. Dalje, opteretiće se i drugi organi: srce i krvni sudovi, bubrežni sistem, jetra, pluća… Problem se povećava kada takva osoba skine gips i krene na fizikalnu terapiju sa viškom kilograma stečenim tokom mirovanja.

Pored toga, u terapiji pojedinih  stanja i oboljenja koristi se farmakološka terapija koja može uticati na apetit (pre svega, to su lekovi koji se koriste u lečenje psihijatrijiskih, neuroloških i drugih oboljenja), pa usled toga  može doći do porasta telesne težine (nastanka predgojaznosti, gojaznosti) i /ili abdominalne gojaznosti, povećanja lipida, šećera, transaminaza i drugih parametara u krvi.

Navešću koja su u praksi najčešća stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktnog uticaja na nastanak i u lečenju*:

  • prelomi, odnosno traume (izazvane padovima, saobraćajnim udesima; povrede: glave, vrata, grudnog koša, abdomena, slabine i karlice, ramena, nadlaktice, lakta, podlaktice, šake, kuka, butane, kolena, potkolenice, povrede skočnog zgloba i stopala, zatim višestruke povrede tela, opekotine, promrzline);
  • pojedine vrste tumora (pluća, koža, oko, mozak i drugi delovi centralnog nervnog sistema)
  • duševni poremećaji i poremećaji ponašanja
  • bolesti nervnog sistema
  • bolesti mišićno – koštanog sistema i vezivnog tkiva (oboljenja zglobova, mišića, tetiva)
  • hipotireoza**

*Izvor: Međunarodna klasifikacija bolesti – šifarnik bolesti MKB 10

**Kod ovog oboljenja ishrana nema direktnog uticaja u nastanku, ali je posle bitna u lečenju

Zašto su važna stanja/oboljenja na koja ishrana nema direktnog uticaja?

U  nabrojanim stanjima/oboljenjima ishrana nema direktnog uticaja na njihov razvoj i nastanak, i može se reći da ni u oporavku nema presudnog uticaja. Međutim, u periodu oporavka koji uključuje mirovanje ili smanjeno kretanje retko ko koriguje energetski unos putem hrane i pića. Smanjena fizička angažovanost usled mirovanja ili smanjenog kretanja trebalo bi da podrazumeva značajno smanjenje kalorijskog (energetskog) unosa. Naprotiv, često u praksi vidim upravo suprotno: ljudi usled bolova, nervoze, dosade i mnogobrojnih drugih razloga unose više hrane nego što im je potrebno. Često se greši kako u količini unete hrane i pića,  tako i u izborima namirnica koji se biraju.

Realno ni jedan od razloga ne treba da bude povezan sa procesom hranjenja. Hrana nije lek za navedena stanja (dosadu, bolove, nervozu, nespavanje, uznemirenost, brigu, neizvesnost i dr.). Na taj način unesen energetski višak ostavlja za posledicu povećanje broja kilograma. Stečeni višak kilograma opterećuje nekretanjem već oslabljeno telo: koštano – mišićni sistem, srce i krvne sudove, digestivne organe, bubrežni sistem i dr. Na ovaj način posmatrano, ishrana je veoma bitna i to u prevenciji nastanka gojaznosti, hipertenzije, hiperglikemije, hiperlipemija i drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Nastanak nekog od navedenih bolesti vrlo otežava oporavak od osnovnog oboljenja/stanja i zato je ishrana veoma važna iako se to na prvi pogled ne bi reklo.

Kako da se ne ugojite u slučaju mirovanja ili smanjenog kretanja?

Ukoliko ste od medicinskog stručnjaka dobili preporuku da mirujete veoma je važno da sve, pa i ovaj savet prihvatite i pridržavate se. Zavisno koliko ste pre ove preporuke bili aktivni, toliko morate obratiti pažnju na ishranu. Jednostavno: ako ste imali veliki energetski rashod (težak fizički rad, intenzivno treniranje, dosta kretanja i sl.), znači da ste više hrane morali unositi kako bi bili u energetskom balansu odnosno ravnoteži u odnosu na osobe koje rade lakše poslove i fizički su slabo aktivne ili neaktivne. Slede konkretne smernice:

  • Smanjite energetski unos

Dnevne energetske potrebe (odnosno koliko nam energije u kalorijama treba) predstavljaju zbir energije potrebne za bazalni metabolizma i energije neophodne za hranjenje, fizičku aktivnost. Kod dece se dodaje energija potrebna za rast, dok se kod žena u trudnoći i tokom dojenja, takođe povećava energetski unos. Bazalni metabolizam zavisi od mnogobrojnih faktora, najviše od: pola, godina, trenutne (realne telesne težine) , dok energija za fizičko angažovanje dominantno zavisi od naših aktivnosti: vrste posla kojim se bavimo i angažovanosti van posla. U slučaju mirovanja vrednost bazalnog metabolizma se ne menja (telo mora da funkcioniše), ali mirovanje, smanjenje kretanja i aktivnosti uopšte umnogome utiču na umanjenje energetskih potreba. Dakle, sada vam je jasno šta se dešava kada osobe kažu da “jedu isto, a goje se”. Znači: ne kreću se isto, nemaju istu aktivnost i upravo zbog toga dolazi do povećanja telesne težine. Veoma je važno uskladiti energetski unos i energetski rashod (potrošnju). Dakle, unositi količinu hrane (energije) u skladu sa potrošnjom, odnosno potrebama.

  • Ne jedite van obroka

Uobročenost je jedan od osnovnih principa pravilne ishrane. Hranu uzimajte isključivo kada je za to vreme. Ako ste uobročeni onda sigurno nećete doći u situaciju da budete gladni, tj. da vaše telo traži hranu. U slučaju da se između obroka javi osećaj gladi, nemojte odmah uzeti da nešto jedete, već popijte vodu ili čaj (možda vam telo traži vodu), ili pojedite neku voćku (jabuku, mandarinu, pomorandžu, jagode ili neko drugo sezonsko voće koje je dostupno, odnosno zavisno od perioda godine). Dalje, proverite da li unosite dovoljno nutrijenata (belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala…). Može se desiti da se deficit manifestuje kao glad. To je ono kad neko kaže da mu se “jede nešto, ali ne zna šta”.

  • Ne tražite utehu u hrani

Hrana je jedna od naših osnovnih potreba. Neophodna nam je za funkcionisanje, obnovu ćelija/tkiva (gradivna uloga), ima zaštitnu i mnoge druge uloge u našem telu. Međutim, hrana se često koristi u svrhe koje ne treba da ima. Ona nije zanimacija, antidepresiv, niti bilo šta slično.  Hrana vas ne može utešiti, ukloniti brige, rešiti problem, smanjiti bol. Preteranim unosom može vam doneti samo još jedan problem (izazov) i/ili otežati postojeći. Setite se ovoga kada sledeći put krenete da nešto grickate kada vam je dosadno, ne znate šta bi ste, brinete…

  • Ne jedite kada vam je dosadno

Mirovanje ili smanjeno kretanje bez obzira uzroke, nosi sobom drastično smanjenje fizičke potrošnje, ali i veliku količinu vremena. Nekretanje, otežana pokretljivost i boravak u zatvorenom prostoru smanjuju mogućnost za mnogim angažovanjima kako bi utrošili vreme i skrenuli misli nekim aktivnostima. U takvim situacijama često hrana bude nadohvat ruke i… Nastavak znate: teško je prestati sa grickanjem, naročito ako se još uzme daljinski i pretražuju mnogobrojni kanali. Tada se gubi svaki osećaj koliko se pojelo. Zato: NIKADA ne jedite kada vam je dosadno, nemate šta da radite, a posebno NE kada gledate TV program. Smislite aktivnosti u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i afinitetima. Izbor je veliki, samo se malo angažujte i nađite čime ćete baviti i na šta ćete usmeriti pažnju. To može biti: slušanje muzike, čitanje, sređivanje fotografija, neke papirologije (za koju nikada niste imali vremena), poštanskih markica (ako ste kolekcionar), heklanje, pletenje, slikanje, pisanje, slaganje puzli itd. Veoma je važno da nađete neku zanimaciju dok se vi ili član vaše porodice ne oporavi.

  • Jedite sezonske i raznovrsne namirnice

Ova preporuka je veoma važna za sve, a posebno za ovu kategoriju osoba. Oporavak će biti lakši ako se unosi sve što našem telu treba. Monotona, neredovna i  ishrana bogata rafinisanom hranom mogu  uticati na nastanak raznih deficita, ali i na nastanak gojaznosti. To će svakako negativno uticati na osnovno stanje ili oboljenje zbog koga osoba miruje ili se otežano kreće. Dakle, raznovrsna ishrana sezonskog karaktera je jedna od glavnih preporuka za sve, pa i za osobe koje su privremeno lišene ili imaju ograničene fizičke aktivnosti.

  • Ne idite kasno na spavanje

Mnogobrojne su prednosti redovnog i okrepljujućeg sna. Međutim, neka stanja i bolesti mogu biti praćena poremećajem sna. Takođe, prisustvo bola može uticati na teško zaspivanje i/ili prekidanje procesa spavanja. To nisu lake i jednostavne stvari, jer umnogome utiču na kvalitet života. Gde je tu hrana? Dokazano je da poremećaj sna povećava rizik za nastanak gojaznosti. Ovaj rizik znatno se povećava ako još postoje stanja ili oboljenja koja ograničavaju ili eliminišu kretanje. Odlaganje odlaska na spavanje utiče na javljanje gladi i do uzimanja hrane koja je svakako višak u odnosu na energetske potrebe.

  • Ne jedite dok gledate u ekrane (televizor, tablet, monitor kompjutera, telefon i sl.)

Praćenjem različitih sadržaja gledenjem u ekrane naš mozak obrađuje primljene informacije odnosno razume sadržaj i povezuje radnje, muziku, sadržaj razgovora i druge radnje. Uzimanje hrane uz navedene aktivnosti radi se potpuno nesvesno i mozak to ne registruje na adekvatan način. Kao rezultat toga ne javlja se prijatan osećaj sitosti, uživanje u mirisima, ukusima i sl. Samo se u jednom momentu javlja svesnost da toga što je osoba jela više nema kada se registruje prazna posuda. U praksi sam radila sa osobama koje su gledajući TV program pojele čokoladu od 300 grama, a da toga uopšte nisu bile svesne. Još gore je što nakon toga nisu imale osećaj sitosti i zadovoljstva. Razlog tome je skrenuta pažnja mozga na TV program, a ne na ukus, miris, vrstu i količinu čokolade.

  • Ne sladite napitke poput: kafe, čaja, limunade

Razloga je puno: povećavate energetsku vrednost napitka (bespotrebno), maskirate ukus konzumiranog napitka i razvijate zavisnost (dokazano je da šećer izaziva zavisnost). Nemojte da vas prevari zato što dodajete “samo” kašičicu šećera u kafu. Matematika je jasna: 2 kafe dnevno po 1 kašičica šećera znači da dnevno samo sa kafom unesete oko 12 grama šećera. Za 10 dana unećete 120 g, dok za 30 dana to je minimalno 360 grama šećera! Izraženo u kalorijama na mesečnom nivou to je ukupno oko 1440 Kcal! Dakle, “samo” dve kašičice šećera svakodnevno dodate u kafu ili čaj tokom mesec dana i unećete ovu količinu kalorija.

  • Unosite dovoljno vode

Voda je životno važna potreba. Ova preporuka je važna za sve osobe. Najčešće se pitamo: Koliko nam je vode potrebno na dnevnom nivou i jesu li te potrebe iste za sve osobe? Potrebe za vodom su različite i zavise od nekoliko faktora: starosti, pola, zdravstvenog stanja, ishrane i dr. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) dnevne potrebe za vodom za odrasle, zdrave osobe koje imaju od 19 do 70 godina, žive u predelima sa umerenom klimom i imaju umerenu fizičku aktivnost su za osobe muškog pola oko 2,5 l i za žene oko 2 l. Naravno ove količine se mogu korigovati u zavisnosti od zdravstvenog stanja, podneblja gde osoba živi, koliko je fizički aktivna itd. Potrebe za vodom mogu se orijentaciono odrediti i pomoću formule da dnevno treba uneti 30 ml vode po kilogramu telesne težine. Znači, ukoliko osoba ima 70 kg njene potrebe za vodom su: 70 X 30 ml = 2100 ml = 2,1 l

  • Uživajte u ishrani

Uživanje u ishrani podrazumeva tzv. prisutnost koja znači da dok jedete primetite boje, mirise, izgled, konzistenciju i ukuse namirnica koje konzumirate, zatim da jedete polako sa pažnjom na hrani. Ne bi trebali da gledate u ekrane (telefona, tablet, kompjutera, televizora i dr.) ili da čitate novine. Sitost i zadovoljstvo obrokom se upravo tako postižu – prisutnošću.

Pročitali ste kako je malo potrebno da se vama ili članu vaše porodice sa stanjima/oboljenjima na koje ishrana nema direktan, ali ima posredan uticaj, može da se zakomplikuje, oteža i/ili produži oporavak. Briga o sopstvenoj i porodičnoj ishrani nije najvažnija u životu, ali jeste veoma važna i treba joj posvetiti pažnju.

Više o univerzalnim i najvažnijim pravilima u ishrani možete pročitati u prilogu    http://www.porodicninutricionista.com/da-li-je-nemoguce-moguce/

Prijatno vam želi vaš porodični nutricionista,

Snežana

Pročitaj više

Zašto je tako podmukao?

Objavila 14.11.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Zašto je tako podmukao?

Praktični saveti porodičnog nutricioniste o prevenciji nastanka i za lečenje dijabetesa (šećerne bolesti). U kalendaru javnog zdravlja 14. novembar je Svetski dan dijabetesa i ceo mesec (april) je posvećen borbi protiv dijabetesa. Kada je ceo mesec posvećen jednom oboljenju, kakvu poruku dobijate? Upravo tako: da je problematika ove bolesti velika i akcije neophodne: kako u prevenciji, tako i u lečenju. Evo, priče o dijabetesu…

Šta je dijabetes?

Kakvo je ovo oboljenje? Zašto se opisuje kao podmuklo? Zašto je veliki javnozdravstveni problem? U stručnoj literaturi se navodi da je dijabetes problem epidemijskih razmera, zašto?

Na osnovu “Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa” prikazaću vam osnovne definicije kako bi stekli tačan uvid u ovu epidemijsku bolest 21. veka. Morate znati malo teorije da bi shvatili ovo oboljenje.

Dijabetes melitus pripada grupi metaboličkih bolesti čija je osobina hronična hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi)  koja se javlja kao posledica smanjenog lučenja insulina, poremećaja u njegovom delovanju ili kao posledica oba navedena poremećaja. Dijagnoza dijabetesa postavlja se ukoliko su izmerene dve vrednosti glikemije veće od 7 u razmaku od dva do tri dana, ili izmerena glikemija veća ili jednaka od 11,1 u bilo koje doba bez obzira na vreme uzetog obroka, uz prisustvo simptoma koji upućuju na dijabetes (žeđanje, mršavljenje, pojačano mokrenje). Klasifikacija dijabetesa obuhvata četiri tipa dijabetesa.

Klasifikacija dijabetesa:

I Tip 1 dijabetesa (destrukcija beta ćelija koja vodi potpunom nedostatku insulinske sekrecije)

            A. Posredovan imunološkim procesom

B. Idiopatski

II Tip 2 dijabetesa (može se rangirati od dominantne insulinske rezistencije do dominantnog deficita sekrecije insulina koji je udružen sa insulinskom rezistencijom)

III Drugi specifični tipovi dijabetesa

            A. Genetski deficiti funkcije beta ćelija

            B. Genetski uslovljeni defekti u dejstvu insulina

            C. Dijabetes melitus usled bolesti egzokrinog pankreasa

            D. Dijabetes melitus u okviru drugih endokrinih bolesti

            E. Dijabetes melitus indukovan lekovima ili hemikalijama

            F. Dijabetes melitus indukovan infekcijama

            G. Retki oblici imunološki posredovanog dijabetesa melitusa

            H. Druge nasledne bolesti u kojih se može javiti dijabetes melitus

IV Gestacijski dijabetes (dijabetes u trudnoći)

Podela na tipove dijabetesa izvršena je prema uzrocima koji utiču na nastanak dijabetesa. Najveći broj obolelih ima dijabetes tipa 2 i najznačajniji aspekt je taj što je ovaj tip dijabetesa moguće prevenirati. Mnoge studije su to potvrdile, ali se i dalje traga za najefikasnijim i najekonomičnijim načinom prevencije. Realnost je takva da prođe dosta vremena do otkrivanja dijabetesa tipa 2 i tada su već razvijene brojne komplikacije usled, često višegodišnjih hiperglikemija (eto, zašto je podmukao). Najčešće su to oštećenja kardio-vaskularnog i nervnog sistema, bubrega, očiju i dr. Upravo zbog razvijanja mnogih komplikacija koje zahtevaju složena lečenja (transplatacije, dijaliziranje, kateterizacije itd) dijabetes značajno opterećuje zdravstveni budžet svake zemlje, kako zbog troškova vezanih direktno za lečenje, tako i usled smanjenja ili potpunog gubitka radne sposobnosti. Takođe, veliko finansijsko opterećenje snose sami oboleli, kao i njihove porodice.

Upoznavanje sa dijabetesom je prvi korak u lečenju

Da li je svaki dijabetes isti?

Nije! Na početku teksta prikazana je klasifikacija dijabetesa. Svaki od navedenih tipova dijabetesa leči se po posebnim smernicama (protokolima). Ipak, najveću pažnju javnosti privlači priča o dijabetesu koji je najzastupljeniji, dijabetesu tipa 2. Da ironija bude veća ovaj najzastupljeniji oblik dijabetesa je moguće prevenirati promenom životnih stilova, koji ne zahtevaju velika ulaganja, troškove, investicije… korekcije životnih stilova obuhvataju sprovođenje pravilne ishrane, regulaciju telesne težine i abdominalne gojaznosti, fizičku aktivnost,  prestanak pušenja, korigovanje odgovora na stresne situacije itd. Stvarno nije teško, ako znate da vam te greške čine loše i narušavaju zdravlje. I, pored svega, ispada da je ono što je najlakše, mnogima ustvari najteže. Ili, da je ono što je najbliže, ipak nedostupno.

Dijabetes u svetu i kod nas

Širom sveta, sve nacije bile one bogate ili siromašne, osećaju uticaj epidemije dijabetesa. Međunarodna dijabetološka federacija ima elektronsku bazu podataka o dijabetesu i od 2000. godine objavljuje atlase sa novim podacima o broju obolelih, prevalenciji dijabetesa i daje prognozu o obolevanju u narednih par decenija u svetu i po regionima. Pored toga, daje prikaz troškova vezanih za dijabetes u svetu i po zemljama, učešću komplikacija nastalih kao direktna posledica dijabetesa, stopama mortaliteta (smrtnosti) itd. U 2019. godini širom sveta živelo je  463 miliona osoba sa dijabetesom i prognoza je da će ih 2045. godine biti 700 miliona. Zabrinjavajuće, zar ne?

U Republici Srbiji, prema podacima iz Dijabetološkog atlasa bilo je 773.700 obolelih osoba uzrasta od 20 – 79 godina.

Prema podacima iz Dijabetološkog atlasa ukupno 10% globalnih zdravstvenih troškova (760 biliona američkih dolara) izdvoji se za lečenje osoba obolelih od dijabetesa.

Lečenje ove bolesti i njenih komplikacija je veoma skupo i, prema atlasu,  procena je da lečenje košta oko 1089 USD (po osobi)!

Telesna uhranjenost izražena indeksom uhranjenosti (BMI) i obim struka su važni parametri

Šta sve utiče ili koji su faktori rizika za nastanak dijabetesa?

Mnogi faktori  mogu uticati na nastanak i razvoj dijabetesa tip 2. Najčešći stav je da dijabetes nastaje kao rezultat interakcije genetskih faktora i faktora sredine. Dakle, više je faktora „krivo“ za nastanak i razvoj ove bolesti.

Najznačajniji faktori koji utiču na nastanak dijabetesa mogu se razvrstati u tri grupe:

  • Faktori na koje možemo uticati (gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, predijabetes, hipertenzija, lipemija i dr.)
  • Faktori na koje se ne može delovati (pol, godine života, pozitivna porodična anamneza, dijabetes u trudnoći ili rađanje dece teže od 4 kg)
  • Uticaj životne sredine (nizak socijalnoekonomski status, kulturna i verska ograničenja, stres, okolina koja podstiče nezdrave navike vezane za ishranu i dr.)

Pogledajte i obratite pažnju: mnogo je više faktora na koje možemo delovati i to onda pruža mogućnost za intervenisanje. Na koji način? Korekcijom navika kako bi se usporilo nastajanje ili napredovanje komplikacija ako već postoje, ali i preventivno kada bolest još nije nastala, delovanjem na faktore koji su u velikoj meri zastupljeni kod novoobolelih (gojaznost, obim struka, fizička neaktivnost, nekvalitetna ishrana i dr.).

Još malo o uticaju genetike i životnih stilova: prema Registru za dijabetes u Srbiji je u periodu od 2008. do 2011. godine dijabetes u porodici imala u proseku svaka treća novootkrivena osoba sa dijabetesom, dok prekomernu telesnu težinu (BMI je jednak ili veći od 25) i povišene masnoće ima polovina obolelih! Dakle, genetika ima značajnog, ali ne dominantnog uticaja na razvoj dijabetesa.

U većini evropskih zemalja utvrđeno je sledeće: prevalencija obolevanja od hroničnih nezaraznih bolesti, pa i dijabetesa veća je kod osoba sa nižim materijalnim statusom. Ekonomski i socijalni status utiče na učestalost obolevanja i na očekivane godine života. Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji morbiditet (oboljevanje) od komplikacija uzrokovanih dijabetesom 3,5 puta veći kod siromašnih građana u odnosu na osobe koji su bolje situirane.

Redovne kontrole nivoa šećera u krvi su važne

Kako se leči dijabetes?

Postoje protokoli lečenja različitih tipova dijabetesa. Osnov svakog protokola lečenja jeste medicinska nutritivna terapija. To je osnovna mera lečenja dijabetesa. Zavisno od stadijuma oboljenja postoje tri metode lečenja šećerne bolesti:

  • Medicinska nutritivna terapija
  • Medicinska nutritivna terapija i oralni antidijabetici (lekovi)
  • Medicinska nutritivna terapija i kombinovana insulinska terapija (lekovi + insulin)

O vrstama lekova i insulina ovde neću pisati, ali dovoljno je da se naglasi da svaki protkol lečenja dijabetesa uključuje kao obavezni deo medicinsku nutritivnu terapiju odnosno dijetetski režim ishrane. Nema tog leka niti insulina koji može da zameni nutritivnu terapiju.

Zašto je podmukao?

Najveći problem kod dijabetesa tipa 2 jeste da prođe dosta vremena do ispoljavanja jasnih simptoma bolesti i za to vreme dolazi do napredovanja bolesti i razvoja mnogih komplikacija. Tako jedna od dve osobe ne zna da ima dijabetes i to u uzrastu od 20 do 79 godina. Procena je da trećina osoba kod kojih je tek postavljena dijagnoza dijabetesa ima jednu ili nekoliko komplikacija dijabetesa.

Lečenje osnovne bolesti i komplikacija su složenije i skuplje kada se dijabetes otkrije u poodmakloj fazi, a ekonomsko opterećenje snose oboleli, njihove porodice, nacionalni zdravstveni sistemi i zemlje.

Odsustvo bolesti ne znači da može da se jede neumereno

Kako to u praksi izgleda? Osoba koja je zdrava, ima puno obaveza, ne stiže da obavi preventivne preglede, dođe kod izabranog lekara iz nekog razloga (prehlada, pad, uganuće…). Najčešće se, pored ostalih dijagnostičkih procedura, osoba uputi u laboratoriju i otkrije se, na primer, vrednost šećera u krvi 7,2 (normalna vrednost je do 6,1). Junak ove priče malo se uplaši, „pripazi se“ par dana i ponovljena glikemija bude u redu. „Super“, pomisli i nastavi dalje po starom. I, tako priča može trajati godinama.

Osobe kojima se dijagnostikuje dijabetes često kažu: „Ali, stvarno mene ništa ne boli“. E, zato je dijabetes kao bolest podmukao: kada počne nešto da boli, tada su se već razvile komplikacije. Onda se leče umesto jedne bolesti (dijabetesa), još dve, tri…

Da li je ishrana važna u lečenju dijabetesa?

Naravno! Ne da je važna, nego je primarna u lečenju. To se može zaključiti na osnovu odgovora na pitanje “Kako se leči dijabetes?” Što se osoba bolje pridržava medicinske nutritivne terapije (koja uključuje korigovanu ishranu, redovnu i umerenu fizičku aktivnost, kvalitetan san, kontrolisanu reakciju na stresne situacije itd), to će odložiti uvođenje farmakoloških mera lečenja (lekova, insulina). Takođe, moram da naglasim da uključivanje lekova i/ili insulinske terapije ne znači da se zanemari značaj ishrane. Nikako! Ovo naglašavam, jer sam u praksi nailazila na situacije kada pacijenti jedu daleko više nego što su im potrebe, kao i hranu koja im nije baš preporuka, ali da “situaciju” rešavaju povećanjem terapije (popiju lek više ili daju nekoliko jedinica insulina više). To svakako nije dobro i to ne bi trebalo da se radi.

Voće je značajno u ishrani

Praktična uputstva za prevenciju dijabetesa

  1. Najpre izračunajte koliko ste pod rizikom

Uradite Upitnik za procenu rizika za oboljevanje od dijabetesa (https://www.diabeta.net/upitnik-procenu-rizika-dijabetes). Upitnik sadrži 8 pitanja, odgovor na svako pitanje nosi određeni broj bodova. Na kraju, kada odgovorite na sva pitanja, saberite bodove i pročitajte na kraju upitnika koliko ste pod rizikom. Videćete i na koje oblasti možete delovati i tako smanjiti rizik: na četiri možete uticati i na četiri ne (genetska predispozicija, godine života, uzimanje terapije za hipertenziju i ikada zabeležena hiperglikemija). Nešto na šta ne možete uticati jeste genetska predispozicija (na primer: niste vi krivi ako je baka imala dijabetes, niti to možete da promenite), dalje, ne možete zaustaviti vreme i svoje godine (sa povećanjem broja godina raste rizik za dobijanje dijabetesa) itd. Predlažem da imate u vidu ove faktore na koje ne možete uticati, ali da ne dozvolite da vam briga o tome oduzima energiju. Svoje snage i aktivnosti usmerite na faktore na koje možete imati uticaja: telesna težina, obim struka, fizička aktivnost i konzumacija povrća i voća. Primer: baka je možda imala dijabetes, ali vi ne morate da budete gojazni, fizički neaktivni, zar ne?  Dakle, rizik za dobijanje dijabetesa nije nešto nepromenljivo i stalno: zavisno od vas i vašeg ponašanja može se povećavati ili smanjivati.

Medicinska vaga
  • Regulišite telesnu težinu

Gojaznost je vodeći faktor rizika za razvoj dijabetesa. U malopre pomenutom Upitniku videćete koliko možete smanjiti rizik samo regulisanjem telesne težine. To je prvi korak u prevenciji, ali i u lečenju dijabetesa. Moram da napomenem da preporuka nije brzo i naglo mršavljenje, već korekcija navika koje dovode do gojaznosti. To zahteva vreme, strpljenje, odgovornost, posvećenost. Imate priče o pobednicima (http://www.porodicninutricionista.com/uvodna-prica/), od kojih su neki prevenirali razvoj dijabetesa, značajno smanjujući rizik (regulisanjem telesne težine i obima struka, unapređenjem ishrane, uvođenjem fizičke aktivnosti, ostavljanjem cigareta itd). Drugi su promenom načina ishrane i redovnom fizičkom aktivnošću regulisali svoje oboljenje i postigli bolju glikoregulaciju.

  • Smanjite abdominalnu gojaznost

Nekada telesna težina može biti u granicama fizioloških vrednosti, ali da i pored toga postoji abdominalna gojaznost. Ona je, takođe, faktor rizika za razvoj dijabetesa. Lako je: izmerite vaš obim struka. Koristite neelastičnu santimetar traku i ravno u nivou pupka izmerite vrednost (više o postupku ordeđivanja antropometrijskih mera: http://www.porodicninutricionista.com/idealna-ili-pozeljna-telesna-tezina/). Ukoliko ste muškarac i imate obim 102 cm i više  ili žena sa 88 cm i više imate abdominalnu (stomačnu) gojaznost, bez obzira na BMI (indeks uhranjenosti tela). Zapravo su vrednosti obima struka za muškarce je ispod 94 cm i manje od 80 cm za žene poželjne, odnosno ne predstavljaju rizik za dijabetes, ali i za kardiovaskularne bolesti.

Određivanje obima struka je važno
  • Hranite se kvalitetnije

Ova preporuka podrazumeva da svakodnevno konzumirate povrće, voće, integralne žitarice, manje masno meso, jaja i dr. namirnice, kao i da čitate deklaracije na proizvodima, izbegavate zaslađivanje napitaka (kafe, čaja, limunade…), gazirana i energetska pića, proizvode od isključivo belog brašna itd. Kvalitetnija ishrana ne znači uvek i skuplja ishrana.

  • Uvedite svakodnevnu fizičku aktivnost

Dokazano je da umerena i redovna fizička aktivnost može uticati na prevenciju mnogih hroničnih nezaraznih bolesti (među kojima je i dijabetes), kao i da je značajna u terapiji ovih oboljenja. Pokret je važan. Nije fizička aktivnost samo odlazak u teretanu ili na naporne i zahtevne treninge. Neeee! Prilagodite aktivnost, intenzitet i učestalost vašem zdravstvenom stanju, godinama, željama i afinitetima. Izbor je veliki: počev od šetnje, vožnje bicikla, plivanja, plesa, lakih vežbi, igranja stonog tenisa, praktikovanje taj čija, joge, pilatesa… U konsultaciji sa izabranim lekarom, napravite vaš izbor 🙂

Vežbanje i boravak u prirodi su prava kombinacija

Praktična uputstva za lečenje dijabetesa

  1. Prihvatite da je ishrana od ključne važnosti u lečenju dijabetesa

Mora se prihvatiti ova činjenica i što pre početi sa korekcijama dosadašnjih navika vezanih za ishranu. Promene ne moraju biti radikalne i sprovedene za jedan dan, ali svakodnevno treba sprovoditi promene.

  • Neophodnost svakodnevne i umerene fizičke aktivnosti

Nema potrebe da postanete sportski tip ako to niste bili, na primer 30/40/50 godina, ali morate da budete u pokretu: svakodnevno i umereno. Mnogobrojne su mogućnosti: od šetnje, plivanja, vožnje bicikla i drugih napred nabrojanih aktivnosti. Bitno je samo da pronađete aktivnost koja vam prija, donosi vam zadovoljstvo i onda vam neće biti napor da to činite redovno.

  • Prihvatanje bolesti i aktivan stav u lečenju

Saznanje o prisustvu bolesti nikome nije prijatno, ali to se mora prihvatiti. Pored prihvatanja, neophodno je da osoba zauzme pozitivan i aktivan stav u lečenju? Šta to znači? Nema mesta samosažaljevanju, već treba racionalno sagledati šta se sve može korigovati i tako držati bolest pod kontrolom i prevenirati ili makar usporiti razvoj komplikacija.  

  • Prevencija komplikacija dijabetesa

Razvoj komplikacija dijabetesa se ne može zaustaviti, ali se može značajno usporiti. Kako? Pre svega dobrom glikoregulacijom, odnosno održavanjem poželjnih vrednosti glikemije primenom svih mera lečenja (medicinska nutritivna terapija, farmakološka terapija, fizička aktivnost itd).

  • Disciplina u sprovođenju preporuka vezanih za ishranu, farmakološku terapiju i fizičku aktivnost

Disciplina se razvija odgovornošću prema sopstvenom zdravlju i motivacijom da se na zdravstveno stanje može uticati. Ona se odnosi na redovno uzimanje obroka, vođenje računa o kvalitetu ishrane, redovnom uzimanju terapije i umerenom fizičkom aktivnošću.

Prijatno vam želi,

Snežana

Izvori koje sam koristila u pisanju ovog priloga:

  1. International Diabetes Federation. IDF Diabetes Atlas. 2019; 9th ed. Brussels, Belgium: International Diabetes Federation. Dostupno na: https://www.diabetesatlas.org/upload/resources/2019/IDF_Atlas_9th_Edition_2019.pdf
  2. Đorđević P. Epidemija dijabetesa i njen uticaj na Evropu, Kopenhagen. 2012.
  3. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Diabetes Mellitusa. 2012.
  4. Tuomilehto J, Lindström J, Eriksson JG, Valle TT, Hämäläinen H, Ilanne-Parikka P,et al; Finnish Diabetes Prevention Study Group. Prevention of type 2 Diabetes Mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. The New England Journal of Medicine, 2001; 344(18):1343-1350
Pročitaj više

Mafini sa heljdinim korama

Objavila 17.08.2020. u Recepti

Mafini sa heljdinim korama

Odličan predlog za doručak, užinu, večeru, zavisi kako kome odgovara i kakve energetske potrebe ima. Recept sam pročitala kod @djurdja_hrono_mentor i zainteresovao me je na prvo čitanje. Osnovni recept sam malo izmenila i evo recepta koji zaslužuje preporuke.

Smesa za mafine sa heljdinim korama

Potrebno je (originalan recept):

2 jajeta

2 kriške kravljeg sira  i 2 kriške kozjeg sira (stavila sam 500 g sitnog sira)

1 dcl ulja (stavila sam manje, oko 70 ml maslinovog ulja)

Kesica praška za pecivo

So po potrebi (zavisi koliko je sir slan)

Pola pakovanja heljdinih kora

Po šaka semenki lana i susama (ovo nije po receptu, ali podiže kvalitet mafina)

Mafini pred pečenje

Priprema:

U činiji umutiti jaja žicom za mućenje, dodati sir (ako je u kriškama onda ga usitniti, ako dodajete sitan sit, onda ga samo dodate), ulje, prašak za pecivo i heljdine kore isečene na trake. Sve lepo sjediniti.  Sve lepo sjediniti, sipati u kalupe za mafine (u koje možete staviti papirne korpice za pečenje) i pecite 25 minuta na 200-220° C (pekla sam na 220, ali su ispali rešiji, sledeći put ću peći na 200° C, a vi odlučite u zavisnosti kakva je vaša rerna).

Pečeni mafini sa heljdinim korama
Mafin sa heljdinim korama

Savet: ukoliko su heljdine kore 100% od heljdinog brašna ove mafine mogu konzumirati osobe sa intolerancijom na gluten, celijakijom, ali ukoliko su izrađene u kombinaciji sa pšeničnim i heljdinim brašnom onda se mafini ne preporučuju osobama kojima se isključuje gluten iz ishrane.
Prijatno!

Pročitaj više

Uštipci

Objavila 02.05.2020. u Recepti

Uštipci

Uopšte ne volim da pržim namirnice. Nikako! Puno je razloga za to: nutritivnih i tehničkih (prska, miriše, neminovno ribanje šporeta, kuhinje…). Ali, kada ste majka kompromisi moraju da postoje. Tako da se na jelovniku nađu prženice, pljeskavice, uštipci i slična jela. Zapamtite: ne postoje “zdrava” i “nezdrava” jela, već je bitno koliko nečega pojedemo (količina je važna) i koliko često nešto pojedemo. 

Uštipci se stvarno brzo i lako spremaju, to moram da priznam. Mogu se spremiti za doručak ili večeru, uz kombinovanje sa mnogim namirnicama. Pravim uštipke neutralnog ukusa tako da se mogu kombinovati sa većim brojem namirnica i konzumirati kao slane i/ili slatke. Odlično se slažu sa sirom, fermentisanim mlečnim napicima (kiselo mleko, jogurt, kefir…), mesnim prerađevinama (slanina, pečenica, šunka…), salatama (svežim ili konzervisanim povrćem: kiseli krastavčići, paprika, zelena salata, kupus…), kao i sa slatkim namazima: medom, džemovima od raznog voća..

Potrebno je:

Čaša jogurta

4 jajeta

16 kašika brašna, srednje punih 

Prašak za pecivo (kesica)

Ulje za prženje

Testo za uštipke

Priprema:

Jaja penasto umutiti žicom. U posebnoj činiji brašnu dodati prašak za pecivo i pomešati. Umućenim jajima dodati brašno sa praškom za pecivo i jogurt. Sjediniti da bude glatka masa. Nije potrebno čekati, već se uštipci mogu odmah pržiti.

Uštipci

Na teflonskom tiganju uz dodatak ulja, ispržiti uštipke sa obe strane. Ređati ih na papirni ubrus ili salvete radi upijanja masnoće.

Uštipci su vazdušasti i meki. Ukoliko ih ne pojedete za doručak, možete ih ostaviti za večeru. Uz pravilno čuvanje, ne dolazi do promene u ukusu i mekoći (koristim Tupperware posude za odlaganje viška hrane).

Slani doručak
Uštipci sa džemom od malina

Savet: preporučujem prženje u teflonskom tiganju, jer je potrebno manje ulja. Osobama koje su gojazne, imaju povišene masnoće u krvi, dijabetes i druga oboljenja savetuje se oprez u količini unetih uštipaka! Osobe koje imaju celijakiju, intoleranciju na gluten savetuje se upotreba nekog od bezglutenskih vrsta brašna za uštipke.

Savet plus: Umerenost i raznovrsnost su veoma bitne smernice u ishrani. Primenjene na ovom jelu značilo bi da uštipke ne spremate prečesto i da pazite koliko pojedete 🙂

Prijatno!

Pročitaj više

Leblebije kao varivo

Objavila 14.04.2020. u Recepti

Leblebije kao varivo

Leblebije su izuzetna mahunarka: bogata je belančevinama, mineralima i dijetnim vlaknima, pripada namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom, povoljno deluje na varenje, daje dobar osećaj sitosti i ima mnogo drugih odličnih svojstava.

Spremala sam varivo bez nekog posebnog recepta, već slično kao kada kuvam druge mahunarke (pasulj, grašak, sočivo). Zbog blagog ukusa neophodno je dodavanje začina.

Potrebno je:

250 g sirove leblebije

1 manja glavica crvenog ili crnog luka

½ praziluka

2 srednje šargarepe

2 čena belog luka

So, biber, lovorov list, kim – po ukusu

Sok od paradajza

Priprema:

Leblebije potopiti najmanje 12 sati. Ja ih uvek potapam na 24 sata, jer se kraće kuvaju (to činim i kada pravim falafel http://www.porodicninutricionista.com/falafel/, humus i sl.). Nakon perioda potapanja, tu vodu prosuti i oceđene leblebije staviti u posudu za kuvanje. Dodati usitnjeni luk (crni, beli, praziluk), iseckanu šargarepu (možete je seći na kolutove, štapiće ili kockice), so, biber i začine koje volite.

Kuvati dok ne omekšaju potpuno (to može trajati oko 2 sata). Pred kraj dodala sam kuvani paradajz.

leblebije kao varivo

Savet: Dodavanje začina je obavezno, jer su leblebije blagog, neutralnog ukusa. Jelo je ukusno, ali, iskreno leblebije češće spremam kao namaz (humus), falafel ili ih koristim kao pečene. Dugo traje priprema, pa zato prednost dajem drugim mahunarkama kada spremam varivo. Svakako predlažem da probate i nađete svoju kombinaciju začina za ovo jelo.

Prijatno!

Pročitaj više
Scroll Up