O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja

Objavila 29.05.2022. u Ishrana, Porodični nutricionista

O ishrani kod tzv. posebnih stanja i oboljenja
(prosečna ocena) 5

U svakodnevnoj praksi Porodični nutricionista sarađuje sa zdravim i bolesnim osobama, mladima i starijima. Postoje mnogobrojna stanja i bolesti gde je ishrana veoma važna: kod nekih je medicinska nutritivna terapija primarna (osnovna) mera lečenja, kod pojedinih je pomoćna terapijska metoda, ali postoje stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktan uticaj na nastanak, lečenje i oporavak. U ovom prilogu pisaću o trećoj kateroriji. Zašto? Jer, se o toj oblasti veoma malo ili nimalo ne govori i ne piše. Na prvi pogled, takve situacije ne zahtevaju posebnu pažnju nutricionista. Upravo to, SAMO na prvi pogled. O čemu se zapravo radi? U nastavku pročitajte o povezanosti takvih stanja/oboljenja i ishrane, koja ipak postoji.

Koja stanja i oboljenja ne zahtevaju medicinsku nutritivnu intervenciju?

Ishrana je, pored vazduha i vode neophodna za život. Ipak, nije svemoguća. Postoje definisana stanja i oboljenja na čiji nastanak, kao i na oporavak ishrana nema direktnog uticaja. Neka od njih se razvijaju postepeno, dok druga nastaju iznenada. Iako nema direktnog uticaja na nastanak, lečenje i oporavak kod nekih stanja ili oboljenja (u nastavku teksta navešću najčešća), ishrana je, ipak značajna i kod njih. Njen uticaj je posredan i nepoštovanje preporučenog, korigovanog režima ishrane može uticati na razvoj komplikacija početnog stanja/oboljenja ili usporeniji i produženi oporavak. Evo, jednog primera: ukoliko osoba usled pada ili saobraćajne nesreće polomi nogu, ishrana tu nema nikakvog direktnog uticaja. Ali, takvoj osobi će morati da se stavi gips i predloži višenedeljno mirovanje. Gde je tu ishrana, možda se pitate? Mirovanje obavezno podrazumeva smanjenje energetskog (kalorijskog) unosa (kasnije će biti više reči o tome). Ukoliko osoba nastavi da jede isto ili, često se događa da poveća unos hrane, neminovno će doći do predgojaznosti ili gojaznosti (zavisi od stanja uhranjenosti pre povrede). Upravo ti dodatni kilogrami opteretiće dodatno povređenu nogu, ali i zdravu nogu na koju se osoba dominantno oslanja. Dalje, opteretiće se i drugi organi: srce i krvni sudovi, bubrežni sistem, jetra, pluća… Problem se povećava kada takva osoba skine gips i krene na fizikalnu terapiju sa viškom kilograma stečenim tokom mirovanja.

Pored toga, u terapiji pojedinih  stanja i oboljenja koristi se farmakološka terapija koja može uticati na apetit (pre svega, to su lekovi koji se koriste u lečenje psihijatrijiskih, neuroloških i drugih oboljenja), pa usled toga  može doći do porasta telesne težine (nastanka predgojaznosti, gojaznosti) i /ili abdominalne gojaznosti, povećanja lipida, šećera, transaminaza i drugih parametara u krvi.

Navešću koja su u praksi najčešća stanja i oboljenja na koje ishrana nema direktnog uticaja na nastanak i u lečenju*:

  • prelomi, odnosno traume (izazvane padovima, saobraćajnim udesima; povrede: glave, vrata, grudnog koša, abdomena, slabine i karlice, ramena, nadlaktice, lakta, podlaktice, šake, kuka, butane, kolena, potkolenice, povrede skočnog zgloba i stopala, zatim višestruke povrede tela, opekotine, promrzline);
  • pojedine vrste tumora (pluća, koža, oko, mozak i drugi delovi centralnog nervnog sistema)
  • duševni poremećaji i poremećaji ponašanja
  • bolesti nervnog sistema
  • bolesti mišićno – koštanog sistema i vezivnog tkiva (oboljenja zglobova, mišića, tetiva)
  • hipotireoza**

*Izvor: Međunarodna klasifikacija bolesti – šifarnik bolesti MKB 10

**Kod ovog oboljenja ishrana nema direktnog uticaja u nastanku, ali je posle bitna u lečenju

Zašto su važna stanja/oboljenja na koja ishrana nema direktnog uticaja?

U  nabrojanim stanjima/oboljenjima ishrana nema direktnog uticaja na njihov razvoj i nastanak, i može se reći da ni u oporavku nema presudnog uticaja. Međutim, u periodu oporavka koji uključuje mirovanje ili smanjeno kretanje retko ko koriguje energetski unos putem hrane i pića. Smanjena fizička angažovanost usled mirovanja ili smanjenog kretanja trebalo bi da podrazumeva značajno smanjenje kalorijskog (energetskog) unosa. Naprotiv, često u praksi vidim upravo suprotno: ljudi usled bolova, nervoze, dosade i mnogobrojnih drugih razloga unose više hrane nego što im je potrebno. Često se greši kako u količini unete hrane i pića,  tako i u izborima namirnica koji se biraju.

Realno ni jedan od razloga ne treba da bude povezan sa procesom hranjenja. Hrana nije lek za navedena stanja (dosadu, bolove, nervozu, nespavanje, uznemirenost, brigu, neizvesnost i dr.). Na taj način unesen energetski višak ostavlja za posledicu povećanje broja kilograma. Stečeni višak kilograma opterećuje nekretanjem već oslabljeno telo: koštano – mišićni sistem, srce i krvne sudove, digestivne organe, bubrežni sistem i dr. Na ovaj način posmatrano, ishrana je veoma bitna i to u prevenciji nastanka gojaznosti, hipertenzije, hiperglikemije, hiperlipemija i drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Nastanak nekog od navedenih bolesti vrlo otežava oporavak od osnovnog oboljenja/stanja i zato je ishrana veoma važna iako se to na prvi pogled ne bi reklo.

Kako da se ne ugojite u slučaju mirovanja ili smanjenog kretanja?

Ukoliko ste od medicinskog stručnjaka dobili preporuku da mirujete veoma je važno da sve, pa i ovaj savet prihvatite i pridržavate se. Zavisno koliko ste pre ove preporuke bili aktivni, toliko morate obratiti pažnju na ishranu. Jednostavno: ako ste imali veliki energetski rashod (težak fizički rad, intenzivno treniranje, dosta kretanja i sl.), znači da ste više hrane morali unositi kako bi bili u energetskom balansu odnosno ravnoteži u odnosu na osobe koje rade lakše poslove i fizički su slabo aktivne ili neaktivne. Slede konkretne smernice:

  • Smanjite energetski unos

Dnevne energetske potrebe (odnosno koliko nam energije u kalorijama treba) predstavljaju zbir energije potrebne za bazalni metabolizma i energije neophodne za hranjenje, fizičku aktivnost. Kod dece se dodaje energija potrebna za rast, dok se kod žena u trudnoći i tokom dojenja, takođe povećava energetski unos. Bazalni metabolizam zavisi od mnogobrojnih faktora, najviše od: pola, godina, trenutne (realne telesne težine) , dok energija za fizičko angažovanje dominantno zavisi od naših aktivnosti: vrste posla kojim se bavimo i angažovanosti van posla. U slučaju mirovanja vrednost bazalnog metabolizma se ne menja (telo mora da funkcioniše), ali mirovanje, smanjenje kretanja i aktivnosti uopšte umnogome utiču na umanjenje energetskih potreba. Dakle, sada vam je jasno šta se dešava kada osobe kažu da “jedu isto, a goje se”. Znači: ne kreću se isto, nemaju istu aktivnost i upravo zbog toga dolazi do povećanja telesne težine. Veoma je važno uskladiti energetski unos i energetski rashod (potrošnju). Dakle, unositi količinu hrane (energije) u skladu sa potrošnjom, odnosno potrebama.

  • Ne jedite van obroka

Uobročenost je jedan od osnovnih principa pravilne ishrane. Hranu uzimajte isključivo kada je za to vreme. Ako ste uobročeni onda sigurno nećete doći u situaciju da budete gladni, tj. da vaše telo traži hranu. U slučaju da se između obroka javi osećaj gladi, nemojte odmah uzeti da nešto jedete, već popijte vodu ili čaj (možda vam telo traži vodu), ili pojedite neku voćku (jabuku, mandarinu, pomorandžu, jagode ili neko drugo sezonsko voće koje je dostupno, odnosno zavisno od perioda godine). Dalje, proverite da li unosite dovoljno nutrijenata (belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala…). Može se desiti da se deficit manifestuje kao glad. To je ono kad neko kaže da mu se “jede nešto, ali ne zna šta”.

  • Ne tražite utehu u hrani

Hrana je jedna od naših osnovnih potreba. Neophodna nam je za funkcionisanje, obnovu ćelija/tkiva (gradivna uloga), ima zaštitnu i mnoge druge uloge u našem telu. Međutim, hrana se često koristi u svrhe koje ne treba da ima. Ona nije zanimacija, antidepresiv, niti bilo šta slično.  Hrana vas ne može utešiti, ukloniti brige, rešiti problem, smanjiti bol. Preteranim unosom može vam doneti samo još jedan problem (izazov) i/ili otežati postojeći. Setite se ovoga kada sledeći put krenete da nešto grickate kada vam je dosadno, ne znate šta bi ste, brinete…

  • Ne jedite kada vam je dosadno

Mirovanje ili smanjeno kretanje bez obzira uzroke, nosi sobom drastično smanjenje fizičke potrošnje, ali i veliku količinu vremena. Nekretanje, otežana pokretljivost i boravak u zatvorenom prostoru smanjuju mogućnost za mnogim angažovanjima kako bi utrošili vreme i skrenuli misli nekim aktivnostima. U takvim situacijama često hrana bude nadohvat ruke i… Nastavak znate: teško je prestati sa grickanjem, naročito ako se još uzme daljinski i pretražuju mnogobrojni kanali. Tada se gubi svaki osećaj koliko se pojelo. Zato: NIKADA ne jedite kada vam je dosadno, nemate šta da radite, a posebno NE kada gledate TV program. Smislite aktivnosti u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i afinitetima. Izbor je veliki, samo se malo angažujte i nađite čime ćete baviti i na šta ćete usmeriti pažnju. To može biti: slušanje muzike, čitanje, sređivanje fotografija, neke papirologije (za koju nikada niste imali vremena), poštanskih markica (ako ste kolekcionar), heklanje, pletenje, slikanje, pisanje, slaganje puzli itd. Veoma je važno da nađete neku zanimaciju dok se vi ili član vaše porodice ne oporavi.

  • Jedite sezonske i raznovrsne namirnice

Ova preporuka je veoma važna za sve, a posebno za ovu kategoriju osoba. Oporavak će biti lakši ako se unosi sve što našem telu treba. Monotona, neredovna i  ishrana bogata rafinisanom hranom mogu  uticati na nastanak raznih deficita, ali i na nastanak gojaznosti. To će svakako negativno uticati na osnovno stanje ili oboljenje zbog koga osoba miruje ili se otežano kreće. Dakle, raznovrsna ishrana sezonskog karaktera je jedna od glavnih preporuka za sve, pa i za osobe koje su privremeno lišene ili imaju ograničene fizičke aktivnosti.

  • Ne idite kasno na spavanje

Mnogobrojne su prednosti redovnog i okrepljujućeg sna. Međutim, neka stanja i bolesti mogu biti praćena poremećajem sna. Takođe, prisustvo bola može uticati na teško zaspivanje i/ili prekidanje procesa spavanja. To nisu lake i jednostavne stvari, jer umnogome utiču na kvalitet života. Gde je tu hrana? Dokazano je da poremećaj sna povećava rizik za nastanak gojaznosti. Ovaj rizik znatno se povećava ako još postoje stanja ili oboljenja koja ograničavaju ili eliminišu kretanje. Odlaganje odlaska na spavanje utiče na javljanje gladi i do uzimanja hrane koja je svakako višak u odnosu na energetske potrebe.

  • Ne jedite dok gledate u ekrane (televizor, tablet, monitor kompjutera, telefon i sl.)

Praćenjem različitih sadržaja gledenjem u ekrane naš mozak obrađuje primljene informacije odnosno razume sadržaj i povezuje radnje, muziku, sadržaj razgovora i druge radnje. Uzimanje hrane uz navedene aktivnosti radi se potpuno nesvesno i mozak to ne registruje na adekvatan način. Kao rezultat toga ne javlja se prijatan osećaj sitosti, uživanje u mirisima, ukusima i sl. Samo se u jednom momentu javlja svesnost da toga što je osoba jela više nema kada se registruje prazna posuda. U praksi sam radila sa osobama koje su gledajući TV program pojele čokoladu od 300 grama, a da toga uopšte nisu bile svesne. Još gore je što nakon toga nisu imale osećaj sitosti i zadovoljstva. Razlog tome je skrenuta pažnja mozga na TV program, a ne na ukus, miris, vrstu i količinu čokolade.

  • Ne sladite napitke poput: kafe, čaja, limunade

Razloga je puno: povećavate energetsku vrednost napitka (bespotrebno), maskirate ukus konzumiranog napitka i razvijate zavisnost (dokazano je da šećer izaziva zavisnost). Nemojte da vas prevari zato što dodajete “samo” kašičicu šećera u kafu. Matematika je jasna: 2 kafe dnevno po 1 kašičica šećera znači da dnevno samo sa kafom unesete oko 12 grama šećera. Za 10 dana unećete 120 g, dok za 30 dana to je minimalno 360 grama šećera! Izraženo u kalorijama na mesečnom nivou to je ukupno oko 1440 Kcal! Dakle, “samo” dve kašičice šećera svakodnevno dodate u kafu ili čaj tokom mesec dana i unećete ovu količinu kalorija.

  • Unosite dovoljno vode

Voda je životno važna potreba. Ova preporuka je važna za sve osobe. Najčešće se pitamo: Koliko nam je vode potrebno na dnevnom nivou i jesu li te potrebe iste za sve osobe? Potrebe za vodom su različite i zavise od nekoliko faktora: starosti, pola, zdravstvenog stanja, ishrane i dr. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) dnevne potrebe za vodom za odrasle, zdrave osobe koje imaju od 19 do 70 godina, žive u predelima sa umerenom klimom i imaju umerenu fizičku aktivnost su za osobe muškog pola oko 2,5 l i za žene oko 2 l. Naravno ove količine se mogu korigovati u zavisnosti od zdravstvenog stanja, podneblja gde osoba živi, koliko je fizički aktivna itd. Potrebe za vodom mogu se orijentaciono odrediti i pomoću formule da dnevno treba uneti 30 ml vode po kilogramu telesne težine. Znači, ukoliko osoba ima 70 kg njene potrebe za vodom su: 70 X 30 ml = 2100 ml = 2,1 l

  • Uživajte u ishrani

Uživanje u ishrani podrazumeva tzv. prisutnost koja znači da dok jedete primetite boje, mirise, izgled, konzistenciju i ukuse namirnica koje konzumirate, zatim da jedete polako sa pažnjom na hrani. Ne bi trebali da gledate u ekrane (telefona, tablet, kompjutera, televizora i dr.) ili da čitate novine. Sitost i zadovoljstvo obrokom se upravo tako postižu – prisutnošću.

Pročitali ste kako je malo potrebno da se vama ili članu vaše porodice sa stanjima/oboljenjima na koje ishrana nema direktan, ali ima posredan uticaj, može da se zakomplikuje, oteža i/ili produži oporavak. Briga o sopstvenoj i porodičnoj ishrani nije najvažnija u životu, ali jeste veoma važna i treba joj posvetiti pažnju.

Više o univerzalnim i najvažnijim pravilima u ishrani možete pročitati u prilogu    http://www.porodicninutricionista.com/da-li-je-nemoguce-moguce/

Prijatno vam želi vaš porodični nutricionista,

Snežana

Scroll Up