Jesen stiže dunjo moja… jabuko, kruško, papriko…

Objavila 29.09.2018. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Jesen stiže dunjo moja… jabuko, kruško, papriko…

Već sredinom leta, naročito krajem istog i s jeseni, kreću stare dileme sa novim „za“ i „protiv“ argumentima. Za šta? Oko čega? Pa oko zimnice!

Da li je ostavljati ili ne? Šta ostavljati? Da li je opravdano ulagati značajnu svotu novca u zimnicu? Da li su tako konzervisane namirnice zdrave? Koliko se gubi i koliko dobija? A, koliko je tek vremena potrebno odvojiti i uložiti? Truda? Volje? Uh, previše pitanja, odgovora je bar duplo više…

Kako je nastala zimnica?

Mlađima će biti teško da zamisle, ali frižider i zamrzivač nisu aparati sa vekovnom tradicijom. Podsetite se, za početak, kada je izmišljena struja. U selo mojih deke i bake stigla je pre četrdesetak godina (inače, udaljenjost od Beograda je oko 130 km). Pa, tako uveče, uz svetlost lampe na gas, baka je mesila hleb za sutradan, odrasli su pričali, a mi deca slušali priče iz davnina i mesili razne forme od dobijenog hlebnog testa. Gde je tu zimnica, pitate se verovatno. E, pa u takvim uslovima života, narod je morao da se prehrani preko zime i sve do stizanja novih plodova napornog rada. Kada sneg zaveje svega si morao da imaš, ako hoćeš da preživiš. Tako je zimnica nastala kao strateški potez pametnih domaćina i domaćica: trap za cele plodove, termički neobrađene (krompir, šargarepu, cveklu, jabuke, kruške) i na različite načine konzervisnane namirnice (džemovi, kompoti, slatkaa, turšije, sušeno voće i povrće). Tako ostavljeni plodovi leta i jeseni trajali su duže i činili da ishrana bude raznovrsna i u zimskim mesecima.

Kakva je preporuka za sadašnje, savremeno doba kada nam je većina namirnica dostupna preko cele godine?

Savet je uvek individualan: ljudi koji imaju baštu, svakako da će proizvode ostaviti u obliku zimnice. Naravno, zimnicu mogu da ostavljaju i osobe koje nemaju svoju baštu, ali treba biti racionalan i realan. Najpre, da li imate proverenog dobavljača kvalitetnih namirnica? Dalje, šta vaši ukućani i vi volite da jedete iz široke lepeze zvane zimnica? Zašto je ovo važno? Često se desi da se uloži trud, vreme i novac u spremanje namirnica „po novom receptu: to moraš da probaš“, pa još malo po drugom receptu, trećem… onda, u aprilu shvatimo da smo preterale sa lagerovanjem hrane i malo po malo bacamo, da bi smo napravili mesta za novu zimnicu. Praktično uputstvo broj 1: napravite spisak šta želite da ostavite kao zimnicu. Obavezno uključite sve članove porodice. To je veoma bitno, jer preventivno delujete i odmah onemogućite kasnija pitanja: „što nisi ostavila malo…“ ili „mogla si da spremiš i …“ ili „što si to spremila kad ne volimo“… Savet broj 2: odmah definišite količine! Vreme, fizička energija i novac su važni resursi, pa se u skladu sa tim i vladajte. Preporuka broj 3: odaberite prave recepte. Koji su to recepti? To su uputstva za pripremu prema kojima se namirnice ne tretiraju dugo (duga seckanja, kuvanja i pečenja utiču na smanjenje nutritivnog statusa namirnica), sadržaj šećera/soli (koji su, inače konzervansi, sem što daju ukus) treba da bude ograničen, korišćenje konzervanasa zamenite sa pasterizacijom kad god možete… Kad ste napravili plan, sledi realizacija: nabavka namirnica. Savet u vezi sa tim je: birajte pažljivo – najbolje je da znate poreklo robe! Zatim, važna je organoleptička ocena namirnica (to je ocena kvaliteta namirnica na osnovu naših čula: mirisa, izgleda, dodira… zvuči komplikovano, ali nije! Detaljnije o toj temi: Kako birati i odabrati najbolje iz ponude?). Dakle, savet broj 4: birajte cele, zdrave, zrele i neoštećene plodove, po peteljci (ako je plod fiziološki ima) procenite svežinu proizvoda i izvegavajte kupovinu najkrupnijih plodova, već se pre odlučite za uobičajene, standardne veličine koje odgovaraju vrsti voća/povrća.

Savet broj 5: nabavljene namirnice spremite bez odlaganja. Skladištenje namirnica se ne preporučuje, jer kvalitet konzervisanog proizvoda zavisi od kvaliteta nabavljenog proizvoda. Logično! Zatim, uživajte u svojoj kreativnosti i pripremanju zimnice, kao i mirisima i bojama plodova leta i jeseni. Samoživost ne podržavam nigde, pa tako ni u ovom poslu, mislim uživanju, te zato savetujem uključivanje i članova porodice u proces pripremanja zimnice. Važi se i kuvanje kafe za domaćicu 🙂

Savet broj 6: spremljenu zimnicu: kompote, džemove, slatkaa i dr. obeležite: vrsta proizvoda, mesec i godina proizvodnje – ovo može biti sjajan i uvek sa radošću dočekan zadatak za decu. Tako obeležene tegle, flaše ili teglice čuvajte u adekvatnim uslovima. Odlično je ako imate ostavu koja ima nižu temperaturu i manje svetla od ostalih prostorija.

Savet bez broja za kraj: potrudite se da kad spremate zimnicu  ne radite taj posao kao obavezu, već da to bude vaš izbor i radost. Naravno, nije lako, ali ako se dobro organizujete i posao preraspodelite, nije strašno. Takođe, i ako je ne pravite sami, već kupujete spremljenu, i u tome uživajte.  Često se u mestima širom Srbije organizuju prodajne izložbe zimnice, sa zaista neverovatnim proizvodima: ukusnim i vrlo dekorativnim. Eto, ideje za porodični jednodnevni izlet – šetate, uživate, izaberete ono što volite i vratite se kući sa zimnicom.

Prijatno Vam želi,
Snežana

Podelite, ukoliko vam se članak dopada :)
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Scroll Up