Posts by administrator

Šarene oblande

Objavila 22.12.2019. u kategoriji Recepti

Šarene oblande

Predlažem da probate ovaj slatkiš zbog mnogo čega: ukusan je, aromatičan, nutritivno i energetski bogat, lako se priprema, može se čuvati nekoliko dana, jer ne sadrži kvarljive sastojke. Kolač je postan, ne sadrži margarin, laktozu i gluten (ako nabavite oblande od bezglutenskog brašna). Ukusan je, vrlo dekorativan i, kod mene, obavezan na spisku slavskih kolača.

Potrbno je:

Četiri lista oblande

500 g lešnika i oraha (po 250 g)

500 g šećera (dovoljno je 400 g)

Sok od polovine limuna

Kakao (zavisno od vrste, oko 1 – 1,5 supene kašike)

Ekstakt maline (nekoliko kapi)

Priprema: Ispeći i samleti lešnike. Orahe, takođe samleti. U posudu staviti dve čaše vode i šećer, kuvati dok se šećer ne rastopi. Kada se otopi, kuvati još par minuta, pa dodati mlevene orahe i lešnike. Mešati dok ne postane gusta masa. Zatim, dodati sok od limuna, skloniti sa ringle i dobro izmešati. Masu podeliti na tri dela: u jedan deo dodati kakao (1 – 1,5 supene kašike), u drugi deo dodati ekstakt maline (takođe, prema ukusu, na primer: dodajte 4 – 5 kapi, dobro izmešajte, pa po potrebi dodajte još, do željene boje) i treći deo ostaje bez dodataka.

Filujte oblande: najpre sa filom u koji ste dodali kakao, zatim filom sa ekstraktom maline i na treću oblandu stavite fil bez dodataka. Odozgo stavite četvrtu oblandu.

Gotovu oblandu uvijte u foliju (može i u onu u kojoj su bile). Ja preko oblande stavim tanku dasku za seckanje koja je veličine kao i oblanda, i na nju, na primer: knjigu, kao bi se lepo sjedinili fil i oblande. Ostaviti na hladno mesto. Seći nakon dan – dva .

Savet: osobe koje imaju dijabetes, hiperinsulinemiju, gojaznost, hipertrigliceridemiju mogu da šećer zamene nekim od veštačkih zaslađivača (izbor je zaista veliki). Takođe, savetuje se seckanje kolača na manje parčiće, birajte oblike po želji.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Voće za strpljive II – MUŠMULA

Objavila 15.12.2019. u kategoriji Namirnice, Porodični nutricionista

Voće za strpljive II – MUŠMULA

Plod mušmule porodični nutricionista ubraja u grupu voća za strpljive (pored nara), ali je vredan truda i vremena. Sledi priča 🙂

Opšti podaci o mušmuli

Traje sezona voća oko kojih “ima posla”: nar i mušmule.

Mušmula (lat. Crataegus germanica, što znači nemačka mušmula) je listopadna drvenasta biljka, koja može rasti u obliku drveta ili grma. Vodi poreklo iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope. Prema dostupnim izvorima, mušmula se gajila u oblasti severnog Irana pre 3000 godina. Kasnije je preneta u Grčku, Rim (oko 200 godina pre Hrista) i kasnije na sever, u Nemačku. Do 18. veka je bila vrlo zastupljena, nakon čega dolazi do ekspanzije gajenja drugih vrsta voća. Danas u Srbiji gajenje ove biljke nije široko rasprostranjeno. Ovo drvo je zahvalno za  gajenje, jer nije potrebno puno agrotehničkih tretmana (iz ličnog iskustva vam prenosim da oko ove voćke zaista nema posebnih angaživanja; moje simpatije je osvojila, jer ne mora da se vrši ikakvo prskanje). Biljka ima životni vek od 30 do 50 godina, može narasti do visine 8 m; ima zelene, ovalne i sa donje strane dlakave listove, koji na jesen dobiju crvenu boju.

Drvo mušmule cveta u periodu od maja do juna, tako da cvetovi ostaju neoštećeni jutarnjim mrazevima koji su česti u martu i aprilu. Plod je okrugao (jabučastog ili kruškastog oblika), braon boje i bere se u novembru, kada opadne list. Branje može da traje par nedelja, bez bojazni za kvalitet plodova. Konzumira se tek kada omekša (ugnili). Prvi mrazevi ne smetaju plodovima mušmule, već utiču na ravnomernije sazrevanje. Pri konzumiranju treba oljuštiti plod, odnosno ukloniti tanku ljusku koja obavija plod. Ispod se nalazi kašast sadržaj slatkog, malo kiselkastog, punog ukusa i pet krupnih semenki. Inače, sa ovim voćem se završava sezona branja svežeg voća i počinje zimsko zatišje do prvih prolećnih voćki.

Nutritivna vrednost

Nutritivna vrednost mušmula slična je jabukama. Nemaju veliku kalorijsku vrednost, svega 29,6 Kcal/123,9 KJ*. Mušmule imaju malo belančevina i masti (po 0,4 g), ugljenih hidrata 6,1 g, pektina, odličan odnos natrijuma i kalijuma (6 mg : 260 mg), kalcijuma 16 mg, fosfora 11 mg, gvožđa 0,3 mg, bakra 0,2, vitamina B1 0,04 mg, B2 0,05 mg i 1 mg vitamina C**. Jabučna, vinska i limunska kiselina daju mušmulama blago kiselkast ukus.

Kome se preporučuje

U principu svima se preporučuje konzumiranje mušmula. Zreli plodovi mušmule povoljno deluju na organe za varenje, posebno na želudačnu sluzokožu. Zrele mušmule imaju laksativno dejstvo (poboljšavaju i ubrzavaju pražnjenje creva). Nezreli plodovi imaju suprotno dejstvo zbog sadržaja tanina. Pored toga, nezreli plodovi mušmule stežu sluzokožu i zaustavljaju krvarenje. Pektini iz zrelih mušmula preveniraju zatvor, podstiču rad creva i deluju na smanjenje holesterola.

Kome se mušmule ne preporučuju

Ne treba ikoga izostaviti kada je reč o upotrebi ovog voća. Jedino se oprez savetuje kada maloj deci dajete mušmule. Deca su nevešta u konzumiranju i mogu se zagrcnuti sa krupnim semenkama koje mušmule imaju. Tako da je preporuka da se maloj deci daju očišćeni plodovi mušmula kako od ljuske, tako i od senemki.

Načini konzumiranja i upotreba mušmula

Preporuka je konzumiranje svežih, zrelih plodova mušmule, kako bi se uneli nutrijenti u što većoj meri. Inače, od mušmula se može spremati džem, marmelada, kompot, paste i sokovi. Pri pripremi džema i marmalade mogu se dodavati cimet, karanfilić, rum i dr. Mušmule se mogu dodavati u voćne kolače. Prema nekim izvorima, od semenki mušmula može se spremiti zamena za kafu.

Od biljke se koriste osušeni cvetovi, listovi i kora za pripremu čajeva. U narodnoj medicine se čaj od cvetova koristi za poboljšanje probave, zatim čaj od listova u svrhu zaustavljanja krvarenja, ispiranja usne duplje, dok se kora koristila za lečenje malarije. Preporuka je da se pre upotrebe čajeva konsultujete sa stručnim licima (farmaceutima, fitoterapeutima i dr.

Prijatno vam želi,

Snežana

*Sve vrednosti se odnose na 100 grama mušmula

**U prilogu su dati podaci o energetskoj i nutritivnoj vrednosti iz knjige “Tablice hemijskog sastava prehrambenih proizvoda”, autora: N. Jokić, M Dimić i M. Pavlica

Pročitaj više

Stvaranje navika kod dece

Objavila 09.12.2019. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Stvaranje navika kod dece

Praktični saveti porodičnog nutricioniste za stvaranje navika vezanih za ishranu kod dece. Roditelje često zanima kako i kada se stvaraju navike vezane za proces hranjenja. Da li se stečene navike mogu ispraviti?

Na početku definicija: nutritivne navike su navike vezane za ishranu. Po rođenju, ritam uzimanja hrane odeđuje novorođenče, odnosno zadovoljenje potrebe za hranom je urođeno. Kakav je uticaj roditelja na stvaranje navika u vezi sa hranjenjem tokom odrastanja? Koje su to navike na koje se može uticati? Koje su najčešće greške roditelja u vezi hranjenja dece? Tema je interesantna i dosta je pitanja, slede odgovori 🙂

Navika samostalnog hranjenja

Navika samostalnog hranjenja uslovljena je rastom i razvojem tela bebe, razvojem koordinacije pokreta i vežbanjem pokreta ponavljanjem.

Razvoj veštine samostalnog hranjenja bitna je faza u razvoju svakog deteta. Odvija se u periodu od prve do treće godine. Ne treba očekivati da dete brzo savlada ovu veštinu. To je nerealno, jer su potrebni mnogobrojni uslovi.  Najpre, neophodno je da dete dobije mlečne zube, kao uslov žvakanja hrane. Zatim, razvijanje koordinacije pokreta ruku, šake i prstiju je period koji zahteva vreme i ne traje isto kod sve dece.

Dete uči posmatranjem, odnosno psiholozi ovaj mehanizam nazivaju učenje po modelu. Učenje kroz imitaciju i identifikaciju, koja za podlogu ima emocionalnu pozitivnu podršku bliskih osoba (roditelja) je vrlo važna. Ovde ne govorim o učenju kroz nagrađivanje, već o najranijem stupnju, kada dete posmatra i ima potrebu da ponavlja viđeno. Kako se dete razvija i raste, počinje da razume i govori,onda roditelji rečima, usmenim objašnjavanjem i usmeravanjem pomažu detetu da nauči šta treba da radi.  Tu već počinju da se primenjuju i druge metode učenja, poput učenja uloga, nagrađivanja, uslovljavanja…

Šta je potrebno da roditelji rade u ovom periodu? Osnovna smernica za roditelje čija su deca u ovom uzrastu jeste da imaju dovoljno strpljenja.  Ono je neophodno, jer u periodu učenja za samostalno hranjenje deca gnječe, mešaju, bacaju hranu, mažu se njom, prosipaju u pokušajima da primaknu kašičicu ili šolju ka ustima. Sve to stvara dodatni posao roditeljima u smislu pranja, brisanja, presvlačenja i dr. , kao i produžavanje vremena za obrok. Najčešća greška koju tada roditelji urade jeste da sami nahrane dete, tako ubrzaju ceo postupak i spreče dodatne poslove, napred navedene. Zašto je ovo greška? Na ovaj način šaljete detetu poruke da ne može samo to da uradi, produžava se vezanost za roditeljsku pomoć i potiskujete mu prirodnu potrebu za samostalnošću.

Uobročenost

Već nakon prvog rođendana broj obroka se ustaljuje na tri glavna (doručak, ručak i večeru) i dve užine. Ovakav ritam obroka je i u obdaništima, što umnogome olakšava adaptaciju deteta na drugo mesto hranjenja, kao i roditeljima što se tiče organizacije porodične ishrane. Ovde treba obratiti pažnju na najčešću grešku koju roditelji prave. Naime, vrlo često roditelji po uzimanju deteta/dece iz obdaništa, daju im neku hranu (keks, čokoladicu, čokoladnu bananicu i sl.) ili napitak (čokoladno mleko, sok i sl.). Zašto takvo ponašanje nije dobro? Dete je u okviru svog boravka u ustanovi za decu dobilo sve obroke koje bi dobilo i kod kuće. U vreme izlaska nije vreme ni za jedan obrok. Drugo, ako je dete slabije jelo u obdaništu, onda tek kod kuće neće pojesti klasičan obrok ili ako ga i uzme biće u manjoj količini, upravo zbog unete “usputne” hrane. Dakle, preporuka je zadržavanje na uspostavljenom ritmu uzimanja obroka. Ukoliko do odstupanja dođe, onda treba voditi računa o izboru hrane koju dajete detetu. Na primer, voće je svakako bolji izbor.

Navika dobrog žvakanja

Majka koja jede stojeći i brzo “Jer, nema vremena” ili otac koji jede brzo ili u prolazu ili za trpezom i ustaje uz komentar “Baš sam se prejeo” svakako šalju pogrešne verbalne i neverbalne poruke detetu koje uči po modelu ponašanja. Uz takve poruke, bez efekta će proći usmena uputstva: “Dušo/dragi/srce jedi polako, dobro žvaći zalogaje da se ne zagrcneš”. Znači kod sticanja navike dobrog žvakanja veoma je važan lični primer osoba bliskih detetu, potkrepljen rečenicama podrške takvom ponašanju. Ključne reči za savladavanje ovog procesa su: vreme i strpljenje 🙂

Raznovrsnost u ishrani

U periodu kada dete uči po modelu ponašanja odraslih za trpezom ono ne samo da posmatranjem usvaja navike vezane za ishranu (da jede polako, koristi pribor…), već to važi i za vrstu hrane. Naime, ukoliko se u porodici konzumiraju raznovrsna jela i nema glasnog izjašnjavanja da se nešto ne voli ili ne jede, onda će i dete prihvatiti takvu, raznovrsnu ishranu. Moram da napomenem da se apetit deteta menja i zavisi od mnogobrojnih faktora. To su prolazne faze i ne treba da brine roditelje ukoliko one ne traju predugo i nemaju uticaja na napredovanje deteta. Najčešće su to periodi kada dete izbegava određenu vrstu namirnica/jela ili jede rado par namirnica/jela, ili ima oscilacije u količini unite hrane. Ovde je bitno ne naučiti dete da će uvek kada nešto ne pojede dobiti alternativni obrok. Maštovitim serviranjem možete podstaći želju kod deteta da proba namirnice koje je ranije odbijalo ili slabije prihvatalo. Važno je da detetovo jedno odbijanje neke namirnice/hrane ne prihvatite kao trajno,  već nastavite sa pokušajima da dete jede što raznovrsniju hranu (pripremajte namirnice na različite načine, kombinujte namirnice koje rado jede sa onim koje izbegava, servirajte na zanimljiv i privlačan način, uključite dete u neke od navedenih procesa itd).

Stvaranje navika vezanih za ishranu je samo jedna od mnogih faza u razvoju deteta. Smernice struke su važne, ali su neophodni vreme, strpljenje, posvećenost, razumevanje… Ljubav se podrazumeva 🙂

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Suva pita sa orasima i suvim grožđem

Objavila 28.11.2019. u kategoriji Recepti

Suva pita sa orasima i suvim grožđem

Jednostavna i pita po starom receptu. Kao i do sada, na početku dobijate originalni recept, a u nastavku korigovan prema zdravstvenom statusu. Pita je hranljiva, zasitna i energetski bogata. Aktivnoj deci se može dati za užinu, uz šolju mleka. Količine neću navoditi, jer zavisi koliko pite želite da spremite, koliko fila volite itd.

 

Potrebno je:

Tanke kore

Mleveni orasi

Suvo grožđe

Cimet

Šećer

Mineralna voda

Priprema:

Tanke kore kvasiti (prskati) mineralnom vodom. Ako su kore zaista tanke (kao što sam ja imala) onda filujte treću koru. Ukoliko nisu baš tanke onda filujte svaku drugu. Znači, pokvasite koru, preko nje stavite drugu, takođe pokvasite i pospete po celoj površini mlevene orahe, suvo grožđe, cimet i šećer. Urolajte, usput uvucite krajeve i ređajte u pleh obložen papirom za pečenje. Peći u rerni na 180°C oko 10 minuta, pa nastaviti još 10 minuta na 150°C.

Savet: Ovako spremljenu pitu možete jesti ukoliko postite na vodi, uz čuvanje u adekvatnoj posudi, može se konzumirati par dana. Ukoliko je suvo grožđe suvlje od uobičajenog, potopite ga u toplu vodu.

Osobe obolele od dijabetesa, insulinske rezistencije šećer mogu da zamene tečnim ili zaslađivačem u prahu. Takođe, oprez se savetuje u količini suvog grožđa. Osobe koje imaju celijakiju, preosetljivost na gluten i sl. mogu koristiti bezglutenske kore.

Prijatno!

Pročitaj više

Musaka od tikvica i mlevenog mesa

Objavila 24.11.2019. u kategoriji Recepti

Musaka od tikvica i mlevenog mesa

Odlično jelo za ručak, brzo se sprema, hranljivo je i ukusno. Mogu ga konzumirati svi, sadrži dosta belančevina, dijetnih vlakana i malo ugljenih hidrata. Preporučuje se deci, trudnicama, dojiljama, sportistima, radnoaktivnoj populaciji, starijima…

Potrebno je:

3 – 4 tikvice srednje veličine

500 g mlevenog mesa

Trećina praziluka

Glavica ljubičastog luka

Šargarepa srednje veličine

Jaje

Mleko (oko 100 ml)

Morska so, biber, kurkuma, bosiljak

Priprema:

povrće pred dinstanjeU posudu gde ćete dinstati, stavite oprane, očišćene i iseckane: šargarepu, ljubičasti luk i praziluk. Sipajte malo vode (tek da ogrezne, ne nalivajte puno da povrće pliva) i prodinstajte povrće da omekša. Zatim, dodajte mleveno meso (koristila sam juneće meso, samleveno dva puta), so, biber, bosiljak i kurkumu, sve po ukusu. Dodajte malo tople vode i prodinstajte meso sa povrćem.

tikvice pred filovanje

Tikvice operate i isecite na kolutove, možete sa korom. Vatrostalnu posudu silikonskom četkicom premažite uljem i poređajte kolutove tikvica po dnu posude i sa strane.

 

 

tikvice i meso

Sipajte meso i povrće, pa preko toga poređajte kolutove tikvica.

 

 

 

musaka pre prelivanja jajima               prelivena musaka

Viljuškom umutite jaje, dodajte mleko i prstohvat soli. Prelite preko tikvica, poklopite posudu i pecite na 200 °C oko 30 minuta, zatim na 180°C oko 20 – 30 minuta (zavisi od rerne).

musaka od tikvica i mlevenog mesa

Savet: tikvice sadrže visok procenat vode, pa nije potrebno prelivati musaku velikom količinom preliva. Zbog malog sadržaja ugljenih hidrata, ovo jelo se preporučuje i osobama sa dijabetesom, insulinskom rezistencijom (može se još smanjiti količina šargarepe). U slučaju osetljivosti na laktozu, u umućeno jaje može se sipati malo vode.

Prijatno!

Pročitaj više
Scroll Up