Posts Tagged "navike"

Ponašanje za trpezom

Objavila 04.01.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Ponašanje za trpezom

U centru interesovanja i glavna tema razgovora porodičnog nutricioniste i roditelja jesu nutritivne navike kod dece, ali i odraslih, kako se navike stiču i menjaju, kultura ishrane, kako dete učiti pravilnom ponašanju za trpezom…

 

Učenje poželjnog ponašanja za vreme jela je proces koji počinje vrlo rano. U početku gledanjem ponašanja članova porodice za trpezom. Čim dete bude u uzrastu da može samostalno da sedi, vreme je da se uključi u porodičnu ishranu. Najpre, sledi proces učenja samostalnog hranjenja. Kako taj proces napreduje tako se nadovezuje priča, koju naravno treba da prate pokazne situacije, o pravilima ponašanja za trpezom.

Kako dete uči ponašanje za trpezom? Uči po modelu ponašanja bliskih osoba, posmatranjem, imitiranjem i polako usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…). Teoretski to je tako, ali u praksi zahteva vreme, strpljenje, puno ljubavi i posvećenosti. Nijedno dete nije naučilo pravila ponašanja nakon par dana ili nedelja. Jednostavno, roditelji moraju da shvate i private da je to proces.

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Preporuka za roditelje je da se za trpezom ponašaju onako kako bi želeli da njihova deca to čine. Prvenstveno: da jedu polako, koriste pribor za jelo, ne mljackaju, koriste salvete, ne viču itd. Preduslov je, naravno da dete dobro savlada veštinu samostalnog hranjenja, a zatim i socijalno poželjno ponašanje za stolom.

 

Ne nutrkati dete

Kada je naučilo samostalno da se hrani, treba detetu dati samostalnost u tom procesu. U redu je ponuditi ga hranom ili ako skrene pažnju sa hranjenja diskretno ga vratiti obroku ili ga pohvaliti za vešto pojedeno jelo (na primer: supu/čorbu). Ne treba insistirati da pojede još hrane, ako ne želi ili mu obećati nagradu za pojeden obrok. Ovde je važna mera u intervenciji za stolom: ne ignorisati potpuno detetovo ponašanje za stolom (šta, kako i koliko jede), već to činiti diskterno. Dalje, ne biti napadan u insistiranju da se sve pojede (vrste i količine), ne grditi dete, ne pokazati da emotivno reagujemo zbog detetovog ponašanja za stolom (da smo tužni, da nam je krivo ili smo presrećni). Umerenost je važna.

Ne stretati pažnju

Odrasli za trpezom ne treba da čitaju novine, gledaju ekrane (TV, telefon, tablet i sl.). To važi i za decu. Za trpezom se hrani. Jednostavno je. Velika je greška skretanja pažnje deteta na muziku/igricu/animaciju sa mobilnog telefona/tableta, da bi ga nahranili. Takvo ponašanje je odlična podloga za razvoj drugih izazova.

porodični nutricionista na odmoru

Ne vikati

Šta god da se desi (iznenadni poziv sa posla ili problem sa komšijom/rođakom ili …), ne vičite za trpezom. Završite obrok, a objašnjavanja/razgovore/nervozu potrudite se da ne ispoljite za vreme jela. Mirna i prijatna atmosfera za vreme jela je bitna za sve članove porodice . Takođe, ne dozvolite da vas dete izazove svojim ponašanjem da vičete. Vika je gubitak kontrole. Ne dozvolite to sebi, zbog vas i zbog deteta.

Izbegavati dugo i uzaludno sedenje za trpezom

Kada je sto postavljen svi prisutni članovi porodice treba da najpre operu ruke i zatim sednu za trpezu. Hranjenje treba da protiče u prijatnoj i pozitivnoj atmosferi. Ne treba insistirati na količini pojedene hrane (apetit i potrebe variraju i menjaju se), već na tome da se jede sve što je spremljeno. U slučaju da posle nekoliko pokušaja dete ne želi da jede, treba ispoštovati tu volju. Ali, nakon završenog obroka ne treba detetu dati nikakvu drugu hranu. Treba ga pustiti da ogladni do narednog obroka. Naročito, ne treba davati različite grickalice, slatkiše kao zamene za obrok.

Proces učenja ponašanja za stolom dugo traje i postepeno se usavršavaju veštine. Ovde pomažu i različite vežbe/igrice, tipa: takmičimo se ko se najbolje i najmanje lepo ponaša za stolom. Tada ulogu onoga ko se najmanje lepo ponaša za trpezom uzima otac, starije dete ili majka kako bi dete koje uči videlo kako treba i kako ne treba da se ponaša za stolom. Slično je sa igranjem u slobodno vreme, kada se koriste lutke/figure životinja i imitira njihov proces hranjenja. Budite maštoviti: pored puno smeha, dosta će se i naučiti. Igra je uvek najbolji način za to.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Stvaranje navika kod dece

Objavila 09.12.2019. u Ishrana, Porodični nutricionista

Stvaranje navika kod dece

Praktični saveti porodičnog nutricioniste za stvaranje navika vezanih za ishranu kod dece. Roditelje često zanima kako i kada se stvaraju navike vezane za proces hranjenja. Da li se stečene navike mogu ispraviti?

Na početku definicija: nutritivne navike su navike vezane za ishranu. Po rođenju, ritam uzimanja hrane odeđuje novorođenče, odnosno zadovoljenje potrebe za hranom je urođeno. Kakav je uticaj roditelja na stvaranje navika u vezi sa hranjenjem tokom odrastanja? Koje su to navike na koje se može uticati? Koje su najčešće greške roditelja u vezi hranjenja dece? Tema je interesantna i dosta je pitanja, slede odgovori 🙂

Navika samostalnog hranjenja

Navika samostalnog hranjenja uslovljena je rastom i razvojem tela bebe, razvojem koordinacije pokreta i vežbanjem pokreta ponavljanjem.

Razvoj veštine samostalnog hranjenja bitna je faza u razvoju svakog deteta. Odvija se u periodu od prve do treće godine. Ne treba očekivati da dete brzo savlada ovu veštinu. To je nerealno, jer su potrebni mnogobrojni uslovi.  Najpre, neophodno je da dete dobije mlečne zube, kao uslov žvakanja hrane. Zatim, razvijanje koordinacije pokreta ruku, šake i prstiju je period koji zahteva vreme i ne traje isto kod sve dece.

Dete uči posmatranjem, odnosno psiholozi ovaj mehanizam nazivaju učenje po modelu. Učenje kroz imitaciju i identifikaciju, koja za podlogu ima emocionalnu pozitivnu podršku bliskih osoba (roditelja) je vrlo važna. Ovde ne govorim o učenju kroz nagrađivanje, već o najranijem stupnju, kada dete posmatra i ima potrebu da ponavlja viđeno. Kako se dete razvija i raste, počinje da razume i govori,onda roditelji rečima, usmenim objašnjavanjem i usmeravanjem pomažu detetu da nauči šta treba da radi.  Tu već počinju da se primenjuju i druge metode učenja, poput učenja uloga, nagrađivanja, uslovljavanja…

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Osnovna smernica za roditelje čija su deca u ovom uzrastu jeste da imaju dovoljno strpljenja.  Ono je neophodno, jer u periodu učenja za samostalno hranjenje deca gnječe, mešaju, bacaju hranu, mažu se njom, prosipaju u pokušajima da primaknu kašičicu ili šolju ka ustima. Sve to stvara dodatni posao roditeljima u smislu pranja, brisanja, presvlačenja i dr. , kao i produžavanje vremena za obrok. Najčešća greška koju tada roditelji urade jeste da sami nahrane dete, tako ubrzaju ceo postupak i spreče dodatne poslove, napred navedene. Zašto je ovo greška? Na ovaj način šaljete detetu poruke da ne može samo to da uradi, produžava se vezanost za roditeljsku pomoć i potiskujete mu prirodnu potrebu za samostalnošću.

Uobročenost

Već nakon prvog rođendana broj obroka se ustaljuje na tri glavna (doručak, ručak i večeru) i dve užine. Ovakav ritam obroka je i u obdaništima, što umnogome olakšava adaptaciju deteta na drugo mesto hranjenja, kao i roditeljima što se tiče organizacije porodične ishrane. Ovde treba obratiti pažnju na najčešću grešku koju roditelji prave. Naime, vrlo često roditelji po uzimanju deteta/dece iz obdaništa, daju im neku hranu (keks, čokoladicu, čokoladnu bananicu i sl.) ili napitak (čokoladno mleko, sok i sl.). Zašto takvo ponašanje nije dobro? Dete je u okviru svog boravka u ustanovi za decu dobilo sve obroke koje bi dobilo i kod kuće. U vreme izlaska nije vreme ni za jedan obrok. Drugo, ako je dete slabije jelo u obdaništu, onda tek kod kuće neće pojesti klasičan obrok ili ako ga i uzme biće u manjoj količini, upravo zbog unete “usputne” hrane. Dakle, preporuka je zadržavanje na uspostavljenom ritmu uzimanja obroka. Ukoliko do odstupanja dođe, onda treba voditi računa o izboru hrane koju dajete detetu. Na primer, voće je svakako bolji izbor.

Navika dobrog žvakanja

Majka koja jede stojeći i brzo “Jer, nema vremena” ili otac koji jede brzo ili u prolazu ili za trpezom i ustaje uz komentar “Baš sam se prejeo” svakako šalju pogrešne verbalne i neverbalne poruke detetu koje uči po modelu ponašanja. Uz takve poruke, bez efekta će proći usmena uputstva: “Dušo/dragi/srce jedi polako, dobro žvaći zalogaje da se ne zagrcneš”. Znači kod sticanja navike dobrog žvakanja veoma je važan lični primer osoba bliskih detetu, potkrepljen rečenicama podrške takvom ponašanju. Ključne reči za savladavanje ovog procesa su: vreme i strpljenje 🙂

Raznovrsnost u ishrani

U periodu kada dete uči po modelu ponašanja odraslih za trpezom ono ne samo da posmatranjem usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…), već to važi i za vrstu hrane. Naime, ukoliko se u porodici konzumiraju raznovrsna jela i nema glasnog izjašnjavanja da se nešto ne voli ili ne jede, onda će i dete prihvatiti takvu, raznovrsnu ishranu. Moram da napomenem da se apetit deteta menja i zavisi od mnogobrojnih faktora. To su prolazne faze i ne treba da brine roditelje ukoliko one ne traju predugo i nemaju uticaja na napredovanje deteta. Najčešće su to periodi kada dete izbegava određenu vrstu namirnica/jela ili jede rado par namirnica/jela, ili ima oscilacije u količini unite hrane. Ovde je bitno ne naučiti dete da će uvek kada nešto ne pojede dobiti alternativni obrok. Maštovitim serviranjem možete podstaći želju kod deteta da proba namirnice koje je ranije odbijalo ili slabije prihvatalo. Važno je da detetovo jedno odbijanje neke namirnice/hrane ne prihvatite kao trajno,  već nastavite sa pokušajima da dete jede što raznovrsniju hranu (pripremajte namirnice na različite načine, kombinujte namirnice koje rado jede sa onim koje izbegava, servirajte na zanimljiv i privlačan način, uključite dete u neke od navedenih procesa itd).

Stvaranje navika vezanih za ishranu je samo jedna od mnogih faza u razvoju deteta. Smernice struke su važne, ali su neophodni vreme, strpljenje, posvećenost, razumevanje… Ljubav se podrazumeva 🙂

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Snežana Dragićević

Objavila 14.11.2019. u Pobednici

Pobednica: Snežana Dragićević (60 godina)

Zanimanje: službenica

Razlog posete: upućena od strane izabranog lekara zbog gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, hiperurikemije, hiperlipoproteinemije

Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti, hiperurikemije, dijabetesa, hipertenzije i hiperlipopreoteinemije

Rezultat: posle 14 meseci medicinske nutritivne terapije telesna težina je manja za 17 kg, obim struka za 7 cm;  vrednost mokraćne kiseline je sa 483 smanjena na 296 (postignuta je normalna odnosno vrednost u fiziološkim granicama); HbA1C 5,8% (tromesečna vrednost šećera je u granicama normalnih vrednosti); lipidni status uredan (holesterol je sa 8,36 sada 6,6; trigliceridi sa 2,23 na 1,5); promenila je stepen uhranjenosti: bila je prvi stepen gojaznosti (BMI 33,4), sada je predgojazna (BMI 27,9).

Status: medicinska nutritivna intervencija i dalje radi održananja stabilnog zdravstvenog stanja

Komentar: Priroda posla, nepravilne nutritivne navike i fizička neaktivnost dovele su do mnogobrojnih oboljenja. Gospođa Snežana je došla na konsultaciju po uputu izabranog lekara, a po preporuci endokrinologa, koji su joj objasnili važnost ishrane u njenom lečenju. Dobra saradnja, posvećenost i odgovornost uticali su na stabilizaciju, poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i kvaliteta života. Mesiti hleb po vrućini? Neko bi rekao “Nikad!”, ali ne i Snežana. Najbolje od svega jeste što nije mesila zato što mora, nego zato što je želela. Obroke za ishranu na poslu spremala je kod kuće, što to čini i danas. E, to je prava pobeda: prihvatiti ono što je dobro za vas zato što želite, a ne zato što se mora! Disciplina u uzimanju terapije, režimu ishrane i fizičkoj aktivnosti su glavne smernice ka stabilnom zdravstvenom stanju, do koga je Snežana došla.

Bravo, draga Snežana 🙂

Pročitaj više

Ivana N.

Objavila 11.11.2019. u Pobednici

Pobednica: Ivana N. (18 godina)

Zanimanje: učenica

Razlog posete: upućena od strane pedijatra zbog gojaznosti

Nutritivna preporuka: Medicinska nutritivna terapija kod gojaznosti u adolescenciji

Rezultat: nakon 4,5 meseca sprovođenja medicinske nutritivne terapije telesna težina se smanjila za 7,5 kg

Status: medicinski nutritivni nadzor

Komentar: Ponosno mogu da napišem: draga Ivana je problem gojaznosti u adolescenciji rešila. Još jedan odličan primer da gojaznost u adolescenciji treba lečiti i da se može izlečiti. U ovoj priči želim da naglasim koliko je značajna i neophodna podrška najbližih u tom procesu. Zbog čega je važna podrška posebno majke u lečenju gojaznosti? Puno je razloga: nabavka, priprema, kombinovanje namirnica su uglavnom u nadležnosti majki, te su mi one uvek glavne saradnice u procesu lečenja gojaznosti i drugih oboljenja kod dece i mladih, ali i drugih članova uže i šire porodice.

Bravo za dragu Ivanu i njenu majku 🙂 🙂

Pročitaj više

Ishrana za vreme godišnjeg odmora

Objavila 18.07.2019. u Ishrana, Porodični nutricionista

Ishrana za vreme godišnjeg odmora

Da se jede – mora, da se odmara – preporuka je, a da je lepo putovati – jeste. Godišnji odmor je vreme koje je važno za svakoga od nas. Najćešća pitanja na koja odgovara porodični nutricionista vezanih za odmor su: da li treba korigovati ishranu za vreme odmora? Kakve promene se preporučuju? Šta jesti kada smo van svog doma? Šta jesti tokom putovanja?
Putovanje ima uticaja na naš ritam i vrstu hrane koju uzimamo i može biti uzrok problema sa varenjem ili uživanje u novim ukusima i aromama. Cilj ovog priloga je da do prve situacije ne dođe, već da druga opcija bude jedina 🙂

Odmor je odlična prilika za mnogo toga

Godišnji odmor je upravo to – ODMOR. Uradite sve da tako i bude, ako želite da ga iskoristite na pravi način. Dragi psiholozi i terapeuti daju puno korisnih saveta u vezi sa relaksacijom, šta raditi, šta čitati, o učestalosti prisustva na društvenim na mrežama… Pročitajte, procenite sebe i primenite šta vam odgovara kako bi unapredili svoj odmor.

Što se ishrane tiče, odmor je odlična prilika za nekoliko aktivnosti za koje najčešće nemate vremena, volje, želje… U nastavku vam dajem nekoliko saveta čije su zajedničke karakteristike: sve se odnose na bitne nutritivne navike, ne koštaju, potrebna je samo posvećenost i malo vremena. Srećno 🙂

porodični nutricionista u Aranđelovcu

Pet saveta u vezi sa ishranom na odmoru

1. Ne žurite

Najčešća greška koju mnogi prave u vezi sa nutritivnim navikama jeste brza konzumacija hrane. Zašto je žvakanje hrane toliko važno? To nije važan, već je najvažniji proces u ishrani. Dobrim žvakanjem zalogaje mehanički usitnjavamo zubima, ali i podstičemo rad pljuvačnih žlezda, koje luče pljuvačne sokove (salivacija) i natapaju zalogaj. Pljuvačni sokovi sadrže različite sastojke, najviše vodu i ferment (ptijalin) koji deluje na ugljene hidrate, pa tako njihovo varenje počinje još u usnoj šupljini. Naravno, pod uslovom da dobro žvaćemo zalogaje 🙂
Pored toga, jedite u miru. Ne žurite. Uživajte u procesu hranjenja. Hrana za telo je hrana koju jedemo. Hrana za dušu su izgled, mirisi, ukusi, arome, prijatan razgovor, milo društvo, cveće u vazi… Telu su potrebne obe vrste hrane. Utvrđeno je da kada se hrana konzumira polako, sa uživanjem, bez preterivanja u količini i u prijatnoj atmosferi, proces varenja je bolji, nema tegoba nakon obroka i osećaj zadovoljstva je veći u odnosu na osobe koje jedu brzo, u grču i napete su. Dakle, veoma je bitno da jedete u miru, bez napetosti i grča. Opustite se i pojedite obrok ne na brzinu, već polako, uživajući.
Kada jednom steknete naviku da jedete polako, nastavićete to da radite i po povratku na posao, što će svakako unaprediti vaš nutritivni status i prevenirati mnoge moguće zaplete koji nastaju usled brze konzumacije hrane.

2. Uobročite se

Odmor je odlična prilika da imate redovne obroke. Zašto? Dok radimo, mnogi faktori utiču na ritam ishrane, poput: radnog vremena, rasporeda pauza, smenskog rada, vrste posla i mnogih drugih. Dakle, kada smo na odmoru svi navedeni razlozi ne mogu biti izgovor, jer ih nema. Ova preporuka ništa ne košta, ali kada se usvoji nema cenu, toliko je bitna! Napravite ritam uzimanja obroka prema ritmu ustajanja i odlaska na spavanje. Trudite se da ispoštujete termine i novoutvrđeni ritam uzimanja hrane ponavljate dan za danom dok ne steknete naviku redovnog uzimanja obroka. Ukoliko steknete naviku konzumiranja češćih i količinski manjih obroka u preporučenom ritmu dok ste na odmoru, mnogo lakše ćete naći način da to činite i na poslu.

3. Spremajte obroke

Deo vremena odvojite za zajedničke nabavke i pripremu hrane. Leto je divan period, jer je dostupan veliki broj namirnica, koje se brzo i jednostavno spremaju (više o ishrani u letnjem periodu). Dobrobiti ovog saveta su mnogobrojne: družićete se, prošetaćete, uživaćete u šarenilu letnje ponude (hrana za dušu), osmišljavaćete i zajedno pripremati obroke… Uživancija 🙂
Bitno je da skrenem pažnju na važnost higijene ruku, površina za pripremu hrane, posuđa i pribora, kao i detaljnog pranja nabavljenih namirnica. Takođe, važno je adekvatno čuvanje svežih namirnica, kao i pripremljene hrane. Higijenski uslovi su bitni u svako doba godine, ali u letnjim mesecima ova preporuka se posebno naglašava, jer temperaturni uslovi pogoduju razvoju mikroorganizama koje mogu biti uzrok neželjenih događaja (dijarea, povraćanje, trovanje i dr.). Preventiva je uvek na prvom mestu 🙂

salata porodičnog nutricionista

4. Jedite sveže pripremljene obroke

Savremeni način života doveo je do toga da je postala privilegija jesti sveže pripremljene obroke. Mnogobrojne obaveze utiču na to da je neminovnost hlađenje ili zamrzavanje hrane. Moram da napomenem, da zamrznuta hrana ne menja nutritivnu vrednost i svakako je bolje jesti kuvana jela sačuvana u frižideru ili zamrzivaču nego tzv. suve obroke, brzu hranu i sl.
U toku letnjih meseci dostupne su nam namirnice koje se brzo i lako spremaju, ali se ne preporučuje njihovo podgrevanje ili zamrzavanje zbog teksture samih namirnica odnosno hrane. Upravo otud ova preporuka da konzumirate sveže pripremljene obroke, poput: spanaća, mladih krompirića, pečurki, raznih jela od tikvica, patlidžana itd. Jednostavno iskoristite sezonsku dostupnost ovih namirnica i obogatite svoj jelovnik. Raznovrsnost je jedan od osnovnih principa pravilne ishrane i pravi način da unesete sve što je vašem organizmu potrebno.
Zbog svega navedenog, iskoristite odmor da jedete sveže skuvane obroke.

5. Pijte dovoljno vode

Osobe koje ne piju dovoljno vode navode mnoštvo izgovora. Evo najčešćih: „Ne stižem“, „Zaboravim“, „Ne osećam žeđ“… Neosporno je da znate da je i koliko je voda važna, ali vredi li znanje koje ne primenjujemo? Pa, ne baš. Evo, još jednog saveta: počnite da pijete optimalnu količinu vode (to je količina vode koja je potrebna vašem telu u zavisnosti od pola, godina, fizičke angažovanosti, spoljne temperature, zdravstvenog stanja i dr.). Odmor je prava prilika za sticanje navike pijenja vode, kod koje su najbitniji: pažnja, kontinuitet, kvalitet i količina.
U podsećanju i skretanju pažnje da pijete vodu korisne su lepe, šarene šolje/čaše, kao i flašice (savet: pazite na izbor flašica – preporučujem staklene ili one koje su izrađene od medicinske plastike). Takođe, flašice su pravi izbor ako smo u pokretu. Kontinuitet unosa vode odnosi se na tzv. kvašenje organizma, odnosno pijenje vode po malo, a ne uzimanje velike količine odjednom. Veoma je važno voditi računa o kvalitetu vode za piće. U mnogim mestima voda iz vodovoda nije za piće, već za tehničku upotrebu. Obavezno se pre putovanja raspitajte o tome kakva je situacija u mestu vašeg privremenog boravka, jer ćete zavisno od toga doneti odluku o kupovini flaširane vode za piće. Šta sve utiče na količinu vode koju treba da pijemo već sam napisala. Ipak, orijentaciono da znate: odrasla, zdrava osoba muškog pola starosti između 19 i 70 godina treba dnevno da popije 2,5 l vode, odnosno za žene 2 l. Preporuku je dala EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) 2010. godine i može se korigovati i individualno prilagođavati.

porodični nutricionista

Kako da se hranim u toku putovanja?

Ishrana tokom putovanja zavisi od nekoliko faktora: kada se putuje, koliko dugo traje putovanje, da li ste vi vozač, odnosno da li vozite ili ste putnik itd. Opšta preporuka je da dan ranije ne konzumirate namirnice i hranu koja nadima i teže se vari. Nije prijatno putovati ako krenete sa tegobama sa varenjem.
Ukoliko imate uslova (ručni frižider, rashladna torba i sl.), savet je da ponesete hranu koju ćete konzumirati tokom putovanja.

Prednosti ovog predloga su višestruke:

✔ nosite hranu koju inače jedete i volite
✔ ukoliko vi ili član porodice ima nutritivnu alergiju (alergiju na jednu ili više namirnica) pripremićete i ponećete adekvatne obroke, jer su male šanse da odgovarajuću hranu kupite u usputnim marketima/restoranima
✔ koristićete sveže i kvalitetne namirnice za pripremu obroka
✔ konzumiranje užine/hrane neće zavisiti od ritma pauza
✔ ekonomičnije je

Izbegavajte konzumiranje jednog , velikog obroka “posle koga ste mirni”, jer ćete opteretiti digestivni trakt, smanjiće vam se koncentracija i može vam se prispavati. Ovo nisu poželjna stanja, naročito ukoliko ste vozač.
Preporuka je konzumiranje češćih i količinski manjih obroka, jer se lakše vare i ne opterećuju digestivni trakt. Česte pauze tokom kojih ćete se osvežiti, odmoriti i uzeti lagani obrok učiniće da vam putovanje ne bude naporno i da vam bude uživanje.
Pored obroka, važan je i unos tečnosti tokom putovanja. Najbolja hidratacija postiže se unosom vode. Pored obične vode, preporučuju se: mineralna voda i nezaslađeni napici: limunada, čajevi, napici od đumbira, nane i dr. Navedene napitke ne bi trebalo konzumirati hladne i odjednom u velikoj količini. Bolja hidratacija postiže se konzumacijom tečnosti sobne temperature i kontinuiranim unosom po malo (nekoliko gutljaja).

odmor, porodični nutricionista

Kako da se hranim za vreme odmora kada sam van svog doma?

Navike vezane za ishranu najčešće putuju sa nama 🙂 Ako jedemo neredovno, brzo i večeramo kasno cele godine, velike su šanse da će tako biti za vreme odmora i van kuće. Naravno, ako se svesno i aktivno ne uključimo u problematiku i rešimo da stvari popravimo nabolje.
Praktične savete za korekciju i unapređenje nutritivnih navika sam već navela. Svi nabrojani saveti mogu se, uz malo truda i, pre svega volje, primeniti bilo da odmarate kod kuće ili van svoga doma. Ne postoje idealna mesta, niti idealni uslovi koji će brinuti o vama. Tu brigu o sebi (svojoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, spavanju, druženju, raspoloženju i drugim životnim aspektima) morate sami vi pokrenuti. Odmor je prava prilika da se posvetite unapređenju životnih polja koja želite da razvijate i/ili korigujete. Iskoristite vreme odmora da lagano i spontano prihvatite navike vezane za ishranu koje će vam pomoći da unapredite nutritivni status i prevenirate neželjena stanja.
U slučaju odmora van svog doma, postoje dve situacije vezane za ishranu: imate organizovanu ishranu ili sami organizujete ishranu. Obe mogućnosti imaju prednosti i izazove koje ću navesti u nastavku priloga, pa ćete se odlučiti za način ishrane koji odgovara vama i vašoj porodici.

more, porodični nutricionista

Slučaj 1: Organizovana ishrana

U ovom slučaju imate spremljene i servirane obroke. Najčešće su u ponudi više pripremljenih vrsta obroka (dobijate porcije definisanih količina) ili švedski sto (sami kombinujete namirnice i određujete količinu hrane). U prvom slučaju možete da birate između nekoliko ponuđenih obroka, dok je u opciji švedskog stola mnogo veći izbor. Ishrana može biti organizovana u okviru hotelskog/apartmanskog smeštaja ili da se hranite u različitim restoranima. Osnovne prednosti ishrane u okviru smeštajnih kapaciteta jesu: blizina i dostupnost restorana, kao i cena ishrane. Naime, uglavnom gosti imaju tzv. povlašćene cene od posetilaca koji koriste samo uslugu ishrane.
Restorani se razlikuju po vrsti hrane koju poslužuju, pa u tom smislu da ćete moći da birate i probate mnogobrojne vrste jela. Uvek su za proporuku posete nacionalnim kuhinjama.
Za bilo koji vid organizovane ishrane da se odlučite, postoje prednosti i nedostaci ili izazovi 🙂

Prednosti organizovane ishrane:

✔ Ne morate da idete u nabavku
✔ Ne spremate hranu
✔ Ne razmišljate “Šta ću da kuvam?”
✔ Imate više vremena za druge aktivnosti
✔ Možete da birate šta ćete jesti

Nedostaci organizovane ishrane:

✔ Uvek se postavlja pitanje svežine pripremljenih obroka, kao i kvaliteta namirnica od kojih se spremaju jela
✔ Velike su šanse da ćete pojesti više, bilo da dobijate jelo u porciji ili sami birate šta ćete jesti (zbog mirisa, izgleda, arome svi su izgledi da ćete staviti u tanjir veću količinu hrane od potrebne)
✔ Nekada su izbori mali i u ponudi su ista ili slična jela

fotografije su napravljene u galeriji – trpezariji Vile Mila

Slučaj 2: Samostalna ishrana

Organizacija ishrane kada boravite van doma može vam doneti pravi nutritivni užitak. Počev od nabavke namirnica specifičnih za to podneblje, istraživanje novih začina, pripreme novih jela…
Odluka da sami pripremate hranu na odmoru zato podrazumeva da imate neka predznanja radi bolje organizacije. Šta treba znati? Prvo: kakva je snadbevenost? Da li u mestu boravka postoje prodavnice, pijac, hipermarketi i sl.? Da li se pijačna prodaja odvija svakodnevno ili pojedinim danima? Kojim danima? Da li u smeštajnoj jedinici imate mogućnost pripreme i čuvanja hrane (električni štednjak, frižider, pribor, sudovi, police…) ili se priprema hrane odvija u zajedničkim prostorijama namenjenih toj svrsi?
Kada pronađete odgovore na navedena pitanja, pročitajte prednosti i nedostatke/izazove ovog načina ishrane, pa u skladu sa potrebama vaše porodice i vas donesite odgovarajuću odluku.

Prednosti samostalne ishrane:

✔ Birate namirnice koje ćete spremiti
✔ Veći je izbor namirnica/jela koje možete spremiti
✔ Obogatićete jelovnik lokalnim namirnicama i začinima
✔ Spremate jela koja volite i koja vam prijaju
✔ Velike su šanse da ćete jesti koliko vam je potrebno (uobičajenu količinu)

Nedostaci samostalne ishrane:

✔ Uloženo vreme za nabavku pripremu hrane
✔ Čuvanje namirnica može biti problem
✔ Postojanje uslova za pripremu hrane (prostor, pribor, sudovi…)
✔ Samostalna priprema hrane može povećati troškove

Umesto zaključka: kao za sve u životu uvek postoje “za” i “protiv” argumenti. Ne postoji dobra opcija koja će takva biti za sve, jer smo svi različiti. Procenite šta vama i vašoj porodici u konkretnoj situaciji više odgovara i u skladu sa tim pravite izbore i donesite odluke. I, najvažnije: uživajte u vašem odmoru.

Prijatno vam želi,
Snežana

Pročitaj više
Scroll Up