Posts by administrator

Salata od tikvica

Objavila 22.08.2019. u kategoriji Recepti

Salata od tikvica

Jedna od mojih omiljenih salata. Lagana, osvežavajuća, niskokalorična, posna, bez glutena, bez laktoze, lako svarljiva, ukusna… Možete je servirati uz ručak ili večeru; odlično se kombinuje sa sirom, ribom, mesom,  leguminozama, krompirom… Puno je kombinacija, pa uživajte u otkrivanju novih.

Potrebno je:

Tikvice

Maslinovo ulje

Limunov sok

Beli luk

Mirođija

So

Priprema:

Primetili ste da nisam navela količine. Razlog je jednostavan: sve sastojke dodajete prema željama i ukusima.

Tikvice operite, ako su mlade obarite ih sa korom i semenkama. Odsecite im samo malo krajeve i manje tikvice  isecite na polovine, duže na četvrtine. Ukoliko su tikvice starije, oljuštite ih i izdubite sredinu kako bi uklonili semenke. Kada su skuvane (proverite viljuškom), izvadite ih iz vode da se ocede i prohlade.

Uzmite posudu koja ima poklopac (kako se miris luka ne bi osećao u frižideru) i poređajte obarene tikvice semenkama na gore. Zatim, posolite, poprskajte limunovim sokom, maslinovim uljem, izgnječite beli luk i pospite seckanom mirođijom.

Ako imate još tikvica, ređajte ih u drugi red, preko već začinjenih. Ponovite dodavanje soli, ulja, belog luka, limunovog soka i mirođije.

Poklopite i stavite u frižider da se rashladi.

Savet: umesto mirođije možete dodati peršunov list. Limunov sok može zameniti sok od limete ili jabukovo sirće. Ako pazite na unos soli (kod hipertenzije, bubrežnih oboljenja, otoka i sl.), koristite kalijumovu so. Osobe na antikoagulantnoj terapiji (ako, na primer, uzimaju Farin) treba da budu oprezne i uklope u dnevni unos ovog vitamina, jer prosečna porcija ove salate sadrži oko 15 mikrograma vitamina K.

Prijatno!

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

Proja od tikvica

Objavila 15.08.2019. u kategoriji Recepti

Proja od tikvica

Idealno jelo za doručak ili večeru, jer se brzo sprema, hranljivo je i ukusno. Odlično je posluženje za iznenadne goste. U nastavku daću vam osnovni recept, koji možete nadograditi i unaprediti dodavanjem omiljenih začina, sira i sl. Možete je servirati uz sir, jogurt, sezonsku salatu… birajte svoje kombinacije i uživajte.

Potrebno je:

2 – 3  tikvice srednje veličine

3 Jajeta

3 – 4 kašike brašna pšeničnog ili kukuruznog*

Malo soli

Malo praška za pecivo

* kukuruzno, brašno prosa, pirinča i već gotove mešavine bezglutenskih brašna ne sadrže gluten, dok pšeničko brašno sadrži gluten

Priprema:

Tikvice operite, ako su mlade narendajte ih sa korom i semenkama. Ukoliko nisu, oljuštite ih i izdubite sredinu kako bi uklonili semenke. Ostavite da puste vodu i  ocedite ih.

Viljuškom umutite jaja, dodajte brašno sa malo praška za pecivo i prstohvat soli. Sjedinite sa tikvicama, pa sipajte u pouljen ili papirom za pečenje obložen pleh, pospite susamom i pecite na 200 °C desetak minuta, zatim na 180°C oko 20 – 30 minuta (zavisi od rerne).  Proja treba da dobije zlatno žutu do svetlo braon boju.

Savet: tikvice sadrže visok procenat vode. Ukoliko ih ne ocedite dobro testo vam može biti vlažno (dekavo).

Izbor brašna zavisi od vaših želja i zdravstvenog statusa. U slučaju postojanja intolerancije na gluten ili celijakije prepruka je upotreba kukuruznog brašna ili nekog drugog bezglutenskog brašna ili njihovih mešavina.

Prijatno!

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

Cheese cake (Čiz kejk)

Objavila 11.08.2019. u kategoriji Recepti

Cheese cake (Čiz kejk)

Može zvučati neskromno, ali samo ću preneti utiske svih koji su probali ovaj kolač: odličan je! Svideo se i meni odmah, na prvo probanje 🙂 Recept sam dobila od moje drage imenjakinje, žene – zmaj za kolače (veliki pozdrav za Snežu Đ.). Lagan je, osvežava i kada su rođendani ili druge proslave uvek ga kombinujem sa nekim čokoladnim slatkišem (reforma, torta od smokve i sl.). To činim iz dva razloga: samo čiz kejk nije dovoljan količinski (bake bi rekle “nije izdašan”) i  skoro svi vole tu kombinaciju: po parče voćnog i čokoladnog kolača.

Priprema se od sezonski dostupnog voća. Najčešće koristim maline, jagode, kupine, ribizle… Može se koristiti i smrznuto voće, čime se produžava vreme prisutnosti nekog voća u ishrani, a tokom zime ukusi i mirisi jagoda, malina i drugog voća baš osveže i oraspolože 🙂

Potrebno je (originalna mera):

I deo: 450 g mlevenog plazma keksa, 4 – 5 kašika mleka, pakovanje mlečnog margarina “Dobro jutro”, 125 g šećera u prahu;

II deo: 500 ml slatke pavlake, 2 čaše kisele pavlake, dva pakovanja po 100 g krem sira

III deo: 100 g šećera, 500 g voća, 2 kesice želatina, 200 ml vode

Od ove mere napravim dva čiz kejka (promeri kalupa su 28 i 17 cm).

Originalni recept sam malo modifikovala (smanjila količine šećera i margarina). Za čiz kejk koji pravim u kalupu promera 28 cm potrebno je:

I deo: 300 g mlevene plazme, 3- 4 kašika mleka, polovina pakovanja mlečnog margarina “Dobro jutro”, 50 g šećera u prahu;

II deo: 500 ml slatke pavlake, 2 čaše kisele pavlake, dva pakovanja po 100 g krem sira (moj izbor su: šabački Sirko ili Imlekov krem sir)

III deo: 50 – 80 g šećera (zavisi od vrste voća i njegove slatkoće), 500 g voća, 2 kesice želatina

Priprema:

Prvo se pravi III deo: u šerpu sipati oko 150 ml vode (ako je voće zamrznuto sipajte oko 100 ml) i dodati šećer (ako je voće slatko dovoljno je 50 g, ako nije možete dodati 80 -100 g). Kada se šećer otopi i voda provri, dodati oćišćeno i oprano voće. Kuvati nekoliko minuta. Za to vreme razmutiti dve kesice želatina sa 8 kašika hladne vode i ostaviti da nabubri. Potrebno je taman toliko vremena dok se voće malo problanšira. Zatim, dodajti želatin u voće, promešati, skinuti sa ringle i ostaviti da se ohladi.

Kalup premazati sa malo margarina i na dno staviti papir za pečenje, ako želite da kasnije prebacujete na tacnu. Ako hoćete da ostane na metalnoj podlozi od kalupa, ne morate da stavljate papir. Sjediniti mleveni keks, šećer u prahu, dodajti margarin i mleko. Homogenu (dobro sjedinjenu)  masu staviti na dno kalupa i rasporediti je tako da bude jednake deljine. Ostaviti u frižider.

Umutiti 500 ml slatke pavlake (pazite da ne preterate sa mućenjem). Posebno sjediniti: kiselu pavlaku, krem sir i šećer u prahu. Možete dodati vanil šećer. Sastaviti sa umućenom slatkom pavlakom i sipati u kalup preko podloge od keksa. Vratiti u frižider.

Kada se voće ohladi, sipati ga u kalup preko slatke pavlake. Ostaviti preko noći da se stegne i dobro rashladi.

Saveti: umesto šećera možete koristiti zaslađivač i tako smanjiti kalorijsku (energetsku vrednost). Takav kolač možete poslužiti i osobama koje su na redukcionom režimu ishrane. Osobe koje imaju dijabetes, povećane trigliceride, insulinsku rezistenciju i dr. moraju biti oprezne iako je kolač sa zaslađivačem, jer šećera ima u voću i keksu.

Ponekad se odlučim za samo jednu vrstu voća, ali najčešće kombinujem dve – tri vrste (malina i kupina su odličan spoj; može im se dodati malo ribizla, aronije… sve prema željama, ukusima i  mogućnostima).

Prijatno!

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

Ishrana za vreme godišnjeg odmora

Objavila 18.07.2019. u kategoriji Ishrana, Porodični nutricionista

Ishrana za vreme godišnjeg odmora

Da se jede – mora, da se odmara – preporuka je, a da je lepo putovati – jeste. Godišnji odmor je vreme koje je važno za svakoga od nas. Najćešća pitanja na koja odgovara porodični nutricionista vezanih za odmor su: da li treba korigovati ishranu za vreme odmora? Kakve promene se preporučuju? Šta jesti kada smo van svog doma? Šta jesti tokom putovanja?
Putovanje ima uticaja na naš ritam i vrstu hrane koju uzimamo i može biti uzrok problema sa varenjem ili uživanje u novim ukusima i aromama. Cilj ovog priloga je da do prve situacije ne dođe, već da druga opcija bude jedina 🙂

Odmor je odlična prilika za mnogo toga

Godišnji odmor je upravo to – ODMOR. Uradite sve da tako i bude, ako želite da ga iskoristite na pravi način. Dragi psiholozi i terapeuti daju puno korisnih saveta u vezi sa relaksacijom, šta raditi, šta čitati, o učestalosti prisustva na društvenim na mrežama… Pročitajte, procenite sebe i primenite šta vam odgovara kako bi unapredili svoj odmor.

Što se ishrane tiče, odmor je odlična prilika za nekoliko aktivnosti za koje najčešće nemate vremena, volje, želje… U nastavku vam dajem nekoliko saveta čije su zajedničke karakteristike: sve se odnose na bitne nutritivne navike, ne koštaju, potrebna je samo posvećenost i malo vremena. Srećno 🙂

porodični nutricionista u Aranđelovcu

Pet saveta u vezi sa ishranom na odmoru

1. Ne žurite

Najčešća greška koju mnogi prave u vezi sa nutritivnim navikama jeste brza konzumacija hrane. Zašto je žvakanje hrane toliko važno? To nije važan, već je najvažniji proces u ishrani. Dobrim žvakanjem zalogaje mehanički usitnjavamo zubima, ali i podstičemo rad pljuvačnih žlezda, koje luče pljuvačne sokove (salivacija) i natapaju zalogaj. Pljuvačni sokovi sadrže različite sastojke, najviše vodu i ferment (ptijalin) koji deluje na ugljene hidrate, pa tako njihovo varenje počinje još u usnoj šupljini. Naravno, pod uslovom da dobro žvaćemo zalogaje 🙂
Pored toga, jedite u miru. Ne žurite. Uživajte u procesu hranjenja. Hrana za telo je hrana koju jedemo. Hrana za dušu su izgled, mirisi, ukusi, arome, prijatan razgovor, milo društvo, cveće u vazi… Telu su potrebne obe vrste hrane. Utvrđeno je da kada se hrana konzumira polako, sa uživanjem, bez preterivanja u količini i u prijatnoj atmosferi, proces varenja je bolji, nema tegoba nakon obroka i osećaj zadovoljstva je veći u odnosu na osobe koje jedu brzo, u grču i napete su. Dakle, veoma je bitno da jedete u miru, bez napetosti i grča. Opustite se i pojedite obrok ne na brzinu, već polako, uživajući.
Kada jednom steknete naviku da jedete polako, nastavićete to da radite i po povratku na posao, što će svakako unaprediti vaš nutritivni status i prevenirati mnoge moguće zaplete koji nastaju usled brze konzumacije hrane.

2. Uobročite se

Odmor je odlična prilika da imate redovne obroke. Zašto? Dok radimo, mnogi faktori utiču na ritam ishrane, poput: radnog vremena, rasporeda pauza, smenskog rada, vrste posla i mnogih drugih. Dakle, kada smo na odmoru svi navedeni razlozi ne mogu biti izgovor, jer ih nema. Ova preporuka ništa ne košta, ali kada se usvoji nema cenu, toliko je bitna! Napravite ritam uzimanja obroka prema ritmu ustajanja i odlaska na spavanje. Trudite se da ispoštujete termine i novoutvrđeni ritam uzimanja hrane ponavljate dan za danom dok ne steknete naviku redovnog uzimanja obroka. Ukoliko steknete naviku konzumiranja češćih i količinski manjih obroka u preporučenom ritmu dok ste na odmoru, mnogo lakše ćete naći način da to činite i na poslu.

3. Spremajte obroke

Deo vremena odvojite za zajedničke nabavke i pripremu hrane. Leto je divan period, jer je dostupan veliki broj namirnica, koje se brzo i jednostavno spremaju (više o ishrani u letnjem periodu). Dobrobiti ovog saveta su mnogobrojne: družićete se, prošetaćete, uživaćete u šarenilu letnje ponude (hrana za dušu), osmišljavaćete i zajedno pripremati obroke… Uživancija 🙂
Bitno je da skrenem pažnju na važnost higijene ruku, površina za pripremu hrane, posuđa i pribora, kao i detaljnog pranja nabavljenih namirnica. Takođe, važno je adekvatno čuvanje svežih namirnica, kao i pripremljene hrane. Higijenski uslovi su bitni u svako doba godine, ali u letnjim mesecima ova preporuka se posebno naglašava, jer temperaturni uslovi pogoduju razvoju mikroorganizama koje mogu biti uzrok neželjenih događaja (dijarea, povraćanje, trovanje i dr.). Preventiva je uvek na prvom mestu 🙂

salata porodičnog nutricionista

4. Jedite sveže pripremljene obroke

Savremeni način života doveo je do toga da je postala privilegija jesti sveže pripremljene obroke. Mnogobrojne obaveze utiču na to da je neminovnost hlađenje ili zamrzavanje hrane. Moram da napomenem, da zamrznuta hrana ne menja nutritivnu vrednost i svakako je bolje jesti kuvana jela sačuvana u frižideru ili zamrzivaču nego tzv. suve obroke, brzu hranu i sl.
U toku letnjih meseci dostupne su nam namirnice koje se brzo i lako spremaju, ali se ne preporučuje njihovo podgrevanje ili zamrzavanje zbog teksture samih namirnica odnosno hrane. Upravo otud ova preporuka da konzumirate sveže pripremljene obroke, poput: spanaća, mladih krompirića, pečurki, raznih jela od tikvica, patlidžana itd. Jednostavno iskoristite sezonsku dostupnost ovih namirnica i obogatite svoj jelovnik. Raznovrsnost je jedan od osnovnih principa pravilne ishrane i pravi način da unesete sve što je vašem organizmu potrebno.
Zbog svega navedenog, iskoristite odmor da jedete sveže skuvane obroke.

5. Pijte dovoljno vode

Osobe koje ne piju dovoljno vode navode mnoštvo izgovora. Evo najčešćih: „Ne stižem“, „Zaboravim“, „Ne osećam žeđ“… Neosporno je da znate da je i koliko je voda važna, ali vredi li znanje koje ne primenjujemo? Pa, ne baš. Evo, još jednog saveta: počnite da pijete optimalnu količinu vode (to je količina vode koja je potrebna vašem telu u zavisnosti od pola, godina, fizičke angažovanosti, spoljne temperature, zdravstvenog stanja i dr.). Odmor je prava prilika za sticanje navike pijenja vode, kod koje su najbitniji: pažnja, kontinuitet, kvalitet i količina.
U podsećanju i skretanju pažnje da pijete vodu korisne su lepe, šarene šolje/čaše, kao i flašice (savet: pazite na izbor flašica – preporučujem staklene ili one koje su izrađene od medicinske plastike). Takođe, flašice su pravi izbor ako smo u pokretu. Kontinuitet unosa vode odnosi se na tzv. kvašenje organizma, odnosno pijenje vode po malo, a ne uzimanje velike količine odjednom. Veoma je važno voditi računa o kvalitetu vode za piće. U mnogim mestima voda iz vodovoda nije za piće, već za tehničku upotrebu. Obavezno se pre putovanja raspitajte o tome kakva je situacija u mestu vašeg privremenog boravka, jer ćete zavisno od toga doneti odluku o kupovini flaširane vode za piće. Šta sve utiče na količinu vode koju treba da pijemo već sam napisala. Ipak, orijentaciono da znate: odrasla, zdrava osoba muškog pola starosti između 19 i 70 godina treba dnevno da popije 2,5 l vode, odnosno za žene 2 l. Preporuku je dala EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) 2010. godine i može se korigovati i individualno prilagođavati.

porodični nutricionista

Kako da se hranim u toku putovanja?

Ishrana tokom putovanja zavisi od nekoliko faktora: kada se putuje, koliko dugo traje putovanje, da li ste vi vozač, odnosno da li vozite ili ste putnik itd. Opšta preporuka je da dan ranije ne konzumirate namirnice i hranu koja nadima i teže se vari. Nije prijatno putovati ako krenete sa tegobama sa varenjem.
Ukoliko imate uslova (ručni frižider, rashladna torba i sl.), savet je da ponesete hranu koju ćete konzumirati tokom putovanja.

Prednosti ovog predloga su višestruke:

✔ nosite hranu koju inače jedete i volite
✔ ukoliko vi ili član porodice ima nutritivnu alergiju (alergiju na jednu ili više namirnica) pripremićete i ponećete adekvatne obroke, jer su male šanse da odgovarajuću hranu kupite u usputnim marketima/restoranima
✔ koristićete sveže i kvalitetne namirnice za pripremu obroka
✔ konzumiranje užine/hrane neće zavisiti od ritma pauza
✔ ekonomičnije je

Izbegavajte konzumiranje jednog , velikog obroka “posle koga ste mirni”, jer ćete opteretiti digestivni trakt, smanjiće vam se koncentracija i može vam se prispavati. Ovo nisu poželjna stanja, naročito ukoliko ste vozač.
Preporuka je konzumiranje češćih i količinski manjih obroka, jer se lakše vare i ne opterećuju digestivni trakt. Česte pauze tokom kojih ćete se osvežiti, odmoriti i uzeti lagani obrok učiniće da vam putovanje ne bude naporno i da vam bude uživanje.
Pored obroka, važan je i unos tečnosti tokom putovanja. Najbolja hidratacija postiže se unosom vode. Pored obične vode, preporučuju se: mineralna voda i nezaslađeni napici: limunada, čajevi, napici od đumbira, nane i dr. Navedene napitke ne bi trebalo konzumirati hladne i odjednom u velikoj količini. Bolja hidratacija postiže se konzumacijom tečnosti sobne temperature i kontinuiranim unosom po malo (nekoliko gutljaja).

odmor, porodični nutricionista

Kako da se hranim za vreme odmora kada sam van svog doma?

Navike vezane za ishranu najčešće putuju sa nama 🙂 Ako jedemo neredovno, brzo i večeramo kasno cele godine, velike su šanse da će tako biti za vreme odmora i van kuće. Naravno, ako se svesno i aktivno ne uključimo u problematiku i rešimo da stvari popravimo nabolje.
Praktične savete za korekciju i unapređenje nutritivnih navika sam već navela. Svi nabrojani saveti mogu se, uz malo truda i, pre svega volje, primeniti bilo da odmarate kod kuće ili van svoga doma. Ne postoje idealna mesta, niti idealni uslovi koji će brinuti o vama. Tu brigu o sebi (svojoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, spavanju, druženju, raspoloženju i drugim životnim aspektima) morate sami vi pokrenuti. Odmor je prava prilika da se posvetite unapređenju životnih polja koja želite da razvijate i/ili korigujete. Iskoristite vreme odmora da lagano i spontano prihvatite navike vezane za ishranu koje će vam pomoći da unapredite nutritivni status i prevenirate neželjena stanja.
U slučaju odmora van svog doma, postoje dve situacije vezane za ishranu: imate organizovanu ishranu ili sami organizujete ishranu. Obe mogućnosti imaju prednosti i izazove koje ću navesti u nastavku priloga, pa ćete se odlučiti za način ishrane koji odgovara vama i vašoj porodici.

more, porodični nutricionista

Slučaj 1: Organizovana ishrana

U ovom slučaju imate spremljene i servirane obroke. Najčešće su u ponudi više pripremljenih vrsta obroka (dobijate porcije definisanih količina) ili švedski sto (sami kombinujete namirnice i određujete količinu hrane). U prvom slučaju možete da birate između nekoliko ponuđenih obroka, dok je u opciji švedskog stola mnogo veći izbor. Ishrana može biti organizovana u okviru hotelskog/apartmanskog smeštaja ili da se hranite u različitim restoranima. Osnovne prednosti ishrane u okviru smeštajnih kapaciteta jesu: blizina i dostupnost restorana, kao i cena ishrane. Naime, uglavnom gosti imaju tzv. povlašćene cene od posetilaca koji koriste samo uslugu ishrane.
Restorani se razlikuju po vrsti hrane koju poslužuju, pa u tom smislu da ćete moći da birate i probate mnogobrojne vrste jela. Uvek su za proporuku posete nacionalnim kuhinjama.
Za bilo koji vid organizovane ishrane da se odlučite, postoje prednosti i nedostaci ili izazovi 🙂

Prednosti organizovane ishrane:

✔ Ne morate da idete u nabavku
✔ Ne spremate hranu
✔ Ne razmišljate “Šta ću da kuvam?”
✔ Imate više vremena za druge aktivnosti
✔ Možete da birate šta ćete jesti

Nedostaci organizovane ishrane:

✔ Uvek se postavlja pitanje svežine pripremljenih obroka, kao i kvaliteta namirnica od kojih se spremaju jela
✔ Velike su šanse da ćete pojesti više, bilo da dobijate jelo u porciji ili sami birate šta ćete jesti (zbog mirisa, izgleda, arome svi su izgledi da ćete staviti u tanjir veću količinu hrane od potrebne)
✔ Nekada su izbori mali i u ponudi su ista ili slična jela

fotografije su napravljene u galeriji – trpezariji Vile Mila

Slučaj 2: Samostalna ishrana

Organizacija ishrane kada boravite van doma može vam doneti pravi nutritivni užitak. Počev od nabavke namirnica specifičnih za to podneblje, istraživanje novih začina, pripreme novih jela…
Odluka da sami pripremate hranu na odmoru zato podrazumeva da imate neka predznanja radi bolje organizacije. Šta treba znati? Prvo: kakva je snadbevenost? Da li u mestu boravka postoje prodavnice, pijac, hipermarketi i sl.? Da li se pijačna prodaja odvija svakodnevno ili pojedinim danima? Kojim danima? Da li u smeštajnoj jedinici imate mogućnost pripreme i čuvanja hrane (električni štednjak, frižider, pribor, sudovi, police…) ili se priprema hrane odvija u zajedničkim prostorijama namenjenih toj svrsi?
Kada pronađete odgovore na navedena pitanja, pročitajte prednosti i nedostatke/izazove ovog načina ishrane, pa u skladu sa potrebama vaše porodice i vas donesite odgovarajuću odluku.

Prednosti samostalne ishrane:

✔ Birate namirnice koje ćete spremiti
✔ Veći je izbor namirnica/jela koje možete spremiti
✔ Obogatićete jelovnik lokalnim namirnicama i začinima
✔ Spremate jela koja volite i koja vam prijaju
✔ Velike su šanse da ćete jesti koliko vam je potrebno (uobičajenu količinu)

Nedostaci samostalne ishrane:

✔ Uloženo vreme za nabavku pripremu hrane
✔ Čuvanje namirnica može biti problem
✔ Postojanje uslova za pripremu hrane (prostor, pribor, sudovi…)
✔ Samostalna priprema hrane može povećati troškove

Umesto zaključka: kao za sve u životu uvek postoje “za” i “protiv” argumenti. Ne postoji dobra opcija koja će takva biti za sve, jer smo svi različiti. Procenite šta vama i vašoj porodici u konkretnoj situaciji više odgovara i u skladu sa tim pravite izbore i donesite odluke. I, najvažnije: uživajte u vašem odmoru.

Prijatno vam želi,
Snežana

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više

Mafini sa kokosom

Objavila 14.07.2019. u kategoriji Recepti

Mafini sa kokosom

Na recept za ovaj slatkiš naišla sam slučajno. Priča je zanimljiva: moja draga saradnica J. voli da čita crnu hroniku i redovno nas sve obaveštava šta se strašno desilo. Što je najgore, ona se zbilja potrese i odboluje svaku nesreću o kojoj se informisala. Sećate se emisije o životinjama kada radoznalo majmunče podigne kamen, ugleda zmiju i onesvesti se od straha. Kad se osvesti, opet podigne kamen, vidi zmiju i ponovo padne u nesvest… E, takva je moja J.: plaši se, tuguje, ali čita, ne odustaje. Jednog dana pričala mi je o nekom strašnom događaju, vidno uznemirena. U želji da je oraspoložim upitah je zašto mora da čita takve sadržaje, a ne, na primer, i bacim pogled na ekran njenog monitora… Pored strašnog članka, u uglu bio je nekakav recept. „Evo, pročitaj kakav recept predlažu za danas“. Ona ga naglas pročita i svi se oduševimo njegovom jednostavnošću. Kada sam ga napravila i poslužila, oduševili smo se i ukusom.

Stvarno je za svaku preporuku: hranljiv je, ekonomičan, brzo se pravi, ukusan je par dana, ma milina jedna 🙂

porodični nutricionista, recept

Potrebno je:                     

Jaje

½ šolje mleka ili šolja jogurta

¼ šolje ulja

Kašičica esencije vanile ili kesica vanil šećera

Prstohvat soli

2 kašičice praška za pecivo

½ šolje šećera

1 ½ šolja brašna

1 šolja kokosovog brašna

  • šolja je oko 2 dl ili možete koristiti čašu od jogurta

Priprema:

Uključite rernu na 180 °C. U činiji blago umutrite jaje, dodajte mleko ili jogurt (češće koristim jogurt), ulje i esenciju vanile (ako nemate, može i vanil – šećer). Sve dobro izmešati, pa dodati suve sastojke: brašno u koje ste dodali prašak za pecivo, zatim šećer, kokosovo brašno i malo (prstohvat) soli. Sipati masu u pouljen kalup za mafine (koristim onaj za male mafine i imaćete mase za dva takva pleha). Kalupe nemojte puniti do vrha, već sipajte oko 2/3 zapremine svakog kalupa. Peći oko 25 minuta u zagrejanoj rerni, do pojave zlatno – žute boje. Ili, možete proveriti pečenost testa čačkalicom: kada probodete mafin i izvučete, ne treba da ostane trag testa na čačkalici. Gotove mafine izvadite iz rerne, kada se prohlade izvadite ih iz kalupa i poređajte na žicu iz rerne da se ohlade.

Savet: Originalan recept možete nadograditi i unaprediti. Brašno možete zameniti onim koji vam više odgovara, na primer ako ne podnosite gluten. Šećer se, takođe može zameniti veštačkim zaslađivačem u slučaju dijabetesa, gojaznosti, insulinske rezistencije i sl.

porodični nutricionista, recept

Pre pečenja možete na vrh staviti po višnju u svaki mafin, ili parčence izlomljene čokolade… Budite maštoviti i uvek ćete dobiti drugačiji kolač.

Prijatno vam želi,

Snežana

Ukoliko Vam se prilog dopao i smatrate ga korisnim, možete ga podeliti sa prijateljima klikom na ikonice 🙂
Pročitaj više
Scroll Up