Posts Tagged "ishrana"

O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja

Objavila 29.05.2022. u Ishrana, Porodični nutricionista

O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja

U svakodnevnoj praksi Porodični nutricionista sarađuje sa zdravim i bolesnim osobama, mladima i starijima. Postoje mnogobrojna stanja i bolesti gde je ishrana veoma važna: kod nekih je medicinska nutritivna terapija primarna (osnovna) mera lečenja, kod pojedinih je pomoćna terapijska metoda, ali postoje stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktan uticaj na nastanak, lečenje i oporavak. U ovom prilogu pisaću o trećoj kateroriji. Zašto? Jer, se o toj oblasti veoma malo ili nimalo ne govori i ne piše. Na prvi pogled, takve situacije ne zahtevaju posebnu pažnju nutricionista. Upravo to, SAMO na prvi pogled. O čemu se zapravo radi? U nastavku pročitajte o povezanosti takvih stanja/oboljenja i ishrane, koja ipak postoji.

Koja stanja i oboljenja ne zahtevaju medicinsku nutritivnu intervenciju?

Ishrana je, pored vazduha i vode neophodna za život. Ipak, nije svemoguća. Postoje definisana stanja i oboljenja na čiji nastanak, kao i na oporavak ishrana nema direktnog uticaja. Neka od njih se razvijaju postepeno, dok druga nastaju iznenada. Iako nema direktnog uticaja na nastanak, lečenje i oporavak kod nekih stanja ili oboljenja (u nastavku teksta navešću najčešća), ishrana je, ipak značajna i kod njih. Njen uticaj je posredan i nepoštovanje preporučenog, korigovanog režima ishrane može uticati na razvoj komplikacija početnog stanja/oboljenja ili usporeniji i produženi oporavak. Evo, jednog primera: ukoliko osoba usled pada ili saobraćajne nesreće polomi nogu, ishrana tu nema nikakvog direktnog uticaja. Ali, takvoj osobi će morati da se stavi gips i predloži višenedeljno mirovanje. Gde je tu ishrana, možda se pitate? Mirovanje obavezno podrazumeva smanjenje energetskog (kalorijskog) unosa (kasnije će biti više reči o tome). Ukoliko osoba nastavi da jede isto ili, često se događa da poveća unos hrane, neminovno će doći do predgojaznosti ili gojaznosti (zavisi od stanja uhranjenosti pre povrede). Upravo ti dodatni kilogrami opteretiće dodatno povređenu nogu, ali i zdravu nogu na koju se osoba dominantno oslanja. Dalje, opteretiće se i drugi organi: srce i krvni sudovi, bubrežni sistem, jetra, pluća… Problem se povećava kada takva osoba skine gips i krene na fizikalnu terapiju sa viškom kilograma stečenim tokom mirovanja.

Pored toga, u terapiji pojedinih  stanja i oboljenja koristi se farmakološka terapija koja može uticati na apetit (pre svega, to su lekovi koji se koriste u lečenje psihijatrijiskih, neuroloških i drugih oboljenja), pa usled toga  može doći do porasta telesne težine (nastanka predgojaznosti, gojaznosti) i /ili abdominalne gojaznosti, povećanja lipida, šećera, transaminaza i drugih parametara u krvi.

Navešću koja su u praksi najčešća stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktnog uticaja na nastanak i u lečenju*:

  • prelomi, odnosno traume (izazvane padovima, saobraćajnim udesima; povrede: glave, vrata, grudnog koša, abdomena, slabine i karlice, ramena, nadlaktice, lakta, podlaktice, šake, kuka, butane, kolena, potkolenice, povrede skočnog zgloba i stopala, zatim višestruke povrede tela, opekotine, promrzline);
  • pojedine vrste tumora (pluća, koža, oko, mozak i drugi delovi centralnog nervnog sistema)
  • duševni poremećaji i poremećaji ponašanja
  • bolesti nervnog sistema
  • bolesti mišićno – koštanog sistema i vezivnog tkiva (oboljenja zglobova, mišića, tetiva)
  • hipotireoza**

*Izvor: Međunarodna klasifikacija bolesti – šifarnik bolesti MKB 10

**Kod ovog oboljenja ishrana nema direktnog uticaja u nastanku, ali je posle bitna u lečenju

Zašto su važna stanja/oboljenja na koja ishrana nema direktnog uticaja?

U  nabrojanim stanjima/oboljenjima ishrana nema direktnog uticaja na njihov razvoj i nastanak, i može se reći da ni u oporavku nema presudnog uticaja. Međutim, u periodu oporavka koji uključuje mirovanje ili smanjeno kretanje retko ko koriguje energetski unos putem hrane i pića. Smanjena fizička angažovanost usled mirovanja ili smanjenog kretanja trebalo bi da podrazumeva značajno smanjenje kalorijskog (energetskog) unosa. Naprotiv, često u praksi vidim upravo suprotno: ljudi usled bolova, nervoze, dosade i mnogobrojnih drugih razloga unose više hrane nego što im je potrebno. Često se greši kako u količini unete hrane i pića,  tako i u izborima namirnica koji se biraju.

Realno ni jedan od razloga ne treba da bude povezan sa procesom hranjenja. Hrana nije lek za navedena stanja (dosadu, bolove, nervozu, nespavanje, uznemirenost, brigu, neizvesnost i dr.). Na taj način unesen energetski višak ostavlja za posledicu povećanje broja kilograma. Stečeni višak kilograma opterećuje nekretanjem već oslabljeno telo: koštano – mišićni sistem, srce i krvne sudove, digestivne organe, bubrežni sistem i dr. Na ovaj način posmatrano, ishrana je veoma bitna i to u prevenciji nastanka gojaznosti, hipertenzije, hiperglikemije, hiperlipemija i drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Nastanak nekog od navedenih bolesti vrlo otežava oporavak od osnovnog oboljenja/stanja i zato je ishrana veoma važna iako se to na prvi pogled ne bi reklo.

Kako da se ne ugojite u slučaju mirovanja ili smanjenog kretanja?

Ukoliko ste od medicinskog stručnjaka dobili preporuku da mirujete veoma je važno da sve, pa i ovaj savet prihvatite i pridržavate se. Zavisno koliko ste pre ove preporuke bili aktivni, toliko morate obratiti pažnju na ishranu. Jednostavno: ako ste imali veliki energetski rashod (težak fizički rad, intenzivno treniranje, dosta kretanja i sl.), znači da ste više hrane morali unositi kako bi bili u energetskom balansu odnosno ravnoteži u odnosu na osobe koje rade lakše poslove i fizički su slabo aktivne ili neaktivne. Slede konkretne smernice:

  • Smanjite energetski unos

Dnevne energetske potrebe (odnosno koliko nam energije u kalorijama treba) predstavljaju zbir energije potrebne za bazalni metabolizma i energije neophodne za hranjenje, fizičku aktivnost. Kod dece se dodaje energija potrebna za rast, dok se kod žena u trudnoći i tokom dojenja, takođe povećava energetski unos. Bazalni metabolizam zavisi od mnogobrojnih faktora, najviše od: pola, godina, trenutne (realne telesne težine) , dok energija za fizičko angažovanje dominantno zavisi od naših aktivnosti: vrste posla kojim se bavimo i angažovanosti van posla. U slučaju mirovanja vrednost bazalnog metabolizma se ne menja (telo mora da funkcioniše), ali mirovanje, smanjenje kretanja i aktivnosti uopšte umnogome utiču na umanjenje energetskih potreba. Dakle, sada vam je jasno šta se dešava kada osobe kažu da “jedu isto, a goje se”. Znači: ne kreću se isto, nemaju istu aktivnost i upravo zbog toga dolazi do povećanja telesne težine. Veoma je važno uskladiti energetski unos i energetski rashod (potrošnju). Dakle, unositi količinu hrane (energije) u skladu sa potrošnjom, odnosno potrebama.

  • Ne jedite van obroka

Uobročenost je jedan od osnovnih principa pravilne ishrane. Hranu uzimajte isključivo kada je za to vreme. Ako ste uobročeni onda sigurno nećete doći u situaciju da budete gladni, tj. da vaše telo traži hranu. U slučaju da se između obroka javi osećaj gladi, nemojte odmah uzeti da nešto jedete, već popijte vodu ili čaj (možda vam telo traži vodu), ili pojedite neku voćku (jabuku, mandarinu, pomorandžu, jagode ili neko drugo sezonsko voće koje je dostupno, odnosno zavisno od perioda godine). Dalje, proverite da li unosite dovoljno nutrijenata (belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala…). Može se desiti da se deficit manifestuje kao glad. To je ono kad neko kaže da mu se “jede nešto, ali ne zna šta”.

  • Ne tražite utehu u hrani

Hrana je jedna od naših osnovnih potreba. Neophodna nam je za funkcionisanje, obnovu ćelija/tkiva (gradivna uloga), ima zaštitnu i mnoge druge uloge u našem telu. Međutim, hrana se često koristi u svrhe koje ne treba da ima. Ona nije zanimacija, antidepresiv, niti bilo šta slično.  Hrana vas ne može utešiti, ukloniti brige, rešiti problem, smanjiti bol. Preteranim unosom može vam doneti samo još jedan problem (izazov) i/ili otežati postojeći. Setite se ovoga kada sledeći put krenete da nešto grickate kada vam je dosadno, ne znate šta bi ste, brinete…

  • Ne jedite kada vam je dosadno

Mirovanje ili smanjeno kretanje bez obzira uzroke, nosi sobom drastično smanjenje fizičke potrošnje, ali i veliku količinu vremena. Nekretanje, otežana pokretljivost i boravak u zatvorenom prostoru smanjuju mogućnost za mnogim angažovanjima kako bi utrošili vreme i skrenuli misli nekim aktivnostima. U takvim situacijama često hrana bude nadohvat ruke i… Nastavak znate: teško je prestati sa grickanjem, naročito ako se još uzme daljinski i pretražuju mnogobrojni kanali. Tada se gubi svaki osećaj koliko se pojelo. Zato: NIKADA ne jedite kada vam je dosadno, nemate šta da radite, a posebno NE kada gledate TV program. Smislite aktivnosti u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i afinitetima. Izbor je veliki, samo se malo angažujte i nađite čime ćete baviti i na šta ćete usmeriti pažnju. To može biti: slušanje muzike, čitanje, sređivanje fotografija, neke papirologije (za koju nikada niste imali vremena), poštanskih markica (ako ste kolekcionar), heklanje, pletenje, slikanje, pisanje, slaganje puzli itd. Veoma je važno da nađete neku zanimaciju dok se vi ili član vaše porodice ne oporavi.

  • Jedite sezonske i raznovrsne namirnice

Ova preporuka je veoma važna za sve, a posebno za ovu kategoriju osoba. Oporavak će biti lakši ako se unosi sve što našem telu treba. Monotona, neredovna i  ishrana bogata rafinisanom hranom mogu  uticati na nastanak raznih deficita, ali i na nastanak gojaznosti. To će svakako negativno uticati na osnovno stanje ili oboljenje zbog koga osoba miruje ili se otežano kreće. Dakle, raznovrsna ishrana sezonskog karaktera je jedna od glavnih preporuka za sve, pa i za osobe koje su privremeno lišene ili imaju ograničene fizičke aktivnosti.

  • Ne idite kasno na spavanje

Mnogobrojne su prednosti redovnog i okrepljujućeg sna. Međutim, neka stanja i bolesti mogu biti praćena poremećajem sna. Takođe, prisustvo bola može uticati na teško zaspivanje i/ili prekidanje procesa spavanja. To nisu lake i jednostavne stvari, jer umnogome utiču na kvalitet života. Gde je tu hrana? Dokazano je da poremećaj sna povećava rizik za nastanak gojaznosti. Ovaj rizik znatno se povećava ako još postoje stanja ili oboljenja koja ograničavaju ili eliminišu kretanje. Odlaganje odlaska na spavanje utiče na javljanje gladi i do uzimanja hrane koja je svakako višak u odnosu na energetske potrebe.

  • Ne jedite dok gledate u ekrane (televizor, tablet, monitor kompjutera, telefon i sl.)

Praćenjem različitih sadržaja gledenjem u ekrane naš mozak obrađuje primljene informacije odnosno razume sadržaj i povezuje radnje, muziku, sadržaj razgovora i druge radnje. Uzimanje hrane uz navedene aktivnosti radi se potpuno nesvesno i mozak to ne registruje na adekvatan način. Kao rezultat toga ne javlja se prijatan osećaj sitosti, uživanje u mirisima, ukusima i sl. Samo se u jednom momentu javlja svesnost da toga što je osoba jela više nema kada se registruje prazna posuda. U praksi sam radila sa osobama koje su gledajući TV program pojele čokoladu od 300 grama, a da toga uopšte nisu bile svesne. Još gore je što nakon toga nisu imale osećaj sitosti i zadovoljstva. Razlog tome je skrenuta pažnja mozga na TV program, a ne na ukus, miris, vrstu i količinu čokolade.

  • Ne sladite napitke poput: kafe, čaja, limunade

Razloga je puno: povećavate energetsku vrednost napitka (bespotrebno), maskirate ukus konzumiranog napitka i razvijate zavisnost (dokazano je da šećer izaziva zavisnost). Nemojte da vas prevari zato što dodajete “samo” kašičicu šećera u kafu. Matematika je jasna: 2 kafe dnevno po 1 kašičica šećera znači da dnevno samo sa kafom unesete oko 12 grama šećera. Za 10 dana unećete 120 g, dok za 30 dana to je minimalno 360 grama šećera! Izraženo u kalorijama na mesečnom nivou to je ukupno oko 1440 Kcal! Dakle, “samo” dve kašičice šećera svakodnevno dodate u kafu ili čaj tokom mesec dana i unećete ovu količinu kalorija.

  • Unosite dovoljno vode

Voda je životno važna potreba. Ova preporuka je važna za sve osobe. Najčešće se pitamo: Koliko nam je vode potrebno na dnevnom nivou i jesu li te potrebe iste za sve osobe? Potrebe za vodom su različite i zavise od nekoliko faktora: starosti, pola, zdravstvenog stanja, ishrane i dr. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) dnevne potrebe za vodom za odrasle, zdrave osobe koje imaju od 19 do 70 godina, žive u predelima sa umerenom klimom i imaju umerenu fizičku aktivnost su za osobe muškog pola oko 2,5 l i za žene oko 2 l. Naravno ove količine se mogu korigovati u zavisnosti od zdravstvenog stanja, podneblja gde osoba živi, koliko je fizički aktivna itd. Potrebe za vodom mogu se orijentaciono odrediti i pomoću formule da dnevno treba uneti 30 ml vode po kilogramu telesne težine. Znači, ukoliko osoba ima 70 kg njene potrebe za vodom su: 70 X 30 ml = 2100 ml = 2,1 l

  • Uživajte u ishrani

Uživanje u ishrani podrazumeva tzv. prisutnost koja znači da dok jedete primetite boje, mirise, izgled, konzistenciju i ukuse namirnica koje konzumirate, zatim da jedete polako sa pažnjom na hrani. Ne bi trebali da gledate u ekrane (telefona, tablet, kompjutera, televizora i dr.) ili da čitate novine. Sitost i zadovoljstvo obrokom se upravo tako postižu – prisutnošću.

Pročitali ste kako je malo potrebno da se vama ili članu vaše porodice sa stanjima/oboljenjima na koje ishrana nema direktan, ali ima posredan uticaj, može da se zakomplikuje, oteža i/ili produži oporavak. Briga o sopstvenoj i porodičnoj ishrani nije najvažnija u životu, ali jeste veoma važna i treba joj posvetiti pažnju.

Više o univerzalnim i najvažnijim pravilima u ishrani možete pročitati u prilogu    http://www.porodicninutricionista.com/da-li-je-nemoguce-moguce/

Prijatno vam želi vaš porodični nutricionista,

Snežana

Pročitaj više

Jačanje imuniteta kod dece i odraslih

Objavila 09.11.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Jačanje imuniteta kod dece i odraslih

Imunitet predstavlja sposobnost, mehanizam našeg tela da se odbrani od izazivača različitih bolesti. Ustvari, imunitet predstavlja odgovor našeg organizma na različite izazove iz spoljne sredine: bakterije, viruse i druge agense koji mogu ugroziti naše zdravlje.

Naše telo je svakodnevno spremno na izazove iz spoljne sredine, dok mi o tome svesno razmišljamo, pričamo i radimo povremeno. Najčešće je to tema naših akcija u prelaznim periodima (zima/proleće; jesen/zima), vremenu prehlada i drugih zdravstvenih izazova.

Jačanje imunog sistema kod dece i odraslih nije jednokratna akcija, već proces. Ne postoje magični sokovi i čarobne pilule koje će telo ojačati i osnažiti bez ličnog angažovanja na više životnih polja. Na šta posebno treba obratiti pažnju kada je o deci i odraslima reč?

Pre svega, treba znati šta sve utiče na pravilan rast i razvoj, pa samim tim i na jačanje imuniteta kod dece. Pravilna ishrana je veoma važna i predstavlja dobar osnov za imunitet kako kod dece tako i kod odraslih osoba, ali zabluda je da se priča o imunitetu tu završava. Nema te pravilne ishrane koja će uticati na dobar imunitet ako izostanu: boravak u prirodi, kvalitetan san, dobra hidratacija i druge dobre i za zdravlje korisne navike. Idemo redom sa smernicama za podršku imunitetu 🙂

povrće pred dinstanje
Povrće je važan deo pravilne ishrane

Pravilna ishrana

Pravilna ishrana dece i odraslih podrazumeva raznovrsnu, uravnoteženu i uobročenu ishranu. Treba iskoristiti bogatstvo ponude povrća i voća na pijacama i obogatiti jelovnik deteta, odnosno čitave porodice. Sveže voće, kao i termički obrađeno i sveže povrće su važne stavke u ishrani. Ukoliko spremate isključivo dečija omiljena jela („samo da bi jelo“) to najčešće vodi u monotonu, jednoličnu ishranu koja sigurno neće obezbediti detetu sve potrebne nutrijente. Predlažem da uz omiljena jela ubacite i druge namirnice koje dete inače ne bi pojelo. Pazite, navike se stvaraju od malih nogu 🙂 Uravnotežena ishrana znači da dete jede koliko mu je potrebno za rast, razvoj i dnevne aktivnosti (višak hrane dovodi do gojaznosti). Slično je i kod odraslih, samo što njima ne treba energija za rast. Uobročenost je, takođe važna smernica u pravilnoj ishrani. Ona podrazumeva određenu, pravilnu dinamiku unosa hrane i da se jede bez nekog reda. Ritam uzimanja obroka koji imaju deca u obdaništu samo treba nastaviti i vikendom, odnosno i kasnije kada postanu školarci. Lični primer je ovde veoma važan, jer teško je da dete jede raznovrsnu hranu, ukoliko roditelji ne koriste u ishrani mnoge namirnice (ne nabavljaju, ne spremaju i ne jedu). Dakle, treba aktivno raditi na unapređenju sopstvene, pa tek onda detetove ishrane. To je suština sticanja pravilnih porodičnih navika.

Potrudite se da porodici obezbedite kvalitetne proizvode: jaja, mlečne proizvode, meso, kao i već pomenute namirnice: povrće i voće. Kuvani obroci (obroci kašikom) su jako važni u ishrani i treba da se nađu na trpezi bar jednom u toku dana. Dakle: supe, čorbe i druga kuvana jela treba da budu dobra nutritivna, porodična navika na kojoj će deca odrasti.

Dalje, jedna od smernica za pravilnu ishranu jesu boje koje vidite u tanjiru. Potrudite se da hrana servirana u tanjiru bude raznobojna, jer raznovrsnom ishranom jačamo imunitet. Unos cinka, selena, magnezijuma, vitamina C, B6, B12, A i D, zatim prebiotika, probiotika i biljnih pigmenata su bitni u odbrambenim mehanizmima tela.

Unos vode treba povećati pri fizičkoj aktivnosti

Optimalan unos vode

Voda  je životno važna potreba. Procentualno gledano mala deca imaju veći sadržaj vode u ukupnoj telesnoj masi u odnosu na odrasle i sklonija su dehidrataciji. Često se dešava da se zaigraju i onda ne piju dovoljno tečnosti. Tokom igranja deca gube vodu disanjem i znojenjem što može dovesti do dehidratacije. Takođe, i dok uče deca često zaborave da piju vodu. Zato je važno stalno ih podsećati na važnost unosa tečnosti, spremati im flašicu vode kada pođu na igralište ili krenu da uče, kako bi stekli važnu naviku redovnog uzimanja vode. Prema EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) dnevne potrebe za vodom dece od 2 do 3 godine iznose 1,3 l, dece od 4 do 8 godina 1,6 l, zatim dečacima uzrasta od 9 do 13 godina treba dnevno 2,1 l vode, dok su potrebe njihovih vršnjakinja oko 1,9 l. Preporučeni dnevni unos vode za uzrast od 14 do 18 godina za mladiće je 2,5 l i za devojke 2 l. Preporučeni dnevni unos vode za muškarce od 19 do 70 godina, prema EFSA iznosi 2,5 l i za žene istih godina oko 2,0 l. Treba imati u vidu da se preporučeni unos vode može povećati odnosno smanjiti u slučaju nekih oboljenja, obavljanja teškog fizičkog rada, zatim u zavisnosti godišnjeg doba itd. Utvrđeno je da se tokom obavljanja teškog fizičkog rada može znojenjem izgubiti 2 -2,8 l vode. Sa vodom se gube i elektroliti, što takođe treba imati u vidu pri davanju preporuka o nadoknadi tečnosti i mineralnih materija.

Birajte slatkiše sa kvalitetnim sastojcima

Ograničen unos slatkiša

Kada je reč o slatkišima u ishrani dece postoje dobra i loša vest. Dobra je da slatkiši u ishrani dece nisu zabranjeni. Za većinu, loša vest je da količinu slatkiša treba ograničiti. Neurobiologija kao nauka je dokazala da prekomeran unos šećera i masti preko, na primer: mlečne čokolade i sladoleda deluje na mozak i podstiče ga da izlučuje tzv. materije za nagrađivanje koje utiču na stvaranje zavisnosti, kao kod droga. Dileme više nema: šećer izaziva zavisnost. Dobro je da obratite pažnju na količinu i kvalitet slatkiša koje vaše dete pojede. Kod odraslih unos slatkiša takođe treba „držati pod kontrolom“. Smanjiti unos rafinisanog šećera i prednost dati medu, sušenom voću i sličnim proizvodima i imati osećaj za meru. Navedeno važi za odrasle, zdrave i normalno (fiziološki) uhranjene osobe. Kod postojanja rizika za razvoj nekih oboljenja, kao i kod postojanja bolesti treba korigovati ishranu i sprovesti individualnu medicinsku nutritivnu terapiju.

Savet za odrasle (bilo da su roditelji, rođaci, prijatelji… ko god da je autoritet za decu): ne komentarišite u prisustvu dece rešavanje nekih svojih situacija. Na primer: „Pregladneo/la sam, pa sam pojela celu čokoladu“. „Nagradila sam se tortom“. „Nisam stigao/la da jedem, ali sva sreća da imam uvek čokoladicu pri sebi“… itd. Potpuno nenamerno šaljete detetu odnosno deci poruke da je čokolada ili neki drugi slatkiš nešto vredno, jer je nagrada, zatim da je spas u kritičnim situacijama, da je bolja od ostalih namirnica i dr. Shvatate?

Veličine konzervi gaziranih pića pre 30 godina (manje) i danas (veće)

Nekonzumacija gaziranih i energetskih napitaka, kao i grickalica iz kesica

Šećer se krije u mnogobrojnim proizvodima i ne nalazi se samo u slatkišima. Ima ga pekarskim proizvodima, kečapu, voćnom jogurtu, kao i u gaziranim i energetskim napicima. Pored šećera, veštačkih boja, aroma, konzervanasa, pojačivača ukusa i drugih dodataka, u pomenutim napicima nalazi se fosforna kiselina koja utiče na razgradnju kostiju, slabljenje vezivnog tkiva i povećanog lučenja kortizola (hormona stresa). Kada je reč o tzv. grickalicama iz kesice, čips od krompira je među prvima na listi najkonzumiranijih. Na žalost, jer su naučnici Univerziteta u Erlengenu prilikom ispitivanja uticaja unosa čipsa kod eksperimentalnih životinja utvrdili promene u više od 80 regija mozga i to u onim koje su povezane za pažnju, nagrađivanje, san, stres i zavisnost.

Puno je naučnih istaživanja koja upućuju na zaključak da nepravilna ishrana i konzumiranje brze hrane, raznih grickalica i slatkih napitaka dovode do nutritivnih deficita koji značajno utiču na pad imuniteta. Razmislite: da li su navedeni proizvodi potrebni vašoj i bilo čijoj deci i vama ili vašim rođacima, prijateljima?

Kvalitetan san

Medicinari kažu da je san najprecizniji merač stresa. Svi znamo da stres štetno deluje na imunitet. Većina odraslih reći će vam da su pod stresom. Da li su deca pod stresom? Prema rezultatima studije iz 2015. godine svako šesto dete i svaka peta mlada osoba ima simptome stresa. Utvrđen je visok nivo stresa kod osoba koje su stalno prisutni na mreži (ne isključuju smartfon, uvek su „on line“ i dostupni). Kako loš i neredovan san utiču na gojaznost? Delovanje je na više načina: kasniji odlazak na spavanje utiče na pojavu gladi, što zbog dosade, što zbog potrebe održavanja u budnom stanju, pa se uzima dodatna hrana koja opterećuje digestivne organe u kasnim satima, a unete kalorije se ne mogu potrošiti. Dalje, nedostatak sna utiče na hormone i izaziva otpornost na insulin. Posledica toga je da ćelije ne mogu da prime glukozu, što dovodi do osećaja gladi, ponovnog hranjenja (grickanja) što za posledicu ima gojaznost. Gojaznost je oboljenje i faktor rizika za mnoga druga oboljenja, socijalnu izolaciju, emocionalne krize i za mnoge druge zdravstvene izazove. Hormon melatonin (hormon tame; luči se tokom spavanja) smanjeno se luči ako su oči izložene plavoj i beloj svetlosti, odnosno kada se gleda u ekrane.

Zaključak je nedvosmislen: deci i odraslima je neophodan kvalitetan san, jer bez njega nema dobrog imuniteta.

Boravak u prirodi prija svima

Boravak i igre u prirodi

Naši stariji su i bez naučnih dokaza znali da je važno da deca budu „na vazduhu“. Sada znamo da je sunčeva svetlost važna, jer u koži podstiče sintezu vitamina D, koji između ostalog, utiče na razmenu materija u kostima. Inače, ovaj proces dešava se i kod odraslih i, zanimljivo je da se dešava i kada je oblačno vreme. Boravak o prirodi doprinosi kvalitetnijem disanju, unosu više kiseonika nego do se sedi u zatvorenoj prostoriji, čak i u provetrenoj. Sadašnji trend da se vikendom izlazi u velike šoping centre u cilju druženja i zabave dece, nisu najbolji izbori koje roditelji mogu da urade. Odmah da napomenem da takve izlete ne treba izbaciti, ali svakako ne treba da budu izbor za svaki vikend. Naime, jedan zatvoreni prostor (stan/kuću/posao/školu/obdanište) menjate za, takođe zatvoreni, klimatizovani prostor. Boravak u prirodi uvek je povezan sa šetnjama, trčkaranjem, raznoraznim igrama koje sve zajedno pozitivno utiču na poboljšanje koordinacije, manuelnih veština, kondicije i kapaciteta pluća kod dece, što posredno pozitivno utiče na jačanje imuniteta. Pored toga, roditelji učestvujući u igrama sa decom takođe se relaksiraju, opuštaju, bolje dišu i na nenameran način eliminišu nakupljen stres, napetost i nervozu. Dragi odrasli, probudite dete u vama i uživajte – koristiće vam višestruko.

Čitanje je lepa i korisna navika

Čitanje knjiga

Boravak u kući/stanu ne mora se uvek vezivati za dve najčešće aktivnosti: ishranu/grickanje i gledanje u ekrane. Motivišite dete, zavisno od uzrasta da se prihvati obaveza vezanih za životni prostor (brisanje prašine, iznošenje smeća, usisavanje, spremanje salate itd), da čita (uvek prilagodite izbor knjiga uzrastu, jer ako tu pogrešite dete će čitanje prihvatiti kao obavezu koje želi što pre da se reši, a ne kao lepo i kreativno provođenje slobodnog vremena) ili da u slobodno vreme igrate društvene igre (ne ljuti se čoveče, karte, zanimljiva geografija, slaganje slagalica itd; ovde je, takođe važno predložiti igre prema uzrastu deteta). Inače, naučno je dokazano povoljno delovanje navike čitanja knjiga na kreativnost dece, proširenje i obogaćivanje fonda reči, izražavanje, opštu kulturu, obrazovanje, smanjenje stresa i napetosti i dr. Čitanje sa ekrana kompjutera, tableta i dr. dovodi do zamaranja očiju, zatim do iritacije i suvoće očiju zbog smanjenog broja treptaja od uobičajenog itd. Kao i za mnoge druge aspekte života i učenja, lični primer je i u ovoj oblasti važan. Ukoliko dete od najranijeg uzrasta vidi da imate naviku da svakodnevno čitate to će prihvatiti kao nešto normalno. Posete sajmovima knjiga i kupovina slikovnica i knjiga primerene uzrastu deteta uticaće, takođe na razvijanje dobrog odnosa prema čitanju i knjigama uopšte.

Ograničeno vreme gledanja u ekrane: mobilnih telefona, televizora, tableta, kompjutera i dr.

Istraživanja su nedvosmisleno utvrdila štetnost prekomernog gledanja u ekrane svake vrste: televizora, kompjutera, tableta, mobilnih telefona… Dokazano je da mogu dovesti do smanjene pažnje, agresivnosti, problema sa govorom (dužina i kvalitet rečenica), nestrpljivosti, nepravilnog držanja tela, umaranje očiju, kraćeg i isprekidanog sna, gojaznosti i dr. Tačno je da su ovi uređaju postali neodvojivi deo naše svakodnevice, ali treba imati meru u vremenu korišćenja i razlozima odnosno opravdanosti upotrebe. Potpuno je u redu da deca radeći domaće zadatke pretražuju internet baze radi prikupljanja neophodnih podataka. Sasvim druga stvar je da nakon odrađenog zadatka ostanu da igraju igrice, umesto da izađu na svež vazduh i igraju se napolju koristeći lopte, rolere, lastiš, bicikl i dr. Ili, još jedna pogrešna upotreba navedenih aparata jeste skretanje pažnje deteta na njih odnosno sadržaj na ekranima kako bi se nahranili, umirili ili uspavali. Neispavanost, gojaznost, manje provedenog vremena na otvorenom i mnoge druge posledice prekomernog gledanja u ekrane utiču loše na imunitet dece i odraslih. Roditelji treba da se potrude da se ponašaju u skladu sa uputstvima koja pričaju deci. Na primer, da ne koriste telefon za vreme obroka, bilo za javljanje na pozive, odgovaranje na poruke ili čitanje vesti. Lični primer znači više od milion ispričanih reči.

Suplementacija: da ili ne

U slučaju opravdanih medicinskih indikacija poput različitih deficita vitamina i minerala može se uvesti suplementacija, uz konsultovanje stručnih osoba (lekara i farmaceuta).

Deca slabog apetita, sa znacima deficita nedovoljne ishrane su kandidati za sprovođenje suplementacije. Sada postoje adaptirani multivitaminski preparati koji su dozom i odnosom vitamina i minerala prilagođene deci, odraslima, osobama se dijabetesom i dr. Ne bi trebali da na svoju ruku uzimate bilo koju vrstu preparata bez prethodne konsultacije sa stručnjacima.

Mleko sa kakaom

I, za kraj:

Na putu jačanja imuniteta odlična polazna tačka je da već sutra deci za doručak spremite jaja iz prirodnog uzgoja i date im da pojedu svežu papriku ili popiju limunadu, zatim za užinu im dajte šaku borovnica, kupina, jabuku ili parče pečene bundeve, zatim da provedete bar jedan sat u prirodi, a uz večernji obrok  pripremite topli kakao napitak sa medom umesto kupovnog čokoladnog mleka.

Prijatno vam želi ,

Snežana

Pročitaj više

Kako u kupovinu sa decom?

Objavila 16.07.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Kako u kupovinu sa decom?

Ne znam jeste li primetili i da li vam je privuklo pažnju da uvek naglašavam da sam porodični nutricionista. Ne bavim se samo jednom starosnom grupom već čitavom porodicom. Jer, sve je povezano: trudnoća, period nakon porođaja, malo dete, predškolsko i školsko dete, adolescenti, sportisti, radnoaktivne i starije osobe… Divna isprepletanost uzrasta i različitost potreba, i to sve u krugu uže i šire porodice.

Prilog koji sledi je o odlasku u kupovinu sa decom: da li će ova aktivnost biti puna izazova ili uživanje, pobrinite se na vreme 🙂

Mesto gde se stvaraju navike vezane za ishranu jeste porodica. Da li ste razmišljali kada je početak razvijanja nutritivnih navika? I, koji je to tačan odgovor na pitanje: kada počinju da se stvaraju navike? Pravi odgovor je: u periodu trudnoće. Mislite da je prerano? Neeeee.

Razmislite samo: kakve signale i osećaje šalje svom još neređenom detetu buduća majka ukoliko se prejeda, nije uobročena, jede kada je nervozna, radosna ili joj je dosadno? Inače, sve nabrojano se navode kao najčešći razlozi da se “počastimo” ili utešimo hranom i to se ne dešava samo u trudnoći, već i u drugim životnim periodima. Što se hrane i trudnoće tiče, u praksi se ponekad sreću dve krajnosti: “Trudna sam, ne moram da pazim na liniju” i “Sada moram strogo da pazim šta jedem zbog bebe”. Nebriga u prvom i preterana zabrinutost u drugom slučaju nisu dobre. Savet je da trudna žena treba da želi da brine o sebi, da to nije moranje, već izbor koji će sprovoditi s radošću i posvećenošću. Hrana je bitna u periodu trudnoće, ali ne treba da se konzumira kada postoji emotivna uznemirenost (ljutnja, nervoza, stres, radost, sreća ili dosada). Pravilan izbor namirnica i hranjenje u mirnoj atmosferi povoljno će uticati na majku i njeno čedo.

Pozitivan stav, odgovorno i posvećeno ponašanje trudne žene su odlična osnova u stvaranju navika kod deteta. Dete koje počinje samostalno da sedi, počinje i sa samostalnim hranjenjem. Ono uči posmatranjem i ovaj mehanizam naziva se učenje po modelu. Dete uči brzo, vidi ponašanje drugih članova porodice i oponaša ih.

Dete treba da ima adkvatan pribor za jelo

Kako “nagovoriti” decu da jedu zdravo?

Da li ih treba “nagovarati“? Mislim da to nije potrebno. Ukoliko se mi, kao roditelji držimo i poštujemo osnovne principe pravilne ishrane, odnosno ako ih živimo, isto tako ćemo ih spontano preneti na svoju decu. Dakle, svojim primerom najbolje će deca to videti i usvojiti kao model ponašanja.

Koje su najčešće greške u stvaranju dobrih navika vezanih za izbor namirnica i kako se mogu korigovati?

Nagrađivanje

Pojmovi “nagrada” i “kazna” imaju opravdanje i mesto u procesu vaspitavanja dece. Kod ovih mera nema primedbi, ali zaplet nastaje u njihovoj primeni ukoliko nije adekvatna. Nagradom pohvaljujemo za uspešni pokušaj (prohodavanje, samostalno pojeden obrok, poslagane kockice itd) i podstičemo ga na dalji napredak i nove pokušaje. Međutim, ukoliko od najranijeg detinjstva detetu za nagradu dajemo uvek i samo nešto jestivo (čokoladnu bananicu, čokoladu i sl.), sami stvaramo od takve vrste hrane kult “vredne hrane”. Jer, nagrada je uvek nešto vredno, zar ne? Da li je onda očekivano da dete na pravi način rangira jabuku, na primer i čokoladu? Ako uvek za nagradu dobija čokoladu, šta mislite šta je u detetovom sistemu vrednosti vrednije: jabuka ili čokolada? Dakle, nagrada kao podsticaj, ohrabrenje i pohvala ima svoje mesto među vaspitnim metodama, ali razmislite o izboru nagrade. To može biti i nešto nejestivo: izlet, slikovnica, bojice, igračka… Ukoliko se odlučite za jestivu nagradu, napravite bolji izbor (voće, kokice, sladoled…) i neka nagrada uvek bude drugačija. I, ta neizvesnost koja će biti nagrada nosi posebnu draž.

Važno je da roditelji biraju ispravno

Podela hrane na “zdravu” i “nezdravu”

Ovakva podela ne postoji u zvaničnim udžbenicima koji se bave ishranom i dijetetikom. Postoje mnogobrojne druge podele: prerađena i neprerađena, konzervisana i sveža, tretirana i organska itd. Izjava da neka hrana nije zdrava u najmanju ruku nije prihvatljiva. Ako nije zdrava, onda ne treba da bude u prometu, zar ne? Uticaj hrane na zdravlje predmet je mnogih istraživanja i dokazano je da neke namirnice utiču povoljno na zdravstveni status, dok određene namirnice mogu povećati rizik za nastanak raznih stanja i oboljenja i, to ne same po sebi već ukoliko se koriste u dužem vremenskom periodu i u velikim količinama. Ali, ovo nije tema ovog priloga. Činjenica je da detetu ne treba prezentovati ovakvu podelu. Preporuka je da deci na jednostavan način objasnite kako hrana utiče na telo: “Hrana ti je potrebna da porasteš, da budeš brz, spretan, da dobro vidiš…”.

Objašnjavanje

Da li zaista mislite da će vas, na primer četvorogodišnje dete razumeti kada mu objašnjavate da smoki  ili gazirani napitak nije zdrav i kako utiče na zdravlje deteta? Pojam zdravlja je prilično apstraktan i neshvatljiv za decu, ali u velikom procentu i za odrasle. Verujte, mnogi muškarci i žene na zdravlje gledaju kao na nešto što se podrazumeva i očekuje.

Dakle, preporuka je da objašnjavanja povezanosti zdravlja i hrane ne radite na ovakav način: vi ćete pričati uzalud, dete vas neće razumeti i stvoriće se napetost upravo zbog te vrste nerazumevanja. Savet je: ne objašnjavajte, radite! Ako imate stav da gazirani sokovi nisu dobri, nemojte ih kupovati. Ako nisu dobri za dete, nisu ni za vas, zar ne?

Samostalnost se ući

Izbor i biranje

Odlasci u kupovinu mogu biti zanimljivi, ali i pravi izazov za roditelje. Na neke roditelji ne mogu uticati (napadne reklame), ali neke stvore sami. Skoro sam prisustvovala interesantnom prizoru u supermarketu: otac kaže sinu (dete ima između 4 i 5 godina):”Biraj, šta želiš da ti kupim?” Dete gleda u šarenilo različitih proizvoda i odlučuje sa za smoki. “Nemoj to, mnogo je slano, nije dobro za bubrege. Uzmi nešto drugo”,objasni otac i vrati smoki na policu. Dete bira dalje i odlučuje se za napolitanke. “Uh, to je mnogo slatko. Hoćeš da dobiješ šećernu bolest kao deda?”, upita brižni otac i napolitanke završiše na polici. Korpa je i dalje prazna. Dete ćuti i ne bira, samo gleda. Boji se izbora, jer više ne bira ono što se dopada njemu, već brine da li će se dopasti tati.

Praktični saveti porodičnog nutricioniste u vezi sa odlaskom u kupovinu sa detetom:

  • Pre nego što pođete u kupovinu, recite detetu gde idete i zbog čega (na primer: “Idemo u kupovinu, jer nam trebaju namirnice da spremim ručak”). Napišite spisak potrebnih namirnica. Možete upitati dete, naravno zavisno od uzrasta, da li mu nešto treba. Ukoliko iskaže neku želju, pokušajte da mu ne dajete neodređene odgovore, tipa: “Videćemo” ili “Možda”. Ako ste već dali mogućnost da nešto poželi, odmah uzmite to u razmatranje i donesite odluku koju ćete detetu jasno saopštiti i to pre polaska u kupovinu. Odlaganjem samo otežavate situaciju: dok vi razmišljate dete se nada da će kasnija odluka biti u njegovu korist i, eto nezadovoljstva kada na licu mesta (u prodavnici) rešite da mu ne ispunite želju. Nezadovoljstvo će dete ispoljiti najčešće na dva načina: burno (tako da svi čuju i vide njegovo nezadovoljstvo) ili tiho, pa će dete biti ćutljivo i neraspoloženo i verovatno vam drugi put neće ni saopštiti šta želi u strahu da ne bude ponovo odbijeno.
  • Kada ste već u kupovini i želite da dete izabere nešto, onda prvo odvojte dva ili tri proizvoda po vašem izboru (ne zaboravite, vi imate odgovornost šta kupujete i čime hranite svoje dete), zatim ga pustite da izabere jedan ili dva proizvoda. Tu odluku prihvatite, jer ste mu dali  da bira. Veoma je važno da se držite dogovora. Jedino na taj način možete da očekujete da i druga strana (dete/deca) poštuju dogovore.
  • Ukoliko dete traži nešto što vi kao roditelj ne podržavate, ne objašnjavajte i ne koristite medicinske argumente za vašu odluku ili stav o tom proizvodu. Jednostavno kažite da za to nemate novca, nije na spisku ili nešto slično, i ponudite nešto drugo kao zamenu. Ako dete tu alternativu odbija, prihvatite uz: “Dobro, idemo dalje”. Ne pristajte da promenite mišljenje ako dete počne da plače, protestvuje ili se ljuti. Budite dosledni i scena se više neće ponoviti ako dete vidi i oseti da ste ozbiljni i odlučni.
  • Ako rešite da kupite nešto što znate da nije preporuka, birajte manje pakovanje i ne činite to često. Naročito se uzdržavajte od komentara kada kupujete takve proizvode: “Da se častimo”. Zbog čega? Takvim izrazima nesvesno šaljete poruku detetu da je takav proizvod nešto izuzetno, jer je “za čast”. Kako može da shvati da hrana koju ste kupili kao izuzetak i “za  čast” nije na spisku tzv. zdrave hrane? Jer, čašćavamo se sa nečim vrednim, zar ne? Ovo je da se i odrasli zbune, zamislite onda kako je deci?!
  • Ukoliko želite da u ishranu uvedete neko novo voće ili povrće, predložite detetu: “Da kupimo i probamo ovo, hoćeš? Baš bi mogli malo da promenimo, jel da?” Kada pristane, onda dete uključite u pripremu i serviranje tog, na primer voća. Ako vidite da nije baš oduševljeno ukusom, ohrabrite ga sa: “Odlično si mi pomogao/la da ovo kupimo. Baš je lepo i ukusno, jel da?”. Dete će znati da je ono zbilja učestvovalo u biranju i velike su šanse da će potvrditi da ste dobro izabrali 🙂
  • Često dete traži da mu kupite proizvod uz koji se dobija nešto gratis (obično se uz sokove i druge proizvode lošijeg kvaliteta nudi poklon igračka; marketing i psihologija su čudo: znaju da će poklon privući pažnju dece, roditelji često nemaju mehanizme da odmah reše situaciju i… proizvod je kupljen). Predlažem da kad vidite reklamu na televiziji pitate dete: “Da li stvarno misliš da neko nešto poklanja besplatno?”, “Ako želiš igračku, kupićemo je i možeš da biraš koju želiš, a ne koja ti zapadne”. Stavite akcenat na izboru, biranju, željama.
  • Ukoliko ste porodično bili u nedeljnoj kupovini i želite da predahnete i osvežite se, može naravno. Ovo može biti izazov ukoliko je dete gojazno i često me pitate šta da radite u takvoj situaciji. Važan je izbor (šta ćete uzeti ) i količina je važna! Mogućnosti su mnogobrojne: ukoliko dete želi sladoled, izaberite voćni, manju porciju i bez preliva. Ili, može voćna salata. Ako baš želi i sladoled, onda naručite voćnu salatu sa kuglom sladoleda. Pravite kompromise, ali ne morate uvek sve da objašnjavate i podsećate dete da „mora da smrša“, „znaš li koliko to ima kalorija“… Naglasak stavite na druženje, zajedničkoj šetnji, priči, šalama, a ne na hrani.
  • Čuvajte se ponašanja na osnovu kojeg dete stiče utisak da: „uvek sve može, samo je dovoljno da poželim“. Kako šaljete takvu poruku? Evo kako: uvek ispunjavate svaku želju deteta; ne odlažete ispunjenje želje i ne čekate da vidite da li dete stvarno želi igračku ili šta god; nikada ne pokazujete da za ispunjenje želja moraju da se ispune uslovi (novac, vreme, želja…) i dete onda odrasta u iluziji da se svi nevedeni uslovi podrazumevaju, što naravno nije tačno i ne želimo, zar ne?

Navedene situacije i dileme su životne i normalne. Sastavni su deo odrastanja i sazrevanja kako dece, tako i roditelja. Ne postoje univerzalni saveti, već smernice koje treba da primenjujete u zavisnosti od uzrasta deteta i njegovih specifičnosti. Jer, svi smo različiti i mi kao roditelji i naša deca.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Falafel

Objavila 14.04.2020. u Recepti

Falafel

Ovo jelo je tradicionalno u Izraelu, kao i u zemljama na Bliskom istoku. Često se koristi u ishrani vegetarijanaca, kao i za vreme posta. Leblebije i ostali sastojci od kojih se pravi falafel čine ovo jelo hranljivim i energetski vrednim. Tome doprinose, prvenstveno sadržaj belančevina, dijetnih vlakana, minerala…

Postoje mnogobrojni recepti, ali ja sam se odlučila za Tanjinu verziju https://kuhinjazaposlenezene.com/falafel-posne-cufte-od-leblebije/

Falafel se može konzumirati za ručak ili večeru, uz čorbu, varivo, kiselo mleko/jogurt, kuvani paradajz, sezonsku salatu… Sve zavisi od vaših želja, afiniteta i ukusa.

Potrebno je:

350 g sirove leblebije

1 manja glavica crvenog luka

½ veze peršunovog lista

3 čena belog luka

2 kašičice soli

1 kašičica bibera

½ kašičice kumina

ulje za prženje

Priprema:

Leblebije potopiti 12 do 24 sata u vodu, što duže to bolje. Ja sam ih potopljene držala 24 sata. Zatim ih ocediti i staviti sa ostalim sastojcima (crveni i beli luk, biber, peršunov list, so) u seckalicu (multipraktik) i usitniti.

nabubrele leblebije
leblebije pred usitnjavanje
masa za falafel
usitnjeni sastojci falafela

Pored usitnjavanja, sastojci će se i sjediniti.

falafel pred prženje

Od takve mase vaditi kašikom i formirati kuglice ili valjčiće, kako želite. Pržiti ih po par minuta (2 – 3) sa svih strana i ređati na salvetu radi upijanja suvišne masnoće.

falafel

Druga mogućnost je da napravljene ćuftice pečete u rerni, na papiru za pečenje. Pre pečenja (oko 20 minuta na oko 220°C) treba ih preliti sa malo maslinovog ulja.

Savet: leblebije su blagog ukusa i dodavanje začina (peršunov list, kumin, biber ili neki drugi po vašem ukusu) je neophodno da bi falafel bio ukusan.

Preporučuje se u ishrani dijabetičara, osoba sa insulinskom rezistencijom i dr. jer leblebije spadaju u grupu namirnica sa niskim glikemijskim indeksom.

Prijatno!

Pročitaj više

Pljeskavice sa mesom

Objavila 01.03.2020. u Recepti

Pljeskavice sa mesom

Odličan recept za brzu pripremu jela koje se može konzumirati za ručak, večeru, poneti kao deo obroka na poslu, fakultetu…

Kao što ste navikli, najpre ću vam dati originalan recept, a kasnije i varijacije na temu, zavisno od zdravstvenog stanja.

Pljeskavice su dobar izvor belančevina, hranljive su, zasitne (dugo daju osećaj sitosti), pa se zbog svega navedenog preporučuju svima, posebno deci, sportistima i starijim osobama, rekonvalescentima i dr. Posebna su preporuka deci i starijima koji teže žvaću meso u obliku šnicli ili parčića.

Potrebno je (originalna verzija):

300 g mlevenog mesa

3 jajeta

3 kašike ulja

6 kašika brašna

1 šolja vode

Kesica praška za pecivo

3 – 4 čena belog luka (izgnječiti)

Biber, so

Priprema:

Sve sastojke sjediniti i ostaviti do odstoji najmanje 30 minuta. Nakon toga pržiti sa obe strane i ređati na tacnu sa papirnim ubrusom radi upijanja suvišne masnoće.

Potrebno je (moja verzija, korekcije su u zagradama):

300 g mlevenog mesa

3 jajeta

3 kašike ulja

6 kašika brašna (umesto belog brašna možete dodati ono koje vam odgovara ili 3 – 4 kašike skuvanog prosa

1 šolja vode (ako stavljate skuvano proso, ne treba vam ovoliko vode)

Kesica praška za pecivo

3 – 4 čena belog luka (izgnječiti)

Biber, so

Origano/bosiljak ili neka druga sveža ili sušena začinska biljka koju volite

Priprema (moj predlog):

Sve sastojke sjediniti i ostaviti do odstoji najmanje 30 minuta. Nakon toga, možete (prva opcija) pržiti sa obe strane i ređati na tacnu sa papirnim ubrusom radi upijanja suvišne masnoće. Ili, staviti na pleh na kome je papir za pečenje u ispeći u rerni (druga mogućnost).

Primer jela sa pljeskavicama od mesa

Saveti: U slučaju intolerancije na gluten, insulinske rezistencije, dijabetesa i sl. možete dodati neko od bezglutenskih vrsta brašna ili, kao što je predloženo skuvano proso. Ukoliko pljeskavice spremate osobama koje imaju povišene masnoće u krvi ili su gojazne, preporuka je da pljeskavice pečete u rerni, a ne da ih pržite.

Prijatno!

Pročitaj više
Scroll Up