Objavila administrator

Mafini sa heljdinim korama

Objavila 17.08.2020. u Recepti

Mafini sa heljdinim korama

Odličan predlog za doručak, užinu, večeru, zavisi kako kome odgovara i kakve energetske potrebe ima. Recept sam pročitala kod @djurdja_hrono_mentor i zainteresovao me je na prvo čitanje. Osnovni recept sam malo izmenila i evo recepta koji zaslužuje preporuke.

Smesa za mafine sa heljdinim korama

Potrebno je (originalan recept):

2 jajeta

2 kriške kravljeg sira  i 2 kriške kozjeg sira (stavila sam 500 g sitnog sira)

1 dcl ulja (stavila sam manje, oko 70 ml)

Kesica praška za pecivo

So po potrebi (zavisi koliko je sir slan)

Pola pakovanja heljdinih kora

Po šaka semenki lana i susama (ovo nije po receptu, ali podiže kvalitet mafina)

Mafini pred pečenje

Priprema:

U činiji umutiti jaja žicom za mućenje, dodati sir (ako je u kriškama onda ga usitniti, ako dodajete sitan sit, onda ga samo dodate), ulje, prašak za pecivo i heljdine kore isečene na trake. Sve lepo sjediniti.  Sve lepo sjediniti, sipati u kalupe za mafine (u koje možete staviti papirne korpice za pečenje) i pecite 25 minuta na 200-220° C (pekla sam na 220, ali su ispali rešiji, sledeći put ću peći na 200° C, a vi odlučite u zavisnosti kakva je vaša rerna).

Pečeni mafini sa heljdinim korama
Mafin sa heljdinim korama

Savet: ukoliko su heljdine kore 100% od heljdinog brašna ove mafine mogu konzumirati osobe sa intolerancijom na gluten, celijakijom, ali ukoliko su izrađene u kombinaciji sa pšeničnim i heljdinim brašnom onda se mafini ne preporučuju osobama kojima se isključuje gluten iz ishrane.
Prijatno!

Pročitaj više

Kako u kupovinu sa decom?

Objavila 16.07.2020. u Ishrana, Porodični nutricionista

Kako u kupovinu sa decom?

Ne znam jeste li primetili i da li vam je privuklo pažnju da uvek naglašavam da sam porodični nutricionista. Ne bavim se samo jednom starosnom grupom već čitavom porodicom. Jer, sve je povezano: trudnoća, period nakon porođaja, malo dete, predškolsko i školsko dete, adolescenti, sportisti, radnoaktivne i starije osobe… Divna isprepletanost uzrasta i različitost potreba, i to sve u krugu uže i šire porodice.

Prilog koji sledi je o odlasku u kupovinu sa decom: da li će ova aktivnost biti puna izazova ili uživanje, pobrinite se na vreme 🙂

Mesto gde se stvaraju navike vezane za ishranu jeste porodica. Da li ste razmišljali kada je početak razvijanja nutritivnih navika? I, koji je to tačan odgovor na pitanje: kada počinju da se stvaraju navike? Pravi odgovor je: u periodu trudnoće. Mislite da je prerano? Neeeee.

Razmislite samo: kakve signale i osećaje šalje svom još neređenom detetu buduća majka ukoliko se prejeda, nije uobročena, jede kada je nervozna, radosna ili joj je dosadno? Inače, sve nabrojano se navode kao najčešći razlozi da se “počastimo” ili utešimo hranom i to se ne dešava samo u trudnoći, već i u drugim životnim periodima. Što se hrane i trudnoće tiče, u praksi se ponekad sreću dve krajnosti: “Trudna sam, ne moram da pazim na liniju” i “Sada moram strogo da pazim šta jedem zbog bebe”. Nebriga u prvom i preterana zabrinutost u drugom slučaju nisu dobre. Savet je da trudna žena treba da želi da brine o sebi, da to nije moranje, već izbor koji će sprovoditi s radošću i posvećenošću. Hrana je bitna u periodu trudnoće, ali ne treba da se konzumira kada postoji emotivna uznemirenost (ljutnja, nervoza, stres, radost, sreća ili dosada). Pravilan izbor namirnica i hranjenje u mirnoj atmosferi povoljno će uticati na majku i njeno čedo.

Pozitivan stav, odgovorno i posvećeno ponašanje trudne žene su odlična osnova u stvaranju navika kod deteta. Dete koje počinje samostalno da sedi, počinje i sa samostalnim hranjenjem. Ono uči posmatranjem i ovaj mehanizam naziva se učenje po modelu. Dete uči brzo, vidi ponašanje drugih članova porodice i oponaša ih.

Dete treba da ima adkvatan pribor za jelo

Kako “nagovoriti” decu da jedu zdravo?

Da li ih treba “nagovarati“? Mislim da to nije potrebno. Ukoliko se mi, kao roditelji držimo i poštujemo osnovne principe pravilne ishrane, odnosno ako ih živimo, isto tako ćemo ih spontano preneti na svoju decu. Dakle, svojim primerom najbolje će deca to videti i usvojiti kao model ponašanja.

Koje su najčešće greške u stvaranju dobrih navika vezanih za izbor namirnica i kako se mogu korigovati?

Nagrađivanje

Pojmovi “nagrada” i “kazna” imaju opravdanje i mesto u procesu vaspitavanja dece. Kod ovih mera nema primedbi, ali zaplet nastaje u njihovoj primeni ukoliko nije adekvatna. Nagradom pohvaljujemo za uspešni pokušaj (prohodavanje, samostalno pojeden obrok, poslagane kockice itd) i podstičemo ga na dalji napredak i nove pokušaje. Međutim, ukoliko od najranijeg detinjstva detetu za nagradu dajemo uvek i samo nešto jestivo (čokoladnu bananicu, čokoladu i sl.), sami stvaramo od takve vrste hrane kult “vredne hrane”. Jer, nagrada je uvek nešto vredno, zar ne? Da li je onda očekivano da dete na pravi način rangira jabuku, na primer i čokoladu? Ako uvek za nagradu dobija čokoladu, šta mislite šta je u detetovom sistemu vrednosti vrednije: jabuka ili čokolada? Dakle, nagrada kao podsticaj, ohrabrenje i pohvala ima svoje mesto među vaspitnim metodama, ali razmislite o izboru nagrade. To može biti i nešto nejestivo: izlet, slikovnica, bojice, igračka… Ukoliko se odlučite za jestivu nagradu, napravite bolji izbor (voće, kokice, sladoled…) i neka nagrada uvek bude drugačija. I, ta neizvesnost koja će biti nagrada nosi posebnu draž.

Važno je da roditelji biraju ispravno

Podela hrane na “zdravu” i “nezdravu”

Ovakva podela ne postoji u zvaničnim udžbenicima koji se bave ishranom i dijetetikom. Postoje mnogobrojne druge podele: prerađena i neprerađena, konzervisana i sveža, tretirana i organska itd. Izjava da neka hrana nije zdrava u najmanju ruku nije prihvatljiva. Ako nije zdrava, onda ne treba da bude u prometu, zar ne? Uticaj hrane na zdravlje predmet je mnogih istraživanja i dokazano je da neke namirnice utiču povoljno na zdravstveni status, dok određene namirnice mogu povećati rizik za nastanak raznih stanja i oboljenja i, to ne same po sebi već ukoliko se koriste u dužem vremenskom periodu i u velikim količinama. Ali, ovo nije tema ovog priloga. Činjenica je da detetu ne treba prezentovati ovakvu podelu. Preporuka je da deci na jednostavan način objasnite kako hrana utiče na telo: “Hrana ti je potrebna da porasteš, da budeš brz, spretan, da dobro vidiš…”.

Objašnjavanje

Da li zaista mislite da će vas, na primer četvorogodišnje dete razumeti kada mu objašnjavate da smoki  ili gazirani napitak nije zdrav i kako utiče na zdravlje deteta? Pojam zdravlja je prilično apstraktan i neshvatljiv za decu, ali u velikom procentu i za odrasle. Verujte, mnogi muškarci i žene na zdravlje gledaju kao na nešto što se podrazumeva i očekuje.

Dakle, preporuka je da objašnjavanja povezanosti zdravlja i hrane ne radite na ovakav način: vi ćete pričati uzalud, dete vas neće razumeti i stvoriće se napetost upravo zbog te vrste nerazumevanja. Savet je: ne objašnjavajte, radite! Ako imate stav da gazirani sokovi nisu dobri, nemojte ih kupovati. Ako nisu dobri za dete, nisu ni za vas, zar ne?

Samostalnost se ući

Izbor i biranje

Odlasci u kupovinu mogu biti zanimljivi, ali i pravi izazov za roditelje. Na neke roditelji ne mogu uticati (napadne reklame), ali neke stvore sami. Skoro sam prisustvovala interesantnom prizoru u supermarketu: otac kaže sinu (dete ima između 4 i 5 godina):”Biraj, šta želiš da ti kupim?” Dete gleda u šarenilo različitih proizvoda i odlučuje sa za smoki. “Nemoj to, mnogo je slano, nije dobro za bubrege. Uzmi nešto drugo”,objasni otac i vrati smoki na policu. Dete bira dalje i odlučuje se za napolitanke. “Uh, to je mnogo slatko. Hoćeš da dobiješ šećernu bolest kao deda?”, upita brižni otac i napolitanke završiše na polici. Korpa je i dalje prazna. Dete ćuti i ne bira, samo gleda. Boji se izbora, jer više ne bira ono što se dopada njemu, već brine da li će se dopasti tati.

Praktični saveti porodičnog nutricioniste u vezi sa odlaskom u kupovinu sa detetom:

  • Pre nego što pođete u kupovinu, recite detetu gde idete i zbog čega (na primer: “Idemo u kupovinu, jer nam trebaju namirnice da spremim ručak”). Napišite spisak potrebnih namirnica. Možete upitati dete, naravno zavisno od uzrasta, da li mu nešto treba. Ukoliko iskaže neku želju, pokušajte da mu ne dajete neodređene odgovore, tipa: “Videćemo” ili “Možda”. Ako ste već dali mogućnost da nešto poželi, odmah uzmite to u razmatranje i donesite odluku koju ćete detetu jasno saopštiti i to pre polaska u kupovinu. Odlaganjem samo otežavate situaciju: dok vi razmišljate dete se nada da će kasnija odluka biti u njegovu korist i, eto nezadovoljstva kada na licu mesta (u prodavnici) rešite da mu ne ispunite želju. Nezadovoljstvo će dete ispoljiti najčešće na dva načina: burno (tako da svi čuju i vide njegovo nezadovoljstvo) ili tiho, pa će dete biti ćutljivo i neraspoloženo i verovatno vam drugi put neće ni saopštiti šta želi u strahu da ne bude ponovo odbijeno.
  • Kada ste već u kupovini i želite da dete izabere nešto, onda prvo odvojte dva ili tri proizvoda po vašem izboru (ne zaboravite, vi imate odgovornost šta kupujete i čime hranite svoje dete), zatim ga pustite da izabere jedan ili dva proizvoda. Tu odluku prihvatite, jer ste mu dali  da bira. Veoma je važno da se držite dogovora. Jedino na taj način možete da očekujete da i druga strana (dete/deca) poštuju dogovore.
  • Ukoliko dete traži nešto što vi kao roditelj ne podržavate, ne objašnjavajte i ne koristite medicinske argumente za vašu odluku ili stav o tom proizvodu. Jednostavno kažite da za to nemate novca, nije na spisku ili nešto slično, i ponudite nešto drugo kao zamenu. Ako dete tu alternativu odbija, prihvatite uz: “Dobro, idemo dalje”. Ne pristajte da promenite mišljenje ako dete počne da plače, protestvuje ili se ljuti. Budite dosledni i scena se više neće ponoviti ako dete vidi i oseti da ste ozbiljni i odlučni.
  • Ako rešite da kupite nešto što znate da nije preporuka, birajte manje pakovanje i ne činite to često. Naročito se uzdržavajte od komentara kada kupujete takve proizvode: “Da se častimo”. Zbog čega? Takvim izrazima nesvesno šaljete poruku detetu da je takav proizvod nešto izuzetno, jer je “za čast”. Kako može da shvati da hrana koju ste kupili kao izuzetak i “za  čast” nije na spisku tzv. zdrave hrane? Jer, čašćavamo se sa nečim vrednim, zar ne? Ovo je da se i odrasli zbune, zamislite onda kako je deci?!
  • Ukoliko želite da u ishranu uvedete neko novo voće ili povrće, predložite detetu: “Da kupimo i probamo ovo, hoćeš? Baš bi mogli malo da promenimo, jel da?” Kada pristane, onda dete uključite u pripremu i serviranje tog, na primer voća. Ako vidite da nije baš oduševljeno ukusom, ohrabrite ga sa: “Odlično si mi pomogao/la da ovo kupimo. Baš je lepo i ukusno, jel da?”. Dete će znati da je ono zbilja učestvovalo u biranju i velike su šanse da će potvrditi da ste dobro izabrali 🙂
  • Često dete traži da mu kupite proizvod uz koji se dobija nešto gratis (obično se uz sokove i druge proizvode lošijeg kvaliteta nudi poklon igračka; marketing i psihologija su čudo: znaju da će poklon privući pažnju dece, roditelji često nemaju mehanizme da odmah reše situaciju i… proizvod je kupljen). Predlažem da kad vidite reklamu na televiziji pitate dete: “Da li stvarno misliš da neko nešto poklanja besplatno?”, “Ako želiš igračku, kupićemo je i možeš da biraš koju želiš, a ne koja ti zapadne”. Stavite akcenat na izboru, biranju, željama.
  • Ukoliko ste porodično bili u nedeljnoj kupovini i želite da predahnete i osvežite se, može naravno. Ovo može biti izazov ukoliko je dete gojazno i često me pitate šta da radite u takvoj situaciji. Važan je izbor (šta ćete uzeti ) i količina je važna! Mogućnosti su mnogobrojne: ukoliko dete želi sladoled, izaberite voćni, manju porciju i bez preliva. Ili, može voćna salata. Ako baš želi i sladoled, onda naručite voćnu salatu sa kuglom sladoleda. Pravite kompromise, ali ne morate uvek sve da objašnjavate i podsećate dete da „mora da smrša“, „znaš li koliko to ima kalorija“… Naglasak stavite na druženje, zajedničkoj šetnji, priči, šalama, a ne na hrani.
  • Čuvajte se ponašanja na osnovu kojeg dete stiče utisak da: „uvek sve može, samo je dovoljno da poželim“. Kako šaljete takvu poruku? Evo kako: uvek ispunjavate svaku želju deteta; ne odlažete ispunjenje želje i ne čekate da vidite da li dete stvarno želi igračku ili šta god; nikada ne pokazujete da za ispunjenje želja moraju da se ispune uslovi (novac, vreme, želja…) i dete onda odrasta u iluziji da se svi nevedeni uslovi podrazumevaju, što naravno nije tačno i ne želimo, zar ne?

Navedene situacije i dileme su životne i normalne. Sastavni su deo odrastanja i sazrevanja kako dece, tako i roditelja. Ne postoje univerzalni saveti, već smernice koje treba da primenjujete u zavisnosti od uzrasta deteta i njegovih specifičnosti. Jer, svi smo različiti i mi kao roditelji i naša deca.

Prijatno vam želi,

Snežana

Pročitaj više

Uštipci

Objavila 02.05.2020. u Recepti

Uštipci

Uopšte ne volim da pržim namirnice. Nikako! Puno je razloga za to: nutritivnih i tehničkih (prska, miriše, neminovno ribanje šporeta, kuhinje…). Ali, kada ste majka kompromisi moraju da postoje. Tako da se na jelovniku nađu prženice, pljeskavice, uštipci i slična jela.

Uštipci se stvarno brzo i lako spremaju, to moram da priznam. Mogu se spremiti za doručak ili večeru, uz kombinovanje sa mnogim namirnicama. Pravim uštipke neutralnog ukusa tako da se mogu kombinovati sa većim brojem namirnica i konzumirati kao slane i/ili slatke. Odlično se slažu sa sirom, fermentisanim mlečnim napicima (kiselo mleko, jogurt, kefir…), mesnim prerađevinama (slanina, pečenica, šunka…), salatama (svežim ili konzervisanim povrćem: kiseli krastavčići, paprika, kupus…), kao i sa slatkim namazima: medom, džemovima od raznog voća..

Potrebno je:

Čaša jogurta

4 jajeta

16 kašika brašna, srednje punih

Prašak za pecivo (kesica)

Ulje za prženje

Testo za uštipke

Priprema:

Jaja penasto umutiti žicom. U posebnoj činiji brašnu dodati prašak za pecivo i pomešati. Umućenim jajima dodati brašno sa praškom za pecivo i jogurt. Sjediniti da bude glatka masa. Nije potrebno čekati, već se uštipci mogu odmah pržiti.

Uštipci

Na teflonskom tiganju uz dodatak ulja, ispržiti uštipke sa obe strane. Ređati ih na papirni ubrus ili salvete radi upijanja masnoće.

Uštipci su vazdušasti i meki. Ukoliko ih ne pojedete za doručak, možete ih ostaviti za večeru. Uz pravilno čuvanje, ne dolazi do promene u ukusu i mekoći (koristim Tupperware posude za odlaganje viška hrane).

Slani doručak
Uštipci sa džemom od malina

Savet: preporučujem prženje u teflonskom tiganju, jer je potrebno manje ulja. Osobama koje su gojazne, imaju povišene masnoće u krvi, dijabetes i druga oboljenja savetuje se oprez u količini unetih uštipaka! Osobe koje imaju celijakiju, intoleranciju na gluten savetuje se upotreba nekog od bezglutenskih vrsta brašna za uštipke.

Savet plus: Umerenost i raznovrsnost su veoma bitne smernice u ishrani. Primenjene na ovom jelu značilo bi da uštipke ne spremate prečesto i da pazite koliko pojedete 🙂

Prijatno!

Pročitaj više

Jedete li leblebije?

Objavila 16.04.2020. u Namirnice, Porodični nutricionista

Jedete li leblebije?

Pojedine namirnice imaju dugu istoriju korišćenja i uvek je interesantno kada nešto novo otkrijemo o njima. Jedna od takvih namirnica jesu leblebije. Dugo se koristi u ishrani ljudi, ali se njena kvalitetna svojstva i dalje otkrivaju.

 

Opšti podaci o leblebijama

Leblebije su mahunarke i to je, po količini proizvodnje treća vrsta mahunarke, posle pasulja i graška. Prema jednom izvoru vodi poreklo iz Palestine, dok drugi izvor navodi da leblebije potiču iz zapadne Azije i da su je u Evropu preneli Turci. Bilo kako bilo, ovo je danas veoma gajena mahunarka i najviše se uzgaja u Španiji, Mediteranu, Meksiku, Indiji, Makedoniji…

Leblebije (lat. Cicer Arietinum; engl. Chickrea; naut; slanutak; slani pasulj) je veoma korisna agrokultura, jer povoljno utiče na zemljište gde se sadi povećavajući mu plodnost. Najveći deo svetske proizvodnje odvija se u sušnim uslovima što, na žalost značajno utiče na prinose ove mahunarke. Inače, gaje se dve vrste leblebija (desi i kabuli), koje se razlikuju po izgledu semenki. Desi leblebije imaju manje plodove i ova vrsta gaji se pretežno u Indiji, Meksiku i Iranu. Kabuli leblebije su krupnije svetložućkaste boje i gaje se najviše u zemljama Mediterana, Indiji, Južnoj Americi…

Nutritivna vrednost

Plod leblebije sadrži mali procenat vode (10,7%), nisku energetsku vrednost (369 Kcal/1545KJ)*,visok sadržaj belančevina (20,5 g), značajnu količinu ugljenih hidrata (61 g) i malu količinu masti (4,8 g); ima dobar odnos natrijuma (26 mg) i kalijuma (800 mg); odličan je izvor kalcijuma (150 mg), magnezijuma (160 mg), kao i gvožđa (6,9 mg)**. Dobar je izvor dijetnih vlakana, fosfora i kalcijuma.

leblebije

Zašto se i kome leblebije preporučuju?

Semenke leblelija su blagog, neutralnog, prijatnog ukusa. Koriste se u ishrani ljudi u različitim oblicima: kao varivo, od njih se pravi brašno, namazi, peku se cele semenke…

Preporuka su zdravim osobama svih populacionih kategorija, ali i u mnogim programima za ishranu bolesnih.

Koristi se u medicinskoj nutritivnoj terapiji dijabetesa, jer ugljenih hidrati iz leblebija imaju nizak glikemijski indeks (to znači da ne dovode do brzog skoka glikemije nakon konzumiranja).

Zbog visokog sadržaja vlakana konzumacija leblebija povoljno utiče na glikoregulaciju, lipidni status, krvni pritisak, varenje, zatim deluje preventivno na nastanak karcinoma (posebno želuca, bubrega i kolorektalnog) i opstipacije.

Pored važnosti vlakana, utvrđen je povoljan uticaj selena i folata iz leblebija na enzime jetre, detoksikaciju, sprečavanje upala i širenje ćelija karcinoma.

Leblebije ne sadrže gluten i kao takve preporučuju se u ishrani osoba koje imaju celijakiju, ne tolerišu gluten, imaju alergije i /ili upalne procese (na primer štitnoj žlezdi, crevima i dr.).

Zahvaljujući ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima, leblebije daju dobar osećaj sitosti i često se koriste u redukcionim dijetama, kao i za vreme posta.

Sadržaj belančevina daje poseban kvalitet leblebijama u nutritivnom smislu. Zato su značajna namirnica u ishrani vegana, vegetarijanaca, kao i za vreme posta. Korišćenjem leblebija u ishrani obezbeđuju se nutritivno vredne belančevine, minerali i vitamini.

U medicinskoj nutritivnoj terapiji anemije, leblebije su takođe preporuka zbog sadržaja gvožđa i belančevina. Ova mahunarka je dobar izvor gvožđa i sadrži ovog minerala slično kao pasulj, soja i grašak. Interesantno je da leblebije sadrže više gvožđa od blitve, spanaća, zelja i cvekle.

Leblebije, zbog sastojaka poput: magnezijuma, kalcijuma cinka, mangana, gvožđa i vitamina K kojih ima u ovoj namirnici, povoljno utiču na izgradnju koštanih struktura i čvrstinu kostiju.

Sadržaj magnezijuma u leblebijama je značajan i 100 grama obezbeđuje skoru polovinu preporučenog dnevnog unosa za ovim mineralom.

Holin koga leblebije sadrže, učestvuje u održavanju strukture ćelijskih membrana, kognitivnim funkcijama (učenje, pamćenje), mišićnim pokretima, spavanju…

Same leblebije kao namirnica iskazuju veoma retko alergenu aktivnost. Zbog ovoga se leblebije i proizvodi od nje često nalaze na jelovniku osoba koje imaju alergije, kao i onih koji su alergijama skloni.

Kome se ne preporučuju?

Ne može se izdvojiti nijedna starosna grupa kojoj se ne bi preporučio unos leblebija. Ipak, treba paziti na dve stvari. Prva je da ne treba konzumirati mlade mahune leblebije, već ih treba jesti kada dostignu punu zrelost. Ova preporuka je zbog toga što mlade mahune leblebije imaju visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline. Druga stavka u vezi sa unosom leblebija jeste količina. Naime, jedan od kvaliteta ove namirnice jeste sadržaj dijetnih vlakana, ali ni sa njihovim unosom ne treba preterivati. Zbog čega? Previše dijetnih vlakana usporava apsorpciju (usvajanje) nutrijenata u digestivnom traktu. Preporuke za unos dijetnih vlakana iznose 14 grama na svakih 1000 Kcal dnevnih energetskih potreba (na primer: ukoliko osoba ima dnevne energetske potrebe 2000 Kcal onda su njene potrebe za dijetnim vlaknima 28 grama). Dnevno je ženama mlađim od 50 godina potrebno 25 g dijetnih vlakana (u 100 g leblebija ima oko 7 g  vlakana, što je skoro trećina preporučenog dnevnog unosa za žene). Muškarci mlađi od 50 godina treba da unesu dnevno oko 38 grama dijetnih vlakana.

Ideje za konzumaciju 🙂

  • Pečene semenke leblebije

Mogu se jesti samostalno, kao užina ili kao dodatak voćnim obrocima.

  • U obliku variva

Skuvane u obliku variva mogu predstavljati osnov obroka ili njen deo, zavisno sa kojim namirnicama se kombinujehttp://www.porodicninutricionista.com/leblebije-kao-varivo/. Što se kombinovanja sa drugim namirnicama tiče, odlično se “slažu” sa velikim brojem namirnica upravo zbog svog blagog, neutralnog ukusa. Mogu se kombinovati sa velikim brojem namirnica: povrćem, ribom, mesom, mlečnim proizvodima (fermentisanim mlečnim proizvodima, sirevima itd.

leblebije kao varivo
  • Kao dodatak slanim salatama

U ovakvom obliku daje punoću ukusa i veću zasitnost salatama. Slaže se dobro sa svim vrstama zelenog lisnatog povrća i drugog povrća.

obrok salata sa leblebijama
  • Kao namaz sa različitim dodacima

Humus je priča nikada dopričana. Samo od vaše mašte i kreativnosti zavisi koliko različitih ukusa možete napraviti. Dodatak začina samo povećava lepezu različitih ukusa. Možete sami praviti humus, mada ima dosta proizvođača koji prave humus sa različitim ukusima i aromama, bez aditiva, konzervansa, boja i sl. (savet: čitajte deklaracije)

  • U obliku priloga uz mesa (piletinu, ćuretinu, teletinu i sl.)

Ukoliko se kombinuje sa mesom, onda se dodaje u maloj količini, jer samo meso sadrži dosta belančevina.

  • Za pravljenje pljeskavica

Pljeskavice ili ćufte od leblebija (falafel) su tradicionalno jelo u Izraelu, kao i u zemljama na Bliskom istoku. Veoma je lepo prihvaćeno i sprema se i u drugim krajevima, jer je nutritivno vredno jelo pre svega zbog sadržaja belančevina. Omiljeno je jelo vegana, vegetarijanaca i osobama koje poste (pročitajte recept http://www.porodicninutricionista.com/falafel/)

falafel
  • Kao dodatak grizu, prosu, sutlijašu, ovsenim i drugim kašama

Deo ovih žitarica i pseudo žitarica može se zameniti delom mlevenih ili seckanih ili celih leblebija u cilju povećanja sadržaja belančevina, gvožđa, kalcijuma, selena i drugih važnih sastojaka.

  • Dodatak supama ili čorbama

Supama ili čorbama se najčešće dodaje radi ugušćavanja, u obliku brašna.

  • Za pravljenje majoneza

Ima nekoliko recepata za majonez od leblebija i prilično su zanimljivi. Nisam do sada pravila ovaj namaz, ali ako neko jeste neka javi recept, kao i utiske 🙂

  • Dodatak voću
  • Odlično se slaže sa svim vrstama voća, dajući im punoću ukusa i duži osećaj sitosti
leblebije sa voćem

Savet kako da spremite leblebije

Slično kao i druge mahunarke, tako i leblebije treba potopiti preko noći. Nećete pogrešiti, već ćete smanjiti vreme kuvanja ukoliko leblebije potopite na 24 sata. Za to vreme možete promeniti vodu. Sutradan ili dan kasnije treba baciti vodu u kojoj su leblebije prenoćile, naliti vodom i skuvati, ukoliko spremate kao varivo. Ili, nakon natapanja možete ih usitniti i praviti namaz (humus), uz dodatak paste od susama, maslinovog ulja, limunovog soka i, prema želji i ukusu možete dodati: beli luk, alevu paprika, masline, semenke bundeve, ajvar… ili, neku drugu, vama omiljenu namirnicu.

Ukoliko spremate leblebije kao varivo, možete dodati neke od namirnica u kombinaciji koju želite: crni ili ljubičasti luk, praziluk, šargarepu, zelen, ulje, krompir, lovorov list, peršun, biber, kukumu i drugo povrće prema želji i ukusu. Dakle, ne dodajete sve nabrojano već nekoliko namirnica 🙂

Prijatno Vam želi,

Snežana

*Sve vrednosti se odnose na 100 grama leblebija

**U prilogu su dati podaci o energetskoj i nutritivnoj vrednosti iz knjige “Tablice hemijskog sastava prehrambenih proizvoda”, autora: N. Jokić, M Dimić i M. Pavlica

Pročitaj više

Leblebije kao varivo

Objavila 14.04.2020. u Recepti

Leblebije kao varivo

Leblebije su izuzetna mahunarka: bogata je belančevinama, mineralima i dijetnim vlaknima, pripada namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom, povoljno deluje na varenje, daje dobar osećaj sitosti i ima mnogo drugih odličnih svojstava.

Spremala sam varivo bez nekog posebnog recepta, već slično kao kada kuvam druge mahunarke (pasulj, grašak, sočivo). Zbog blagog ukusa neophodno je dodavanje začina.

Potrebno je:

250 g sirove leblebije

1 manja glavica crvenog ili crnog luka

½ praziluka

2 srednje šargarepe

2 čena belog luka

So, biber, lovorov list, kim – po ukusu

Sok od paradajza

Priprema:

Leblebije potopiti najmanje 12 sati. Ja ih uvek potapam na 24 sata, jer se kraće kuvaju (to činim i kada pravim falafel http://www.porodicninutricionista.com/falafel/, humus i sl.). Nakon perioda potapanja, tu vodu prosuti i oceđene leblebije staviti u posudu za kuvanje. Dodati usitnjeni luk (crni, beli, praziluk), iseckanu šargarepu (možete je seći na kolutove, štapiće ili kockice), so, biber i začine koje volite.

Kuvati dok ne omekšaju potpuno (to može trajati oko 2 sata). Pred kraj dodala sam kuvani paradajz.

leblebije kao varivo

Savet: Dodavanje začina je obavezno, jer su leblebije blagog, neutralnog ukusa. Jelo je ukusno, ali, iskreno leblebije češće spremam kao namaz (humus), falafel ili ih koristim kao pečene. Dugo traje priprema, pa zato prednost dajem drugim mahunarkama kada spremam varivo. Svakako predlažem da probate i nađete svoju kombinaciju začina za ovo jelo.

Prijatno!

Pročitaj više
Scroll Up