NAJČEŠĆA PITANJA

1. Šta je dijeta?

 

Dijeta (od grčke reči diaita i znači način života) je izraz koji označava korigovani način ishrane. Zavisno od zdravstvenog stanja preporučuje se hipo- ili hiperproteinska, hipo- ili hiperkalorijska dijeta, dijabetična i dr. Dijete mogu biti namenjene zdravima i bolesnima. Pogrešno je mišljenje sa je svaka dijeta smanjene energerske vrednosti i da su namenjene gubitku telesne težine (mršavljenju). Naprotiv, kod pothranjenosti,  zatim sportistima, rekonvalescentima i dr. preporučuje se hiperenergetska dijeta. Posledinjih godina umesto izraza „dijeta“ koriste se izrazi „medicinska nutritivna terapija“ i „medicinska nutritivna prevencija“ koji preciznije određuju cilj korigovanja ishrane, kao i da imaju direktnu povezanost i potvrdu u medicini kao nauci.

2. Da li je baš toliko važno šta jedem?

Naravno da je od velikog značaja. Posmatrajući biljke, nikad se iz najkvalitetnije lukovice neće razviti prelepi cvet, ako joj ne pružimo kvalitetnu podlogu, redovno zalivanje i dobru osvetljenost. Čovek bez vazduha, vode i hrane ne može da živi. Kvalitet sva tri faktora veoma utiču na zdravlje i kvalitet života svakog čoveka. Postoji direktna povezanost kvaliteta ishrane i zdravstvenog statusa.

3. Kako je moguće da neko jede šta i koliko hoće, a da nema problem sa telesnom težinom?

Nikada se ne treba porediti sa drugima, jer postoji mnogo individualnih karaktreristika koje utiču na telesnu težinu, poput: pola, godina, fizičke angažovanosti, bazalnog metabolizma, ritma uzimanja hrane, brzine konzumacije obroka, ritma spavanja  itd.

4. Ja kad želim da smršam, gladujem par dana. Je li to u redu?

Gladovanje se, kao način regulisanja telesne težine, ne preporučuje. Organizmu ne prijaju velike oscilacije poput gladovanja ili prejedanja.

5. Da li je post dobar u cilju regulisanja težine i masnoća u krvi?

Post nije prvenstveno medicinska nutritivna intervencija, ali je utvrđen njegov pozitivan zdravstveni efekat. Naravno, ukoliko se sprovodi po preporukama. Neretko se dešava da osoba za vreme i/ili nakon posta pogorša glikemiju, lipidni status i druge biohemijske parametre i, čak, poveća telesnu težinu. To nije posledica samog posta,  već lošeg režima ishrane, izbora i količine namirnica.

6. Koje namirnice je nabolje koristiti  u ishrani?

Ne treba izdvajati namirnice na takav način. Postoje nutritivno vrednije namirnice, ali ako su samo one zastupljene u ishrani javiće se deficit mnogih nutrijenata. Setite se, jedan od osnovnih principa pravilne ishrane je raznovrsnost, a ona podrazumeva unos različitih namirnica u cilju obezbeđivanja svih nutritivnih sastojaka koji su potrebni našem organizmu. Zatim, treba imati u vidu da su neke namirnice za većinu ljudi preporučljive, ali su za osobe koje imaju određena oboljenja potpuno isključene iz ishrane.

7. Koje namirnice najviše goje?

Zapravo nijedna! Postoje namirnice koje imaju veću energetsku vrednost (hleb, čokolada, jezgrasto i sušeno voće i dr.), ali ako se konzumiraju u optimalnim količinama neće dovesti do gojaznosti.

8. Zašto se javlja jo-jo efekat?

Jo-jo efekat podrazumeva povratak izgubljenih kilograma. Razlog jo-jo efekta najčešće je neadekvatna dijeta, koja podrazumeva brz gubitak kilograma gladovanjem ili velikim restrikcijama u ishrani. Takav režim ishrane je vremenski ograničen, jer nije održiv dugoročno i vraćanjem na uobičajeni režim ishrane, vraćaju se izgubljeni kilogrami. To je jedan logičan sled i nije naše telo krivo, već mi koji ga maltretiramo neadekvatnim režimima ishrane.

9. Koja je najbolja formula za izračunavanje idealne telesne težine?

Pojam idealne telesne težine podrazumeva preporučeni broj kilograma koji treba da ima osoba, uzimajući u obzir sledeće parametre: pol, visinu, godine… Za određivanje uhranjenosti tela koristi se, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, indeks uhranjenosti tela (Body mass index, BMI). Izračunavanje ovog indeksa je vrlo jednostavno: realna telesna težina izražena u kilogramima podeli se sa kvadratom telesne težine izražene u metrima. Formula je: BMI = TT (kg) / TV (m2). Primer: osoba je visoka 170 cm i ima 70 kg ima BMI 24,2 (BMI = 70/(1,7×1,7) BMI= 24,2). Izračunavanje BMI je značajno za brzo određivanje telesne uhranjenosti, ali ne daje podatke o rasporedu masnog tkiva, količini mišićne mase i sl. te se preporučuju dodatna antropometrijska merenja, kao i uzimanje u obzir već navedenih faktora (pola, godina, fizičke angažovanosti i dr.).

10. Da li je zdravo koristiti zamrznute namirnice?

Jeste! To je odličan način čuvanja namirnica i produženja vremena dostupnosti namirnica. Naravno, ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja sprovodi pravilno.

11. Koji su najčešći uzroci tegoba posle jela?

Najčešće tegobe koje se javljaju nakon jela su: nadimanje, podrigivanje, osećaj težine u želucu i dr. i najčešće sa javljaju usled brze konzumacije hrane, nedovoljnog žvakanja, unosa veće količine hrane, uzimanja vode i drugih tečnosti (gaziranih sokova, alkoholnih pića) za vreme ili odmah nakon jela.

12. Kako se hraniti u trudnoći?

Ishrana u periodu trudnoće ne bi trebalo da se drastično razlikuje od ishrane u bilo kom životnom periodu, pod uslovom da trudnica ima dobre nutritivne navike. Ukoliko ih nema, ona je tada vrlo motivisana da svoju ishranu koriguje. Pravilna ishrana je važna, jer utiče na očuvanje zdravlja trudnice, pravilan razvoj ploda i pripremu za laktaciju.

13. Kako da decu nateram da jedu kuvanu hranu?

Teranje i moranje nisu pravi izrazi i načini koje roditelji treba da sprovode kada je reč o ishrani dece. U slučaju da dete odbija da za ručak konzumira kuvano jelo, ne siliti ga, ali ne dati mu alternativan obrok. Dete može da odbije obrok ako nije gladno, ništa strašno. Ako nije gladno kada je ponuđena kuvana hrana, onda mu ne treba dati drugu hranu, jer nije gladno, zar ne? Ne treba dopustiti da glad bude selektivnog karaktera.

14. Kako da jedem polako, kad sam navikao da  jedem brzo?

Postoje navike, ali i odvike. Stvar je odluke šta želite. Ako Vam je savetovano da jedete polako, jer imate tegobe, onda nije teško odlučiti se na tako jednostavnu promenu, koja uzgred i ništa ne košta, a može doneti puno olakšanja i poboljšanja. Posledice dobrog žvakanja su mnogobrojne počev od lučenja pljuvačnih sokova, lakše svarljivosti, kraćeg zadržavanja hrane u želucu, bolje iskoristljivosti hranljivih sastojaka, manje količine progutanog vazduha… Puno je razloga da jedete polako i dobro sažvaćete zalogaje, zar ne? Dakle, usporite…

15. Puno je kontradiktornih preporuka o ishrani, kako da znam šta je najbolje za mene?

U pravu ste! Često se mogu čuti i pročitati zaista suprotne preporuke vezane za ishranu. Ishrana je jedna od najpopularnijih tema kako u stručnim krugovima, tako i u svakodnevnom životu.  Nekada je dovoljno upotrebiti zdrav razum i logiku. Pored toga, budite obazrivi kod nepotpisanih tekstova, zatim tekstova sa bombastičnim naslovima, istraživanjima čiji se rezultati ne objavljuju u celosti, već samo oni koji idu u prilog nekoj od zainteresovanih strana itd. Iako postoje opšte preporuke o ishrani, ona je, pre svega, individualna, pa bi trebalo da konsultaciju tražite od školovanih i licenciranih stručnjaka.

Scroll Up