Objave sa oznakom "hleb"

O bacanju hrane

Objavila 13.05.2019. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

O bacanju hrane

Nedostatak hrane sa jedne strane i njeno bacanje sa druge, aktuelne su teme u svim zemljama sveta, posebno od vremena industrijalizacije. Usavršavanje mehanizacije, kao i poboljšanje agrotehničkih mera doprinelo je pojeftinjenju uzgoja namirnica, povećanju proizvodnje i prerade. Globalizacija je otvorila tržišta i udaljenost je prestala da postoji kao prepreka za dostupnost robe sa različitih destinacija/tržišta.

Nedavno sam pročitala da se u Evropskoj uniji godišnje baci oko 100 miliona tona hrane, dok se 55 miliona ljudi nalazi u kategoriji siromašnih. Više od polovine bačene hrane je iz domaćinstava. Prosečan stanovnik u Norveškoj, na primer baci oko 35 kilograma hrane. Procenjena vrednost bačene hrane bila je oko 20.000 dinara. Najčešće se baca hleb, voće, mlečni proizvodi (jogurt), suhomesnati proizvodi (oko 150 grama godišnje) i dva ručka. Zanimljivo, zar ne?

U našoj zemlji se ovakvo istraživanje nije radilo, jer ne postoji razvrstavanje otpada i merenje istog. Eto, ideje da svako od vas uradi proračun za sopstvenu porodicu. I, ne, nemojte da računate koliko ste bacilli hrane i novca, pa da vam to donese brigu. Uradite proračun da bi stekli uvid i saznanje, pa onda uradite korektivne mere u cilju sprečavanja bacanja hrane i uštede vremena i novca.

Da li znate?

Od 2006. godine u Beogradu postoji udruženje Banka hrane Beograd, čiji je jedan od ciljeva smanjenje bacanja hrane. Više o aktivnostima ovog udruženja možete podgedati na http://www.bankahrane.org/ Inače, koncept banaka hrane potekao je iz Sjedinjenih Američkih Država (1967.) i 1984. godine je zaživeo u Francuskoj. Nakon dve godine osnovana je Evropska federacija banaka hrane (FEBA).
Da li je bacanje hrane greh, nedostatak dobre procene pri pripremi, posledica stavova „dok ne osta ne bi dosta“ ili „bolje da ostane nego da zastane“, bojkot ukućana prema određenoj vrsti jela ili nešto drugo? Svaki od navedenih razloga bacanja hrane dobila sam od vas tokom kratke ankete sprovedene na dve društvene mreže (LinkedIn i Instagram). Na pitanje „Da li bacate hranu?“ 28% anketiranih je odgovorilo da to čini, dok se većina (72%) izjasnila da ne baca hranu.
Hvala svima koji su učestvovali u anketi. Slede nagrade u vidu saveta i preporuka 🙂

Pet saveta da izbegnete bacanje kuvane hrane

1. Planirajte obroke

Dobra organizovanost je poželjna osobina u svim oblastima, pa i kada se radi o pripremi obroka. Zašto? Zato što nam čuva najbitnije resurse: vreme, snagu, energiju, novac… Saglasni ste? Prema tome, kada kuvate jelo, imajte u vidu sledeće:
 Koliko ukućana će biti na ručku?
 Kakav stav imaju prema jelu koje spremate, tj. da li im je omiljeno ili manje omiljeno?
 Da li to jelo možete da servirate i za večeru?
 Da li se to jelo može jesti sutradan ili zalediti?
Broj ukućana koji će biti na ručku uvek možete znati par dana ranije: ko od dece jede u obdaništu, probuženom boravku ili kod bake/deke/tetke, odnosno da li je neko na službenom putu, ostaje duže na poslu ili je stanje redovno 🙂 U skladu sa tim saznanjima, planirajte količinu hrane koju spremate.

2. Sačuvajte hranu u frižideru

Veliki broj jela koja ostanu od ručka mogu se, nakon hlađenja, čuvati u frižideru i servirati podgrejana ili hladna za večeru. Izuzetak su jela sa spanaćem, pečurakama, celerom, jajima i sl. Takođe, jela poput pasulja, sarme i druga, bolje ostavite za sutrašnji ručak, a ne za večeru zbog nadimanja. Jela sa piletinom ne treba podgrevati, ali se mogu jesti kao hladni obroci/salate.

3. Spakujte obrok komšinici/komšiji koji žive sami

Ovo je odlična ideja! Jedino je potrebno da najpre saznate njihov stav o tome i da li imaju nešto protiv. Dakle, nemojte biti nametljivi i stavljati osobe u nezgodnu situaciju, već se lepo pre toga raspitajte direktno kod osobe kojoj bi odneli hranu. Inače, zašto je ovo dobra ideja? Često starije osobe koje žive same nemaju kuvani obrok iz dosta razloga: mrzi ih da kuvaju samo za sebe, zbog bolesti teško im je da spremaju, imaju problem da nabave namirnice zbog ograničenog kretanja usled oboljenja, zbog nedostatka finansijskih sredstava itd. Ukoliko vam nedvosmosleno kažu da je u redu da donesete povremeno hranu, eto rešenja kada i pored dobrog planiranja ostane višak hrane.

hrana za poneti na posao

4. Sačuvajte jela u zamrzivaču

Varijanta koja je odlična za sve zaposlene osobe jeste zaleđivanje obroka. Kad već kuvate, skuvajte više, višak lepo zaledite i, eto još jednog ručka. Tako štedite vreme, energiju, ali i novac, a nutritivna vrednost jela neće se smanjiti. Ova preporuka važi za veliki broj jela (slatki kupus sa junetinom, grašak, pasulj, gulaš, sarmu, ćufte itd). Izbegavajte da ledite jela sa krompirom, mlekom, jogurtom, majonezom, jajima, sveže salate i sl.
Kada ostavljate hranu u zamrzivač, predlažem da stavite nalepnicu sa nazivom jela i datumom ostavljanja. To je važno, jer ćete uvek znati šta imate na raspolaganju i koliko dugo. Podsećam vas da zamrzavanjem produžavate rok upotrebe namirnica, ali neka to bude za par nedelja, a ne meseci. Dakle, hranu ne treba predugo čuvati, pa ni u zamrzivaču.

5. Ponesite hranu na posao

Ručak spremljen kod kuće je uvek bolja opcija od brze hrane kupljene u gradu. Za neka jela potrebno je imati mogućnost podgrevanja, ali za pojedine vrste to nije neophodno. U svakom slučaju, potrebno je postojanje frižidera, kako bi se kvalitet obroka zadržao i sprečili procesi koji mogu dovesti do toga da se hrana pokvari. Higijena posude za čuvanje i optimalna temperatura čuvanja sprečiće razvoj patogenih mikroorganizama, koje mogu dovesti do neželjenih tegoba usled kvara hrane.
Pored nutritivno kvalitetnog obroka, prednost hrane pripremljene i donete od kuće jeste i ušteda novca, ali i vremena za odlazak u kupovinu. Tako da će vam vreme pauze biti dovoljno za konzumaciju obroka i šetnju. Vedri biznis koncept 🙂 Odlična ideja, zar ne?

ručak na poslu

Šest saveta da izbegnete bacanje hleba

Pročitali ste na počekku teksta da se u Norveškoj često baca hleb (procena je oko četvrtine vekne po osobi). Na žalost, nisu nam potrebna istraživanja da zaključimo da se i kod nas baca dosta hleba. Uvek mi je žao kada vidim vekne hleba i okrajke koje stoje bačene pored kontejnera. Ako već dođete u situaciju da vam ne treba, stavite hleb u kesu i okačite na obeležena mesta ili blizu kontejnera – sigurno će naći put do nekoga. Slede saveti da ne dođe do bacanja hleba i kako da upotrebite bajat hleb.

1. Ne kupujte uvek istu količinu hleba

Planirajte nabavku hleba i ne kupujte po navici uvek istu količinu. Recimo, ako za ručak imate jelo koje sadrži krompir, pirinač, makarone ili slične namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, onda će vam sigurno trebati manja količina hleba nego inače.

2. Napravite prženice

Jednostavan i brz način da potrošite bajat hleb i da, uz mlad sir, jogurt/kiselo mleko i svežu, sezonsku salatu (paprika, zelena salata, krastavac, paradajz i sl.) napravite hranljiv doručak ili večeru. Recept za pripremu prženica možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/przenice/

3. Napravite sendviče iz rerne

Ovo je, takođe odličan predlog za doručak ili večeru. Pored upotrebe bajatog hleba, možete potrošiti namirnice koje već imate u frižideru, a nedovoljne su za obrok ako se serviraju samostalno. Mogu se kombinovati sa mlečnim napitkom (jogurt, kiselo mleko), sokom od paradajza ili sezonskom salatom. Recept možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/sendvici-iz-rerne/

4. Napravite poparu

Ovo je staro jelo koje su još naše bake koristile da potroše stari hleb. Recept je vrlo jednostavan: u ključalu vodu treba dodati na kockice isečen bajat hleb. Prethodno se u vodu može dodati neka masnoća, poput: masti, maslaca ili kajmaka, ali, pazite, sve navedeno povećava kalorijsku vrednost jela. Može se servirati uz sir, kiselo mleko, jogurt, jaja i sl.

5. Napravite bruskete

Ukusan, jedostavan i brz način da upotrebite hleb od juče 🙂 Ovako pripremljen bajat hleb imaće lepu aromu, hrskav je i može se kombinovati uz ribu, jaja, salate, čorbe… recept možete pročitati klikom na link http://www.porodicninutricionista.com/brusketi/

6. Napravite mrvice

Jednostavno se prave i mrvice uvek treba imati u kuhinji. Neophodne su pri pripremi velikog broja jela. Prave se jednostavno: ostaci hleba se iseku na kockice, stave se u pleh na papir za pečenje i osuše u rerni na oko 50-70°C. Nakon desetak minuta sušenja, treba ih ohladiti i samleti. Čuvaju se u zatvorenoj posudi, da ne bi upile vlagu. Zavisno od hleba koji ste imali, dobićete mrvice od belog, integralnog ili neke druge vrste hleba.

Četiri saveta da izbegnete bacanje mlečnih proizvoda

1. Voćni jogurt/frape

Ukoliko vidite da deca nisu zainteresovana za mleko/jogurt, koje ste već otvorili, ovo je lep način da dobiju hranljiv napitak, a vi da prevenirate ubeđivanja da treba da piju mlečne proizvode ili, eventualno, bacanje. Sve navedeno važi i za voće: ako često bacate voće iz bilo kog razloga, ovo je pravi predlog za vas. Detaljnije možete pročitati na http://www.porodicninutricionista.com/vocni-jogurt-frape/

2. Makarone sa sirom

Veći broj vrsta sireva se lako kvari: naravno vi ne morate da sačekate da do toga dođe. Čim primetite isušivanje površine sira ili blagu kiselost možete ga koristiti za pripremu jela poput ovog. Jednostavna je priprema: sir izgnječite, dodajte u umućena jaja i ispržite na teflonskom tiganju. Makarone obarite, ocedite, dodajte im jaja sa sirom i po ukusu sušenog bosiljka, origana i sl. Ovo jelo možete poslužiti za doručak/večeru uz mlečni napitak (jogurt ili kiselo mleko), sok od paradajza ili sezonsku salatu.
Druga mogućnost je da isprženi sir sa jajima servirate uz bruskete i sezonsku salatu.

3. Gibanica

Mnogobrojni su recepti za pripremu ovog hranljivog jela. Možete odabrati onaj koji je u datom momentu pogodniji: ako je sir dobio malo kiseliji ukus ne znači da nije za upotrebu, ali ga upotrebite pre nego što više ne bude jestiv. Preporuka je da se takav sir termički obradi, pa se koristi za pripremu jela poput: makarona sa sirom, gibanice i sl. Pored sira, ako vam je ostalo malo jogurta, možete i njega utrošiti pri pripremi gibanice. Predlog za pripremu gibanice možete pročitati na sajtu http://www.porodicninutricionista.com/gibanica/

4. Napravite kolač

Kolač napravljen u sopstvenoj režiji je mnogo bolji izbor od kupovnih varijanti: znate koje sastojke stavite, oni su kvalitetni i sveži, što povećava njihovu nutritivnu vrednost, a o dodavanju aditiva i konzervanasa u kolač nijedna domaćica i ne razmišlja, jer nema potrebe za tim. Često kolači koje napravimo sami imaju manju energetsku (kalorijsku) vrednost, zbog manjeg sadržaja šećera i masti. Svaki recept se može korigovati i induvidualno prilagoditi (smanjiti količinu šećera ili ga zameniti zaslađivačem, redukovati količinu margarina i sl.). Takođe, za ekonomičnu osobu to je prilika da potroši sastojke (u ovom slučaju jogurt, mleko) pre isteka roka trajanja. Postoji mnogo recepata i zaista imate veliku lepezu najrazličitijih slatkiša. Palačinke, voćni kolač, puding, mafini… ma, izbor je samo vaš.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Hleb naš nasušni

Objavila 01.04.2019. u kategoriji Namirnice, Porodični nutricionista

Hleb naš nasušni

Najčešća i skoro svakodnevna tema u ordinaciji nutricioniste je hleb: neko se hvali da ga mesecima ne jede (“Izbacio/la sam ga iz ishrane potpuno”), drugi tek imaju nameru da to učine (“Da izbacim hleb?”), a ja o hlebu pričam u okviru preporuka kada, koju vrstu i u kombinaciji sa kojim namirnicama ga (ne)treba konzumirati, zavisno od zdravstvenog statusa.

“Nema kruha bez ruku, nema ruku bez kruha”

Ne volim odnos prema hlebu kao prema glavnom krivcu problema vezanih za ishranu, a nisam ni pristalica reči “izbaciti”, “zabraniti” (što bi rekao dragi Đorđe Balašević: “E, baš to ne volem”).
Ne sporim, da u slučaju preterivanja, hleb, baš kao i druge namirnice, može uticati na telesnu težinu, glikemiju, trigliceride i druge parametre, ali… Ali, zaista, samo u slučaju preterivanja.

“U crnoj zemlji belo žito rodi“

Hleb je poseban u odnosu na sve druge namirnice. Tu posebnost stekao je tokom vekova …. Ma, od dana kada je nastao, pa do dana današnjih.

Zašto je hleb izuzetna namirnica?

Hleb možemo posmatrati iz verskih, kulturoloških, nutritivnih i drugih aspekata. Hleb nas dočekuje kada se rodimo i ispraća sa životne pozornice. Tokom godine, hleb zauzima važno mesto kada su najveći praznici (Badnje veče, Božić, Vaskrs, zatim pri pričesti…). Za Mladence mese se mladenčići, za zadušnice posebne vrste hleba (poskurice, na slici) za muške i ženske pretke. Visoki državni zvaničnici, ali i putnici namernici dočekuju se sa hlebom i solju.

“Nema hleba bez motike”

U Pećincima se nalazi Muzej hleba (Jeremija – Srpski muzej hleba i predlažem da pogledate sajt http://www.muzejhleba.rs/index.htm Inače, ovaj muzej nominovan je 2017. godine za Nagradu evropski muzej godine). Možete da napravite izlet, obiđete uživo ovaj muzej i saznate mnoge zanimljivosti vezane za ovu važnu životnu namirnicu sa dugom istorijom i tradicijom.
Hleb je jeftina namirnica, dostupna svima i taj socijalni moment nije zanemarljiv. Kroz vekove, za vreme ratnih i kriznih godina, ta namirnica je pomogla da mnogi prežive. Bukvalno! Komad hleba i šolja vode…
Upravo zbog toga što je hleb bio tu kad ništa drugo nisu imali, iz poštovanja i zahvalnosti prema toj životno važnoj namirnici, zato što je sastavni deo obrednih radnji i jer je simbol sloge, blagostanja, ljudi su uvek savetovali da ga ne treba bacati, ukoliko se ne pojede.
Poštujući ovo pravilo, vredni ljudi (mislim na oba pola 🙂 smislili su brojne mogućnosti da se hleb potroši. Evo, nekoliko ideja: napravite prženice, poparu, musaku sa različitim nadevima (na bazi povrća ili mesa), bruskete, sendviče iz rerne, sa pizza – nadevom ili jednostavno prosušite ostatke hleba, sameljite i dobićete mrvice.

“U ratara crne ruke, a bela pogača”

Zanimljivo: hleb je jedina namirnica koju možemo i, uglavnom konzumiramo svakodnevno, a nikada nam ne dosadi ili ogadi. Pored toga, miris pečenog hleba smatra se jednom od najlepših aroma. Smeđa kora hleba nastaje u toku pečenja, kao posledica reakcije između ugljenih hidrata (šećera) i aminokiselina na visokim temperaturama (to su temperature pri pečenju hleba). Da se podsetimo, ovaj proces naziva se Majlardova reakcija. Sigurno ste odavno ustanovili intenzivniji ukus kore hleba u odnosu na sredinu – sada znate zašto je tako 🙂
Hleb je namirnica koja se najčešće pominje u Bibliji, molitvama (“hleb naš nasušni daj nam danas”), poslovicama, izrekama, njome se opisuju ljudske osobine (vrednoća, dobrota, samostalnost, složnost, štedljivost, lenjost, neskromnost i mnoge druge). Najčešće poslovice/izreke možete pročitati kroz ceo ovaj prilog.

Stvarno je hleb izuzetna namirnica, zar ne?

Da li nam je hleb neophodan u ishrani?

Jeste. Hleb je bogat izvor ugljenih hidrata. Ukoliko se proizvodi od integralnih vrsta brašna (koja sadrže celo zrno žitarica), njegova nutritivna vrednost se povećava zbog sadržaja vitamina B grupe, dijetnih vlakana, magnezijuma, selena, gvožđa i dr. U tabeli 1 pogledajte nutritivne i energetske vrednosti nekoliko vrsta hleba.

Tabela 1. Nutritivne i energetske vrednosti različitih vrsta hleba

Namirnica Pšenični hleb Integralni pšenični hleb Mešani raženi hleb Raženi hleb
Masnoća (g)

1,8

3,9 1,5

1,3

Vlakna (g)

1

1 2

3,3

Proteini (g)

8

8,5 7,5

6,9

Ugljeni hidrati (g)

52,2

49,9 49

47,2

Energ. vrednost KJ

1104

1141 1018

969

Energ. vrednost KCal

258

269 240

228

*Navedene vrednosti odnose se na 100 grama namirnica. Izvor: “BAKING – the art and science” Claus Schünemann, Günter Treu; Mlinpek Zavod”

Obratite pažnju: razlike u energetskoj vrednosti nisu velike, ali postoje. Zašto? U integralnim vrstama hleba, manji je sadržaj ugljenih hidrata (nosilaca energije), ali je veći sadržaj vlakana, koje nemaju kalorijsku vrednost. Takođe, u integralnim vrstama hleba, primetili ste sigurno, veći je sadržaj masnoća. To je usled mlevenja čitavog zrna, pa i klice koja je deo zrna i bogata je uljima (koja imaju veliki sadržaj polinezasićenih masnih kiselina).

“Bez orača i zdrava kopača, ne bi bilo ni kruha ni kolača”

Koji vrstu hleba jesti?

Osobama koje nemaju zdravstvene tegobe uvek su preporuka integralne vrste hleba, tj. hleb koji se pravi od integralnih vrsta brašna. Takav hleb nutritivno je kvalitetniji od hleba izrađenog od belog brašna. Inače, ranije je beli hleb bio skuplji i jeli su ga samo privilegovani, odnosno bogati. Naime, proizvodnja belog brašna bila je zahtevna u odsustvu mašina i mlinova koje imamo danas.

“Lezi lebe da te jedem”

Belo brašno ima bolja pekarska svojstva od crnog, pa su se od njega proizvodile razne poslastice, koje su u prošlosti mnogima bile nedostupne. Tehnički napredak doprineo je da sve navedeno bude deo istorije.
Preporuka je da se hleb ne konzumira dok je svež, jer se teže vari, više nadima, otvara apetit i često se pojede u većoj količini od preporučenih.

Sa kojim namirnicama (ne) kombinovati hleb?

Hleb se može konzumirati sa namirnicama koje sadrže belančevine (jaja, mleko, mlečni proizvodi, mesni proizvodi), zelenim lisnatim povrćem (kupus, spanać…), uljima (maslinovo i dr. hladno ceđena, namazi).

“Slažu se kao hleb i so”

Hleb, koji je dobar izvor ugljenih hidrata ne treba jesti uz namirnice koje su, takođe bogate ugljenim hidratima, kao što su: krompir, pirinač, makarone, kao i uz pasulj, grašak, sočivo i sl. Ovu preporuku je bitno primenjivati preventivno, ali i u cilju terapije kod nekih oboljenja (gojaznost, dijabetes, insulinska rezistencija, hipertrigliceridemija itd).

Kome se savetuje oprez u konzumaciji hleba?

Ne postoji osoba kojoj se konzumacija hleba zabranjuje. Tako je, verovali ili ne 🙂 Ali… U medicinskim nutritivnim terapijama oprez se savetuje u vezi sa vrstom (od koje vrste brašna je sačinjen), oblikom (svež, bajat) hleba koji se konzumira, zatim sa čime je zamešen (šta dovodi do fermentacije odnosno narastanja: kvasac, prašak za pecivo, soda bikarbona) itd. Idemo redom…

“Bolje suv hleb poštenjem, nego kolač nepoštenjem”

Ukoliko osoba boluje od glutenske enteropatije (celijakije) onda u ishrani ne treba da koristi žitarice i proizvode od žitarica koji sadrže gluten. Gluten (lat. gluten, znači lepak) je belančevina koja se nalazi u žitaricama: pšenici, ječmu i raži i daje testu elastičnost i pomaže podizanje testa. Prosečno, pšenično zrno sadrži od 7 do 22% belančevina, od toga gluten čini 80%. Znači, kada pričamo o hlebu, osobe koje imaju celijakiju ne treba da konzumiraju hleb koji se pravi od žitarica koje sadrže gluten. Mogu da koriste hleb od drugih, bezglutenskih žitarica odnosno brašna dobijenog od njih. To su: kukuruz, proso, heljda, pirinač i dr.

“Dobar kao lebac”

Osobe koje imaju gastritis, pankreatitis, gojaznost, povećane masnoće (trigliceride) ne treba da konzumiraju svež hleb, već bajat ili u obliku dvopeka. Varenje će biti lakše, neće imati tegobe koje izaziva svež hleb i količina konzumiranog hleba svakako će biti manja. Belom hlebu treba dati prednost kod stanja i bolesti gde se preporučuju namirnice koje se lako vare i nemaju puno ostataka (celuloze). To je najčešće preporuka kod pripreme za razne vrste snimanja, zatim intervencija, pankreatitisa, hemioterapije i dr.

“Ko tebe kamenom, ti njega hlebom”

Hleb je proizvod koji nastaje od brašna, vode i soli, uz dodatak kvasca, sode bikarbone, praška za pecivo ili neke druge materije koja će izazvati proces fermentacije (narastanja). To je osnovni, bazični recept. Osobe koje imaju hiperurikemiju (povećan nivo mokraćne kiseline u krvi) i giht ne treba da konzumiraju hleb sa kvascem, već beskvasne vrste hleba (zamešene sa sodom bikarbonom, praškom za pecivo, mineralnom vodom i sl.).

Najčešće zablude vezane za hleb

1. Dijetalni hleb ne goji

Dijetalne ili specijalne vrste hleba nose taj naziv, jer su korigovanog sastava. To ne mora da znači da imaju manju kalorijsku vrednost. Naprotiv, često budu veće energetske vrednosti upravo zbog dodataka. Dodaci mogu biti: mleko (mlečni hleb), jaja, semenke, sušeno voće, mekinje, vitaminski suplementi itd. Dakle, kada na deklaraciji pročitate da je proizvod dijetalni ili specijalna vrsta hleba, pogledajte zašto ima taj naziv, odnosno kakvog je sastava (pored osnovnih, koji su sastojci dodati).

2. Hleb sa semenkama ne goji

Dodavanje semenki hlebu znači mnogo u smislu povećanja nutritivne, ali i energetske vrednosti hleba. To ne znači da ovakav hleb sigurno goji, već da unosite kvalitetniji, nutritivno i energetski bogatiji hleb. Ukoliko ga konzumirate u optimalnoj količini do promene u telesnoj težini neće doći. Inače, ovakve vrste hleba povoljno deluju na probavu, zbog sadržaja masnih kiselina i dijetnih vlakana.

3. Dvopek je lakši i može se pojesti duplo više

Samo polako sa zaključcima! Razmislite šta se, ustvari desi kada tostirate hleb i napravite dvopek? Dakle: kriške hleba izložite visokoj temperaturi i dovedete do isparavanja vode iz hleba; ustvari isušite hleb. Vaš dvopek je duplo lakši, jer nema vode u svom sastavu, ali sve ostale sastojke (ugljene hidrate, belančevine…) ima. Voda nema kalorijsku vrednost, ali svi ostali sastojci hleba imaju. Tako da ne treba porediti gramažu dvopeka i hleba 🙂

4. Dijeta će biti uspešnija ako izbacim hleb

Zavisi šta je za koga uspeh: ako želite brzo da smršate, morate drastično da smanjite energetski unos, koji obavezno uključuje izostanak hleba iz ishrane – na pravom ste putu da uspete! Samo što takav uspeh nije dugoročan, a još manje održiv i ovakav radikalan pristup ne podržavam. Regulisanje telesne težine je proces i zahteva vreme, strpljenje i plan ishrane koji je individualno prilagođen. Zastupam stav da redukcija telesne težine ne treba da bude cilj, već posledica promene navika koje su dovele do zdravstvenih problema (gojaznosti, hipertenzije i dr.).

5. U programima ishrane bolesnika hleb nije zastupljen

Netačno! Osobama koje boluju od različitih oboljenja treba dati specifične vrste zavisno od toga o kojoj bolesti se radi. Tako, na primer: osobama koje imaju visok krvni pritisak i druge kardiovaskularne bolesti, bubrežna oboljenja i sl. preporučuje se neslan hleb. Kod bubrežnih oboljenja savetuje se neslan i hleb sa smanjenom količinom belančevina (hleb od deproteiniziranog brašna). Hleb bez kvasca preporučuje se obolelima od hiperurikemije (povećan nivo mokraćne kiseline u krvi) i od gihta. Hleb namenjen dijabetičarima, gojaznim osobama ima manju energetsku vrednost, smanjen sadržaj skroba, veće učešće belančevina i dijetnih vlakana. Osobama koje imaju opstipaciju preporučuje se hleb od integralnih vrsta brašna, sa dodatim mekinjama, ovsenim pahuljicama i sl. U akutnoj fazi gastritisa ne preporučujuju se sveže i integralne vrste hleba, već tost hleb.

“Zrno po zrno – pogača, kamen po kamen – palača”

Reč po reč o hlebu i stigosmo do kraja priloga 🙂

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Kako birati i odabrati najbolje iz ponude?

Objavila 28.09.2018. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Kako birati i odabrati najbolje iz ponude?

Šta je kvalitet namirnica/hrane i kako se određuje?

Često čujemo i/ili sami kažemo da je neka namirnica, hrana kvalitetna. Šta pod tim podrazumevamo? Šta nas navodi da zaključimo da je nešto kvalitetno? Koji su naši kriterijumi, a koji nauke? Idemo redom…

Pročitaj više
Scroll Up